Nebeski oganj

50 Učenje i podučavanje

Znoj koji je otprilike četiri sata kasnije uveliko lio niz Ninaevino lice nije imao mnogo veze s nesnosnom vrućinom. Već je počela da se pita ne bi li im bilo bolje da ih je Neres zaista namagarčio ili čak odbio da ih poveze dalje od Boande. Bilo je već kasno poslepodne i kosi zraci sunca probijali su se kroz prozore na kojima većina okana beše porazbijana. Gužvala je suknju od besa i nelagode, trudeći se da ne gleda u šest Aes Sedai za starim kuhinjskim stolom na drugom kraju sobe. Usne su im se bezglasno micale, kao da se čitav razgovor odvija iza zavese od saidara. Elejna je stajala uspravno, ruku smerno skrštenih na struku, ali napetost u pogledu i na krajevima usta kvarila joj je kraljevsko držanje. Ninaeva uopšte nije bila sigurna želi li da zna o čemu Aes Sedai razgovaraju. Sva njena velika očekivanja razvejala su se posle niza neočekivanih udaraca. Još jedno iznenađenje i ona će zavrištati, samo što ne zna hoće li to biti od besa ili od izbezumljenosti.

Na onom se stolu nalazilo gotovo sve osim njihove odeće – od Birgitinog luka pred zdepastom Morvrin do tri ter’angreala ispred Šerijam i pozlaćenih kovčežića kod črnooke Mirele. Sve su izgledale prilično nezadovoljno. Karlinjino lice kao da je bilo isklesano od leda, a čak je i majčinski brižna Anaija izgledala kao da je ljuta. Beonine širom otvorene i večito začuđene oči sada su izgledale pomalo zabrinuto. I još nešto. S vremena na vreme pružala je ruku kao da bi dotakla beli ubrus kojim su bile pokrile pečat od kuendilara, ali bi se uvek zaustavila u pola pokreta i odustala.

Ninaeva odvrati pogled od ubrusa. Tačno je znala u kom je trenutku sve pošlo naopako. Zaštitnici koji su ih opkolili u šumi bili su hladni ali pristojni – naravno, tek pošto je naredila Unu i Šijenarcima da spuste mačeve. Min ih je toplo dočekala, s mnogo smeha i poljubaca. Međutim, Aes Sedai i ostali na ulicama išli su za svojim poslovima i jedva su i pogledali pridošlice. U Salidaru je vladala poprilična gužva a naoružanih je ljudi bilo na svakom koraku. Prva osoba posle Zaštitnika i Min koja je obratila pažnju na njih bila je vitka Smeđa sestra koja ih je čekala u zajedničkoj sobi nekadašnje krčme. Ninaeva i Elejna počeše da pričaju Fedrini Sedai priču onako kako su se dogovorile, ili su bar to pokušale, pošto im ona uskoro strogo zapovedi da se ne miču odatle i da ne progovaraju ni reč, pa čak ni jedna s drugom. Narednih desetak minuta samo su stajale i zbunjeno se gledale dok su svud oko njih Prihvaćene i početnice u belim haljinama, Zaštitnici, služinčad i vojnici žurili između stolova za kojima su Aes Sedai pažljivo čitale nekakva dokumenta i izdavale kratka naređenja. Potom su ih toliko brzo odveli kod Šerijam i ostalih Aes Sedai da se Ninaevi činilo da joj stopala ne dotiču patos. E, tad je počelo ispitivanje mnogo dostojnije zatvorenika nego junaka. Ninaeva obrisa znoj s lica, ali čim je vratila maramicu u rukav nastavila je da gužva haljinu.

Nisu samo ona i Elejna stajale na živopisnom svilenom ćilimu. U jednostavnoj plavoj haljini od fine vune, Sijuan je izgledala opušteno i savršeno staloženo, kao da je tu svojom voljom, ali Ninaevu nije mogla tako lako da zavara time što se pravi da su je ponele nehajne misli. Leana je bar gledala u Aes Sedai, iako je i sama delovala pribrano. U stvari, bila je mnogo samouverenija no što ju je Ninaeva upamtila. Osim toga, ta žena bakarnog tena sada je izgledala nekako tananije nego pre, ili bar gipkije. A možda je to samo privid zbog njene besramne odeće. Haljina od svetlozelene svile bila je zatvorena do grla, baš kao i Sijuanina, ali ne samo da se pripijala uz svaku oblinu njenog tela nego je tkanina pride bila poluprovidna. Međutim, Ninaevu su najviše iznenadila njihova lica. Nije očekivala ni da su njih dve još žive, a kamoli da izgledaju toliko mladoliko – kao da su tek nekoliko godina starije od nje. Jedna drugu nisu takoreći ni pogledale. Činilo joj se da oseća izvesnu hladnoću između njih.

Bila je tu još jedna promena koju je Ninaeva tek počinjala da prepoznaje. Iako su svi, uključujući i Min, bili uviđavni u vezi sa tim, niko činjenicu da su njih dve umirene nije smatrao nekakvom tajnom. Jasno je to osećala. Nije znala da li je to zato što je soba puna žena koje mogu da usmeravaju, ili pak zato što je znala da su ove dve umirene, ali sada je prvi put u životu bila potpuno svesna te moći kod Elejne i ostalih. A i njenog odsustva kod Sijuan i Leane. Kao da im je nešto oduzeto, ili odsečeno. Kao rana. I to najteža koja ženi može da se nanese.

Preplavila ju je radoznalost. Kakva li je to rana? Šta su im to odsekli? Mogla bi da iskoristi vreme dok čeka, a ionako je kroz strepnju počeo da joj se provlači bes. Posegla je za saidarom...

„Je li ti neko dozvolio da ovde usmeravaš, Prihvaćena?“, upita Šerijam, na šta se Ninaeva trže i brže-bolje pusti Istinski Izvor.

Zelenooka Aes Sedai povede ostale natrag do rasparenih stolica raspoređenih u polukrug u čijem su središtu stajale njih četiri. Neke su ponele pojedine predmete sa stola. Sele su i zagledale se u Ninaevu, ne pokazujući nikakva osećanja. Ni na jednom bezvremenom licu ne beše ni najmanje kapi znoja. Konačno Anaija progovori blago prekornim glasom: „Dugo si bila odsutna, dete. Ne znam koliko si naučila za to vreme, ali očigledno si štošta zaboravila.“

Ninaeva pocrvene i nakloni se. „Izvinite, Aes Sedai. Nisam htela da kršim pravila.“ Nadala se da će one njeno crvenilo pripisati stidu. Tačno je da je dugo bila odsutna. Još juče je izdavala naređenja, a drugi su skakali na svaku njenu reč, a sada se od nje očekuje da skače. To boli.

„Ispričala si nam... zanimljivu priču.“ Karlinja joj očigledno nije verovala. Bela sestra je u tankim prstima premetala Birgitnu strelu. „A i došle ste do nekih neobičnih predmeta.“

„Panarh Amatera dala nam je mnogo poklona, Aes Sedai“, reče Elejna. „Ona veruje da smo joj mi pomogle da zadrži presto.“ Iako je to izrekla savršeno mirno, njen je govor bio hod po tankom ledu. Očigledno nije samo Ninaevu razdražio gubitak slobode. Karlinja je samo prostreli pogledom.

„Donele ste nam uznemiravajuće vesti“, reče Šerijam. „A i neke uznemiravajuće... predmete.“ Pogled joj pobeže ka srebrnastom adamu na stolu, posle čega se prikova za njih dve. Kad su saznale šta je to i čemu služi, većina Aes Sedai se prema adamu odnosila kao da je guja otrovnica. Većina.

„Ako je ta stvar zaista ono što ova deca tvrde da jeste, moramo je dobro proučiti“, odsutno će Morvrin. „A ako Elejna zaista veruje da bi mogla da napravi ter’angreal...“ Smeđa sestra odmahnu glavom. Njena je pažnja bila više usmerena na pljosnati kameni prsten, išaran crvenim, plavim i mrkim tačkicama i prugama, koji je držala u ruci. Druga dva ter’angreala ležala su joj u krilu. „Kažete da ovo potiče od Verin Sedai? Kako to da mi ne znamo ništa o tome?“ Ovo pitanje nije bilo upućeno ni Ninaevi ni Elejni, nego Sijuan.

Ova se namršti, ali u tome ne beše one žestine koju je Ninaeva pamtila. Sada je to činila nekako snebivljivo, kao da je svesna da je u podređenom položaju. Takav joj bese i glas i Ninaeva prosto nije mogla da poveruje sopstvenim ušima. „Verin mi to nikada nije pominjala. I sama bih joj rado postavila nekoliko pitanja.“

„ A ja bih rado postavila nekoliko pitanja o ovome“, na to će Mirela, a maslinasto joj se lice smračilo dok je razmotavala dobro poznati list papira – zašto li su to sačuvale? – i glasno čitala: „’Sve što čini nosilac ovog ovlašćenja, čini po mom naređenju i s mojom dozvolom. Poslušajte moju zapovest i ne govorite nikom o tome. Sijuan Sanče, Čuvar pečata, Plamen Tar Valona i Amirlin Tron.’“ Zgužvala je i papir i pečat. „Ovakvo nešto ne daje se Prihvaćenima.“

„Nisam znala kome mogu da verujem“, mirno reče Sijuan, na šta se šest Aes Sedai netremice zagleda u nju, „a tada je ovo bilo u mom domenu vlasti.“ Šest Aes Sedai nisu ni trepnule. Glas joj na to poprimi molećiv prizvuk. „Pa ne možete me pozivati na odgovornost zbog onog što sam uradila dok sam imala pravo na to. Kada brod počne da tone, rupu zapušite prvim što vam padne pod ruku.“

„A zašto nam ništa nisi rekla?“, upita Šerijam tiho ali nepokolebljivo čvrsto. Nadzornica polaznica nikada nije podizala glas, mada bi svima ponekad bilo lakše da jeste. „Poslala si tri Prihvaćene – Prihvaćene! – da traže trinaest sestara iz Crnog ađaha. Zar si decom htela da zapušiš rupu u svom brodu, Sijuan?“

„Nismo mi deca“, brecnu se Ninaeva. „Nekoliko od tih trinaest je mrtvo, a dva puta smo im smrsile konce. U Kamenu smo...“

Karlinja je saseče kao ledenim nožem. „Ispričala si nam sve o Tiru, dete. I o Tančiku. I kako si savladala Mogedijen.“ Usne joj se zlobno iskriviše. Rekla je Ninaevi da je budala što se uopšte približila Izgubljenoj i da je čista sreča što je izvukla živu glavu. To što Karlinja zapravo i ne zna koliko je u pravu – naravno da im nisu baš sve ispričale – bolelo je Ninaevu više od svega. „Vi jeste deca i imaćete sreće ako ne odlučimo da vam isprašimo tur. A sad ćuti i čekaj da ti se neko obrati.“ Ninaeva pocrvene, i dalje se nadajući da će one to pripisati stidu, ali ne reče više ni reč.

Šerijam nije oka skidala sa Sijuan. „Dakle? Zašto nam nisi rekla da si poslala decu u lov na lavove?“

Sijuan duboko udahnu, ali samo sklopi šake i pokajnički povi glavu. „Mislila sam da ima mnogo važnijih stvari, Aes Sedai. Nisam prećutala ništa što sam smatrala iole bitnim. Rekla sam vam sve što sam znala o Crnom ađahu. Već izvesno vreme nisam znala ni gde su ove dve ni šta rade. Važno je da su sada tu i da su donele ova tri ter’angreala. Sigurno vam je jasno koliko je važno što sad imamo pristup Elaidinoj radnoj sobi i svim njenim dokumentima, pa makar to bilo i na mahove. Zahvaljujući tome i znate da ona zna gde ste.“

„Jasno nam je“, reče Anaija, bacivši pogled na Morvrin, koja je još bila zaokupljena onim prstenom. „Samo smo malo zatečene načinom na koji smo to saznale.“

„Tel’aran’riod“, ubaci se i Mirela. „O njemu se u Kuli samo pričalo na teorijskom nivou. To je bilo nešto u domenu legende. Kao i aijelski šetači kroz snove. Ko bi mogao i da zamisli da njihove Mudre umeju da usmeravaju, a kamoli ovako nešto?“

Ninaevi je bilo žao što to nije ostalo tajna – kao na primer istina o Birgiti i još ponešto što su uspele da prećute – ali zaista je teško sakriti bilo šta kad vas ispituju žene koje bi mogle pogledom rupu u kamenu da prosvrdlaju kad bi naumile. No dobro, bar su uspele da im zadrže pažnju tamo gde su htele. Čim je pomenut Tel’aran’riod i ulazak u njega, bilo je jasno da bi pre miševi počeli da gone mačke nego što bi te žene prestale da zapitkuju.

Leana iskorači napred, ne gledajući u Sijuan. „Važno je da pomoću ovih ter’angreala možete da razgovarate s Egvenom, a preko nje i s Moirainom. Tako ćete posredno držati Randa al’Tora na oku i uticati na njega, iako je čak u Kairhijenu.“

„A tamo je došao iz Aijelske pustare“, na to će Sijuan. „Lepo sam ja govorila da je on tamo.“ Iako je gledala u Aes Sedai i njima se obraćala, zajedljivost u njenom glasu očigledno je bila namenjena isključivo Leani, na šta ova samo coknu.

„Silno smo se od toga ovajdile. Poslala si dve Aes Sedai u Pustaru da love u mutnom.“

O, da, između njih dve zaista beše zahladilo.

„Dosta, deco“, reče Anaija, kao majka koja razvađa zavađene devojčice, a onda značajno pogleda ostale Aes Sedai. „Dobro je što možemo da razgovaramo s Egvenom.“

„Ako ove stvari zaista rade kao što one tvrde“, reče Morvrin, igrajući se onim prstenom dok je posmatrala druga dva ter’angreala na krilu. Ta bez dokaza ne bi poverovala ni da je nebo plavo.

Šerijam klimnu glavom. „Tako je. Eto, to će vam biti prva dužnost, Elejna i Ninaeva. Pruža vam se prilika da sada vi podučavate Aes Sedai.“

Ninaeva se nakloni i iskezi se. Neka smatraju to osmehom ako im je volja. Ona njih da podučava? Svakako, pa da nikada više ne vidi ni prsten ni one dve pločice. Elejnin naklon bio je još ukočeniji a lice nalik masci. Gotovo je čežnjivo gledala onaj odvratni a’dam.

„One menice će nam biti od koristi“, reče Karlinja. Uprkos smirenosti i razložnosti svojstvenima Belom ađahu, u glasu joj se još osećao prizvuk .mrzovolje. „Garet Brin traži više zlata nego što ga imamo, ali mislim da ćemo s ovim moći da ga isplatimo.“

„Da“, reče Šerijam, „a moraćemo da uzmemo i veći deo novca. Svakoga dana ima sve više usta koja treba nahraniti i leđa koja treba obući.“

Elejna ljupko klimnu glavom, kao da Aes Sedai ne misle ozbiljno da im oduzmu novae, ali Ninaeva ostade napeta. Terangreali, menice i zlato bili su tek početak.

„Što se ostalog tiče“, nastavila je Šerijam, „složile smo se da ste Kulu napustile po naređenju – ma koliko ono pogrešno bilo – te da vam se to ne može uzeti za zlo. Sada, kada ste nam se vratile žive i zdrave, možete da nastavite svoju obuku.“

Ninaeva polako izdahnu vazduh. Čim je ispitivanje počelo, shvatila je da više od toga ne treba ni da očekuje. Nije joj bilo pravo, ali sad joj bar niko ne može zameriti na gadnoj naravi. Tim pre što od toga ne bi imala nikakve koristi.

Elejna, međutim, nije uspela da se suzdrži. „Ali...!“, izletelo joj je, ali Šerijam je odmah prekide.

„Nastavićete obuku. Obe ste veoma dobre, ali još niste Aes Sedai.“ Netremice ih je gledala sve dok nije bila sigurna da su svarile to što im je rekla, pa je tek onda nastavila i to mnogo blažim glasom. Blažim, ali ne i manje odlučnim. „Vratile ste nam se i mada Salidar nije Bela kula, ponašaćete se kao da jeste. Iz onog što ste nam ispričale poslednjih sat vremena, jasno je da još štošta imate da nam kažete.“ Ninaevi na to zastade dah, ali Šerijam ponovo pogleda ka adamu. „Šteta što niste dovele i tu Seanšanku. E, to je trebalo da uradite.“ Elejna pocrvene. Izgledala je kao da će iz kože da iskoči od besa. Ninaevi je pak bilo drago što se ispostavilo da je ova mislila na Seanšanku. „Međutim, niko ne može kriviti Prihvaćenu što nije razmišljala kao Aes Sedai“, nastavi Šerijam. „Sijuan i Leana verovatno imaju mnogo pitanja za vas. Sarađivaćete s njima i odgovaraćete najbolje što možete. Verujem da ne moram da vas opominjem da ne zloupotrebljavate njihovo sadašnje stanje. Neke Prihvaćene, pa čak i pokoja polaznica, mislile su da same mogu da nađu krivce za sve ovo što se desilo, pa čak i da ih kazne.“ Onaj blagi ton sada je postao leden. „Sve one se sada gorko kaju. Treba li još nešto da dodam?“

Prosto se nije znalo kojoj je više bilo stalo da odgovori na to pitanje, pošto su uglas odrečno zamucale. Ninaevi nije ni padalo na pamet da bilo koga optužuje – iako su po njenom mišljenju Aes Sedai krive za sve – ali nije htela da ljuti Šerijam. To ju je nateralo da shvati još jednu gorku istinu: dani slobode zaista su samo prošlost.

„Dobro. Sad uzmite dragulje koje vam je dala panarh, kao i strelu – ali jednom ćete morati da mi objasnite zašto vam je poklonila nešto takvo – i idite. Neka od Prihvaćenih naći će vam kakav smeštaj, a verovatno i neku pristojnu odeću. Od vas očekujem da svoje... doživljaje... sada ostavite za sobom i mirno se vratite na mesto koje vam pripada.“ Te su reči sadržale neizgovoreno ali sasvim jasno obećanje da će se, ukoliko se ne vrate mirno, ona već postarati da ih smiri. Zadovoljno je klimnula kad je videla da su je sasvim lepo razumele.

Beonin nije progovorila ni reč otkako je spušten zastor od saidara, ali čim se Ninaeva i Elejna nakloniše, Siva sestra ustade i ode do stola na kome su ležale njihove stvari. „A staje s ovim?“, upita s teškim tarabonskim naglaskom pa naglo podiže ubrus koji je pokrivao pečat tamnice Mračnog. Njene krupne, plavosive oči za pramenu nisu izgledale zbunjeno nego ljutito. „O ovome nećemo da pričamo? Zar ćete se sve praviti da ovo ne postoji?“ Crno-beli disk ležao je kraj kožne torbice. Bio je izlomljen na više od deset komada, koji su stajali zajedno, svaki na svom mestu.

„Bio je ceo kad smo ga stavile u torbu.“ Ninaeva je zastala da ovlaži usta. Koliko se do malopre trudila da ne gleda ka ubrusu, toliko sada nije mogla da odlepi pogled od pečata. Leana se zlobno osmehnu kad vide crvenu haljinu u koju je torba bila zamotana i reče... Ne, neće se praviti da to nije čula! „Nismo smatrale da treba da preduzmemo posebne mere opreza. Pa to je kuendilar!“

„Nismo ga gledale“, kao bez daha izusti Elejna, „niti ga dirale više no što je neophodno. To je prljava, zla stvar.“ E, pa više nije. Karlinja im svakoj dade po komad pa im reče da joj opišu šta je to toliko prljavo i zlo što osećaju.

Ponovile su isto što i nekoliko puta pre, ali niko na to nije obraćao pažnju.

Šerijam ustade i ode do smeđokose Sive sestre. „Nemoj tako, Beonin. Nema svrhe da i dalje ispitujemo ove devojke. Rekle su nam šta su znale.“

„Ništa im neće faliti“, reče Morvrin, koja beše prestala da se igra ter’angrealima i sada je, kao i sve ostale, zurila u slomljeni pečat. Možda on jeste bio od kuendilara – i ona i Beonin su ga isprobale i potvrdile su da jeste – ali ona je upravo golim rukama polomila jedan komad.

„Koliko je od sedam pečata još čitavo?“, tiho upita Mirela, kao da naglas razmišlja. „Koliko još ima vremena do oslobađanja Mračnog i početka Poslednje bitke?“ Svaka Aes Sedai razumela se u svašta, shodno darovima i sklonostima, ali svaki je Ađah imao svoju jasno određenu svrhu. Zelene – koje su sebe nazivale još i Borbeni ađah – spremale su se da u Poslednjoj bici izađu na megdan Gospodarima straha. U Mirelinom se glasu gotovo osećao prizvuk žudnje.

„Tri“, nesigurno će Anaila. „Koliko mi znamo, tri su još uvek cela. A nadajmo se da znamo sve. Nadajmo se i da su ta tri dovoljna.“

„Nadajmo se da su jači od ovog“, promrmlja Morvrin. „Kuendilar se ne može slomiti a da ostane kuendilar. To je nemoguće.“

„Razgovaraćemo i o tome“, reče Šerijam, „ali sad imamo preča posla.“ Uzela je onaj ubrus od Beonin i ponovo prekrila polomljeni pečat. „Sijuan, Leana, složile smo se da...“ Zastala je kad je primetila Ninaevu i Elejnu. „Još ste tu?“ Iako je to rekla potpuno mirno, činjenica da je zaboravila na njih svedočila je o unutrašnjem nemiru.

Ninaeva se hitro nakloni i promuca: „S vašim dopuštenjem, Aes Sedai“, pa žustro pođe prema vratima. Sve okupljene Aes Sedai – pa čak i Sijuan i Leana – bez i najmanjeg su pokreta gledale za njima. Činilo joj se da je guraju pogledima. Elejna nije oklevala ništa više od nje, ali ipak se osvrnula da još jednom pogleda a’dam.

Čim je zatvorila za sobom neobojena drvena vrata i naslonila se na njih, Ninaeva zagrli onaj kovčežić pa udahnu punim plućima i to, činilo joj se, prvi put otkako su ušle u tu staru kamenu krčmu. Trudila se da ne misli na slomljeni pečat. Na još jedan slomljeni pečat. Ne, neće da razmišlja o tome. Te bi žene pogledima mogle da šišaju ovce. Verovatno bi se radovala njihovom prvom susretu s Mudrima, samo još kad ne bi ona bila između njih. Dolazak u Kulu nekada joj je vrlo teško pao zato što je morala da nauči da sluša druge i da povija glavu. A sada, posle tolikih meseci izdavanja naređenja – dobro, ponekad je pitala i Elejnu za mišljenje – nije znala kako će ponovo naučiti da se pokorava.

U zajedničkoj sobi, u kojoj je tavanica bila vrlo traljavo zakrpljena, a ugašeni kamini samo što se nisu urušili, i dalje je vrilo kao u košnici. Niko nije obraćao previše pažnje na nju, a ona na njih još i manje. Saputnici su čekali nju i Elejnu.

Tom i Džuilin su sedeli na klupi kraj oljuspanog zida i nešto se došaptavali s Unom, koji je čučao ispred njih. Arejna i Nikola sedele su na susednoj klupi i znatiželjno posmatrale zbivanja oko sebe trudeći se da se to ne vidi, dok je Marigan gledala Birgitu kako nevešto žonglira Tomovim drvenim lopticama ne bi li nekako zabavila Džarila i Seva. Min je klečala kraj dečaka i golicala ih i šaputala im nešto, ali oni su samo stajali i ogromnim očima gledali oko sebe.

Samo još dve osobe u čitavoj prostoriji nisu bile zaokupljene nekim poslom. Dvojica od Mirelina tri Zaštitnika stajali su naslonjeni na zid nedaleko od klupa, odmah do vrata koja su vodila u kuhinju. Bili su to Kroj Makin, plavokosi, kao od brega odvaljen Andorac lepog profila, i Avar Hačami, orlovskoga nosa, četvrtaste brade i gustih prosedih brkova nalik rogovima izvijenim nadole. Hačamija bi retko ko nazvao privlačnim, ali bi zato svako progutao knedlu kad ga on pogleda onim njegovim crnim očima. Naravno, nisu oni gledali ni Una, ni Toma, niti bilo koga drugog. A i čista je slučajnost da jedino oni nemaju pametnija posla i da su baš tu našli da ćeretaju. Kako da ne.

Birgiti ispade jedna loptica kad je ugledala Ninaevu i Elejnu. „Šta ste im rekle?“, upita tiho, jedva i primetivši srebrnu strelu u Elejninoj ruci. Tobolac joj je još uvek visio o pasu, ali luk beše naslonila na zid.

Ninaeva joj priđe, upadljivo ne gledajući ka Makinu i Hačamiju, pa naoko opušteno prošaputa: „Rekle smo im sve što su nas pitale.“

Elejna dotače Birgitinu mišicu. „Sad znaju da si nam dobra prijateljica i da si nam se našla u nevolji. Slobodno možeš da ostaneš ovde, baš kao i Arejna, Nikola i Marigan.“

Tek kad se Birgita opustila Ninaeva je shvatila koliko je njoj bilo teško. Plavooka junakinja podiže žutu lopticu s poda pa ih sve tri dobaci Tomu, koji ih dohvati jednom rukom i one za tili čas nestadoše. Na licu joj je poigravao osmeh olakšanja.

„Ne mogu vam opisati koliko mi je drago što vas vidim“, reče Min, verovatno četvrti put otkako su stigli. Kosa joj je sad bila duža nego pre, ali je i dalje nosila istu onu crnu kapu. Međutim, izgledala je nekako drugačije, ali Ninaeva nikako nije uspevala da dokuči šta se to promenilo. A onda je primetila nedavno izvezene cvetiće na njenim reverima, iako je oduvek nosila jednostavnu odeću. „Malo je prijateljskih lica ovde.“ Oči joj samo na tren sevnuše ka dvojici Zaštitnika. „Moramo da sednemo nasamo i site se ispričamo. Jedva čekam da čujem šta ste sve doživele otkako ste otišle iz Tar Valona.“ A i da ispriča šta se njoj dešavalo, mogla je da se opkladi Ninaeva.

„Volela bih da vam se pridružim“, ozbiljno će Elejna. Min je pogleda, pa uzdahnu i klimnu glavom, ali očigledno nije više bila toliko oduševljena kao malopre.

Uto im priđoše Tom, Džuilin i Uno, a na licima im beše onaj izraz koji muškarci naprave kad se spremaju da kažu nešto za šta veruju da ženama neće biti milo da čuju. Međutim, pre nego što su stigli i reč da progovore, jedna Prihvaćena kovrdžave kose progura se između Džuilina i Una, besno ih pogledavši, pa se nacrta ispred Ninaeve.

Faolajnina haljina, ukrašena sa sedam traka za sedam ađaha, nije više bila bela kao nekada, a ženino tamno lice bilo je namršteno. „Iznenađena sam što te vidim ovde, divljakušo. Mislila sam da si utekla u svoje seoce, a da se mala princeza vratila mamici.“

„Da li još uvek kiseliš mleko kad nemaš pametnija posla, Faolajn?“ upita je Elejna.

Ninaeva ostade pribrana. Ali jedva. Dva puta je u Kuli Faolajn imala prilike da je podučava, mada bi ona to pre nazvala preslišavanjem. Kada su i učiteljica i učenica iz redova Prihvaćenih, učiteljica sve do kraja časa uživa status Aes Sedai, što je Faolajn neštedimice koristila. Provela je osam godina kao početnica i pet kao Prihvaćena i uopšte joj nije bilo pravo što Ninaeva nikada nije bila početnica, niti što je Elejna za manje od godinu dana stekla pravo da nosi belo. Dva časa i dva kaznena odlaska kod Šerijam zbog tvrdoglavosti, bezobrazluka i ko zna čega sve ne. Međutim, kada je konačno progovorila, glas joj beše vedar. „Čula sam da je neko bio neprijatan prema Sijuan i Leani. Čini mi se da je Šerijam rešila da nekoga kazni za primer, kako bi to jednom zasvagda prestalo.“ Mirno je gledala kako se Faolajnine oči ispunjavaju strahom.

„Ništa nisam radila otkako mi je Šerijam...“ Samo je zaćutala i pocrvenela. Min pokri usta rukom, a Faolajn se osvrnu da osmotri pridošlice. Odsečno je mahnula Nikoli i Arejni. „Mislim da ćete vas dve odgovarati. Pođite sa mnom. Odmah. Brže.“ Ove dve nesigurno ustadoše. Arejna ju je oprezno posmatrala, a Nikola nesvesno poče da prstima petlja nešto oko pojasa.

Elejna je uspela da pre Ninaeve stane između njih i Faolajn. Digla je bradu, a plave joj se oči pretvoriše u led, i to kraljevski. „Šta će ti one?“

„Izvršavam Šerijamina naređenja“, odgovori Faolajn. „Iako lično smatram da su prestare za prvo iskušavanje, ja samo radim kako mi se kaže. Svaka Brinova regrutna grupa ima i sestru koja iskušava čak i žene Ninaevinih godina.“ Svaka bi se zmija otrovnica ponosila takvom osmehom. „Da kažem Šerijam da imaš nešto protiv, Elejna? Da joj kažem kako ne dozvoljavaš da tvoja služinčad budu podvrgnuta probi?“ Elejna na to malo spusti bradu, ali Ninaeva je već bila rešila da joj neće dopustiti da olako odustane.

Dotakla je Faolajn po ramenu. „Jeste li ih mnogo našli?“

Ova se osvrnu da joj odgovori, ali onda ponovo pogleda ka Elejni i vide da je ova već počela da smiruje Arejnu i Nikolu i objašnjava im da ih to neće boleti i da ih niko ni na šta neće primoravati. Ninaeva se u to baš i ne bi kladila. Kad Aes Sedai nađu ženu s urođenom žiškom, kao što su to bile ona i Elejna, dakle onu koja će htela ne htela moći da usmerava, ništa ih ne može sprečiti da je uzmu pod svoje. Nešto su popustljivije bile prema onima koje bez obuke nikada ne bi mogle da prigrle saidar, kao i prema divljakušama, od kojih je tek svaka četvrta uspevala da preživi pokušaje da sama ovlada svojom moći, obično uopšte ne znajući šta radi, pa su zato, baš kao Ninaeva, neretko završavale s raznoraznim ograničenjima. Takve su navodno mogle da biraju hoće li da ostanu ili ne. Ninaeva je sama odlučila da pristupi Kuli, ali je čvrsto verovala da bi u svakom slučaju tamo završila, pa makar i vezana. Aes Sedai su prema ženama za koje je postojao ma i tračak nade da će im se jednoga dana pridružiti bile popustljive koliko i kasapin prema jagnjetu.

„Tri“, reče Faolajn. „Toliko truda, a pronašli su ih samo tri. Jedna je divljakuša.“ Ta zaista nije volela divljakuše. „Ne znam zašto im je toliko stalo da nađu nove početnice kad i ove koje imamo ne mogu postati Prihvaćene dok se ne vratimo u Kulu. A za sve su krive Sijuan Sanče i Leana.“ Stisnula je zube, kao da je shvatila kako bi se to moglo protumačiti kao maltretiranje bivše Amirlin i Čuvara, a onda uhvatila Arejnu i Nikolu za ruke. „Hajde. Ja samo izvršavam naređenja i vas dve ima da budete stavljene na probu, bilo to gubljenje vremena ili ne.“

„Pogane li žene“, promrmlja Min, namršteno gledajući za Faolajn dok je ova odmicala ka vratima krčme. „Ako ima pravde, njena budućnost neće biti nimalo ružičasta.“

Ninaeva je poželela da zapita Min šta je to videla u vezi s kovrdžavom Prihvaćenom – a i bar još stotinu je pitanja htela da joj postavi – ali Tom i ona dvojica stadoše pred nju i Elejnu, ali tako da je svaki pogledom pokrivao trećinu krčme. Birgita odvede Džarila i Seva majci, otvoreno pokazavši da ne želi da se meša. Min je znala šta su ova trojica naumili, i samo ih je tužno pogledala. Na trenutak je izgledalo da će im nešto reći, ali onda se samo okrenula i otišla za Birgitom.

Tom je izgledao opušteno, kao da se sprema da kaže nešto o vremenu ili da pita šta je za večeru. U svakom slučaju nešto nebitno. „Ovo mesto vrvi od opasnih budala i sanjara koji veruju da mogu da svrgnu Elaidu. Zato je i Garet Brin ovde. On treba da vodi njihovu vojsku.“

Da nije imao uši, Džuilinu bi se glava raspolutila od osmeha. „Nisu to budale. To su luđaci i luđakinje. Baš me briga gde je bila Elaida kad je Logan rođen. Ovi su potpuno ludi ako misle da odavde mogu da svrgnu Amirlin. Možda bismo za jedno mesec dana mogli da stignemo do Kairhijena.“

„Ragan i momci već su odmerili konje koje ćemo da pozajmimo.“ I Uno se cerio, što je izgledalo veoma neobično s onim namrštenim crvenim okom na povezu. „Straže paze ko ulazi ovamo, ali ne i ko izlazi iz sela. U šumi ćemo lako da im umaknemo, a još malo pa će mrak. Nikada nas neće naći.“ Mnogo je više pazio na govor otkako su njih dve na obali ponovo stavile svoje prstenove Velike zmije, ali se zato trudio da nadoknadi propušteno kad god pomisli da ga one ne čuju.

Ninaeva pogleda Elejnu, na šta ova jedva primetno odmahnu glavom. Na sve bi pristala da postane Aes Sedai. A ona? Mala je verovatnoća da će uspeti da navedu Aes Sedai da podrže Randa, pošto su očigledno već bile rešile da će upravljati njime. U stvari, priznala je sebi, ta verovatnoća nije mala nego nikakva. A opet... Tu je i Lečenje. A u Kairhijenu neće naučiti ništa novo, ali ovde... Nedaleko od njih, Terva Marezis, vitka, dugonosa Žuta sestra, perom je odlučno otpisivala stavke nekakvog spiska na komadu pergamenta. Ćelavi crnobradi Zaštitnik sašaptavao se kraj vrata s Nisao Dačen. Iako tek prosečno visok, bio je za glavu viši. Nasuprot njoj, Dagdara Finči bila je plečata koliko i bilo koji muškarac u prostoriji, a i viša od većine. Sada je nešto govorila grupi polaznica kraj ugašenog kamina i jednu po jednu slala da je poslušaju. I ove dve su takođe bile u Žutom ađahu. Pričalo se da Dagdara, kojoj je po prosedoj kosi bilo očigledno da je stara čak i za Aes Sedai, zna o Lečenju više nego Terva i Nisao. Ako se sada pridruži Randu, Ninaeva ništa korisno neće moći da uradi. Samo će sedeti i gledati ga kako gubi razum. Ako se bude izveštila u Lečenju, možda joj čak i pođe za rukom da nekako odloži to ludilo. Nikako joj se nije dopadalo što su Aes Sedai štošta proglašavale nemogućim i dizale ruke od pokušaja.

Sve joj je to proletelo kroz glavu pre nego što se ponovo obratila muškima. „Mi ostajemo ovde, Uno, a ako ti i tvoji želite da se priključite Randu, slobodni ste, što se mene tiče. Bojim se da više nemam ni pare da vam dam za put.“

Zlato koje su joj Aes Sedai uzele zaista će biti upotrebljeno kako su rekle, ali nije mogla a da se ne zgrči kad je pomislila na onih nekoliko srebrnjaka koji su joj ostali u torbici. Ti ljudi su je pratili – a i Elejnu, naravno – iz potpuno pogrešnih poriva, ali to ne umanjuje odgovornost koju ona ima prema njima. Oni su odani Randu i nema ama baš nikakvog razloga da se uključuju u rat protiv Bele kule. Pogledala je pozlaćeni kovčežić i s oklevanjem dodala: „Ali zato imam neke sitnice koje ćete moći usput da unovčite.“

„I ti moraš da ideš, Tome“, reče Elejna. „I ti, Džuiline. Nema svrhe da ostanete ovde. Nama sada nije potrebna pomoć, ali Randu sigurno jeste.“ Pokušala je da tutne svoj kovčežić s nakitom Tomu u ruke, ali on odbi da ga uzme.

Njih trojica razmeniše poglede, bezobrazno kako to samo muškarci umeju, a Uno zakoluta onim zdravim okom. Ninaevi se učinilo da je Džuilin promrmljao nešto o tome kako im je lepo rekao da će se one joguniti.

„Možda za nekoliko dana“, reče Tom.

„Za nekoliko dana“, složi se Džuilin.

Uno klimnu. „Neće mi škoditi malo odmora ako će me već Zaštitnici juriti sve do Kairhijena.“

Ninaeva ih samo oštro pogleda i uhvati se za kiku. Elejna kao i obično podiže bradu i toliko ih oholo pogleda da je izgledalo kao da bi očima mogla da kleše led. Tom i ova dvojica dotle su već naučili da prepoznaju nemušte znake koji znače da njihove gluposti niko neće da trpi. „Ako mislite da još uvek treba da nas pratite zato što vam je Rand al’Tor tako naredio...“, započe Elejna ledenim glasom, u isto vreme kad i Ninaeva besno oplete: „Obećali ste da ćete da me slušate i uopšte nemam nameru da...“

„Ništa slično“, prekide ih Tom i čvornovatim prstom skloni Eleni uvojak kose s ramena. „Zar bangavi starac ne može čak ni da se malo odmori?“

„Da budem iskren“, na to će Džuilin, „ostajem samo zato što mi Tom duguje pare. Kockarski dug.“

„Zar zaista očekujete da tek tako Zaštitnicima ukrademo dvadeset konja?“, dodade Uno. Izgleda da je zaboravio da je upravo on to predložio.

Ostavši bez reči, Elejna ih je samo gledala, a ni Ninaeva se nije mnogo bolje snalazila. Eto na šta su spale. Čak ih ni ova trojica više ne slušaju. Doduše, nije joj bilo svejedno. Čvrsto je rešila da ih otera odatle, i to ne samo zato što nije htela da je vide kako se klanja i igra kako joj drugi sviraju. Ma kakvi. A opet, gotovo ništa u Salidaru nije ispalo kako je očekivala i morala je da prizna, mada veoma nevoljno, da bi joj bilo mnogo... lakše... kad bi Elejna mogla da računa na još nekog osim Birgite. Nije bila voljna da ni pod kakvim okolnostima prihvati ponudu za bekstvo, ako se to tako može nazvati, ali bilo bi joj mnogo... lakše... ako su i oni tu. Naravno, oni to ne treba da znaju. A i neće, pošto će ionako uskoro otići, ma šta sad govorili. Randu bi verovatno bili od koristi, a ovde bi samo smetali. Osim ako...

Vrata one sobe se otvoriše i Sijuan izađe žurnim korakom, a za njom i Leana. Samo su se mrko pogledale, a onda Leana šmrknu, pa se provuče između Kroja i Avara i nestade u hodniku koji je vodio u kuhinju. Ninaeva se namršti. Usred te netrpeljivosti, bio je jedan trenutak koji joj je gotovo promakao, jedan treptaj...

Sijuan žustro krenu ka njoj, pa zbunjeno stade. Još se neko pridružio njihovom društvancetu.

Garet Brin, s ulubljenim prsnikom navučenim preko jednostavnog žućkastog kaputa i oklopljenim rukavicama zadenutim u pojas, prosto je odisao samouverenošću. Zahvaljujući gotovo potpuno sedoj kosi i strogom izrazu lica izgledao je kao neko ko je sve već video i doživeo i ko svašta može da izdrži.

Elejna mu se osmehnu i ljupko se nakloni. Bio je to slab odjek njenog zaprepašćenog osvrtanja i zurenja kad ga je odmah po dolasku u Salidar videla na ulici. „Neću reći da mi je drago što te vidim, Garete. Čula sam da ste ti i moja majka imali neke nesuglasnice, ali sigurna sam da će se to izgladiti. I sam znaš da ona ponekad ume da prenagli. Budi siguran da će te na kraju lično ona pozvati da se vratiš na mesto koje ti pripada u Kaemlinu.“

„Šta je bilo – bilo je, Elejna.“ Napravio se dane primećuje njeno zaprepašćenje – Ninaeva bi se mogla zakleti da nikada niko ko zna Elejnin položaj nije bilo toliko osoran prema njoj – pa se okrenuo ka Unu. „Jesi li razmislio o onom što sam ti rekao? Šijenarci imaju najbolju tešku konjicu na svetu, a ovde ima momaka koji prosto vape za dobrom obukom.“

Uno se namršti, pa zdravim okom pogleda Ninaevu i Elejnu, da bi onda oprezno odgovorio: „Ionako nemam pametnija posla. Razgovaraću s momcima.“

Brin ga pljesnu po ramenu. „Vrlo dobro. A sad ti, Tome Meriline.“ Kada se Brin pojavio, Tom se okrenuo i pogleda prikovanog za pod počeo da se igra brkovima, kao da ne želi da ga Brin primeti. Sada mu je, međutim, mirno uzvratio pogled. „Jednom sam znao momka koji se slično zvao“, reče Brin. „Bio je pravi majstor izvesne igre.“

„A ja sam jednom poznavao momka koji je baš ličio na tebe“, na to će Tom. „Silno je želeo da me baci u okove, a mislim da je bio vrlo rad i da mi dođe glave.“

„To je sigurno bilo mnogo davno. Ponekad muškarci svašta rade zarad žena.“ Brin tu pogleda ka Sijuan pa odmahnu glavom. „Jesi li za jednu igru kamenja, gospodine Meriline? Često zaželim protivnika koji je dobar igrač, nekog ko igra onako kako se to radi u visokom društvu.“

Tomove se obrve natuštiše gotovo koliko i Unove, ali nije oborio pogled. „Mogli bismo da odigramo pokoju partiju“, reče, „ali tek pošto utvrdimo koliki je ulog. Znaš, nemam nameru da se do kraja života igram s tobom. Ne volim dugo da boravim najednom mestu. Uhvate me pundravci.“

„Samo da te ne uhvate usred glavne igre“, kiselo će Brin na to. „Vas dvojica ćete sa mnom. Ne očekujte da ćete se naspavati. Ovde je za sve krajnji rok juče, osim za ono što je trebalo dovršiti prošle nedelje.“ Zastao je, pa ponovo pogledao Sijuan. „Košulje koje su mi danas stigle nisu dobro oprane.“ Rekavši to, otišao je i odveo Toma i Una. Sijuan je besno gledala za njim, pa u Min, na šta joj se ova iskrevelji i ljutito ode istim putem kao Leana.

Ninaeva nije shvatila ovih poslednjih nekoliko rečenica. A i ti muškarci su baš drski ako misle da mogu tek tako da razgovaraju pred njom – ili njoj ispred nosa, ili kako god – a da ona ne zna o čemu je reč.

„Baš dobro što mu ne treba i hvatač lopova“, reče Džuilin, s nelagodom pogledavajući ka Sijuan. Još se nije bio povratio od iznenađenja kad je čuo njeno ime. Ninaeva nije bila sigurna je li shvatio da je ona umirena i da više nije Amirlin Tron. Eto, pred njom je i te kako osećao nelagodu. „Mogao bih malo da se raspitam unaokolo. Video sam ovde mnogo momaka koji izgledaju kao da bi im čaša piva razvezala jezik.“

„Nije ni trepnuo“, s nevericom će Elejna. „Uopšte me ne zanima šta se to dešavalo između njega i moje majke, ali on nema prava da... Pa, kasnije ću se razračunati s gospodinom Brinom. Sad moram da razgovaram s Min.“ Ninaeva pođe za njom u pravcu kuhinje – bar će im Min sve reći bez uvijanja – ali Sijuan je dočepa za mišicu.

Od one Sijuan Sanče koja je krotko povijala glavu pred Aes Sedai ne osta ni tračka. Sad više nije bilo nikoga sa šalom. Nije podizala glas, a nije ni morala. Tako je pogledala Džuilina da je ovaj izgledao kao da će iz kože da iskoči. „Dobro pazi koga ćeš šta da pitaš, hvataču lopova, da ti neko ne prospe creva.“ Potom se osvrnula ka Birgiti i Marigan. Potonja je iskrivila usta kao da je pojela nešto pokvareno, a čak ni Birgiti ne beše svejedno. „Vas dve potražite Prihvaćenu po imenu Teodrin i neka vam ona nađe prenoćište za večeras. Ova deca izgledaju kao da je odavno trebalo da budu u krevetu. Dakle? Brzo!“ Zatim se, dok ove dve još nisu čestito ni zakoračile – a kad jesu, Birgita nije nimalo zaostajala za Marigan, ako nije čak bila i brža – ponovo posvetila Ninaevi. „Imam nekoliko pitanja za tebe. Rečeno ti je da sarađuješ i iskreno ti savetujem da to i radiš, ako znaš šta je dobro za tebe.“

Bilo je to kao da ju je zahvatio uragan. Pre nego što je Ninaeva shvatila šta se dešava, Sijuan ju je vukla rasklimatanim stepenicama s neobojenim rukohvatom, pa kroz nekakav hodnik u jedan sobičak s dva nerazmeštena kreveta prikačena na zid jedan iznad drugog. Sijuan sede na jedinu stolicu, a njoj pokaza da sedne na donji ležaj. Ninaeva ipak ostade da stoji, koliko da joj stavi do znanja da niko nju neće gurkati tamo-amo. U sobi nije bilo mnogo nameštaja. Na umivaoniku, čija je jedna polomljena noga bila poduprta ciglom, stajao je okrnjeni lavor s bokalom. Na čiviluku je visilo nekoliko haljina, a u uglu je stajalo nešto što je ličilo na smotanu slamaricu. Možda je ona tog dana pala nisko, ali Sijuan je zasigurno pala mnogo, mnogo niže. Ninaeva nije očekivala da će joj ta žena zadavati glavobolju, pa makar i dalje imala isti onaj pogled.

Sijuan šmrknu. „Kako ti drago, devojko. Prsten. Za njega usmeravanje nije neophodno?“

„Nije. I sama si čula kad sam objasnila Šerijam da...“

„Može li ga svako koristiti? Žena koja ne ume da usmerava? Muškarac?“ „Žene sigurno mogu, a verovatno i muškarci.“ Ter angreal kome ne treba Moć obično radi i kod žena i kod muškaraca.

„Onda ćeš me naučiti da ga koristim.“

Ninaeva izvi obrvu. Možda je ovo prilika koju je čekala. Ako nije, pokušaće nešto drugo. „Znaju li one za ovo? Tražile su da njih učim kako se to radi, ali tebe niko nije pominjao.“

„Ne znaju.“ Sijuan ničim nije pokazala da joj je neugodno. Čak se i nasmešila, mada nimalo prijatno. „A neće ni saznati. U suprotnom bi im neko mogao ispričati da ste se ti i Elejna predstavljale kao Aes Sedai kada ste otišle iz Tar Valona. Moiraina bi možda Egveni to i oprostila – ako i sama to nije radila, pošto ni ta nije ništa bolja od vas – ali Šerijam i Karlinja... Drečaćeš ti kao drekavac kad se pari i to pre nego što budu gotove s tobom. Mnogo pre.“

„Gluposti.“ Ninaeva shvati da sedi na rubu kreveta. Uopšte nije bila svesna kada je to uradila. Tom i Džuilin umeju da drže jezik za zubima, a niko drugi ne zna. Mora da porazgovara s Elejnom. „Nikada nismo radile ništa slično.“

„Ne laži me, devojko. Oči te odaju. Utroba ti se okreće, je l’ tako?“

Jeste. „Naravno da nije. Ako te i naučim ponešto, učiniću to samo zato što sama tako hoću.“ Neće dopustiti toj ženi da joj preti. I poslednji tračak sažaljenja sada je nestao. „Ako pristanem na to, hoću nešto zauzvrat. Hoću da proučavam tebe i Leanu. Zanima me može li se umirivanje Lečiti.“

„Ne može“, mirno će Sijuan na to. „A sada...“

„Trebalo bi da jedino smrt ne podleže Lečenju.“

„To što bi nešto trebalo da bude, ne znači i da će biti, devojko. Leani i meni su obećali da nas niko neće dirati. Pitaj Faolajn i Emaru kako prolaze oni koji nas zlostavljaju. Njih dve nisu bile ni prve ni najgore, ali su najduže plakale.“

Vreme je da pokuša ono drugo. Nije ništa primećivala dok je bila isprepadana, ali posle... Bio je to samo jedan pogled. „A šta bi Šerijam rekla kad bi saznala da ti i Leana uopšte niste na krv i nož?“ Sijuan ju je mirno gledala. „Misle da su vas ukrotile, zar ne? Što se ti više brecaš na one koji ne mogu da ti uzvrate, to im je milije kad skačeš na svaki njihov mig. Zar su zbog malo durenja zaboravile koliko ste godina vas dve bile kao nokat i prst? Ili ste ih možda uverile kako vam umirivanje nije promenilo samo lica? Kad saznaju da ste im šurovale iza leđa i da ste ih varale, drečaćeš ti jače od svakog drekavca. Šta god to bilo.“ Ni treptaj. Sijuan nije izgubila prisebnost, niti je ičim pokazala da je uhvaćena. A opet, bilo je nečeg u onom pogledu. Ninaeva je bila potpuno sigurna u to. „Hoću da proučavam tebe i Leanu kad god poželim. A i Logana.“ Možda i od njega štošta sazna. Muškarci su drugačiji. Tako će sve moći da sagleda i iz drugog ugla. Naravno, njega ne bi Lečila čak ni kad bi mogla. Randovo je usmeravanje neophodno. Bila je rešena da joj ne promakne više nijedan mukarac koji ume da koristi Moć. „Ako nećeš, slobodno se oprosti i od prstena i od Tel’aran’rioda.“ Zašto li joj je toliko stalo da ode tamo? Možda želi da se podseti kako je to biti Aes Sedai. Ninaeva odlučno uguši sažaljenje koje poče da se budi u njoj. „Zucneš li nekome da smo se predstavljale kao Aes Sedai, neće mi preostati ništa drugo nego da ispričam sve o tebi i Leani. Elejni i meni neće biti prijatno kad istina izbije na videlo, ali ti ćeš plakati duže nego Faolajn i Emara zajedno.“

Zavladao je muk. Kako li toj ženi samo polazi za rukom da izgleda toliko staloženo? Ninaeva je oduvek mislila da to mogu samo Aes Sedai. Usta su joj bila potpuno suva. Ako je progrešila i ako Sijuan odluči da je stavi na probu, dobro je znala koja će na kraju plakati.

Međutim, bivša Amirlin na kraju promrmlja: „Nadam se da je Moiraini pošlo za rukom da nauči Egvenu da bude savitljivija nego ti.“ Ninaeva nije ovo razumela, ali nije ni imala vremena za razmišljanje, pošto se već u narednom trenutku Sijuan povila napred i pružila joj ruku. „Ti čuvaj moje tajne, a ja ću tvoje. Nauči me da koristim prsten i moći ćeš da proučavaš umirivanje i smirivanje koliko ti srce ište.“

Ninaeva je jedva zadržavala uzdah olakšanja dok su se rukovale. Uspela je. Prvi put posle ko zna koliko vremena uspešno se suprotstavila nekome ko je pokušao da je kinji. Gotovo da bi opet smela da se suoči s Mogedijen. Gotovo.

Elejna sustiže Min na zadnjim vratima krčme i pridruži joj se. Ova je pod rukom nosila nešto što je ličilo na smotane dve-tri bele košulje. Sunce je palo nisko na krošnje, a slaba je svetlost prigušila boje prašnjavog dvorišta, na čijem se središtu nalazio veliki panj, nekada verovatno stablo hrasta. Na kamenoj, škriljcem pokrivenoj štali nije bilo vrata, tako da su se lepo videli ljudi koji su se vrzmali unutra. Leana je razgovarala s nekim muškarcem. Zbog grube je odeće ličio na kovača ili kavgadžiju. Ninaevu je zbunilo to što je Leana stajala vrlo blizu njega, kao i način na koji je nakrivila glavu dok ga je gledala. Na kraju ga je čak i pomilovala po obrazu i žurno se vratila u krčmu, a krupajlija je još malo gledao za njom a onda se izgubio u štali.

„Ništa me ne pitaj“, reče Min. „Čudan neki svet dolazi da se vidi s njom i Sijuan, a neki muškarci... Uostalom, i sama si videla.“

Elejnu nije zanimalo šta Leana radi. Međutim, sad kad se konačno našla nasamo s Min, nije znala kako da počne. „A šta to radiš?“

„Perem“, promrmlja Min i ljutito ćušnu one košulje ispod druge ruke. „Ne mogu ti opisati koliko je dobro makar jednom videti Sijuan da se grči pred nekim. Još ne zna hoće li je orao pojesti ili bi se samo igrao, ali sad ima tačno onoliko izbora koliko ga je uvek drugima ostavljala – nimalo!“

Elejna je trčkarala za njom preko dvorišta. Nije znala kako da počne. „Jesi li čula šta nam je Tom predlagao? Ipak smo rešile da ostanemo.“

„Lepo sam im ja rekla. I to bez vidovitosti.“ Min malo uspori kad su zašle između staje i oronulog kamenog zida i našle se u senovitom prolazu zaraslom u korov i šiblje. „Bila sam sigurna da nećeš tako lako propustiti priliku da se vratiš obuci. Oduvek si bila žedna znanja. I Ninaeva je, ma koliko odbijala da prizna. Volela bih da nisam bila u pravu. Onda bih pošla s vama. Tako bih bar...“ Tuje besno promrmljala nešto sebi u bradu. „One tri što ste ih dovele doneče nevolje. E, to jesam videla.“

To je to. Pukotina koju je tražila. Međutim, umesto da je pita kakve su joj namere, ona reče: „Misliš na Marigan, Nikolu i Arejnu? Pa kakve nevolje one mogu da donesu?“ Samo bi budala olako prešla preko onog što Min vidi.

„Ne znam tačno. Uhvatila sam im samo nagoveštaje aura, a i to tek krajičkom oka. Ništa nisam videla kad sam gledala pravo u njih, tako da ne mogu tačno da protumačim. Znaš, retki su ljudi koji stalno imaju auru. Nekakve nevolje. Možda će nešto da raspričaju. Jeste li uradile nešto što ne želite da Aes Sedai saznaju?“

„Naravno da nismo“, odsečno odgovori Elejna. Kad je Min samo pogleda iskosa, ona dodade: „Dobro, možda i jesmo, ali bile smo primorane. Ove tri to ionako ne znaju.“ Razgovor se nije odvijao u željenom pravcu. Duboko je udahnula i rešila da ide na sve ili ništa. „Min, ti si videla nešto u vezi sa mnom i sa Random, zar ne?“ Prešla je još dva koraka pre nego što je shvatila da je njena sagovornica stala.

„Jesam“, oprezno će Min.

„Videla si da ćemo se zaljubiti jedno u drugo?“

„Ne baš. Videla sam da ćeš se ti zaljubiti u njega. Ne znam šta on oseća prema tebi, ali je na neki način vezan za tebe.“

Elejna stisnu usnice. Nešto slično je i slutila iako nije želela to da čuje. Ono što želimo tera nas na put, ali krivine ispravlja samo ono što je stvarno. Tako je Lini govorila. Drži se onog što jeste, a ne onog što priželjkuješ. „A videla si i da će tu biti još neko. Neko sa kime ću... morati da... da ga delim.“

„Dve su“, promuklo će Min. „Ima ih još dve. A ja... ja sam jedna od njih.“

Iako je već bila zaustila da postavi naredno pitanje, Elejna nije mogla da dođe do reči. „Ti?“, uspela je konačno da protisne.

Min se na to naroguši. „Da, ja! Misliš da ja ne mogu da se zaljubim? Nisam ja to htela, ali desilo se i gotovo.“ Provukla se kraj Elejne i nastavila kud je pošla, ali ovoj se sad nije toliko žurilo da je stigne.

Ponešto joj je sad bilo jasnije. Zato je Min uvek izbegavala da priča o tome. A otud joj i onaj vez na reverima. Mogla bi se zakleti da je devojka počela i da koristi ruž za usne. Kako se osećam zbog toga?, zapitala se. Nije mogla da odgovori na to. „Ko je treća?“, upita tiho.

„Ne znam“, promumla Min. „Znam samo da je naprasita. Ali nije Ninaeva, hvala Svetlosti.“ Tužno se nasmešila. „To već ne bih mogla da podnesem.“ Ponovo je iskosa pogledala Elejnu. „Kako će ovo uticati na naš odnos? Dopadaš mi se. Nikada nisam imala sestru, ali ponekad mi se čini da bi ti... Volela bih da budemo prijateljice, Elejna. Šta god da se dogodi, ti ćeš mi i dalje biti draga, ali ja neću prestati da ga volim.“

„Nisam oduševljena pomišlju da delim muškarca s nekim“, kruto će Elejna, svesna da nije odgovorila na njeno pitanje.

„Nisam ni ja, ali... Elejna, sramota me je što ti ovo govorim, ali neću birati sredstva da dođem do njega. Ni ti ni ja nemamo mnogo izbora. Svetlosti, čitav mi je život prevrnuo naglavce. Dovoljno je da pomislim na njega pa da se sva spetljam.“ Zvučala je kao da ne zna da li da se smeje ili da plače.

Elejna uzdahnu. Nije Min kriva. Zar bi se bolje osećala da joj je rekla da je to Berelajn, ili neka druga koju ne trpi? „Ta’veren“, reče. „On menja svet oko sebe. Mi smo samo listići u viru. Ako se ne varam, Egvena, ti i ja zarekle smo se da se nikada nijedan muškarac neće isprečiti između nas. Izaći ćemo nekako na kraj s ovim, Min. A kad nađemo tu treću... Pa, i onda ćemo izaći na kraj. Nekako.“ Treća! A da ipak nije Berelajn? O, krv joj poljubim i krvavi pepeo!

„Nekako“, tužno će Min. „A dotle ćemo ti i ja da čamimo ovde kao u kavezu. Znam da postoji ta treća i da ja tu ne mogu ništa, ali dovoljno mi je teško bilo i tebi da se poverim... Znaš, nisu sve Kairhijenjanke kao Moiraina. Jednom sam u Baerlonu upoznala jednu njihovu plemkinju. Moiraina je spram nje izgledala kao Leana, ali ono što je ponekad nagoveštavala... A tek aure! Mislim da nijedan muškarac u gradu nije bezbedan osim ako je ružan, malouman ili mrtav!“

Elejna šmrknu, ali uspe da zadrži prisebnost. „Neka te to ne brine. Ti i ja imamo još jednu sestru, koju ti još nisi upoznala. Avijenda drži Randa na oku i ne može taj sad da pređe ni deset koraka bez aijelskih Devica koplja.“ Kairhijenjanka? Ako ništa drugo, Berelajn je makar videla i zna ponešto o njoj. Ne. Neće se zbog toga jesti kao neka glupačica. Odrasla žena svet oko sebe vidi onakvim kakav jeste i izvlači iz njega najviše što može. Ma ko li bi to mogao biti?

Izbile su na neko dvorištance išarano gomilicama hladnog pepela. Veliki kotlovi, uglavnom bušni na mestima s kojih je oribana rđa, stajali su naslonjeni na kameni zid, mestimično urušen zbog okolnog drveća. Uprkos slabom svetlu, dva kotla su se još uvek pušila na vatri a tri polaznice, kosa mokrih od znoja i s podvijenim belim haljinama, vredno su ribale nešto na daskama za pranje veša uronjenim u korita puna sapunice.

Elejna pogleda one košulje koje je Min nosila, pa prigrli saidar. „Daj da ti pomognem.“ Upotreba usmeravanja za kućne poslove bila je zabranjena – rad čeliči ličnost, govorile su Aes Sedai – ali ovo je bilo nešto drugo. Ako dovoljno jako zavrti košulje kroz vodu, neće biti potrebe da iko kvasi ruke. „Sve mi pričaj. Jesu li se Sijuan i Leana zaista toliko promenile kao što izgleda? Kako ste stigle ovamo? Da li je Logan zaista tu? Zašto ti pereš veš nekom muškarcu? Sve.“

Min se na to nasmeja od olakšanja što su promenile temu. „Za sve’ bi mi trebalo nedelju dana, ali pokušaću. Najpre sam pomogla Sijuan i Leani da pobegnu iz tamnice u koju ih je Elaida bacila, a posle smo...“

Ne prestajući da zapanjeno ohće i ahće, Elejna usmeri Vazduh i odiže jedan kotlić s vatre. Gotovo da nije ni primećivala zgranute polaznice. Sada se već bila navikla na sopstvenu snagu i gotovo uopšte nije razmišljala da o onome što je za nju mačiji kašalj neke Aes Sedai mogu samo da sanjaju. Ko li je ta treća? Avijendi bi bolje bilo da dobro pazi na njega.