Nebeski oganj

24 Tajna poruka

Predveče je okolina počela da se menja. Brda su postala niža, a žbunje gušće. Na mnogo su mesta srušene kamene ograde oko polja sada ličile na humke obrasle u divlje puzavice ili su prolazile kroz šumarke hrastova, kožolista, kestena, borova, belokore i nekog Egveni nepoznatog drveća. Prošli su kraj nekoliko seljačkih kuća bez krovova. Drveće je u njima bilo visoko deset-petnaest koraka, nalik pravim malim šumama ograđenim kamenim zidovima, u kojima je bilo i raspevanih ptica i crnorepih veverica. Usputni potoci su izazivali dosta žamora među Aijelima, baš kao i šumarci i trava. Slušali su priče o mokrozemljama, čitali o njima u knjigama koje su kupovali od trgovaca i torbara kao što je Hadnan Kader, ali malo ih je posle lova na Lamana videlo išta od tog. Međutim, brzo su se prilagodili; sivkastosmeđi šatori dobro su se utopili u opalo lišće pod drvećem i suvu travu. Logor se protezao miljama unaokolo, što se videlo po svetlucanju hiljada vatrica u zlatnoj svetlosti predvečerja.

Egvena je jedva dočekala da joj gai’šaini podignu šator i žurno se uvukla u njega. Svetiljke već behu upaljene, i vatra u malom ognjištu. Ona raspertla meke čizme i skide ih, a onda i vunene čarape, pa se prući po šarenoj prostirci i promigolji nožnim prstima. Bilo bi lepo da ima lavor vode, pa da malo potopi noge. Nije ni pokušavala da se pretvara da je izdržljiva kao Aijeli, ali zaista je počela da se pretvara u mekušca ako su joj posle samo nekoliko sati hoda stopala otekla do svoje dvostruke veličine. Naravno, voda sad više nije nedostupna. Ili bar ne bi trebalo da bude, ispravila se, setivši se onog polupresahlog potoka, ali sigurno će moći da se propisno okupa.

Kovinda, uvek krotka, tiha i sva u belom, donese joj večeru koja se sastojala od one pljosnate svetle pogače od zemai brašna i guste čorbe u činiji s crvenim prugama. Jela je bez razmišljanja, pošto je bila više umorna nego gladna. Razaznavala je ukus suvih paprika i pasulja, ali nije pitala za poreklo tamnog mesa. Zečetina, odlučno reče u sebi, nadajući se da ne greši. Aijeli su jeli stvorove od kojih bi se njoj kosa ukovrdžala jače nego Elejnina. Smela je da se opkladi da Rand ne sme ni da pogleda ono što jede. Muškarci su mnogo probirljiviji od žena.

Kada je večerala, opružila se kraj kitnjaste srebrne svetiljke s uglačanim diskom koji je odbijao i pojačavao svetlost. Malčice se postidela setivši se da je većini Aijela jedini izvor svetlosti vatra iz ognjišta. Malo ih je, osim Mudrih i poglavara klanova i septi, nosilo uljane svetiljke. A opet, zašto bi sedela u polumraku kraj ognjišta ako već ne mora? To ju je podsetilo da noći sad više neće biti toliko hladnije od dana, kao u Pustari. U šatoru je već bilo postalo neugodno toplo.

Kratkim usmeravanjem je poslala nekoliko tračaka Vazduha da priguši vatru, pa poče da po bisagama traži onu kožom uvezanu knjigu koju joj je pozajmila Avijenda – malu, debelu, štampanu gusto zbijenim redovima sitnih slova, zbog čega se nije mogla čitati bez jakog svetla, ali bar nije zauzimala mnogo mesta. Zvala se Plamen, mač i srce i bila je zbirka priča o Birgiti i Gajdalu Kejnu, Anselanu i Barašel, Rogošu Orlookom i Dunsini i mnogim drugima. Avijenda je tvrdila da ih voli zbog pustolovina i bitaka, ali svaka priča do poslednje govorila je i o ljubavi između muškarca i žene. Egvena se nije ustezala da prizna da joj se upravo to i dopada – nekad čvornovate, a nekad nežne niti besmrtne ljubavi. Ili se bar nije ustezala pred sobom. Ipak nije to nešto što bi žena koja se usuđuje da tvrdi kako ima makar mrvu soli u glavi smela javno da prizna.

Istini za volju, nije joj bilo do čitanja ništa više nego do jela. Najradije bi se okupala i otišla na spavanje (mada bi možda čak i pristala da se odrekne kupanja), ali te je noći trebalo da sa Amis ode u Tel’aran’riod i vidi se s Ninaevom, kod koje, tamo negde na putu ka Geldanu, još nije bila pala noč. Dakle – bdenje.

Iz onoga što joj je Elejna ispričala na poslednjem sastanku zaključila je da je menažerija vrlo zabavna, mada Egvena nikad ne bi ni pomislila da je Galadovo prisustvo zaista valjan razlog da uteknu iz grada glavom bez obzira. Po njenom mišljenju, njih su dve jednostavno zavolele pustolovine. Bilo joj je žao Sijuan. Trebala im je njena čvrsta ruka. A onda pomisli na Ninaevu. Oduvek je ona predstavljala tu čvrstu ruku, ali je posle onog susreta u Kuli u Tel’aran’riodu sve manje bila neko koga se Egvena pribojava.

Postidela se kada je okrećući list shvatila da se unapred raduje predstojećem susretu s Ninaevom, ali ne zato što joj je ona prijateljica, već da bi videla da li se nešto promenilo. Bude li se samo mašila kike, ona će samo izviti obrvu i... Daj, Svetlosti, da je ono još drži. Pisne li samo o našem susretu, Amis, Bair i Melaina će me na smenu drati, ukoliko me prethodno ne oteraju.

Kapci su joj se uporno sklapali dok je u polusnu počinjala da oživljava prizore iz knjige. Bila je jaka koliko i ma koja od tih žena, jaka i hrabra kao Dunsina, Nerein, Melisinda ili čak Birgita, jaka kao Avijenda. Hoće li Ninaeva imati dovoljno pameti da noćas drži jezik za zubima? Zamislila je kako je hvata za potiljak i drmusa. Gluposti. Ninaeva je ipak mnogo starija. Samo izvij obrvu. Dunsina. Birgita. Odvažna i jaka kao Devica koplja.

Glava joj klonu na stranice i ona, pokušavši da udobnije namesti knjigu pod obraz, poče da diše sporo i duboko.

Zbunila se kad se obrela među golemim crvenim stubovima Srca kamena, osvetljenim onim čudnim svetlom Tel’aran’rioda, a još i više kad shvati da na sebi ima kadinsor. Amis se uopšte ne bi dopalo da je vidi takvu. Naprotiv. Hitro pokuša da to promeni, ali se iznenadi kad joj odeća zatreperi, prelazeći iz algoda košulje i kabaste vunene suknje u finu haljinu od plave svile i natrag, dok se na kraju ne zaustavi na aijelskoj nošnji. Tu je bila čak i njena narukvica s izrezbarenim plamenom i ogrlica od zlata i slonovače. Odavno već nije bila toliko neodlučna.

Na trenutak je pomislila da izađe iz Sveta snova, ali onda se setila da verovatno čvrsto spava i da bi se vrlo lako mogla naći u sopstvenim snovima, kojima ipak još ne beše ovladala. To znači da ne bi mogla da se vrati u Tel’aran’riod, a nije joj se mililo da ostavi one dve zajedno. Ko zna šta bi Ninaeva mogla da istrtlja kad se Amis razgoropadi? Kad se Aijelka bude pojavila, Egvena će joj reći da je i sama upravo pristigla. Dotle su Mudre uvek stizale pre nje ili bar istovremeno, ali svakako neće biti strašno ako joj Amis poveruje da je poranila tek sekundu ili dve.

Gotovo se beše privikla na osećaj da je neko posmatra u toj ogromnoj odaji. Samo stubovi, senke i ovaj prazan prostor. Ipak se nadala da će se bar jedna od one dve uskoro pojaviti. Ali ih nije bilo. Vreme se može čudno ponašati u Tel’aran’riodu, baš kao i u običnom snu, a do dogovorenog vremena za sastanak bio je ostao još sigurno čitav sat. Možda ima vremena da...

A onda shvati da čuje glasove, tihe poput šapata među stubovima. Prigrlila je saidar pa oprezno pošla za zvukom, ka mestu pod velikom kupolom gde je Rand ostavio Kalandor. Mudre su tvrdile da vladanje Tel’aran’riodom ima istu snagu kao usmeravanje Jedne moći u svetu jave, ali Egvena je bolje znala šta može da uradi pomoću Moći i toj je sposobnosti više verovala. Zastala je iza debelog crvenog stuba i izvirila.

Nisu to bile Crne sestre, kao što se pribojavala, ali ni Ninaeva. Kraj Kalandora zarivenog u pod stajala je Elejna, zaokupljena tihim razgovorom s najčudnije odevenom ženom koju je Egvena ikada videla. Imala je nekakav beli kaput neobičnog kroja, široke žute šalvare i niske čizmice s visokim potpeticama. Plava joj je kosa padala niz leđa u vidu složene pletenice. Luk u njenim rukama bleštao je kao da je od uglačanog srebra, kao i strele u tobolcu.

Egvena čvrsto zažmuri. Prvo teškoće s odećom, a sad ovo. To što je čitala priče o Birgiti – poznala ju je po srebrnom luku – zaista nije razlog za ovakvo priviđenje, tim pre što bi trebalo da junakinja sad tamo negde čeka da Rog Valera pozove nju i ostale u Poslednju bitku. Ali kad je ponovo otvorila oči, Elejna i ona čudno odevena žena još su bile tamo. Nije čula šta govore, ali ovog je puta poverovala očima. I baš kad je htela da im se javi, začu glas iza sebe.

„Rešila si da dođeš ranije? I to sama?“

Okrenula se i ugledala Amis, čije preplanulo lice beše premlado za sedu kosu, i izboranu Bair. Stajale su ruku skrštenih na grudima, a čak su i čvrsto pritegnuti šalovi govorili o njihovom nezadovoljstvu.

„Zaspala sam“, reče Egvena. Sad više nije imala kud. Dok im je užurbano objašnjavala da je zadremala i da nije smela da se vrati – prećutavši kako je strepela da Ninaeva i Amis ne ostanu nasamo – s iznenađenjem je shvatila da oseća grižu savesti što je htela da ih slaže i olakšanje što to nije učinila. Doduše, to nije značilo da će izbeći kaznu. Amis nije bila stroga kao Bair, ali vrlo lako bi joj mogla zapovediti da do kraja noći slaže kamenje na gomilu. Mnoge Mudre su verovale da je besmislen rad odlična kazna. Zakopavanje pepela kašikom sigurno se ne može smatrati korisnom delatnošću. Naravno, sve to pod uslovom da ne prestanu da je obučavaju. Ipak bi se radije opredelila za pepeo.

Nije mogla da ne odahne od olakšanja kad Amis reče: „Dešava se to. Ipak, sledeći put se vrati i sanjaj svoje snove. Ja bih razmenila vesti s Ninaevom. Pošla bi i Melaina da nije s Baelom i Dorindom. Bair se uplašila. Ponosna je na tvoj napredak i da ti se nešto dogodilo...“

Bair uopšte nije izgledala ponosno. Štaviše, još se opakije namrštila kad je Amis zastala. „Sreća tvoja što te je Kovinda našla kad je došla po posuđe od večere pa se uplašila jer nije mogla da te probudi da pređeš na ležaj. Da sam samo posumnjala da si bila ovde sama duže od nekoliko minuta...“ Pogled joj je govorio više od reči, a onda je nabusito nastavila: „Sad verovatno moramo da sačekamo Ninaevu da ne bismo trpele tvoja moljakanja ako bismo htele da te vratimo. Što se mora – mora se, pa zato hajde da pametno iskoristimo to vreme. Usredsredi se na...“

„Nije došla Ninaeva“, prekide je Egvena. Nije želela da sazna kako bi izgledalo iskorišćavanje vremena kad je Bair tako raspoložena. „Elejna je ovde, i...“ Zaćutala je i osvrnula se. Nedaleko od Kalandora videla je Elejnu kako šetka gore-dole u prelepoj zelenoj haljini, kao da se spremila za bal. Od Birgite ni traga ni glasa. Ono nije bilo priviđenje.

„Već je stigla?“, reče Amis i pomeri se da je vidi.

„Nije ni ta ništa bolja“, promrmlja Bair. „Devojke danas nemaju pameti ni koliko koze.“ Odlučno se zaputila ka svetlucavom Kalandoru, pa stala pred Elejnu i podbočila se. „Nisi moja učenica, Elejna od Andora, iako si napabirčila taman toliko znanja da ne nastradaš ovde, ali da jesi, sad bih te oplavela od batina i vratila te majci dok ne odrasteš dovoljno da te čovek može ostaviti samu. Verujem da bi za to trebalo bar još onoliko godina koliko ih sada imaš. Znam da ste i ti i Ninaeva same dolazile u Svet snova. Obe ste budale.“

Elejna je isprva bila zatečena njenim dolaskom, ali ubrzo se sabrala i sada je već podigla bradu onako kako samo ona ume. Haljina joj postade crvena i od još sjajnije svile, s bogatim vezom na rukavima i poprsju, pa čak i propetim lavovima okruženim belim i zlatnim ljiljanima, što je bilo njeno lično znamenje. U crvenozlatnoj joj se kosi pojavi tanana zlatna dijadema s priveskom u vidu propetog lava optočenog mesečevim suzama, koji joj se spuštao do čela. Izgleda da se ni ona još nije najbolje snalazila u svemu tome. S druge strane, možda je baš tako i želela da sada izgleda. „Zahvalna sam ti na brizi“, reče kraljevskim tonom. „Tačno je, Bair od Haido Šaarada, da nisam tvoja učenica. Hvala na savetima, ali ipak ću morati sama, pošto imam zadatak koji mi je dala Amirlin Tron.“

„Mrtva žena“, hladno će Bair. „Izvršavaš naloge mrtve žene.“ Egvena je prosto osetila kako se Bair nakostrešila od besa. Ukoliko brzo nešto ne preduzme, Elejna bi mogla da se nauči pameti i to na vrlo bolan način, a to je poslednje što im sad treba.

„Šta... Zašto Ninaeva nije došla?“ Zaustila je da pita Elejnu šta ona traži ovde, ali to bi samo razjarilo Bair, pa je zato postavila pitanje tako da Mudra pomisli kako je ona na njenoj strani. U stvari je htela da je pita o čemu je razgovarala s Birgitom. Nisam umislila. Možda je to bio neko ko je sanjao da je Birgita. Međutim, samo su oni koji svesno uđu u Tel’aran’riod mogli tu da se zadrže duže od nekoliko trenutaka, a Elejna se sigurno ne bi upuštala u razgovor ni sa kim takvim. Gde to Birgita i ostali čekaju?

„Ninaevu boli glava.“ Dijadema nestade, a Elejnina haljina postade jednostavnija, s tek nekoliko zlatnih zavijutaka na gornjem delu.

„Da nije bolesna?“, zabrinuto će Egvena.

„Ne, samo ima glavobolju i nekoliko modrica“, zakikota se Elejna i namignu joj. „O, Egvena, ne bi verovala šta se desilo. Sva četvorica braće Čavana došla su kod nas na večeru, mada su zapravo hteli da se udvaraju Ninaevi. Prvih dana su se bili okomili na mene, ali onda je Tom porazgovarao s njima pa su prestali. Ne znam samo odakle mu pravo da to radi. Naravno, baš mene briga za njih. Elem, počeli su da se motaju oko Ninaeve – ili su bar pokušavali, jer ona za njih ne mari koliko ni za mušice – kad odjednom banu Latel i poče da je mlati nekakvom močugom i da je naziva najpogrdnijim mogućim imenima.“

„Je li povređena?“ Ni sama Egvena nije znala na koju se od te dve odnosilo njeno pitanje. Kad se Ninaeva razgoropadi...

„Nije. Braća Čavana su priskočila da je odvoje od Latel, pa će Terik verovatno šepati nekoliko dana, a Brug je dobio preko usta. Na kraju je Petra morao da odnese Latel u njena kola i ne verujem da će u skorije vreme promoliti nos odande.“ Elejna odmahnu glavom. „Luka nije znao koga da okrivi što sad ima ćopavog akrobatu i uplakanu ukrotiteljku medveda, pa je počeo da se dere na sve prisutne. Mislila sam da će Ninaeva i njega izdevetati. Ako ništa drugo, bar nije usmeravala. Jednom ili dvaput mi se učinilo da će početi, ali na kraju je ipak uspela da i bez toga obori Latel na zemlju.“

Amis i Bair razmeniše zagonetne poglede. Sigurno nisu očekivale takvo ponašanje od jedne Aes Sedai.

Egvena i sama beše pomalo zbunjena, ali uglavnom zato što se teško snalazila među tolikim novim imenima. Čudan je taj svet što putuje s lavovima, psima i medvedima. A imaju i Iluminatora. Nije verovala da je taj Petra baš toliko snažan kao što Elejna tvrdi. Mada, tu je i Tom koji guta vatru i žonglira, a ono što su uradili Elejna i Džuilin bilo joj je prosto neverovatno, pa čak i uz upotrebu Moći.

Ako je Ninaeva zamalo počela da usmerava... Elejna je sigurno videla sjaj kad je Ninaeva prigrlila saidar. Imale one opravdan razlog da se skrivaju ili ne, to im neće dugo polaziti za rukom ako jedna počne da usmerava i dopusti da drugi to vide. Uskoro bi za njih čule i uhode Kule, pošto bi se takva vest sigurno brzo pronela, tim pre što su još bile u Amadiciji.

„Poruči Ninaevi da bi joj bilo bolje da malo obuzda narav ili ću ja s njom popričati.“ Elejna je zaprepašćeno pogleda – Ninaeva joj očigledno nije ispričala o promeni odnosa između njih dve – na šta Egvena dodade: „.Ako bude usmeravala, budite sigurne da će vesti o tome putovati do Elaide onoliko koliko golubu treba da preleti do Tar Valona.“ Više ništa nije smela da kaže. Amis i Bair se ponovo pogledaše. Nisu bile voljne ni sa kim da podele svoje mišljenje o podelama u Kuli i o tome što je Amirlin Tron zapovedila da neko omami dve Aes Sedai. Mogle su, da su htele, da prikažu Moirainu kao običnu seosku alapaču. „U stvari, volela bih da popričam nasamo s vama dvema. Da smo u našim starim sobama u Kuli, svašta bih vam rekla.“

Elejna se ukoči i postade hladna i nadmena kao malopre prema Bair. „Meni i pred njima slobodno možeš da kažeš sve što hoćeš.“

Zar je nije razumela? Nasamo znači bez Mudrih. U Kuli. Egveni je sad bilo preostalo jedino da se nada. Odlučila je da promeni temu, nadajući se da je Mudre nisu previše pažljivo slušale, a da Elejna jeste. „Hoće li ta tuča s Latel nešto promeniti?“ Gde li je Ninaevi bila pamet? Kod kuće bi pred čitavim Ženskim krugom tako izbrusila svaku svoju vršnjakinju koja uradi nešto slično da bi se ovoj uši pušile. „Sigurno ste već blizu Geldana.“

„Luka kaže da uz malo sreće stižemo za tri dana. Menažerija sporo putuje.“

„Možda je vreme da ih napustite.“

„Možda“, zamišljeno će Elejna. „Zaista bih volela da jednom hodam po užetu pred...“ A onda samo odmahnu glavom i pogleda u Kalandor. Izrez na grudima naglo joj se produbi pa se opet zatvori. „Ne znam, Egvena. Sami ne bismo putovali mnogo brže nego sad, a na stranu to što uopšte nismo sigurni kud da krenemo.“ To znači da se Ninaeva još nije setila gde je okupljanje Plavog ađaha. Ako je onaj izveštaj uopšte bio tačan. „Da ti ne pominjem to što će Ninaeva poludeti budemo li morali da ostavimo kola i kupimo osedlane konje ili još jednu kočiju. Osim toga, svašta smo saznale o Seanšanima. Serandina je bila čuvar s’redita na Dvoru Devet meseca, tamo gde živi seanšanska carica. Juče nam je pokazala šta je sve ponela kad je bežala iz Falmea. Egvena, ona ima a’dam.“

Egvena zakorači ka njoj i suknjom očeša Kalandor. Ma šta Ninaeva tvrdila, Randove zamke nisu bile opipljive. „Jesi li sigurna da ona nije bila suldam?“ Glas joj je drhtao od besa.

„Sigurna sam“, umirila ju je Elejna. „Sama sam joj stavila a’dam i ništa se nije desilo.“

Bila je to tajna koju čak ni Seanšani nisu znali, ili su je bar dobro čuvali. Njihove damane bile su žene rođene s iskrom, žene koje bi na kraju usmeravale čak i bez posebne obuke. Ali sul’dam, koje su upravljale damanama, morale su to da nauče. Seanšani su smatrali da su žene koje mogu da usmeravaju opasne životinje koje treba držati pod nadzorom, ali su ipak mnoge od njih – koje su sačuvale svoju tajnu – dospevale na visoke položaje.

„Ne shvatam toliko zanimanje za te Seanšane.“ Poslednju je reč Amis nesigurno izgovorila. Prvi put je čula za njih tek kad ih je Elejna pomenula na prethodnom sastanku. „To što rade jeste strašno, ali njih više nema. Rand al’Tor ih je porazio i oni su se razbežali.“

Egvena im okrete leđa i zagleda se ka ogromnim uglačanim stubovima koji su se gubili u tmini. „To što su se razbežali ne znači da se neće vratiti.“ Nije želela da joj ijedna od njih vidi izraz lica, čak ni Elejna. „Moramo saznati koliko god možemo, za slučaj da se nekad vrate.“ I njoj su u Falmeu stavili a’dam. Hteli su da je pošalju preko Aritskog okeana u Seanšan, gde bi ostatak života provela kao pseto na uzici. Bes ju je ispunjavao kad god na to pomisli. Ali i strah. Strah da će sledeći put, ako se vrate, dovršiti ono što su započeli. Eto, to je bilo ono što nije htela da njih tri vide. Taj čisti strah u njenim očima, koji nije mogla da prikrije.

Elejna je uhvati za mišicu. „Spremno ćemo ih dočekati ako se vrate“, reče nežno. „Neće nas ponovo zateći nespremne i neobaveštene.“ Egvena je pomilova po ruci, mada bi je najradije čvrsto stisnula. Elejna je shvatala mnogo više nego što je ona želela, ali ipak joj je bilo drago što je tako.

„Hajde da obavimo ono zbog čega smo se okupile“, odsečno će Bair. „Trebalo je da propisno zaspiš, Egvena.“

„Naredile smo gaisainima da te skinu i prenesu na ležaj.“ Neverovatno, ali Amis je bila nežna koliko i Elejna. „Pustićemo te da spavaš do jutra.“

Egvena porumene. Znajući Aijelke, bila je sklona da poveruje kako je među pomenutim gaisainima bilo i muškaraca. Moraće da porazgovara s njima o tome, ali oprezno, pošto ne bi mogla da računa na njihovo razumevanje, a njoj je ionako neprijatno da govori o tome.

Tek tad je shvatila da je više nije strah. Izgleda da je kod mene stid jači od straha od Seanšana. Znala je da ovo nije tačno, ali joj je od te misli bilo malo lakše.

Nije imala ništa posebno da kaže Elejni, osim da su konačno stigli u Kairhijen, da je Kuladin razrušio Selin i opustošio okolinu, da su Šaidoi još ispred njih i da odmiču ka zapadu. Mudre su bile obaveštenije od nje, pošto nisu rano otišle na počinak. Te večeri je izbilo nekoliko manjih čarki s nekim konjanicima koji su se brzo razbežali, a viđeni su i neki drugi, koji su otišli bez borbe. Niko nije zarobljen. Moiraina i Lan su izgleda verovali kako su to možda bili razbojnici, ili pristalice neke od kuća koje su se otimale o Sunčev presto. I jedni i drugi bili su prilično odrpani. Koji god bili, uskoro će se proneti glas da su Aijeli ponovo u Kairhijenu.

„Saznali bi pre ili kasnije“, bile su jedine Elejnine reči.

Egvena ju je netremice posmatrala dok je bledela s Mudrima – činilo joj se da to zapravo blede Elejna i Srce Kamena – ali njena zlatokosa prijateljica ničim nije pokazivala da je razumela poruku.