Nebeski oganj

38 Stari znanac

Zbog gužve je Ninaevi trebalo malo više vremena da ga pristigne. Besno je mrmljala dok se sudarala s muškarcima koji su zevali svud oko sebe, i sa ženama s decom koja su pokušavala da ih odvuku na suprotne strane. Jednooki se nije zaustavljao gotovo nigde – zastao je jedino kod zmijurine i lavova – sve dok nije stigao do veprokonja, mada je njih već morao da vidi jer su stajali kraj ulaza za gledaoce. Kad god bi se srediti propeli na zadnje noge, kao što su sad stajali, glave odraslih životinja izvirivale su preko platnene ograde, što je privlačilo još više sveta.

Ispod široke crvene table na kojoj je kitnjastim zlatnim slovima pisalo VALAN luka, ljudi su stajali u redu između dva debela užeta i plaćali ulaz dvojici konjušara. Novčiće su ubacivali u staklene bokale – naprsle i musave, pošto Luki nije bilo ni nakraj pameti da odreši kesu za nove – kako bi se odmah videlo ako neko pokuša da podvali, ali i da novac ne bi prolazio vratarima kroz ruke. Bokale su praznili u rupu na gvožđem okovanom sanduku, uvezanom s toliko lanaca da je jedino Petra mogao da ga donese i postavi na mesto. Nedaleko od njih stajala su još dvojica konjušara – behu to grmalji, slomljenih noseva i prstiju izranavljenih u tučama, naoružani batinama – koji su se starali da se svi ponašaju kako treba. A i pazili da ona dvojica nešto ne ukradu, pretpostavila je Ninaeva. Luka nikome nije verovao, a pogotovu kad je o novcu reč. Štaviše, bio je prava cicija. Nikada nije videla toliku škrticu.

Polako se prikradala čoveku s prosedim perčinom. Zahvaljujući onom ožiljku i povezu preko oka – a mač i da se ne pominje – njemu, naravno, nije bilo teško da se probije do prvog reda pred s’reditima. Dok je gledao velike sive životinje, usta mu se razvukoše u osmeh, koji je na njegovom kamenom licu, čvrsto je u to verovala, predstavljao pravo čudo.

„Uno?“ Valjda se tako zove.

On se osvrnu i zagleda se u nju. Kad se pokrila šalom, prebacio je pogled na njeno lice, ali u crnom mu oku ne blesnu iskra prepoznavanja. U ono drugo, nacrtano, beše joj neprijatno da gleda.

Serandina mahnu palicom i uzviknu nešto gotovo potpuno nerazgovetno, na šta se ženka Sanit prope i spusti prednje noge na veliku zadnjicu svog mužjaka Mera, koji je već stajao uspravljeno, a mladunče Nerin na isti način se nasloni na nju.

„Videla sam te u Fal Dari“, reče Ninaeva. „A i na Tomanskoj glavi, ali nakratko. Posle Falmea. Bio si sa...“ Nije znala koliko sme da kaže, zbog svetine koja se tiskala oko njih. Glasine o Ponovorođenom Zmaju kolale su čitavom Amadicijom, a u nekima se pominjalo čak i njegovo ime. „Sa Random.“

Unovo zdravo oko pretvori se u prorez – uporno se trudila da ne pogleda u ono drugo – i on posle trenutak-dva klimnu glavom. „Sećam se lica. Takvu lepojku ne zaboravljam. Ali prokleta kosa ti je bila drugačija. Nina?“

„Ninaeva“, oštro će ona.

Odmahnuo je glavom i odmerio je od glave do pete, a onda ju je, pre nego što je stigla i da zucne, zgrabio za mišicu i stao da je vuče ka izlazu. Konjušari su je, naravno, prepoznali i odmah su potegli batine, ali ona im slobodnom rukom mahnu da se vrate iako je sve vreme pokušavala da se otrgne. To joj je uspelo tek posle trećeg trzaja, ali samo zato što ju je on pustio. Taj čovek je imao čeličan stisak. Batinaši zastadoše pa se, kad videše da ju je pustio, vratiše na svoja mesta. Očigledno su znali šta je Luki Valanu preče.

„Šta ti zamišljaš?“, oštro će ona, ali Uno joj samo pokaza da ga sledi, pa nastavi da se žurno probija kroz svetinu koja je čekala da uđe. Imao je krive noge i kretao se kao neko ko se mnogo prirodnije oseća u sedlu nego na zemlji. Ninaeva progunđa nešto, pa prikupi skutove haljine i nastavi da ga sledi ka gradu.

Nedaleko odatle nalazile su se druge dve menažerije, a bilo ih je još nekoliko među naseljima udžerica. Međutim, nijedna nije bila preblizu gradskih zidina. Očigledno je guvernerka – iako bi je Ninaeva pre zvala gradonačelnicom – propisala obavezno odstojanje od pola milje zarad zaštite od podivljalih životinja.

Nad ulazom u narednu menažeriju zlatnim i zelenim slovima pisalo je MAJRIN gome. Nad tablom su se jasno videle dve žene koje su visile na užetu obešenom o drveni ram, koji se tu nije nalazio kad je Valan Luka dizao svoju ogradu. Očigledno je ono propinjanje veprokonja tako da ih svi mogu videti davalo rezultate. Akrobatkinje su se izvijale i pravile figure koje su Ninaevu naterale da se s nelagodom seti onog što joj je Mogedijen uradila, a u jednom su trenutku čak uspele da istovremeno dovedu svoja tela u vodoravan položaj. Svetina koja je nestrpljivo čekala da uđe i vidi predstavu gospe Gome brojala je približno koliko i ona pred Lukinom menažerijom. Kod ostalih se ništa nije videlo preko ograde, pa je i naroda bilo mnogo manje.

Uno se sve vreme samo mrštio i nije odgovarao na njena pitanja, niti je prozborio ijednu reč sve dok nisu izašli iz gužve i obreli se na utabanom kolskom putu. „Hteo sam, Svetlost li ti poljubim“, procedi on na kraju, „da te odvedem negde da se pošteno ispričamo, Svetlost li ti poljubim, a da te ona rulja, Svetlost li im poljubim, ne rastrgne dok ti bude ljubila skute kad sazna da poznaješ gospodara Zmaja, Svetlost li ti žeženu poljubim.“ Na trideset koraka od njih nije bilo ni žive duše, ali on se neprestano osvrtao da vidi sluša li ih ko. „Krv ti poljubim i krvavi pepeo, ženo, znaš li ti kakva je ova šupljoglava žgadija? Svaki koji nije ubeđen da mu se Tvorac obraća za večerom veruje da je on sam prokleti Tvorac!“

„Bila bih ti zahvalna ako malo pripaziš na rečnik, gospodine Uno. A i ako pričaš malo sporije. Nismo na trci. Reci mi kuda to idemo i šta ću ti ja.“

On zakoluta onim jednim okom i promuklo se nasmej a. „O, i te kako te se sećam. Ti si ona prokl... jezičara. Ragan je tvrdio da bi ti jezikom mogla da zakolješ i odereš prokl... bika s deset koraka odstojanja. Čajena i Nangu davali su pedeset.“

Ninaeva se ukopa u mestu. „Kuda i zašto?“

„U grad.“ Nije ni zastao, nego joj je samo mahnuo da pođe za njim. „Ne znam šta do sto... šta radiš ovde, ali sećam se da si pre bila s onom plavojkom.“

Ninaeva procedi nešto sebi u bradu, pa skupi skute i ponovo jurnu za njim, pošto je to bio jedini način da sazna ono što je zanima. Hodao je kao da ona nije ni zastajala. „Ovo nije prokl... mesto za nekog kao što si ti. Mislim da bih mogao da skrpim dovoljno prokl – uuuh! – para da te otpremim u Tir. Priča se da je gospodar Zmaj sad tamo.“ Još jednom se oprezno osvrnuo. „Osim, naravno, ako si se zaputila na ono ostrvo.“ Sigurno misli na Tar Valon. „I o tom sam mestu čuo prokl... čudne priče. Tako mi mira!“ Uno je poticao iz zemlje koja tri hiljade godina nije imala mir i zato su Šijenarci tu reč koristili i kao zakletvu i kao amajliju. „Čuo sam i da su svrgnuli staru Amirlin. I da su je možda čak i pogubili. Neki čak kažu i da se zametnu velika borba i da je...“ Zastao je i duboko udahnuo, a lice mu se strašno izobliči. „...čitav grad spaljen do temelja.“

Hodala je kraj njega i začuđeno ga posmatrala. Nisu se videli gotovo godinu dana, a nikada čestito nisu ni razgovarali, a on bi ipak da... Zašto muškarci uvek misle da je ženama potrebna njihova zaštita? Pa oni ne umeju sami ni vrpcu na košulji da ušniraju! „Hvala ti lepo, ali nama je ovde sasvim dobro. U stvari... znaš li nekog trgovca koji bi nas povezao niz reku?“

„Vas? Jesi li tu s onom smeđom ili s plavojkom?“ Sigurno misli na Moirainu i Verin. Baš je oprezan.

„Nisam. Sećaš li se Elejne?“ On namrgođeno klimnu, a nju spopade nekakav nestašni neizdrž. Tog čoveka kao da ništa nije moglo da zbuni, a uz to se očigledno našao pozvanim da se stara o njoj. „Pa malopre si je gledao. Rekao si da“ – tu je promenila glas i počela da podražava njegovo brundanje – „ima lice kako kakva prokleta kraljica.“

On se – na njeno veliko zadovoljstvo – na to saplete, pa s toliko besa pogleda oko sebe da ih dva Bela plašta zaobiđoše u širokom luku, mada su se, naravno, pravili kako to nije zbog njega. „Ona?“, zareža on. „Ali prokleta joj je kosa crnja od gavranovog...“ A onda je pogledao Ninaevinu kosu i narednih je nekoliko minuta hodao i gunđao sebi u brk. „Ta ženska je kraljevska kći. Prokleta princeza! I d a onako svima pokazuje noge!“ Ninaeva zaklima u znak odobravanja, ali on dodade: „Baš ste vi južnjaci prokleto čudan soj! Nemate ni trunke prokletog dostojanstva!“ On će da joj kaže! Istina je da se Šijenarci propisno oblače, ali još uvek je crvenela kad se seti da se tamo muškarci i žene kupaju zajedno i da im to ne smeta ništa više nego da jedu zajedno.

„Zar te majka nije naučila pristojnom govoru, čoveče?“ Njegovo joj se zdravo oko namršti gotovo istovetno onom nacrtanom i on sleže ramenima. U Fal Dari su se i on i svi ostali prema njoj ophodili kao prema plemkinji, ili bar prema nekom dostojnom poštovanja. Naravno, u ovakvoj bi se haljini, a i s kosom obojenom u nijansu kakvu priroda nikad ne bi iznedrila, teško provukla kao dama. Pritegla je šal i prekrstila ruke ne bi li ga učvrstila. Dodir vune bio je veoma neprijatan po takvoj zapari i već je sva bila u goloj vodi. Još nije čula da je neko umro od znojenja, ali uopšte se ne bi iznenadila ako bude prva kojoj se to desilo. „Otkud ti ovde, Uno?“

On se najpre osvrnu na sve strane, mada potpuno nepotrebno, pošto je tim putem malo ko prolazio – tek pokoja volovska kola, grupica seljana ili retki konjanik – a i oni koje su sretali nisu bili nimalo voljni da mu se previše približavaju. Izgledao je kao da bi na najmanji mig mogao nekome da preseče grkljan. „Ona plava žena dala nam je ime neke starice u Džehani i rekla nam da čekamo dok nam ne pošalje dalja uputstva, ali ta je već bila mrtva i sahranjena kad smo stigli. Umrla je u snu, a niko od njenih rođaka nikada nije čuo za plavu ženu. Onda se Masema malo raspitao... Pa, bilo je besmisleno da sedimo tamo i čekamo naređenja koja nema ko da nam prenese. Držali smo se Maseme jer nam je davao pokoju paru, koliko da preživimo, iako mu niko osim Bartua i Nengara nije verovao ni reč.“ Toliko je besno odmahivao glavom da mu je perčin poskakivao.

Ninaeva tek tada shvati da u čitavoj toj priči nije bilo nijedne psovke i da njen sagovornik izgleda kao da će progutati sopstveni jezik. „A da ipak psuješ, ali malo ređe?“, uzdahnula je. „Možda u svakoj drugoj rečenici.“ On joj se osmehnu s toliko zahvalnosti da je umalo digla ruke od svega. „Kako to da je samo Masema imao novac?“ Sećala se Maseme kao crnog, namćorastog čoveka koji nikoga i ništa nije voleo.

„Pa on je taj prokleti Prorok koga su svi došli da vide. Hoćeš da te upoznam s njim?“ Bilo je jasno da broji rečenice. Ninaeva ojađeno uzdahnu. Taj će je čovek izludeti. „On bi ti mogao obezbediti taj prokleti čamac koji tražiš. U Geldanu se svaka Prorokova želja obično ispuni. U stvari, on uvek dobije ono što želi, na ovaj ili onaj način. Bio je dobar vojnik, ali ko bi rekao da će se izmetnuti u ovako nešto?“ Namršteno je preleteo pogledom po naseljima straćara, ljudima i okolnim menažerijama.

Ninaeva se zbuni. Ozloglašeni Prorok koji pali mase i stvara nemire nije niko drugi nego Masema? Doduše, on jeste najavljivao dolazak Ponovorođenog Zmaja. Već su bili nadomak gradskih kapija a bližilo se vreme početka njene i Birgitine tačke. Luka se grdno razočarao što je neznanka uporno tražila da je zove Maerion. Ako im Masema nađe čamac koji će ih odvesti niz reku... Možda još istog dana. S druge strane zaista je bilo nemira. Čak i ako su glasine desetostruko naduvane, to bi značilo da su samo stotine ljudi izginule u gradovima na severu. Samo stotine.

„Samo ga ne podsećaj da imaš ikakve veze s onim prokletim ostrvom“, nastavio je Uno, zamišljeno je pogledavši. Kad je malo bolje razmislila, shvatila je da on najverovatnije ne zna kako se ona obrela u Tar Valonu. Neke žene nisu odlazile tamo da postanu Aes Sedai, već da traže pomoć ili kakav savet. Shvatao je da ona ima nekakve veze s tim mestom, ali ne i kakve. „Tamošnje mu žene nisu ništa draže nego Belim plaštovima. Ti samo drži svoj prokleti jezik za zubima i sve će biti kako treba. Za nekoga ko potiče iz istog sela kao gospodar Zmaj, Masema će, ako treba, dati da se napravi brod.“

Oko gradskih vrata, uglavljenih između dveju zdepastih kula, vladala je prilična gužva pošto su kroz njih u oba smera proticale reke ljudi i žena, pešice ili na konjima, odevenih kako u rite tako i u svilu i kadifu. Debelu, gvožđem okovanu kapiju čuvalo je desetak kopljanika u tunikama od verižnjače i s kacigama ravnih oboda, mada im je, istini za volju, pažnja uglavnom bila usmerena na dvostruko manju grupu muškaraca sa snežnobelim ogrtačima, koji su stajali nedaleko odatle i nadgledali protok svetine.

„Izazivaju li Beli plaštovi mnogo gužve?“, upita Ninaeva šapatom.

Uno stisnu usne kao da se sprema da opsuje, ali onda je pogleda pa odustade. „Jedino to i rade. U jednoj od onih putujućih menažerija bila je jedna opsenarka. Ova seljačka stoka se pre četiri dana iznenada podigla, upala tamo i sve rasturila.“ Luka Valan to nije pominjao! „Tako mi mira! Tražili su tu ženu. Rekli su da je ona“, mrko je pogledao po okolnoj gužvi, pa spustio glas, „Aes Sedai. A i Prijatelj Mraka. Čuo sam da su joj slomili vrat još dok su joj namicali omču, ali ipak su obesili njen leš. Masema je tražio da se kolovođe pogube, ali ispostavilo se da su ljude podboli Beli plaštovi.“ Ponovo mu se zdravo oko namrštilo istovetno nacrtanom. „Previše je prokletih vešanja i pogubljenja, ako mene pitaš. Onaj prokleti Masema nije ništa bolji od Belih plaštova kad treba preturiti svaki kamen u potrazi za Prijateljima Mraka.“

„Svaka druga rečenica“, promrmlja ona, na šta Uno pocrvene.

„Ne znam šta da mislim“, progunđa on. „Ne mogu da te uvedem unutra. Dok jedni banče, drugi se kolju, a secikesa ima na svakom koraku. Ovde žena nije bezbedna na ulici kad padne mrak.“ Izgledao je kao da ga ovo poslednje najviše zgražava. U Šijenaru su žene bezbedne u svako doba dana i noći – naravno, ako se ne računaju Troloci i Mirdraali – i svaki je muškarac spreman da za to jemči sopstvenim životom. „Ovde nisi sigurna. Vodim te natrag. Vratiću se po tebe čim smislim nešto.“

Tad joj je prekipelo. Otrgla se iz njegovog stiska i žurno pošla ka gradskim kapijama. „Hajde, Uno, poteci. Ako budeš zaostajao, otići ću bez tebe.“ On požuri za njom, mrmljajući nešto o ženskoj tvrdoglavosti. Prestala je da ga sluša kad je shvatila o čemu govori i da očigledno misli kako zabrana psovanja ne važi kad priča sebi u bradu.