Nebeski oganj

27 Vežbe iz ustručavanja

„Vi ste kao muve bez glave“, reče Sijuan kad šest Aes Sedai sede na šest različitih stolica. Soba je bila u neredu. Na dva kuhinjska stola kraj zida stajala su uredno složena pera, mastionice i tegle s peskom. Raznorazne svetiljke, što od pocakljene keramike, što pozlaćene, i sveće svih mogućih debljina i dužina spremno su čekale da budu upaljene kad padne mrak. Svilena ilijanska prostirka, sva u plavim, crvenim i zlatnim prelivima, prekrivala je pod od grubih dasaka. Sijuan i Leana su dobile mesta s druge strane te prostirke, tako da svih šest domaćica može lepo da ih vidi. Otvorena prozorska krila, čija stakla behu napukla ili zamenjena nauljenom svilom, propuštala su svež vazduh, mada je i dalje bilo veoma toplo. Sijuan pomisli kako ne zavidi tim ženama što mogu da usmeravaju – ipak je sve to bilo iza nje – ali zavidela im je što se ne znoje. Lice joj beše potpuno mokro. „Sva ova užurbanost ovde nije ništa drugo nego predstava. Tako zavaravate jedino sebe, a možda i Gaidine – mada na vašem mestu ne bih mnogo računala na to – ali mene nikada.“

Poželela je da im se nisu pridružile Morvrin iz Smeđeg ađaha i Beonin iz Sivog. Prva je, uprkos potuljenom a ponekad i varljivo odsutnom pogledu, bila veoma sumnjičava. Ta proseda, zdepasta žena ne bi bez šest jakih dokaza poverovala ni da riba ima krljušt. Međutim, u poređenju s lepom Beonin, smeđe kose i plavičastosivih očiju, toliko krupnih da je uvek izgledala zbunjeno, Morvrin je bila naivna kao dete.

„Elaida drži Kulu u šaci, a i same znate da se neće snaći s Random al’Torom“, prezrivo im reče Sijuan. „Biće čista sreća ako se ne prepadne i naredi da ga smire pre Tarmon Gai’dona. Svesne ste da ma šta mi mislile o muškarcima koji umeju da usmeravaju, Crvene misle deset puta gore. Bela kula je najslabija upravo sada kad treba da bude najjača, a na njenom čelu je budala, a ne neko sposoban.“ Nabrala je nos i redom pogledala svaku u oči. „A vi sedite ovde i plutate spuštenih jedara. Ili ćete me možda ubeđivati kako radite još nešto osim što vrtite prste i pravite mehuriće od sapunice.“

„Slažeš li se sa Sijuan, Leana?“, blago upita Anaija. Sijuan nikada nije shvatala zašto Moiraina voli tu ženu. Naterati nju da uradi nešto što ne želi bilo je isto kao udaranje u vreću perja. Nikada se nije protivila ili raspravljala. Jednostavno je odbijala i prstom da makne. Čak i po tome kako sedi, ruku skrštenih u krilu, više liči na ženu koja čeka da joj naraste testo nego na Aes Sedai.

„Delimično“, odgovori Leana. Sijuan je oštro pogleda, ali ova se napravi da to nije primetila. „To za Elaidu jeste tačno. Ona neće umeti s Random al’Torom, baš kao što ne ume ni s Kulom. Što se ostalog tiče, znam da ste se namučile da ovamo dovedete što više sestara, a verujem da se jednako trudite da pronađete rešenje za Elaidu.“

Sijuan glasno šmrknu. Pri prolasku kroz zajedničku prostoriju uspela je da zaviri u pergamente koje su one toliko pomno proučavale. Bili su to spiskovi potrepština, sledovanja drvne građe za opravke, nalozi za seču drva, gradnju kuća i čišćenje bunara. I to je bilo sve. Nigde ničeg ni nalik izveštaju o Elaidinim potezima. Aes Sedai su nameravale da prezime u tom selu. Bilo bi dovoljno samo da neko zarobi jednu Plavu koja zna za Salidar i da je podvrgne ispitivanju – Sijuan se uopšte ne bi iznenadila ako se Alvijarin lično postara za to – i Elaida bi tačno znala gde da ih pohvata, a one se predomišljaju gde da zasade leje i brinu hoće li pre prvog mraza stići da sakupe dovoljno drva za ogrev.

„Onda smo završile s tim“, hladno će Karlinja. „Izgleda da vi ne shvatate da više niste Amirlin i Čuvar. Niste čak ni Aes Sedai.“ Neke su imale makar toliko obraza da izgledaju kao da im je neprijatno. To nije važilo i za Morvrin i Beonin. Nijedna Aes Sedai nije volela da priča o umirivanju, pa čak ni da je neko podseća na to, a pogotovo ne pred onima koje su to doživele. „Ne kažem to da bih vas ponižavala. Uprkos saputniku kog ste dovele, ne verujemo u optužbe protiv vas, ali ipak je činjenica da ne možete očekivati isti položaj kao pre.“

Sijuan se dobro sećala Karlinje kad je bila polaznica i Prihvaćena. Jednom mesečno bi napravila neki manji prekršaj, neku sitnicu za koju bi se dobijalo sat-dva kaznenog rada, ali nikada više od jednom mesečno. Nije htela da ostale pomisle da je previše ispravna. Bile su joj to jedine kazne. Nikada nije prekršila nijedno pravilo niti je napravila pogrešan korak, što nije nimalo logično. Svejedno nikada nije razumela zašto je ostale devojke smatraju ulizicom. Mnogo logike i malo zdrave pameti: eto, to je Karlinja.

„Iako je ono što vam je urađeno bilo strogo po propisima“, ljubazno će Šerijam, „složile smo se da je zlobno i nepravedno i da predstavlja nečuveno krivljenje istinskog duha zakona.“ Na naslonu iza njene crvene kose videla se neukusna rezbarija koja je ličila na klupko zmija u borbi. „Makakve se glasine pronosile, većina optužbi protiv vas bila je toliko providna da im se trebalo samo nasmejati.“

„Ali ne i optužba da poznaje Randa al’Tora i da je kovala zaveru kako bi ga sakrila od Kule“, oštro je prekide Karlinja.

Šerijam klimnu. „Ali čak i da to jeste tačno, nije trebalo da budete toliko strogo kažnjene, kao što nije trebalo ni da vam se tajno sudi, i to bez mogućnosti da se branite. Ne plašite se da ćemo vam okrenuti leđa. Postaraćemo se da budete dobro zbrinute.“

„Zahvaljujem“, reče Leana, tihim, gotovo drhtavim glasom.

Sijuan ih kiselo pogleda. „Niste me čak ni pitale za doušnike koje još imam.“ Šerijam joj je bila draga dok su zajedno bile na obuci, ali su mnoge godine i položaji na kojima su se našle otvorili jaz između njih. Da budete zbrinute! Nije nego! „Da li je Eldina ovde?“ Anaija žustro odmahnu glavom pre nego što je uspela da se obuzda. „Verovatno nije, inače biste znale malo više o onom što se događalo. Pustile ste ih da i dalje šalju izveštaje u Kulu.“ Po licima im se videlo da konačno shvataju o čemu im govori. Nisu znale šta je radila Eldina. „Pre nego što sam postala Amirlin, vodila sam mrežu doušnika Plavog ađaha.“ Novo iznenađenje. „Uz malo truda, svi doušnici Plavih, a i oni koji su radili za mene kao Amirlin, mogli bi da šalju izveštaje vama umesto njoj, i to tako da im ona ne može ući u trag.“ Bilo bi tu potrebno više nego „malo truda“, ali već je gotovo sve bila osmislila, samo što još nije došlo vreme da to podeli s njima. „Osim toga, oni mogu nastaviti da šalju izveštaje u Kulu, ali takve kakvi... vama odgovaraju.“ Umalo je rekla „nama“. Moraće da pripazi šta priča.

To im se, naravno, nije dopalo. Žene koje su održavale mreže uhoda bile su poznate samo odabranima, ali bile su Aes Sedai. I oduvek su to radile Aes Sedai. Međutim, za Sijuan je to bio jedini način da uđe u krugove u kojima se odlučuje. U suprotnom, nju i Leanu će smestiti u neku kolibu i ostaviti im služavku da se brine o njima. Možda će ih ponekad posećivati neka Aes Sedai kojoj nije mrsko da razgovara s umirenim ženama. I tako sve dok ne umru. Što u takvim okolnostima ne bi dugo trajalo.

Svetlosti, možda bi nas čak i udale! Neki su verovali kako muž i deca mogu da zaokupe ženu dovoljno da zaboravi Jednu moć. Mnoge koje su umirene tako što su prigrlile previše saidara ili pokušale da upotrebe ter’angreal za lične potrebe, vrlo brzo su uparene s odgovarajućim muškarcima. Kako je svaka posle udaje htela da se što više udalji od ostalih, od Kule i sećanja vezanih za nju, ta pretpostavka nikada nije dokazana.

„Ne bi trebalo da bude previše teško“, s ustručavanjem će Leana, „da se povezem s onima koji su mi bili doušnici pre nego što sam postala Čuvar. A što je još važnije, kao Čuvar hronika imala sam doušnike čak i u samom Tar Valonu.“ Nekoliko pari očiju razrogači se od zaprepašćenja, ali Karlinjine se pretvoriše u proreze. Leana trepnu, promeškolji se snebivljivo i bojažljivo se osmehnu. „Oduvek mi se činilo da je glupo što više vodimo računa o raspoloženju u Ebou Daru ili Bandar Ebanu nego u svom sopstvenom gradu.“ Morala je da im ukaže na važnost uhoda u Tar Valonu.

„Sijuan.“ Povivši se napred u glomaznoj stolici, Morvrin je savršeno razgovetno izgovorila njeno ime, kao da time želi da naglasi da je nije nazvala majkom. Okruglo joj je lice sad izgledalo više tvrdoglavo nego krotko, a njena zdepastost pretvorila se u preteču masu. Kada je Sijuan još bila polaznica, Morvrin je retko obraćala pažnju na njihove detinjarije, ali kada jeste, posle bi danima sedele pravih leđa i bile manje od makovog zrna. „Zašto bismo ti dozvolile da radiš ono što hoćeš? Umirena si, ženo. Šta god bila, ti više nisi Aes Sedai. Ako budemo želele imena tih uhoda, vi ćete nam ih dati.“ Ovo poslednje je bilo puko iznošenje činjenice. Reći će im sva imena, na ovaj ili onaj način, samo ako ove žene to budu poželele.

Leana je zadrhtala, ali Sijuanina stolica škripnu kad ona ispravi leđa. „Znam da više nisam Amirlin. Misliš li da nisam svesna da sam umirena? Lice mi je drugačije, ali unutra sam ostala ista. Još uvek znam sve što sam znala i pre. Iskoristite to! Za ime Svetlosti, iskoristite me!“ Duboko je udahnula ne bi li se malo smirila. Spaljena da sam ako im dopustim da me bace u zapećak! Tad progovori Mirela.

„Narav devojke treba da ide uz lice devojke.“ Smešila se, sedeći na ivici naslonjače kakva bi se mogla očekivati ispred kamina nekog seljaka koji ne haje mnogo što se boja s nje ljušti. Međutim, osmeh joj ne beše kao obično mlak i mudar u isti mah, a njene tamne oči, krupne gotovo kao Beonine, bile su pune saosećanja. „Sigurna sam da niko ne želi da se osećaš nepotrebno, Sijuan, kao i da nam je svima stalo da u potpunosti iskoristimo tvoje znanje. Ono će nam zaista biti veoma korisno.”

Sijuan nije želela njeno saosećanje. „Izgleda da si zaboravila Logana i razlog zašto sam ga dovukla ćak iz Tar Valona.“ Nije nameravala da sama potegne to pitanje, ali ako one već neće... „I odakle mi taj suludi naum’?“

„Dobro, Sijuan“, reče Šerijam. „Zašto?“

„Zato što će prvi korak ka rušenju Klaide biti to što ćemo predstaviti Logana Kuli, a i čitavom svetu ako zatreba, kako bi Crveni ađah mogao da ga proglasi lažnim Zmajem i obori ga.“ Sad je zaokupila njihovu nepodeljenu pažnju. „Crvene su ga otkrile u Geldanu bar godinu dana pre nego što se za njega pročulo, ali umesto da ga odvedu u Tar Valon na smirivanje, one su mu u uglavu usadile ideju da tvrdi kako je Ponovorođeni Zmaj.“

„Sigurna si?“, tiho upita Beonin, s teškim tarabonskim naglaskom. Sedela je ukrućeno na tankonogoj stolici i netremice je posmatrala.

„On ne zna ko smo Leana i ja. Na putu je povremeno razgovarao s nama, i to kasno noću, kad Min zaspi. Dotle je ćutao jer je mislio da čitava Kula stoji iza toga, ali siguran je da su ga Crvene sestre krile i ubeđivale ga kako je on Ponovorođeni Zmaj.“

„Zašto?“, oštro upita Morvrin, a Šerijam klimnu glavom.

„Da, zašto? Svaka od nas bi skrenula s puta koliko je god potrebno samo da takvog čoveka vidi smirenog, a Crveni ađah prosto živi za to. Zašto bi one htele da stvore lažnog Zmaja?“

„Logan ne zna“, odgovori ona. „Možda su mislile da će više ućariti ako uhvate lažnog Zmaja nego ako smire jednu ubogu budalu koja se iživljava nad nekim tamo selom. Možda žele da izazovu još nereda.“

„Ne kažemo da imaju nekakve veze s Mazrimom Taimom i ostalima“, brzo dodade Leana. „Sigurna sam da Elaida ima odgovore na sva vaša pitanja.“

Sijuan ih je gledala kako se premišljaju u tišini. Ni pomislile nisu da ih možda laže. Bar neka korist od umirivanja. Potpuno su zaboravile da je sad oslobođena Triju zakletvi. Neke Aes Sedai su proučavale umirene žene, ali nevoljno i bojažljivo. Nijednoj se nije mililo da gleda ono što bi je moglo i samu zadesiti.

Za Logana se nije brinula. Ne dok Min vidi to što vidi. Poživeće taj dovoljno dugo da Sijuan sazna sve što želi. Nije se smela izložiti opasnosti da on odluči da nastavi sam, što bi se možda desilo da je ranije razgovarala s njim. Međutim, sada je stigao među Aes Sedai, što mu je jedinstvena prilika da se osveti onima koje su ga smirile. Neka se sveti Crvenima, ali to će morati da mu bude dovoljno. Jedna riba u čamcu vrednija je nego celo jato u vodi.

Pogledala je u Leanu, koja joj se jedva primetno osmehnu. Dobro je. Durila se što je Sijuan sve do tog jutra odbijala da joj oda šta namerava s Loganom, ali ona je toliko već živela pod velom tajni da je čak i prijateljici nerado otkrivala više nego što mora. Smatrala je da je vešto natuknula ideju o povezanosti Crvenih s lažnim Zmajevima. One su bile kolovođe u njenom svrgavanju. Kada sve ovo bude gotovo, Crveni ađah više neće postojati.

„To je već druga priča“, konačno progovori Šerijam. „Nipošto ne možemo da sledimo Amirlin koja je uradila nešto takvo.“

„Da je sledite!“, ponovi Sijuan, ovoga puta iskreno zaprepašćena. „Zar ste zaista htele da se vratite i poljubite Elaidin prsten? I to znajući šta je uradila i šta namerava da uradi?“ Leana se promeškoljila na stolici kao da bi im i sama rekla nekoliko biranih reči, ali dogovorile su se da samo Sijuan gubi strpljenje.

Šerijam je izgledala pomalo postiđeno, na Mirelinim maslinastim obrazima pojavi se nagoveštaj rumenila, ali ostale su ostale potpuno hladne.

„Kula mora da bude jaka“, reče Karlinja ledenim glasom. „Zmaj je Ponovorođen, Poslednja bitka se bliži i Kula mora biti jedinstvena.“

Anaija klimnu. „Razumemo zašto ne voliš Elaidu, ili je čak mrziš. Zaista te razumemo, ali moramo misliti na Kulu, a i na čitav svet. Priznajem da se ni meni samoj ona ne dopada, ali isto tako mi se nije dopadala ni Sijuan. Ne mora se voleti Amirlin Tron. Nemoj tako da me gledaš, Sijuan. Još kao polaznica si imala bridak jezik, a s godinama se samo još više oštrio. Kad si postala Amirlin, radila si sa sestrama sve što si htela, ali retko si objašnjavala zašto. To dvoje ne da je baš dopadljiv spoj.“

„Trudiću se da... obuzdam jezik“, oporo će Sijuan. Zar ta žena zaista očekuje da se Amirlin Tron prema svakoj ženi ponaša kao prema drugarici iz detinjstva? „Svejedno se nadam da ćete posle ovog što sam vam rekla ipak odustati od nauma da kleknete pred Elaidom.“

„Ako tako obuzdavaš jezik“, mirno reče Mirela, „možda ću morati sama da ti ga obuzdam, ukoliko pristanemo da ti poverimo vodstvo nad uhodama.“

„Sada, naravno, ne možemo natrag u Kulu“, reče Šerijam. „Ne posle ovog što smo čule. Ne dok ne budemo mogle da svrgnemo Elaidu.“

„Šta god ona da uradi, Crvene će i dalje stajati iza nje.“ Beonin je to izrekla kao činjenicu, a ne kao zamerku. Svi su znali koliko je Crvenima smetalo što još od Bonvin nije bilo nijedne Amirlin iz njihovog Ađaha.

Morvrin turobno klimnu glavom. „I druge će. One koje su se toliko predale Elaidi da sad veruju kako je to jedino ispravno. One koje će podržati svaku vlast, pa makar i lošu. A i one koje veruju kako smo rascepile Kulu kad po svaku cenu mora da ostane jedinstvena.“

„Do svih se može nekako stići osim do Crvenih“, mudro će Beonin. „A i nagoditi se.“ Razmišljanje i nagodbe behu svrha postojanja njenog ađaha.

„Izgleda da ćemo ipak imati koristi od tvojih doušnika, Sijuan“, reče Serijam, pa pogleda ostale. „Ili možda neka misli da bi trebalo da joj ih oduzmemo?“ Morvrin je najduže čekala, ali na kraju i ona odmahnu glavom, posle dugog proučavanja, tokom kog se Sijuan osećala kao da su je skinuli golu, pa onda vagali i premeravali.

Nije uspela da prikrije uzdah olakšanja. Ne predstoji joj čamotinja u nekakvoj kolibi i skora smrt, već svrsishodan život. Doduše, ovo još ne znači i da će to potrajati, pošto niko ne zna koliko može da poživi umirena žena kojoj je dato nešto u zamenu za Jednu moć, ali i svrha je nešto. Dakle, Mirela je rešila da joj obuzda jezik? Pokazaću ja toj Zelenoj lisici. Držaču jezik za zubima, a ona može samo da me gleda. Znala sam da će se ovako završiti. Spaljena da sam ako nisam.

„Hvala vam, Aes Sedai“, rekla je najkrotkije što je umela. Zabolelo ju je kad ih je tako nazvala. Još jedno podsećanje da ona više nije jedna od njih. „Daću sve od sebe.“ Mirela baš i nije morala da klimne s toliko zadovoljstva. Sijuan se napravi da ne čuje glasić koji joj došapnu da bi i ona isto uradila na njenom mestu.

„Rekla bih“, progovori Leana, „da nije dovoljno da čekate dok budete imale dovoljno podrške u Dvorani Kule kako biste svrgnule Elaidu.“ Sijuan napravi ljubopitljiv izraz lica, kao da to čuje prvi put. „Elaida je u Tar Valonu, u Beloj kuli. U svetu u kome je ona Amirlin. U ovom trenutku, vi ste samo šačica begunaca. Mogla bi da vas nazove pobunjenicima ili podstrekačima, a svi će poverovati u ono što kaže Amirlin Tron.“

„Pa ne možemo je sprečiti da bude Amirlin sve dok je ne svrgnemo“, reče Karlinja, prezrivo se promeškoljivši na stolici. Da je slučajno imala svoju ešarpu s belim porubom, Sijuan bi je njome zadavila.

„Dajte svetu pravu Amirlin.“ Leana se nije obraćala Beloj sestri nego svima. Gledala ih je redom, sigurna u svoje reči, ali i svesna da im nudi rešenje za koje je veoma sumnjala da će im se dopasti. Sijuan joj je ranije objasnila da se njeno umeće s muškarcima može primeniti i na žene. „Ovde sam videla Aes Sedai iz svakog ađaha osim iz Crvenog. Neka se ovde uspostavi nova Dvorana i neka ta Dvorana izabere novu Amirlin. Onda se predstavite svetu kao prava Bela kula u izgnanstvu, a Elaidu proglasite uzurpatorkom. Dodajte tome Loganovu priču i više neće biti sumnje koga će narodi prihvatiti kao pravu Amirlin Tron.“

Dopalo im se to. Sijuan je gledala kako premeću ovu mogućnost po glavi. Ma šta koja mislila, jedino je Šerijam izrazila neslaganje. „To bi značilo da se Kula zaista raspala“, tužno reče zelenooka žena.

„Pa i jeste se raspala“, jetko će Sijuan, ali kad vide kako su je pogledale, odmah je zažalila što je to rekla.

Trebalo je da to bude samo Leanino glasno razmišljanje. Nju već bije glas da je sklona spletkama, pa bi zato bile sumnjičave prema svemu što im ona predloži. Zato je odmah počela da ih grdi. Ne bi joj verovale da im se ljubazno obratila. Nastupila je kao da je još uvek Amirlin i pustila ih da je postave tamo gde joj je mesto. Leana je u poređenju s njom delovala kao da je mnogo sklonija saradnji, a sada je ponudila svoj skromni doprinos i one će je verovatno saslušati. Sijuanina uloga nije bila teška sve dok nije zatrebalo da moljaka; tada je poželela da ih sve obesi na suncu, da se malo osuše. Kako se samo usuđuju da sede tu i džabalebare?

Nije trebalo da te brine njihova sumnjičavost. Sve one misle da si ti slomljena grana. Ako sve prođe kako treba, njihovo mišljenje se neće bitno promeniti. Neće dva puta razmišljati o slaboj grani, pa makar bila i korisna. Biće to bolna nagodba, ali Duranda Tarne joj je u Lugardu pomogla da shvati ozbiljnost situacije. One će je prihvatiti samo pod svojim uslovima, a njoj preostaje da se potrudi ne bi li prošla najbolje što može.

„Volela bih da sam se ja toga setila“, nastavila je. „Leanin predlog vam pruža mogućnost da ponovo izgradite Kulu a da prethodno ne morate da je srušite do temelja.“

„Meni se to i dalje ne dopada“, bila je odlučna Šerijam, „ali što se mora – mora se. Točak tka kako Točak hoće, a ako da Svetlost, ostaće Elaida bez ešarpe.“

„Moraćemo da pregovaramo sa sestrama koje su ostale u Kuli“, glasno je razmišljala Beonin. „Amirlin koju izaberemo mora da bude vešt pregovarač, zar ne?“

„Neophodan je bistar um“, ubaci se Karlinja. „Nova Amirlin mora biti logična žena hladne glave.“

Sve su poskočile kad Morvrin šmrknu. „Šerijam je najviša među nama, a i održala nas je na okupu kada smo se razbežale na deset različitih strana.“

Šerijam stade žustro da odmahuje glavom, ali Mirela joj ne dade da progovori. „Šerijam je odličan izbor. Svaka Zelena sestra staće uz nju.“ Anaija zausti da nešto kaže, mada se već videlo da se slaže s njima.

Bilo je krajnje vreme da ih neko zadrži pre nego što preteraju. „Mogu li ja nešto da predložim?“ Sijuan se nadala da joj ustručavanje uspeva mnogo bolje od krotkosti. Nije joj bilo lako, ali činilo joj se da je najbolje da tako nastavi. Neće Mirela biti jedina koja će pokušati da me zgazi s crnom zemljom ako pomisle da sam prekoračila ovlašćenja. Kakva god da su. Doduše, neće samo pokušati, uradiće to. Aes Sedai očekuju – ne, nego podrazumevaju – poštovanje od svih koji to nisu. „Čini mi se da bi trebalo da izaberete neku koja nije bila u Kuli kada sam ja... svrgnuta. Zar ne bi bilo najbolje da ujediniteljka Kule bude neko koga ne bi mogli da optuže što je tog dana bila na ovoj ili onoj strani?“ Ako ovako nastavi, glava će joj pući po šavovima.

„Neko u kome je Moć jaka“, dodade Leana. „Što bude jača, bolje će predstavljati sve ono što Kula znači. Ili će ponovo značiti kad ne bude više Elaide,“

Sijuan požele da je šutne. Trebalo je da to kaže mnogo kasnije, kad uveliko počnu da se bave razmatranjem nove Amirlin Tron. Ona i Leana već su o svakoj znale dovoljno da joj lako nađu manu i razlog da se dovede u pitanje njena podobnost za štap i ešarpu. Radije bi gola prošla kroz jato srebroperki nego što bi dopustila ovim ženama da shvate kako pokušava da im nametne svoje želje.

„Sestra koja nije bila u Kuli“, ponovi Šerijam i klimnu glavom. „To si se dobro setila, Sijuan. Vrlo dobro.“ Ala su naivne!

Morvrin napući usne. „Takvu nećemo lako naći.“

„Snaga sužava izbor“, reče Anaija, pa pogleda ostale. „Snaga u Moći neće je samo podići u očima ostalih sestara, nego je često i odraz jake volje, a ona će onoj koju izaberemo biti i te kako potrebna.“

Karlinja i Beonin se s tim poslednje složiše.

Sijuan se trudila da ostane ozbiljna, ali se u sebi smešila. Štošta se promenilo slomom Kule, uključujući i način razmišljanja. Ove su žene okupile sve sestre u selu, a sada raspravljaju koga treba predstaviti novoj Dvorani Kule, kao da to Dvorana ne bira sama. Neće joj biti teško da ih dovede, ali vrlo oprezno, do uverenja da nova Amirlin treba da bude neka kojom će one moći da rukovode. S tim što će i one i Amirlin koja će je zameniti raditi ono što ona bude htela. Previše su ona i Moiraina uložile truda i vremena da pronađu Randa al’Tora i pripreme ga valjano da bi sad dopustila da neko sve upropasti.

„Mogu li još nešto da predložim?“ Ustručavanje joj prosto nije u prirodi. Moraće da smisli nešto drugo. Sačekala je, trudeći se da ne zaškrguće zubima, da joj Šerijam potvrdno klimne glavom, a onda nastavila. „Elaida će pokušati da otkrije gde je Rand al’Tor. Što sam dalje odmicala na jug, više je bilo glasina da je napustio Tir. Verujem da je to tačno, a mislim i da znam kuda se uputio.“

Nije bilo potrebe da ih podseća kako ga moraju pronaći pre onih iz Tar Valona. To znaju. Ne samo da Elaida neće znati šta da radi s njim, nego će, ukoliko ga se dokopa i svima ga pokaže odsečenog od Moći i u svojoj vlasti, potonuti i poslednja nada za prevrat. Vladari su, za razliku od većine svojih podanika, dobro upoznati s Proročanstvima i, ako zatreba, oprostiće i tuce lažnih Zmajeva.

„Gde je?“, dreknu Morvrin, za dlaku ispred Šerijam, Anaije i Mirele.

„U Aijelskoj pustari.“

Usledio je kratak muk, a onda Karlinja reče: „Kakva glupost.“

Sijuan proguta oštar odgovor pa joj se snishodljivo osmehnu, ili se bar nadala da je bilo snishodljivo. „Možda, ali još kao Prihvaćena sam malo proučavala Aijele. Gitara Morozo, tadašnji Čuvar hronika, verovala je da neke Mudre umeju da usmeravaju. U jednoj knjizi koju je iskopala u najprašnjavijem kutku biblioteke pročitala je da Aijeli sebe nazivaju Zmajev narod. Nisam se toga setila sve dok nisam pokušala da odgonetnem kako je Rand uspeo da nestane. Proročanstva kažu da ’Kamen Tira neće pasti sve dok ne dođe Zmajev narod’, a u osvajanju Kamena učestvovali su i Aijeli. Zato se one glasine i uklapaju u legendu.“

Morvrin se zagleda nekud u daljinu. „Sećam se da se u vreme kada sam tek dobila ešarpu nagađalo nešto o Mudrima. To je zadivljujuće, pod uslovom da je tačno, ali Aijeli su možda tek malo blagonakloniji prema Aes Sedai nego prema ostalima koji kroče u Pustaru. Osim toga, ako sam dobro razumela, njihovo običajno pravo ne dopušta Mudrima da razgovaraju sa strancima, zbog čega će biti izuzetno teško prići im dovoljno da se oseti mogu li da...“ Trgla se i oštro pogledala Leanu i Sijuan, kao da su one krive što su joj misli odlutale. „Za tanku se slamku hvataš ako nemaš ništa bolje od prisećanja na knjigu koju je napisao neko ko verovatno nikada nije ni video Aijele.“

„I to vrlo tanku slamku“, dodade Karlinja.

„A da pošaljete nekoga u Pustaru da proveri?“ S naporom je naterala sebe da to zvuči kao pitanje, a ne zahtev. Činilo joj se da će od nje ostati samo barica znoja. Obično je sasvim dovoljno vladala sobom da ne obraća pažnju na vrućinu, ali sada pokušava da navede ove žene na svoj put a da ne osete da ih drži za kosu. „Ne verujem da bi Aijeli povredili jednu Aes Sedai.“ Pod uslovom da im ta dovoljno brzo dokaže da je Aes Sedai. Sijuan je zaista verovala da ne bi. Vredelo je pokušati. „Ako je on u Pustari, Aijeli će to znati. Setite se Proročanstva.“

„Možda“, nesigurno će Beonin. „Ali Pustara je velika. Koliko Aes Sedai treba da pošaljemo?“

„Ako je Ponovorođeni Zmaj tamo“, reče Anaija, „prvi Aijel na kojeg naiđu znače to. Za tim Random al’Torom diže se velika prašina. Taj ni u more ne bi mogao da skoči a da ne napravi talase i u najudaljenijem kutku sveta.“

Mirela se smeškala. „To treba da bude neko od Zelenih. Niko drugi ne može da se veže za više od jednog Zaštitnika, a dva-tri Gaidina biće vrlo korisna dok Aes Sedai ne dokaže da je to što jeste. Oduvek sam želela da vidim Aijele.“ Bila je polaznica u vreme Aijelskog rata i nije smela da napušta Kulu. Naravno, učešće Aes Sedai svodilo se samo na Lečenje. Tri zakletve ih nisu obavezivale jedino u slučaju da bude napadnut Tar Valon ili sama Kula, a rat se nikada nije rasplamsao preko reka.

„Nećeš ti“, na to će Šerijam, „niti ijedna od ovde prisutnih. Kada si pristala da nam se pridružiš, Mirela, zarekla si se da ćeš ostati do kraja, što znači da ne možeš tek tako da odskitaš jer ti je ovde dosadno. Bojim se da nas čeka mnogo više uzbuđenja nego što iko od nas želi.“ U drugim bi okolnostima ona bila odlična Amirlin, ali pod ovima je jednostavno previše kruta i samouverena. „A da to bude Zelena... Da, slažem se. Ili možda dve?“ Upitno je pogledala ostale. „Koliko da budemo sigurne.“

„Kiruna Načiman?“, predloži Anaija, na šta Beonin dodade: „I Bera Harkin.“ Sve klimnuše osim Mirele, koja samo ljutito slegnu ramenima. Aes Sedai se ne dure, ali ova je bila opasno blizu toga.

Sijuan još jednom odahnu. Bila je sigurna da je njeno razmišljanje ispravno. On je nestao, a ako je bilo gde između Kičme sveta i Aritskog okeana, o tome će se nešto čuti. Osim toga, ma gde bio, s njim će biti i Moiraina i držače ga za okovratnik. Kiruna i Bera će sigurno pristati da joj odnesu pismo, a imaće i sedam Zaštitnika da ih odbrane od Aijela.

„Ne bismo da previše zamaramo tebe i Leanu“, nastavi Šerijam. „Reći ću nekoj Žutoj sestri da se pobrine za vas. Možda vam može nekako pomoći ili bar malo olakšati sve ovo. Dobićete i smeštaj.“

„Ako ćeš ti voditi našu mrežu doušnika“, ljubazno će Mirela, „onda moraš da čuvaš snagu.“

„Nisam toliko slaba kao što mislite“, pobuni se Sijuan. „Da jesam, ne bih mogla da vas sledim gotovo dve hiljade milja. Ako sam i bila slaba posle umirivanja, verujte mi da je to prošlo.“ Istini za volju, nije joj se mililo da napušta središte moći sad kad ga se konačno dokopala, ali to već nije mogla da im kaže. Šest pari zabrinutih očiju na njoj i Leani. Dobro, izuzev Karlinjinih. Svetlosti! Još če poslati i neku polaznicu da nas ušuška za popodnevnu dremku!

Začu se kucanje i u sobu uđe Arinvar, Šerijamin Zaštitnik. Taj oniži, žilavi Kairhijenjanin, prosed, ali odlučnog lica, kretao se kao leopard koji vreba plen. „S istoka se približava dvadesetak konjanika“, rekao je bez uvoda.

„Pretpostavljam da nisu Beli plaštovi“, reče Karlinja, „jer bi onda podneo i propisan izveštaj.“

Šerijam je samo pogleda. Mnoge Aes Sedai postajale su neprijatne kad se neko umeša između njih i njihovog Gaidina. „Ne smemo im dopustiti da odu i pronesu priču da smo ovde. Možemo li ih zarobiti, Arinvare? To mi se više sviđa nego da ih pobijemo.“

„Ni jedno ni drugo neće biti lako“, odgovori on. „Mačan kaže da su dobro naoružani i da izgledaju kao prekaljen i borci. To znači da vrede koliko desetostruko više mladih vojnika.“

Morvrin zabrinuto uzdahnu. „Treće rešenje ne postoji. Izvini, Šerijam. Arinvare, mogu li Gaidini dovesti neku okretniju sestru dovoljno blizu da izatka Vazduh oko njih?“

On blago odmahnu glavom. „Mačan kaže da su verovatno videli Zaštitnike na straži. Sigurno će primetiti ako pokušamo da dovedemo više od jedne ili dve Aes Sedai. Nego, oni nam se i dalje približavaju.“

Nisu samo Sijuan i Leana razmenile začudene poglede. Retko je ko uspeo da vidi Zaštitnika koji ne želi da bude viđen, pa čak i bez gaidinskog ogrtača.

„Onda uradi kako smatraš da je najbolje“, reče Šerijam. „Zarobi ih ako možeš, ali zapamti: niko ne sme da pobegne i oda gde smo.“

Pre nego što je Arinvar dovršio naklon s rukom na balčaku mača, iza njega se stvori još jedan muškarac, pravi medved od čoveka, visok i plečat, s kosom do ramena i kratkom prosedom bradom, ali bez brkova. Nekako mu nije pristajalo to zaštitničko šunjanje. Klimnuo je Mireli, svojoj Aes Sedai, a onda progovori s teškim ilijanskim naglaskom. „Svi jahači stadoše, osim jednog, koji nastavi sam. Ako me pogled ne prevari, rekao bih da je to Garet Brin.“

Sijuan je zurila u njega. Udovi joj najednom ohladneše. Ozbiljno se pričalo da se Mirela udala za ovog Nuhela i još dva svoja Zaštitnika, iako se to kosilo sa svim pravilima i zakonima svih zemalja. Bila je to sporedna misao koja joj je samo proletela kroz zapanjeni um, a onda kao da joj greda pade na glavu. Brin dolazi?

Nemoguće! Sumanuto! Naravno da ih nije mogao slediti sve dovde samo zbog... O, da, mogao je, a i hteo. I te kako je hteo. Dok su putovale, sve vreme je govorila sebi da je najbolje ne ostavljati nikakve tragove za sobom, da uprkos svemu što se priča Elaida zna da one nisu mrtve i da neće prestati da ih traži sve dok ih ne pronađe ili dok je ne svrgnu s položaja. Nije joj se dopadalo što ipak mora da se raspituje za put, a sad je preseče misao da Elaida možda i neće pronaći kovača u nekom tamo selu u Altari, ali je taj kovač predstavljao savršen putokaz za Brina. A mislila si da je to glupost, zar ne? E, sad te je stigao.

Dobro se sećala njihovog sukoba zbog Murandije, kada je morala da mu slomi volju. To je bilo kao da savija debelu gvozdenu šipku ili kakvu ogromnu oprugu koja će skočiti ako je samo na trenutak pusti. Morala je da uloži svu snagu i da ga javno ponizi kako bi bila sigurna da će ga to držati dokle god njoj bude potrebno. Nije mogao da pogazi ono što je izgovorio na kolenima, kada ju je pred pedeset plemića zamolio za oproštaj. I s Morgazom se dovoljno namučila, te nije bila voljna da se izlaže opasnosti da se ova zbog Brina ogluši o njena naređenja. Čudno je što su ona i Elaida tada sarađivale ne bi li Morgazu dovele u red.

Mora da se sabere. Odlutala je i počela da razmišlja o svemu osim o onom o čemu treba. Smiri se. Nema vremena za očajavanje. „Nateraj ga da se vrati. Ili ga ubij.“

Još pre nego što joj je poslednja reč skliznula s usana bila je svesna da je pogrešila što je to toliko žudno izgovorila. Čak su se i Zaštitnici zagledali u nju, a Aes Sedai... Nikada nije znala kako se neko ko nema Moć oseća kad ga te oči pogledaju svom snagom. Osećala se kao da je gola i da joj je čak i sam um ogoljen. Iako je znala da Aes Sedai ne mogu da joj čitaju misli, poželela je da sama sve prizna, pre nego što počnu da joj nabrajaju sve njene laži i zločine. Nadala se da ne izgleda kao Leana, razrogačenih očiju i sva zajapurena.

„Ti znaš zašto je on ovde“, ledeno reče Šerijam. „Obe znate. I zazirete od susreta s njim, čak toliko da bi vam bilo draže da ga ubijemo.“

„Malo je takvih zapovednika ostalo na svetu“, reče Nuhel, pa stade da ih nabraja na prste u pancirnoj rukavici. „Agelmar Džagad i Davram Bašer neće napustiti Pustoš, a od Pedrona Nijala verujem da ne biste imale koristi. Ako je Rodel Ituralde kojim slučajem živ, zaglibljen je u onom što je ostalo od Arad Domana.“ Ostao mu je ispravljen jedino debeli palac. „Ostaje jedino Garet Brin.“

„Znači li to da smatraš kako će nam biti potreban veliki zapovednik?“, tiho upita Šerijam.

Nuhel i Arinvar nisu obraćali pažnju jedan na drugog, ali Sijuan se osećala kao da su razmenili poglede. „To ti odluči, Šerijam“, odgovori joj njen Zaštitnik jednako tihim glasom. „Ti i ostale Aes Sedai. Ali ako hoćete da se vratimo u Kulu, on bi nam mogao biti koristan. Ako pak ostanete ovde da čekate da vas Elaida pozove, onda neće.“ Mirela upitno pogleda Nuhela, a on samo klimnu glavom.

„Izgleda da si ipak bila u pravu, Sijuan“, jetko će Anaija. „Gaidine ne možemo zavarati.“

„Ostaje pitanje hoće li on pristati da nam služi“, reče Karlinja, a Morvrin klimnu i dodade: „Moramo mu predstaviti naš cilj tako da sam poželi da nam se pridruži. Neće nam služiti na čast ako se pročuje da smo ubile ili zatočile toliko uglednog čoveka još pre no što smo išta uradile.“

„Da“, složi se Beonin, „a moramo mu i ponuditi nagradu koja će obezbediti njegovu vernost.“

Šerijam se okrete onoj dvojici. „Kad lord Brin stigne u selo, nemojte mu ništa govoriti nego ga dovedite ovamo.“ Čim se vrata zatvoriše za Zaštitnicima, njen pogled postade leden. Sijuan ga je dobro poznavala. Od tih su se zelenih očiju polaznicama tresla kolena još pre nego što bi i jedna jedina reč bila izgovorena. „Da čujem. Zašto je Ciaret Brin ovde?“

Nisu imale izbora. Ako ih uhvate i u najmanjoj laži, počeće o svemu da ih ispituju. Sijuan duboko udahnu. „Prenoćile smo u jednom ambaru nedaleko od Srca Izvora u Andoru. Brin je vlastelin tog imanja, i onda smo...“