Nebeski oganj

28 U zamci

Čim je na Putniku projahao kraj prvih kamenih kuća, Brin ugleda Zaštitnika u sivkastozelenom kaputu kako mu dolazi u susret. Prepoznao bi ga po hodu čak i da sve one Aes Sedai na ulicama nisu otvoreno zurile u njega. Šta, za ime Svetlosti, toliko njih radi ovako blizu Amadicije? U prethodnim se selima pričalo kako Ailron polaže pravo na ovu obalu Eldara, što znači da su tu negde i Beli plaštovi. Aes Sedai bi mogle da se odbrane od njih, ali mnoge će izginuti ako Nijal pošalje vojsku na ovu stranu reke. Ukoliko nije iznenada izgubio sposobnost da po panju proceni kada je drvo posečeno, čitavo ovo selo ne može biti starije od dva meseca. U šta se to Mara uvalila? Bio je siguran da će je tu pronaći. Seljaci su se sećali tri lepotice koje su putovale zajedno, a posebno one koja se raspitivala za put do grada napuštenog još od Rata Belih plaštova.

Zaštitnik, krupan čovek širokog lica – Ilijanac, sudeći po bradi – stade pred Brinovog doratastog škopca duge njuške i nakloni se. „Lord Brin? Ja sam Nuhel Dromand. Budi ljubazan pa me sledi do onih koji bi da sa tobom porazgovaraju.“

Urin polako sjaha pa skide pancirne rukavice i zadenu ih za pojas, sve vreme razgledajući naselje. Jednostavni kestenjasti kaput koji je sada nosio lu'še mnogo podobniji za ovakvo putovanje nego onaj od sive svile u kome je pošao. Taj je poklonio. Aes Sedai, Zaštitnici i ostali gledali su ga u tišini, mada čak ni oni koji su očigledno bili služinčad nisu izgledali iznenađeno. A i Dromand je znao ko je on. Nije on bio baš potpuno nepoznat, ali ovo je premašilo njegova očekivanja. Čak i ako je Mara... ako su sve one uhode u službi Aes Sedai, to ih ipak ne oslobađa zakletve koju su dale. „Povedi me, Gaidine Nuhele.“ Ako je ovaj i bio iznenađen takvim oslovljavanjem, nije to pokazao.

Gostionica u koju ga je Dromand odveo, ili je to bar nekad bila gostionica, izgledala je zbog užurbanosti i meleža kao nekakav vojni štab. Naravno, pod uslovom da se Aes Sedai bave vojevanjem. Spazio je Serenlu pre nego ona njega. Sedela je u uglu s nekim krupnim muškarcem, verovatno Dalinom. Kada ga je ugledala, samo je zimila i zažmirkala kao da ne veruje sopstvenim očima. Dalin je tupo zurio preda se, kao da je duboko zamišljen. Niko od prisutnih Aes Sedai i Zaštitnika kao da nije obraćao pažnju na njega, ali Brin bi se smeo opkladiti u kuću i imanje da svako među njima vidi deset puta više nego sve izbuljene sluge zajedno. Trebalo je da se okrene i ode čim je shvatio ko je u selu.

Oprezno se redom klanjao dok mu je Zaštitnik predstavljao šest Aes Sedai što su sedele – samo bi budala bila opuštena u njihovom prisustvu – ali misli mu behu prikovane za dve mlade žene koje su kao po kazni stajale kraj sveže očišćenog kamina. Ona vitka domanska namiguša mu se osmehnu, ali za promenu ne zavodljivo, nego bojažljivo. Mara je takođe bila uplašena – činilo mu se da bi iskočila iz kože kad bi mogla – ali u njenim je plavim očima bilo i prkosa. Ta devojka je hrabra kao lav.

„Drago nam je što smo te upoznale, lorde Brine“, reče mu crvenokosa Aes Sedai. Sva obla i blago iskošenih očiju, bila je dovoljno lepa da, uprkos prstenu Velike zmije, privuče pažnju svakog muškarca. „Hoćeš li nam reći otkud ti u ovim krajevima?“

„Naravno, Šerijam Sedai.“ Nuhel je i dalje stajao iza njega, iako pod kapom nebeskom verovatno nije bilo žena kojima bi manje bila potrebna pomoć protiv jednog ostarelog vojnika. Bio je siguran da već sve znaju, a u to su ga dodatno uverila njihova lica dok je pripovedao svoju priču. Aes Sedai ne dopuštaju da se vidi ništa što one ne žele da bude viđeno, ali bar jedna bi morala da trepne kad je pomenuo onu zakletvu da već nisu bile upoznate s dešavanjima.

„Strašnu si nam priču ispričao, lorde Brine“, reče ona koja mu je predstavljena kao Anaija. Ma koliko mladoliko izgledala, više mu je ličila na srećnu i zadovoljnu seljanku nego na Aes Sedai. „Ipak, iznenađena sam što si stigao čak ovamo, pa makar i zbog verolomki.“ Mara pocrvene kao bulka. „Doduše, prejaka je to zakletva da bi se olako kršila.“

„Nažalost“, reče Šerijam, „mi ti ih još ne možemo prepustiti.“

Dakle one zaista rade za Aes Sedai. „Kažete da je to prejaka zakletva da bi se olako kršila, a ipak ih puštate da je pogaze?“

„Neće je pogaziti“, reče Mirela, pa tako pogleda one dve kraj kamina da se istog trenutka uspraviše, „a ti možeš mirno da spavaš, pošto te uveravamo da su već zažalile što su pobegle.“ Ovog puta je Amaena pocrvenela. Mara je izgledala kao da se sprema da žvaće kamenje. „Međutim, još ti ih ne možemo predati.“ Niko nije pominjao ađahe, ali Brin beše siguran da je lepa crnka u Zelenom, a ona okruglog lica, Morvrin, u Smeđem. Možda su ga na to naveli Mirelin osmeh Dromandu u času kad su ušli i Morvrinin odsutan izraz lica. „Nisu ti rekle kad će ispuniti zakletvu, a nama su sada potrebne.“

Sve je ovo glupost. Trebalo bi da im se izvini što ih je uznemirio i da ode. A i to bi bilo glupo. Još pre nego što ga je Dromand sačekao na ulici, znao je da će teško živ napustiti Salidar. U šumi, tamo gde je ostavio svoje ljude, bilo je bar pedeset Zaštitnika, ako ne i svih sto. Džoni i ostali će se hrabro boriti, ali nije ih doveo čak ovamo da izginu. A opet, ako je bio dovoljno glup da zbog nečijih lepih očiju uleti u zamku, onda bolje da ide do kraja. „Podmetanje požara, krađa i napad, Aes Sedai. To su njihova zlodela. Suđeno im je i presuđeno i dale su reč. Ipak, nemam ništa protiv da ostanem ovde dok vi ne završite s njima. Mara može da mi bude umesto posilnog kad god ne bude potrebna vama. Beležiću joj sve radne sate i zaračunaću joj ih u službu.“

Mara zausti nešto ljutito, ali se sve Aes Sedai, baš kao da su znale da će ona hteti da progovori, istovremeno osvrnuše ka njoj, na šta ona samo sleže ramenima, zatvori usta i stisnu pesnice, besno ga gledajući. Bilo mu je drago što joj nikakav nož nije pri ruci.

Mirela je izgledala kao da će prasnuti u smeh. „Bolje uzmi ovu drugu, lorde Brine. Po tome kako te gleda, reklo bi se da bi ti ona bila mnogo... poslušnija.“

Očekivao je da Amaena pocrveni, ali se to ne dogodi. A jeste ga gledala, i to kao da ga procenjuje. Čak se i osmehnula Mireli. Pa, ipak je ona Domanka, i to mu se sad činilo nekako očiglednije nego kad ju je prvi put video.

Karlinja, toliko hladna da su ostale u poređenju s njom bile predusretljive, nagnu se ka njemu. Pribojavao je se, kao i one krupnooke, Beonin. Nije znao zašto, ali da se tu odvijala Igra kuća, bio bi siguran da njih dve prosto odišu slavoljubljem. A možda se i odvija.

„Trebalo bi da znaš“, mirno će Karlinja, „da je žena koju znaš kao Maru zapravo Sijuan Sanče, bivša Amirlin Tron. Amaena je Leana Šarif i bila joj je Čuvar hronika.“

Stajao je i blenuo kao klipan. Tek je sada, kad je ovo čuo, uspeo da u mladalačkom Marinom – Sijuaninom – licu prepozna onu ženu koja ga je jednom naterala da se povuče. „Kako?“, reče. Bilo je to sve što je uspeo da izgovori.

„Postoje neke stvari koje muškarci, a i većina žena, ne treba da znaju“, hladno odgovori Šerijam.

Mara – ne, bolje je da se navikne na njeno pravo ime – Sijuan je bila umirena. Znao je to. Ovo je sigurno imalo nekakve veze s umirivanjem. Ako je tankovrata Domanka zaista bila Čuvar, onda bi se smeo opkladiti da je i ona umirena. Međutim, postavljati Aes Sedai pitanja o umirivanju najbolji je način da čovek otkrije koliko je stvarno žilav. Osim toga, kad one jednom počnu da okolišaju, više neće otvoreno odgovoriti ni ako ih ko pita da li je nebo plavo.

Odlične su bile te Aes Sedai. Prvo su ga uljuljkale, da bi ga, čim se opustio, udarile iz sve snage. Pomirljivo je pretpostavio zašto su toliko ljubazne prema njemu, ali ipak je želeo da ispita da li je u pravu. „To ipak ne menja njihovu zakletvu. Čak i da su još uvek Amirlin i Čuvar, svaki bi ih zakon obavezivao da je ispune, pa čak i onaj u Tar Valonu.“

„Pošto nemaš ništa protiv da ostaneš ovde“, reče Šerijam, „neka ti Sijuan bude umesto posilnog kad god nam nije potrebna. Ako hoćeš, možeš uzeti i sve tri, uključujući i Min, koju verovatno znaš kao Serenlu.“ Izgledalo je da to Sijuan ljuti isto koliko i ono što je izrečeno o njoj, pošto stade nečujno da mrmlja nešto sebi u bradu. „Ako nemaš nikakvih primedbi, lorde Brine, mogao bi i ti nama da pomogneš kad si već tu.“

„Naklonost Aes Sedai nije sitnica“, reče Morvrin.

„Služeći nama, služiš Svetlosti i pravdi“, dodade Karlinja.

Beonin klimnu, pa progovori ozbiljnim glasom: „Odano si služio Morgazi i Andoru. Služi tako i nama, i više nećeš biti prognanik kad se ovo završi. Nećemo od tebe tražiti ništa što se kosi s tvojom čašću. Niti išta što bi ugrozilo Andor.“

Brin se smrknu. Dakle, uključen je u Igru. Ponekad mu se činilo da su zapravo Aes Sedai izmislile Daes Dae’mar, s tim što su je one igrale u snu. Njihove su bitke sigurno krvavije, ali i poštenije. Ako one naume da vuku konce njegove sudbine, onda će tako i biti, hteo on to ili ne, ali može makar da im pokaže da nije lutka bez pameti.

„Bela kula je rascepljena“, reče mirno. Aes Sedai ga pogledaše razrogačeno, ali on im ne dade vremena da ga prekinu. „Ađasi su se razdvojili. Sigurno vam ništa ne znači još jedan ratnik ili dva" – pogledao je Dromanda, a ovaj mu klimnu – „tako da je jedino za šta vam ja mogu biti potreban zapravo vođenje vojske. A i njeno okupljanje, osim ako nemate još logora s mnogo više ljudi nego što sam ovde video. To znači da ste rešile da se dignete protiv Elaide.“ Šerijam je izgledala uznemireno, Anaija zabrinuto, a Karlinja kao da bi nešto rekla, ali on ipak nastavi. Neka ga saslušaju. On će se njih sigurno sit naslušati u predstojećim mesecima. „Pa, neka vam bude. Elaida mi se nikada nije dopadala i ne verujem da ona može biti dobra Amirlin. A što je još važnije, mogu da stvorim vojsku koja će osvojiti Tar Valon. Znajte samo da će to osvajanje biti dugo i krvavo. A evo i mojih uslova.“

Na to su se sve do jedne ukočile, uključujući i Sijuan i Leanu. Nikada muškarac nije uslovljavao Aes Sedai. „Prvo, samo ja naređujem. Recite mi šta hoćete da uradim, ali ja odlučujem kako. Vi naređujete meni, ali ja naređujem vojsci, a ne vi. Izuzev ako ja ne dam pristanak.“ Karlinja i Beonin zinuše prve, a za njima i ostale, ali on mirno nastavi da govori. „Ja dodeljujem zadatke ljudima, ja ih nagrađujem i kažnjavam, a ne vi. Drugo, ako vam kažem da je nešto nemoguće uraditi, uzmite to u obzir. Ne želim da vam podrivam autoritet" – niti bi one to dozvolile – „ali nemam nameru da gubim ljudstvo zato što vi ne razumete suštinu ratovanja.“ A to će se dogoditi, ali samo jednom, ako bude imao sreće. „Treće, kad jednom krenete, nema zaustavljanja. Ja ovim sebi stavljam omču oko vrata, kao i svako ko nam se bude pridružio, i ako za šest meseci ipak odlučite da vam je Elaida na mestu Amirlin draža od rata, osudićete svakog od nas na smrt. Narodi se možda neće mešati u građanski rat u Kuli, ali nama nema života ako nas ostavite na cedilu. Elaida će se već za to postarati.

Ako vam ovo ne odgovara, nisam siguran da vam mogu pomoći. Smrt je smrt, bilo da me sputate pomoću Moći i pustite Dromanda da me zakolje ili da me uhapse i obese.“

Zavladao je muk. Aes Sedai su samo sedele i gledale ga sve dok ga peckanje među plećkama nije nateralo da se zapita nije li to Nuhel spremio bodež da ga proburazi. A onda Šerijam ustade, a ostale pođoše za njom do prozora. Video je kako im se usne pomeraju, ali nije čuo ni reč. Ako one već hoće da Jednom moći prikriju svoj razgovor, neka im bude. Nije bio siguran koliko će mu od onog što je tražio odobriti. Sve, ako budu razumne, ali Aes Sedai svašta mogu da proglase razumnim. Šta god da odluče, on će morati da pristane. Sam je sebi postavio savršenu zamku.

Leana ga pogleda i osmehnu se, saopštavajući mu jasnije nego ikakvim rečima da nikada neće saznati šta je propustio. Samo bi mu još trebalo da ga i ona vuče za nos. Domanke zapravo nisu obećavale ni polovinu onog što bi neko možda pomislio, davale su samo koliko same žele, a mišljenje su menjale za tren oka i kad god im padne na pamet.

Međutim, ona koja je njega navukla u zamku prvo ga je pogledala, a onda mu prišla, i to toliko blizu da je morala da izvije vrat kako bi ga videla. Glas joj beše tih i besan. „Zašto si ovo uradio? Zašto si nas pratio? Zbog ambara?“

„Zbog zakletve.“ Zbog plavih očiju. Sijuan Sanče ne bi mogla da bude mlađa od njega više od deset godina i teško mu je bilo da se seti da je ovo ona kad je gledao u bar trideset godina mlađe lice. Ali oči su bile iste – tamnomodre i nepopustljive. „Zbog zakletve koju si dala i pogazila. Trebalo bi da ti za kaznu udvostručim vreme.“

Ona na to obori pogled i prekrsti ruke na grudima. „To je već obavljeno“, procedila je.

Dromandov grlen smeh zazvuča prilično preneraženo, pošto verovatno nije mogao da zaboravi sliku nekadašnje Sijuan. Doduše, nije mogao ni Brin. Ona pocrvene kao da će je udariti kap. „Vreme mi je već udvostručeno, ali to je tek početak, ti, gomilo užeglih ribljih iznutrica! Ti i tvoji radni sati! Ni sat nam se neće računati dok nas ne vratiš na svoje imanje, pa makar morala da budem tvoj... tvoj... posilni, šta god to bilo... narednih dvadeset godina!“

Dakle, Šerijam i ostale su i to isplanirale. Još su razgovarale kraj prozora. Izgledalo je kao da su se podelile u dva tabora – u jednom su bile Šerijam, Anaija i Mirela, a u drugom Morvrin i Karlinja, dok je Beonin stajala između njih. Bile su spremne da ga potkupe tako što će mu dati Sijuan, Leanu i – beše li Min? – još pre nego što je ušao. To znači da su one očajne a on na slabijoj strani, ali možda su čak toliko očajne da će mu za mrvu nade u pobedu dati sve što mu ustreba.

„Uživaš u ovome, zar ne?“, besno ga upita Sijuan kad vide gde gleda. „Strvožderu. Zakeralo šupljoglavo. Sad kad znaš ko sam, sigurno ti je milo što ću morati da ti se klanjam i šenim.“ Izgledala je kao da ipak na to još ni ne pomišlja. „Zašto? Zato što sam te u Murandiji naterala da mi se povinuješ? Zar si toliko sitna duša, Garete Brine?“

Pokušavala je da ga razljuti. Shvatila je da je previše rekla i nije htela da mu ostavi vremena za razmišljanje. Možda više nije Aes Sedai, ali manipulisanje joj je i dalje u krvi.

„Bila si Amirlin Tron“, mirno će on, „a čak i kraljevi ljube Amirlinin prsten. Ne mogu reći da mi se dopadalo tvoje ponašanje, a možda ćemo jednom natenane razjasniti da li je baš bilo neophodno da ono uradiš pred pola dvora, ali ne zaboravi da sam ovamo došao prateći Maru Tomanes i da sam Maru Tomanes tražio. A ne Sijuan Sanče. Pošto već toliko zapitkuješ, daj da i ja tebe nešto priupitam. Zašto ti je toliko bilo stalo da dopustim Murandijcima da zauzmu zemlju oko granice?“

„Zato što je tvoje mešanje moglo da pokvari neke važne poslove,“ procedi ona, „baš kao i sada. Kula je odredila mladog plemića Dulejna kao čoveka koji bi uz našu pomoć mogao jednog dana zaista da ujedini Murandiju. Stvarno nisam smela da ostavim mesta mogućnosti da ga tvoji vojnici ubiju. Imam posla ovde, lorde Brine. Pusti me da ga dovršim i možda ćeš doživeti pobedu. Budeš li se mešao, možeš sve da upropastiš.“

„Šta god bio tvoj posao, siguran sam da će se Šerijam i ostale pobrinuti da ga dovršiš. Dulejn? Nikada nisam čuo za takvog. Sigurno još nije nasledio titulu.“ Smatrao je da će Murandija ostati krpež od zemalja nesamostalnih plemića i plemkinja sve dok se Točak ne okrene i ne počne novo Doba. Tamošnji živalj još sebe naziva Lugarđanima, Mindincima ili šta su več bili pre nego što su postali jedan narod, ako su išta i bili. Plemić koji bi ih ujedinio, i kojeg bi Sijuan vodala na uzici, mogao bi im obezbedili značajno ljudstvo za rat.

„On je... poginuo.“ Na obrazima joj se pojaviše skerletni pečati i izgledala je kao da se bori sama sa sobom. „Mesec dana pošto sam otišla iz Kaemlina,“ promrmljala je, „neki andorski seljak ga je ubio strelom za vreme nemira.“

Nije odoleo da ne prsne u smeh. „Onda je trebalo seljake da baciš na kolena, a ne mene. Pa, sad bar ne moraš da brineš ni o čemu sličnom.“ Bar je to bilo tačno. Ma kakvu korist Aes Sedai sad imale od nje, više je neće puštati ni o čemu da odlučuje. Bilo mu je žao nje. Nije mogao da zamisli tu ženu kako se predaje i umire, ali ona je već izgubila najviše što živ čovek može pretrpeti. S druge strane, ko je ona da ga naziva strvožderom ili gomilom užeglih ribljih iznutrica? Šta je bilo ono treće? Zakeralo šupljoglavo? „Od sada se smatraj pozvanom jedino da mi čistiš čizme i razmeštaš krevet.“

Oči joj se pretvoriše u proreze. „Ako ti to treba, lorde Garete Brine, trebalo je da odabereš Leanu. Možda je ona dovoljno luda da to i uradi.“

Jedva je uspeo da se uzdrži da ne zakoluta očima. Uvek ga je zapanjivao način rada ženskog uma. „Po zakletvi imam pravo da izaberem koju god želim“, reče kroz smeh. Zašto on uopšte radi ovo? Zna i ko je i šta je ona. Ali te oči ga još uvek proganjaju, gledaju ga izazivački čak i kad ona veruje kako više nema nade, baš kao sada. „Tek treba da otkriješ kakav sam ja čovek, Sijuan.“ Hteo je da je malo smiri, ali ona se tako ukočila da je bilo očigledno kako je ovo shvatila kao pretnju.

Iznenada je postao svestan da ponovo čuje tihi žamor glasova Aes Sedai, koji gotovo istog trenutka utihnu. Stajale su i gledale ga nečitljivim pogledi ma. U stvari, ne njega, nego Sijuan. Pratile su je očima dok se vraćala do Leane. Izgledalo je kao da joj je pod pritiskom tih pogleda svaki korak brži od prethodnog. Kada je stigla do kamina i ponovo se okrenula ka Brinu, lice joj ne beše ništa izražajnije od njihovih. Neverovatna žena. Ni sam se na njenom mestu ne bi bolje poneo.

Aes Sedai su sačekale da im on priđe, a tada Šerijam reče: „Bezuslovno prihvatamo tvoje zahteve, lorde Brine, i obavezujemo se da ćemo ih, kao veoma razumne, poštovati.“

Karlinja uopšte nije izgledala kao da njegove uslove smatra razumnima, ali bilo ga je baš briga. Bio je spreman da se odrekne svih zahteva osim, naravno, poslednjeg – da ni po koju cenu ne odustanu.

Spustio se na koleno i desnu pesnicu prislonio na prostirku, a one ga okružiše i svaka položi šaku na njegovu povijenu glavu. Nije mario koriste li Moć da ga vežu zakletvom ili možda traže istinu – nije bio siguran mogu li one zapravo ijedno od to dvoje, ali ko može znati šta Aes Sedai mogu? – a ako su pak naumile nešto treće, on ih u tome ne može sprečiti. Upecao se na lepe oči, kao poslednji seoski đilkoš. Zaista je šupljoglav. „Prisežem i zaklinjem se da ću vas verno služiti sve dok Bela kula ne bude vaša...“

Već je počeo da kuje planove. Tad i možda jedan ili dva Zaštitnika mogli bi da pođu preko reke da vide gde su Beli plaštovi. Džoni, Barim i nekolicina ostalih neka pođu u Ebou Dar. To će sprečiti Džonija da zanemi kad god vidi „Maru" ili „Amaenu“, a svaki njegov čovek sposoban je da regrutuje novake.

„...okupiti i pripremiti vojsku najbolje što umem...“

Kada je tihi žamor u zajedničkoj prostoriji zamro, Min podiže pogled sa šara koje je odsutno crtala po stolu prstom umočenim u vino. I Logan se za promenu promeškoljio, ali samo da bi se zagledao u prisutne, ili možda kroz njih, što je bilo teško odrediti.

Iz sobe u dnu prvo su izašli Garet Brin i visoki Zaštitnik Ilijanac. U napetoj tišini čuo se samo Brinov glas: „Reci im da te je poslala neka krčmarica iz Ebou Dara, inače će te odmah nabiti na kolac.“

Ilijanac zaurla od smeha. „Opasno je mesto taj Ebou Dar.“ Dok je izlazio, izvadio je pancirne rukavice iz pojasa i počeo da ih navlači u hodu.

Razgovori se nastaviše, a onda se pojavi i Sijuan. Min nije čula šta joj je Brin rekao, samo je vide gde cepteći od besa polazi za Zaštitnikom. Shvatila je, poraženo, da su Aes Sedai odlučile kako njih tri moraju da ispune onu glupu zakletvu na koju je Sijuan bila toliko ponosna i kako ispunjenje počinje odmah. Ako je ona dva Zaštitnika što su se prislonila uza zid ne primete dok ne stigne do vrata, za tili bi se čas našla na Divljoj Ruži.

Na kraju izađe i Leana sa Šerijam i ostalim Aes Sedai. Mirela sede s „Amaenom" za jedan slobodan sto i odmah počeše da razgovaraju, a ostale se raštrkaše po prostoriji, da svima prenesu nekakvu novost. Šta god to bilo, učinak se, uprkos legendarnoj uzdržanosti Aes Sedai, kretao od iskrenog zaprepašćenja do zadovoljnog smeškanja.

„Ostani ovde“, reče Min Loganu, pa odmače svoju rasklimanu stolicu od stola. Nadala se da će ostati miran. Zurio je redom u lica Aes Sedai i izgledao svesnije nego danima unatrag. „Sedi ovde i ne pomeraj se dok se ne vratim, Daline.“ Još ga je po navici oslovljavala lažnim imenom. „Molim te.“

„Prodala me je.“ Zaprepastila se kad ga je posle toliko vremena ponovo čula da govori. Stresao se, a potom klimnuo. „Sačekaću.“

Min je isprva oklevala, ali onda je shvatila da će, ako ona dva Zaštitnika ne budu mogla da ga spreče da napravi kakvu glupost, puna soba Aes Sedai sigurno moći. Kada je stigla do vrata, ugledala je nekog čoveka nalik konjušaru kako odvodi jednog doratastog škopca. Pretpostavila je da je to Brinov konj. A njihovih ni od korova. Toliko o bekstvu. Ispuniću tu prokletu zakletvu! Hoću! Ali ne mogu me sprečiti da stignem do Randa! Uradila sam sve što je Sijuan tražila. Moraju me pustiti do njega. Jedina je muka bilo to što su Aes Sedai, kao i obično, već odlučile u njihovo ime.

Sijuan je gotovo obori kad je besno utrčala noseći pod jednom rukom ćebe, a bisage preko druge. „Pazi na Logana“, prosiktala je tiho, čak i ne usporivši. „Ne daj nikom da razgovara s njim.“ Potom žurno ode do stepeništa, gde je neka sedokosa služavka upravo pošla da povede Brina na sprat. Po pogledu koji je prikovala za njegova leđa, videlo se da on ima ludu sreću što Sijuan nema nož pri ruci.

Min se nasmeši visokom vitkom Zaštitniku koji je pošao za njom. Stajao je nekoliko koraka od nje i pravio se da je ne primećuje, ali je time nije zavarao. „Mi smo sad ovde gosti. Prijatelji.“ Nije joj uzvratio osmeh. Prokleti uzdržani muškarac! Zar baš nikad ne mogu makar da nagoveste šta im se mota po glavi?

Kada se vratila do stola, Logan je još uvek posmatrao Aes Sedai. A i Sijuan je baš sad, kad je počeo da pokazuje znake života, našla da od Min traži da ga ućutka. Mora da porazgovara s njom. „Logane“, reče tiho, nadajući se da nijedan od dvojice Zaštitnika kraj zida ne prisluškuje, mada su, ako se ne računa ono kada je onaj pošao za njom do vrata, sve vreme samo stajali tamo i izgledali kao da ne dišu. „Nikom ne pričaj ništa dok ti Mara ne objasni šta je smislila.“

„Mara?“, podrugljivo će on. „Misliš Sijuan Sanče?“ Ipak je upamtio ono što je čuo u svom bunilu. „Izgleda li ti ovde neko kao da bi razgovarao sa mnom?“ Ponovo se vratio proučavanju prisutnih.

Zaista niko nije izgledao kao da bi razgovarao sa smirenim lažnim Zmajem, niti je iko, osim one dvojice Zaštitnika, obraćao pažnju na njih dvoje. Da nije toliko dobro poznavala Aes Sedai, pomislila bi da su se uzmuvale. Ni pre nisu bile dokone, ali sada su još mnogo žustrije i živahnije razgovarale po grupicama i odsečno izdavale naređenja Zaštitnicima. Potpuno su zaboravile one pergamente kojima su se do malopre prilježno bavile. Šerijam i još dve od onih što su odvele Sijuan ponovo su otišle u sobu pozadi, ali uz Leanu su sada za stolom sedele dve pisarke i žurno nešto beležile. Čitava bujica Aes Sedai počela je da ulazi u gostionicu i odlazi tamo u sobu, a nijedna nije izlazila. Šta god se tamo događalo malopre, bilo je jasno da ih je Sijuan dobro uzdrmala.

Min je poželela da popriča s njom, ili da bar nekoliko minuta bude sama. Sijuan sad sigurno tuče Brina onim bisagama. Ne, ne bi ona nikada uradila tako nešto, koliko god da ga je streljala mrkim pogledima. A ni on nije pustahija kao Logan, koji je sirovom snagom uspeo da privremeno nadjača Sijuan. Brin je povučen i tih – ne slabić, naravno, ali ni nadmen. Ne bi želela čoveka kog se sećala iz Srca Izvora za neprijatelja, ali verovala je da se on neće dugo opirati Sijuan. Možda on sad misli kako će ona krotko odslužiti svoju kaznu, ali Min uopšte nije dovodila u pitanje ko će koga tu da služi. Samo da ona i Sijuan porazgovaraju o njemu.

Kao da joj je pročitala misli, Sijuan siđe niz stepenice noseći nekakav beli smotuljak pod miškom. Da je imala rep, šibala bi njime oko sebe. Zastala je na tren da pogleda Min i Logana, a onda produžila ka vratima koja su vodila u kuhinju.,

„Ostani ovde“, reče Min Loganu, „i, molim te, nikome ništa ne pričaj dok... Sijuan ne porazgovara s tobom.“ Sad se mora ponovo navići da koristi njihova prava imena. On je čak i ne pogleda.

Sustigla je Sijuan na pola puta do kuhinje. Kroz rasušena vrata dopiralo je čangrljanje posuđa i pljuskanje vode.

Sijuan se izbeči na nju. „Zašto si ga ostavila samog? Je li još živ?“

„Koliko ja vidim, taj će se još naživeti. Sijuan, niko ne želi da razgovara s njim, ali ja želim da popričam s tobom.“ Sijuan joj tutnu onaj smotuljak u ruke. Košulje. „Šta je ovo?“

„Prokleti veš prokletog Gareta prokletog Brina“, prosikta Sijuan. „Pošto si sad i ti jedna od njegovih ličnih služavki, mogla bi ovo da opereš. Moram da razgovaram s Loganom.“

Min je uhvati za ruku pre nego što je odjurila. „Sačekaj makar jedan minut i saslušaj me. Kada je Brin ušao, videla sam nešto. Auru i bika koji je kidao ruže iz venca oko vrata i... Ništa nije važno osim aure. Nije mi baš sve bilo jasno, ali to donekle jeste.“

„Šta ti je bilo jasno?“

„Ako ti je stalo da sačuvaš glavu, ne odvajaj se od njega.“ Bilo je vruće, ali Min zadrhta. Još je samo jednom videla nešto što je imalo takvu uzročno-posledičnu vezu, a i tada se radilo o životu i smrti. Dovoljno joj je teško što zna šta će se dogoditi, ako još počne da vidi i ono što bi moglo biti... „Samo toliko znam. Živećeš samo ako on bude uz tebe. Ako se previše udalji ili budete dugo razdvojeni, umrećeš. Oboje ćete umreti. Ne znam zašto sam u njegovoj auri videla nešto što ima veze s tobom, ali zajedno ste u tome.“

Sijuanin osmeh bi oljuštio krušku. „Radije bih bila u trulom čamcu punom smrdljivih jegulja.“

„Ko bi rekao da će on poći za nama? Zar ćemo zaista morati s njim?“

„O, ne, Min. On će povesti našu vojsku u pobedu, a od mog života napraviti Jamu usuda! A sad mi još i život zavisi od njega! Nisam sigurna koliko se to isplati.“ Duboko je udahnula i poravnala haljinu. „Donesi mi ove košulje kad ih opereš i ispeglaš. Ja ću mu ih odneti. Mogla bi i da mu očistiš čizme pre nego što odeš na spavanje. Dobile smo sobu – prčvarnicu – odmah do njegove, kako bismo ga čule ako mu slučajno zatreba neko da mu rastrese proklete jastuke!“ Otišla je pre nego što je Min stigla da se pobuni.

Zagledala se u zgužvane košulje, svesna ko će prati veš Gareta Brina, a to nije bila Sijuan Sanče. Prokleti Rand al’Tor. Zaljubila se u jednog, a završila perući veš drugom. Kada je banula u kuhinju da zatraži korito i vruću vodu, nije bila ništa manje besna nego Sijuan.