Tornjevi ponoći

6 Ispitivačke namere

Morgaza Trakand, nekadašnja kraljica Andora, služila je čaj. Išla je od jednog do drugog u velikom paviljonu koji je Perin uzeo iz Maldena. Strane su mogle da mu se smotaju, i nije imao šatorski pod.

Ma koliko taj šator bio veliki, jedva da je imao mesta za sve koji su želeli da prisustvuju sastanku. Naravno, tu su bili Perin i Faila. Sedeli su na tlu, a pored njih zlatooki Elijas i Tam al’Tor, jednostavni seljak širokih pleća i spokojnog držanja. Je li taj čovek zaista otac Ponovorođenog Zmaja? Naravno, Morgaza je jednom videla Randa al’Tora i mladić je tada takođe izgledao kao seljak.

Pored Tama je sedeo Perinov suvonjavi pisar Seban Balver. Koliko Perin zna o njegovoj prošlosti? Džur Grejdi je takođe bio tu, u crnom kaputu sa srebrnim mačem na okovratniku. Njegovo preplanulo seljačko lice još je bilo bledo i ispijeno od bolesti koju je nedavno pretrpeo. Niejld - drugi Aša’man - nije bio prisutan. Još se nije oporavio od zmijskih ujeda.

Sve tri Aes Sedai bile su tu. Seonid i Masura sedele su s Mudrima, a Anura je, pored Berelajn, povremeno krajičkom oka gledala šest Mudrih. Galen je sedeo Berelajni s druge strane. Preko puta njih sedeli su Alijandra i Arganda.

Ti zapovednici su Morgazu podsetili na Gareta Brina. Odavno ga nije videla - ne otkad ga je izgnala iz razloga koji joj i dalje nisu najjasniji. Vrlo malo stvari iz tog dela njenog života sada ima smisla za nju. Je li zaista bila toliko zatreskana u jednog muškarca da je prognala Aemlin i Elorijen?

Bilo kako bilo, to vreme je prošlo. Sada Morgaza veoma pažljivo obilazi prostoriju i stara se da su ljudima pehari puni.

„Trebalo vam je više vremena nego što sam očekivao", reče Perin.

„Odredio si nam dužnost, Perine Ajbara", odgovori mu Nevarin. „Obavili smo je. Bilo nam je potrebno onoliko vremena koliko je bilo nužno da se to završi kako treba. Zacelo ne želiš da nagovestiš kako je trebalo da postupimo drugačije." Ta Mudra s kosom boje peska sedela je tačno ispred Seonid i Masuri.

„Batali, Nevarin", progunđa Perin razmotavajući kartu na tlu ispred sebe; iscrtao ju je Balver na osnovu uputstava Geldanaca. „Nisam to dovodio u pitanje. Samo sam pitao je li bilo nekih nevolja prilikom spaljivanja."

„Sela više nema", odgovori Nevarin. „A svaka biljka koju smo pronašli s makar naznakom Pustoši takođe je spaljena. Dobro je što smo to učinili. Vi mokrozemci silno biste se namučili s nečim tako smrtonosnim kao što je Pustoš."

„Mislim", kaza Faila, „da bi se iznenadila."

Morgaza krajičkom oka baci pogled na Failu, koja je Mudru gledala pravo u oči. Faila je sedela kao kraljica, opet odevena prikladno svom položaju, u lepu odeću od zelene i ljubičaste tkanine s naborima sa strane i suknjama razdeljenim za jahanje. Za divno čudo, Failin smisao za vodstvo kao da je osnažio s vremenom koje je provela sa Šaidoima.

Morgaza i Faila su se brzo vratile na to da budu sluškinja i gospodarica. Zapravo, Morgazin život je bio iznenađujuće sličan onom u taboru Šaidoa. Istina, ponešto je drugačije; na primer, malo je verovatno da će Morgaza ovde biti šibana. To ne menja činjenicu da su - na neko vreme - ona i ostale četiri žene bile ravnopravne. Ali više ne.

Morgaza stade pored lorda Galena i napuni mu pehar, služeći se istim veštinama koje je razvila dok je posluživala Sevanu. Povremeno izgleda kao da je neophodno da sluge budu tiše od izviđača. Ona ne sme da bude primećena i ne sme da ometa. Jesu li se njene sluge tako ponašale dok su posluživale nju?

„Pa“, kaza Arganda, „ako se iko pitao kuda smo otišli, dim od te vatre je uočljiv pokazatelj."

„Imamo previše ljudi da bismo pomišljali na skrivanje", kaza Seonid. U poslednje vreme, njoj i Masuri je dozvoljeno da govore a da ih Mudre ne prekorevaju, mada je Zelena i dalje gledala Aijelke pre nego što bi progovorila. Morgazu je to dovodilo do besnila. Sestre iz Kule naterane da budu učenice gomile divljakuša? Priča se da je to učinjeno po naređenju Randa al’Tora, ali kako ma koji čovek - pa čak i Ponovorođeni Zmaj - može da sprovede u delo tako nešto?

Mučilo ju je to što se te dve Aes Sedai naizgled više ne bune protiv svog položaja. Životne okolnosti umeju dramatično da promene čoveka. Morgazu su tome naučili najpre Gebril, a potom Valda. Aijelsko zatočeništvo bilo je tek još jedan korak u tom smeru.

Svako od tih iskustava vodilo ju je dalje od kraljice, što je nekada bila. Sada više ne žudi za lepim stvarima ili svojim prestolom. Samo želi nekakvu postojanost. Čini joj se da je to nešto dragocenije od zlata.

„Nije bitno“, odgovori Perin i lupnu prstom po karti. „Dakle, dogovorili smo se? Za sada ćemo ići za Gilom i ostalima peške i slaćemo izviđače kroz kapije da ih pronađu, ako to bude moguće. Uz malo sreće, sustići ćemo ih pre nego što stignu do Lugarda. Arganda, šta kažeš - koliko ima do grada?“

„Zavisi od blata", odgovori žilavi vojnik. „Postoji razlog zašto ovo doba godine nazivamo ’blatište’. Pametni ljudi ne putuju za vreme prolećnog otapanja."

„Pamet je za one koji imaju vremena za nju", progunđa Perin, prstima odmeravajući razdaljine na karti.

Morgaza priđe da napuni Anuri šoljicu. Sipanje čaja je daleko složeniji postupak nego što je ikada pretpostavljala. Mora da zna čiju šoljicu da uzme i dopuni, a čiju da dopuni dok je ta osoba drži. Mora da zna koliko da napuni šoljicu da se čaj ne prosipa i kako da sipa a da porcelan ne zvecka i da se čaj ne proliva. Zna kada ne sme da bude uočljiva a kada da bude malčice upadljiva dok puni šoljice, za slučaj da je nekoga propustila, zaboravila ili pogrešno protumačila njihove potrebe.

Pažljivo uze Perinovu šoljicu s tla pored njega. On voli da maše rukama dok priča, pa bi mogao da joj izbije šoljicu iz ruke ako nije pažljiva. Sve u svemu, posluživanje čaja je izvanredna umetnost - čitav jedan svet za koji se kraljica Morgaza nikada nije potrudila da ga primeti.

Ona napuni Perinu šolju i opet je spusti pored njega. Perin je postavio i druga pitanja u vezi s kartom - o obližnjim gradovima i mestima gde mogu da kupe potrepštine. Prilično obećava kao vođa, iako je veoma neiskusan. Malo saveta od Morgaze...

Ona saseče tu misao u korenu. Perin Ajbara je pobunjenik. Dve Reke su deo Andora, a on je sebe proglasio njihovim gospodarom i razvio onaj barjak s vučjom glavom. Bar je zastava Maneterena spuštena. Njeno razvijanje bilo je ravno objavi rata.

Morgaza se više ne kostreši svaki put kada ga neko nazove lordom, ali takođe nema namere da mu nudi nikakvu pomoć. Ne dok ne utvrdi kako da ga vrati pod okrilje andorske krune.

Sem toga, nevoljno priznade Morgaza u sebi, Faila je dovoljno oštroumna da mu da iste savete koje bih mu i ja dala.

Faila zapravo savršeno dopunjava Perina. Tamo gde je on neposredan i nalik na konjaničko koplje u jurišu, ona je istančana kao konjički luk. Spoj te dve osobine - sa Failinim vezama sa saldejskim prestolom - zapravo brine Morgazu. Da, spustio je barjak Maneterena, ali i ranije je izdavao naredbe da se skine onaj vučji barjak. Često je zabrana da se nešto čini najbolji način da se čovek osigura da do toga dođe.

Alijandrina šoljica je napola prazna. Morgaza priđe da je dopuni. Alijandra je krajičkom oka pogleda i u tim očima na tren sevnu tračak nelagode. Alijandra nije bila sigurna kako bi njihov odnos trebalo da izgleda. To je baš čudno, pošto je Alijandra za vreme njihovog zatočeništva bila veoma nadmena. Osoba koja je Morgaza nekada bila - kraljica - priželjkivala je da posadi Alijandru u neku stolicu i da joj nadugačko i naširoko objasni kako da održava svoje kraljevsko dostojanstvo.

Ali to će morati da nauči sama. Morgaza više nije ono što je nekada bila. Nije baš sigurna šta je, ali naučiče kako da bude služavka. To lagano postaje njena strast. Način da sebi dokaže da je i dalje snažna i da i dalje nešto vredi.

Na neki način, zastrašujuće je što je zabrinuta zbog toga.

„Lorde Perine", obrati mu se Alijandra kada se Morgaza udalji od nje. „Je li istina da nameravaš da pošalješ moje ljude nazad u Džehanu nakon što pronađeš Gila i njegove?"

Morgaza produži pored Masuri - ta Aes Sedai voli da joj se šoljica napuni tek kada lagano kucne noktom po njoj.

„Da“, odgovori Perin. „Svi znamo da nam se nisi pridružila baš u potpunosti svojevoljno. Da te nismo poveli, Šaidoi te nikada ne bi zarobili. Masema je mrtav. Vreme je da te pustim da se vratiš vladanju svojom državom."

„Uz sve dužno poštovanje, moj lorde", reče mu Alijandra. „Zašto primaš moje zemljake u vojsku ako je ne okupljaš za neku buduću namenu?"

„Ne pokušavam da okupim vojsku", odgovori Perin. „To što ih ne odbijam ne znači da nameravam da uvećavam ovu vojsku."

„Milostivi", kaza mu Alijandra, „ali jamačno je pametno zadržati ono što imaš."

„Perine, u pravu je", tiho kaza Berelajn. „Dovoljno je samo pogledati u nebo da bi se znalo kako Poslednja bitka samo što nije otpočela. Zašto da nalažeš njenim odredima da se vrate? Sigurna sam da će gospodaru Zmaju biti potreban svaki vojnik iz svake zemlje koja mu se zavetovala na odanost."

„Može da pošalje nekoga po njih kada to bude rešio", tvrdoglavo se usprotivi Perin.

„Moj lorde", reče mu Alijandra. „Nišam se zavetovala njemu, več tebi. Ako če Geldan poči u Tarmon Gai’don, onda bi to trebalo da čini pod tvojim barjakom."

Perin ustade, na šta se nekoliko ljudi u šatoru lecnu. Da li on to odlazi? Bez reči priđe otvorenoj stranici šatora, pa proturi glavu napolje. „Vile, dolazi ovamo", viknu.

Tkanje Jedne moći sprečavalo je da ljudi van šatora, prisluškuju šta se priča. Morgaza je mogla da vidi Masurina tkanja, zavezana u čvor, kako štite šator. Njihova zamršenost kao da se rugala njenom beznačajnom daru.

Masuri kucnu noktom po šoljici, a Morgaza požuri da je napuni. Ta žena voli da srkuće čaj kada je uznemirena.

Perin se vrati u šator, a za njim dođe zgodan mladić koji je nosio zavežljaj.

„Razmotaj ga", naredi mu Perin.

Mladić to učini, delujući bojažljivo. Na tkanini je bila vučja glava, što je postalo Perinovo znamenje.

„Ja nisam napravio ovaj barjak", poče Perin. „Nikada ga nisam želeo, ali pustio sam da se vijori - zbog tuđih saveta. Pa, razloga za to više nema. Naredio sam da se ta stvar skine, ali to nikada ne potraje." Pogleda Vila. „Vile, hoću da se ovo pronese kroz logor. Izdajem neposredno naređenje. Hoću da se sve i jedan primerak ovog barjaka spali. Razumeš li me?"

Vil preblede. „Ali..."

„Uradi šta ti se kaže", reče mu Perin. „Alijandra, zavetovaćeš se Randu čim ga budemo pronašli. Nećeš jahati pod mojim barjakom zato što ja neću imati barjak. Ja sam kovač i to je sve. Dosta sam trpeo ovu glupost."

„Perine?", zausti Faila. Delovala je iznenađeno. „Je li ovo pametno?"

Budala jedna muška. Trebalo je da o tome makar porazgovara sa svojom ženom, ali muškarci će uvek biti muškarci. Oni vole svoje tajne i svoje planove.

„Ne znam je li pametno - ali to je ono što ću da uradim", odvrati on i sede. „Odlazi, Vile. Hoću da ti barjaci budu spaljeni do mraka. Bez oklevanja, razumeš li me?"

Vil se ukoči, pa se okrenu u mestu i izađe iz šatora a da ništa nije odgovorio. Mladić je delovao kao da je izneveren. Za divno čudo, Morgaza shvati da se i ona oseća slično, makar u nekoj maloj meri. To je glupo. Dešava se ono što je želela - to je ono što bi Perin trebalo da učini. Ali ljudi su prestravljeni - i to s dobrim razlogom. Ono nebo, stvari koje se dešavaju sa svetom... pa, možda se u ovakvo vreme čoveku može i oprostiti što preuzima zapovedništvo.

„Ti si budala, Perine Ajbara", reče mu Masuri. Ona ume da bude neposredna.

„Sine", obrati se Tam Perinu, „momci mnogo polažu u taj barjak."

„Previše", reče Perin.

„Možda. Ali je dobro imati nešto da gledaš. Teško im je palo kada si spustio onaj drugi barjak. Ovo će im biti još teže."

„To je moralo da se uradi", odvrati Perin. „Dvorečani su se previše vezali za njega i počeli su da pričaju da će ostati sa mnom umesto da se vrate svojim porodicama, gde im je mesto. Tame, kada kapije opet prorade, ti ćeš ih povesti tamo." Onda pogleda Berelajn. „Pretpostavljam da se tebe i tvojih ljudi ne mogu otarasiti. Ti ćeš ići sa mnom do Randa."

„Nisam bila svesna činjenice", ukočeno reče Berelajn, „da moraš da nas se otarasiš. Bio si daleko manje nevoljan da prihvatiš moju podršku kada si zahtevao usluge mojih vojnika prilikom spasavanja svoje supruge."

Perin duboko udahnu. „Cenim pomoć koji ste mi svi vi pružili. U Maldenu smo uradili nešto dobro - i to ne samo za Failu i Alijandru. To je bilo potrebno uraditi. Ali, plamen me spalio - s time je sada gotovo. Ako hoćete da sledite Randa, siguran sam da će vas on prihvatiti. Ali moji Aša’mani su iznureni, a zadaci koje sam dobio završeni su. U mene kao da su zarivene neke kuke koje me vuku ka Randu. Pre nego što mogu da pođem, moram da završim sa svima vama."

„Mužu", odsečno kaza Faila. „Mogu li da predložim da počnemo od onih koji žele da odu?"

„Da“, reče Aravina. Nekadašnja gai'šainka sedela je u zadnjem delu šatora i bilo je veoma lako prevideti je, mada je postala veoma važna među onima koji svakodnevno upravljaju Perinovim taborom. Počela je da se ponaša kao njegova nezvanična domostrojiteljka. „Neke izbeglice biće srećne da se vrate svojim domovima."

„Radije bih premestio sve, ako mogu", odgovori Perin. „Grejdi?"

Aša’man slegnu ramenima. „Kapije koje sam otvorio za izviđače nisu me previše izmirile, pa mislim da bih mogao da otvorim i veće. Još sam pomalo slab, mada sam uglavnom ozdravio. Doduše, Niejldu će biti potrebno više vremena."

„Milostivi", tiho se zakašlja Balver. „Došao sam do nekih zanimljivih brojki. Prolazak kroz kapije ovoliko ljudi koliko ih sada imaš potrajaće satima, ako ne i danima. To neće biti onako brzo kao kada smo prilazili Maldenu."

„To će biti gadno, moj lorde", reče mu Grejdi. „Mislim da ne mogu jednu takvu kapiju držati otvorenu toliko dugo. Ne ako želiš da budem dovoljno snažan za bitku, za svaki slučaj."

Perin sede i opet se zagleda u kartu. Berelajnina šolja je bila prazna; Morgaza požuri da je napuni. „Onda dobro", reče Perin. „Počećemo da šaljemo male skupine izbeglica, ali najpre one koji žele da odu."

„Takođe", primeti Faila, „možda je vreme da pošaljemo glasnike da stupe u dodir s gospodarom Zmajem; možda će biti voljan da pošalje još Aša’mana."

Perin klimnu. „Da.“

„Poslednje što znamo", javi se Seonid, „jeste da je bio u Kairhijenu. Najviše izbeglica je odatle, pa možemo da počnemo tako što ćemo neke od njih poslati kućama, skupa sa izviđačima koji će se sastati s gospodarom Zmajem."

„Nije tamo“, reče Perin.

„Otkud znaš?“ Edara spusti šoljicu. Morgaza šunjajući se obiđe šator i zgrabi je kako bi je napunila. Najstarija među Mudrima, a možda i najistaknutija među njima - to je teško oceniti kod Mudrih - Edara je delovala zapanjujuće mlado za nekoga njenih navodnih godina. Morgazina slabašna sposobnost koriščenja Jedne moći bila je dovoljna da vidi kako je ta žena veoma snažna. Verovatno najsnažnija među prisutnima.

„Ja..." Perin kao da stade da zamuckuje. Da li on to ima neki izvor podataka koji ne deli s drugima? „Rand ima naviku da bude tamo gde ga čovek ne očekuje. Čisto sumnjam da je ostao u Kairhijenu. Ali Seonid je u pravu - najbolje je da tamo počnemo da ga tražimo."

„Milostivi", kaza mu Balver, „bojim se da možda ne... ovaj... nabasamo na nešto ako se ne pripazimo. Buljuci izbeglica koje se neočekivano vraćaju kroz kapije? Već duže ne znamo šta se dešava. Možda bismo mogli da pošaljemo izviđače da prikupe vesti, uz to što će stupiti u dodir sa Zmajem?"

Perin klimnu. „To bih mogao da odobrim."

Balver se opusti, delujući zadovoljno sobom, mada je taj čovek iznenađujuće dobar u skrivanju svojih osećanja. Zašto toliko žarko želi da pošalje nekoga u Kairhijen?

„Priznajem", reče Grejdi, „da sam zabrinut zbog premeštanja svih tih ljudi. Čak i kada Niejld ozdravi, biće iznurujuće držati kapije otvorene dovoljno dugo da svi prođu."

„Perine Ajbara", javi se Edara. „Možda postoji način da se ta nevolja prevaziđe."

„Kako?"

„Ove učenice su nešto pominjale. To se zove krug, je li tako? Ako se povežemo, Aša’mani i neke od nas, možda ćemo moći da im damo snagu da stvore veće kapije."

Perin se počeša po bradi. „Grejdi?"

„Milostivi, nikada se nisam vezivao u krug. Ali ako nam pođe za rukom da shvatimo kako se to radi... pa, kroz veće kapije može da prođe veći broj ljudi za manje vremena. To bi moglo da bude od velike pomoći."

„Dobro", reče Perin i okrenu se prema Mudrima. „Šta će me koštati da vi to pokušate?"

„Predugo sarađuješ sa Aes Sedai, Perine Ajbara", kaza mu Edara i frknu. „Ne mora sve da košta. Ovo će biti od koristi za sve nas. Već se neko vreme nosim mišlju da to predložim."

Perin se namršti. „Koliko si dugo znala da to može da se izvede?"

„Dovoljno dugo."

„Plamen te spalio, ženo, zašto mi onda to nisi ranije pomenula?"

„Uglavnom si delovao kao da te uopšte ne zanima tvoje poglavarsko mesto", ledeno odvrati Edara. „Poštovanje je nešto što se zaslužuje, a ne nešto što se zahteva, Perine Ajbara."

Morgaza ostade bez daha na njenu uvredljivu primedbu. Mnoge velmože bi prasnule na nekoga zbog takvih reći. Perin se ukoči, ali onda klimnu, kao da je očekivao takav odgovor.

„Tvoji Aša’mani su bili bolesni kada sam se toga prvi put setila", nastavi Edara. „Ranije to ne bi moglo da se izvede. Ovo je prikladan trenutak da pokrenem to pitanje. Stoga to i činim."

U jednom trenutku vređa Aes Sedai, pomislila je Morgaza, a već se u sledečem ponaša upravo kao one. Ipak, to što je bila zarobljena u Maldenu Morgazi je pomoglo da shvati aijelske običaje. Svi tvrde da su Aijeli nerazumljivi, ali ona ne haje za takve priče. Aijeli su ljudi, baš kao svi drugi. Imaju čudne običaje i njima svojstvene bubice, ali isto važi za sve ostale. A kraljica mora da razume sve ljude unutar svog kraljevstva - i sve one koji bi mogli da budu neprijatelji njenog kraljevstva.

„U redu", reče Perin. „Grejdi, nemoj previše da se iznuruješ, ali počni da radiš s njima. Vidi hoće li vam uspeti da obrazujete krug."

„Da, milostivi", odgovori Grejdi. Taj Aša’man uvek deluje pomalo odsutno. „Možda bi bilo pametno uvesti i Niejlda u ovo. Spopada ga vrtoglavica kada ustane, ali nestrpljiv je da radi nešto koristeći Moć. Ovo bi mogao da bude način da se on vrati na noge."

„U redu", kaza mu Perin.

„Nismo završili razgovor o izviđačima koje ćemo poslati u Kairhijen", kaza Seonid. „Volela bih da budem s njima."

Perin se počeša po gustoj bradi. „Što da ne. Povedi svoje Zaštitnike, dve Device i Pela Ajdera. Budite neupadljivi, ako možete."

„Poći će i Kamaila Nolajen", javi se Faila. Naravno da će ona toj skupini priključiti nekoga iz Ča Faile.

Balver kašljucnu. „Milostivi. Očajnički su nam potrebni hartija i olovke, a da ne spominjem neke osetljivije potrepštine."

„To valjda može da čeka." Perin se namršti.

„Ne“, lagano odgovori Faila. „Ne, mužu. Mislim da je to dobar predlog. Trebalo bi da pošaljemo nekoga da prikupimo potrepštine. Balvere, bi li ti otišao da lično nabaviš te svari?“

„Ako milostiva tako želi“, odgovori pisar. „Izgarao sam od želje da posetim tu školu koju je Zmaj otvorio u Kairhijenu. Tamo če sigurno imati stvari koje su nam potrebne."

„Onda valjda možeš da ideš“, reče mu Perin. „Ali niko drugi. Svetlosti! Ako krene još neko, mogli bismo slobodno da pošaljemo i čitavu plamenu vojsku."

Balver klimnu, delujući zadovoljno. Taj sada očigledno uhodi za Perina. Da li će reći Ajbari ko je ona zaista? Da li je već to učinio? Perin se ne ponaša kao da to zna.

Pokupila je još šoljica. Sastanak je počeo da se bliži kraju. Naravno da će Balver ponuditi da uhodi za Ajbaru; trebalo je da ranije priđe tom suvoparnom čoveku i da vidi koju cenu traži u zamenu za svoje ćutanje. Takve greške mogu da koštaju kraljicu prestola.

A onda se ukoči, ruke napola pružene do šoljice. Više nisi kraljica. Moraš da prestaneš da razmišljaš tako!

Prvih nedelja nakon njene neme otmice, nadala se da će iznaći neki način da se vrati u Andor kako bi mogla da pomogne Elejni. Međutim, što više razmišlja o tome, to više shvata da mora da se drži podalje od Andora. Svi u Andoru mora da pretpostavljaju kako je Morgaza mrtva. Svaka kraljica mora da stvara svoj put, a Elejna će možda ljudima delovati kao marioneta svoje majke ako se Morgaza vrati. Sem toga, Morgaza je pre nego što je otišla mnoge pretvorila u svoje neprijatelje. Zašto je radila tako nešto? Njeno sećanje na to vreme krajnje je maglovito, ali njen povratak bi samo otvorio stare rane.

Nastavila je da sakuplja šoljice. Možda je trebalo da postupi plemenito i da se ubije. Ako neprijatelji prestola otkriju ko je ona, mogli bi da je iskoriste protiv Elejne, baš kao što su Beli plaštovi nameravali. Ali za sada ona ne predstavlja pretnju. Sem toga, uverena je da Elejna ne bi stavila na kocku bezbednost Andora čak ni da spase rođenu majku.

Perin se pozdravio sa učesnicima sastanka, pa je izdao neka osnovna uputstva za večernje uređenje logora. Morgaza kleknu, pa jednom krpom obrisa prašinu sa šoljice koja se prevrnula. Nijal joj je kazao kako je Gebril mrtav, a Kaemlin u Al’Torovoj vlasti. To bi nateralo Elejnu da se vrati, zar ne? Je li ona kraljica? Da li su joj kuće pružile podršku, ili su protiv nje zbog svega onoga što je Morgaza učinila?

Izvidnica možda donese vesti za kojima Morgaza žudi. Moraće da nađe neki način da se ubaci na sastanak na kojem će se razgovarati o tim stvarima - možda tako što će ponuditi da ona služi čaj. Što bude bolja u ulozi Failine služavke, to će biti bliže važnim dešavanjima.

Dok su Mudre izlazile iz šatora, Morgaza krajičkom oka primeti nekoga napolju. Bio je to Talanvor, svestan svoje dužnosti - baš kao uvek. Visok i širokih ramena, nosio je mač za pojasom, a u očima mu se videla naglašena zabrinutost.

Sve od Maldena, neprestano je prati - i mada se ona u načelu žalila zbog toga, to joj zapravo ne smeta. Nakon toga što su dva meseca bili razdvojeni, on je želeo da iskoristi svaku moguću priliku da budu zajedno. Zagledana u te njegove prelepe mlade oči, nije mogla da se bavi mislima o samoubistvu, čak ni zarad dobra Andora. Zbog toga se osećala kao glupača. Zar već nije u nevoljama zbog toga što je dopustila da je srce vodi?

Ali Malden ju je promenio. Talanvor joj je silno nedostajao. A onda je došao po nju, a nije trebalo da sebe dovodi u toliku opasnost. Posvećeniji je njoj nego samom Andoru. A iz nekog razloga, to je upravo ono što joj je potrebno. Krenu prema njemu, noseći osam šoljica u naručju, istovremeno s tacnama u šaci.

„Majgdin“, reče Perin u trenu kada ona izađe iz šatora. Ona se pokoleba, pa se osvrnu. Otišli su svi sem Perina i njegove supruge.

„Molim te, vrati se“, kaza joj Perin. „Talanvore, i ti bi mogao da uđeš. Vidim te kako tu vrebaš. Mislim, zaista - nije kao da će neko doleteti i oteti je dok je u šatoru prepunom Mudrih i Aes Sedai!“

Morgaza izvi obrvu. Sudeći po onome što je videla, i Perin sledi Failu po logoru skoro isto toliko.

Talanvor joj se nasmeši ulazeći u šator. Uze neke šoljice od nje, a onda se oboje predstaviše Perinu. Talanvor se svečano nakloni, zbog čega Morgaza oseti ujed razdraženosti. On je i dalje pripadnik Kraljičine garde - koliko ona zna, jedini odani pripadnik. Ne bi trebalo da se klanja tom seoskom skorojeviću.

„Kada ste nam se pridružili, predložili su mi nešto", promumla Perin. „Pa, mislim da je krajnje vreme da to prihvatim. U poslednje vreme, vas dvoje se ponašate kao mladić i devojka iz različitih sela koji sanjare jedno o drugome u onih sat vremena pre kraja Nedelje. Krajnje je vreme da se uzmete. Alijandra bi mogla da vas venča, ili možda ja. Da li poštujete neke običaje u vezi s tim?“

Morgaza iznenađeno trepnu. Prokleta bila Lini zato što je ubacila tu buvu Perinu u glavu! Morgazu obuze iznenadan strah, premda je Talanvor upitno pogleda.

„Idite da se presvučete u nešto lepše, ako hoćete", nastavi Perin. „Okupite sve za koje želite da vam budu svedoci i vratite se za sat vremena. Onda ćemo završiti sa ovom besmislicom."

Ona oseti kako crveni od besa. Besmislica? Kako se on samo usuđuje? I to na takav način! Da je otera kao da je ona dete, kao da su njena osećanja - njena ljubav - za njega samo otežavajuća okolnost?

Zamotavao je kartu, ali kada ga je Faila dodirnula po ruci, digao je pogled i uočio da njegova naređenja nisu izvršena.

„Pa?“, upita Perin.

„Ne“, odvrati Morgaza. Gledala je pravo u Perina; nije želela da vidi neumitno razočaranje i izraz odbačenosti na Talanvorovom licu.

„Molim?“, upita Perin.

„Ne, Perine Ajbara" reče mu Morgaza. „Neću se vratiti za sat vremena da bih se udala.“

„Ali...“

„Ako hoćeš da ti čaj bude poslužen, šator očišćen ili da se neke stvari odlože, onda me pozovi. Ako hoćeš da ti se odeća opere, poslušaću te. Ali ja sam tvoja sluškinja, Perine Ajbara, a ne tvoja podanica. Odana sam kraljici Andora. Ti nisi vlastan da mi izdaš takvu zapovest."

„Ja...“

„Ma ni kraljica lično ne bi zahtevala tako nešto! Prisiljavanje dvoje ljudi da se venčaju zato što ti je dojadilo kako se gledaju? Kao da su dva pseta za koja nameravaš da se pare, pa da prodaš štenad!“

„Nisam to tako mislio.“

„Svejedno si to kazao. Sem toga, otkud ti znaš kakve su namere ovog mladića? Jesi li razgovarao s njim? Jesi li ga pitao, jesi li ga ispitao kao što bi jedan velmoža to trebalo da učini u ovakvom slučaju?"

„Ali Majgdin", zausti Perin, „njemu je zaista stalo do tebe. Da si samo videla kako se ponašao dok si bila oteta. Svetlosti, ženo, to je očigledno!"

„Ono što se tiče srca nikada nije očigledno." Uspravivši se do svoje pune visine, skoro da se opet osećala kao kraljica. „Ako rešim da se udam za nekoga, sama ću to odlučiti. Za čoveka koji tvrdi da ne voli da zapoveda, ti baš voliš da naređuješ. Otkud si tako siguran da ja želim da prihvatim naklonost ovog mladića? Da li znaš šta je meni u srcu?"

Stojeći pored nje, Talanvor se ukoči, a onda se svečano pokloni Perinu i odsečnim korakom izađe iz šatora. On je osećajan. Pa, i njemu je potrebno da shvati kako ona neće dozvoliti da je bilo ko gura kako hoće. Više ne. Najpre Gebril, pa Valda, a sada Perin Ajbara? Talanvoru bi bila učinjena medveđa usluga ako bi dobio suprugu koja se za njega udala zato što joj je tako rečeno.

Morgaza odmeri Perina, koji je crveneo. Mekšim glasom mu reče: „Još si mlad kada je o ovome reč, pa ću ti dati jedan savet. Ima nekih stvari u koje bi velmoža trebalo da se meša, ali neke druge stvari nikada ne sme da dira. S vremenom ćeš naučiti razliku, ali molim te da se suzdržiš od ovakvih zahteva, makar sve dok se ne posavetuješ sa svojom ženom."

To rekavši, ona pade u naklon - i dalje noseći šoljice - pa se povuče. Nije trebalo da tako razgovara s njim. Pa, ni on nije trebalo da izda takvu zapovest! Izgleda da je u njoj ipak ostalo žara. Nije se osećala tako odlučno ili samouvereno još od... pa, još pre nego što je Gebril stigao u Kaemlin! Mada bi trebalo da nađe Talanvora i da mu zaceli povređeni ponos.

Odnela je šoljice do obližnje perionice, a onda produžila kroz logor, tražeći Talanvora. Svuda oko nje, sluge i težaci bavili su se svojim dužnostima. Mnogi nekadašnji gai'šaini i dalje su se ponašali kao da su među Šaidoima i ulizički su se klanjali čim ih neko pogleda. Najgori su bili oni iz Kairhijena; oni su proveli najviše vremena u zatočeništvu, a Aijeli su veoma dobri u davanju pouka.

Naravno, bilo je i nešto pravih aijelskih gai'šaina. Baš čudan običaj. Koliko je Morgaza mogla da vidi, neke gai'šaine su Šaidoi zarobili, nakon čega su oslobođeni iz Maldena. Ostali su u belome, što znači da sada izigravaju roblje sopstvenim rođacima i prijateljima.

Svaki narod može da se razume, ali - priznala je u sebi - možda je potrebno više vremena za razumevanje Aijela. Na primer, eno onih Devica koje trče kroz logor. Zašto moraju da sklanjaju sve sebi s puta? Nema nikakve...

Morgaza se pokoleba. Te Device jure pravo ka Perinovom šatoru. Izgledaju kao da imaju neke vesti.

Radoznalost je savlada, pa Morgaza pođe za njima. Device ostaviše dve da stražare ispred prednjeg krila, ali štit protiv prisluškivanja bio je uklonjen. Morgaza obiđe šator, pokušavajući da izgleda kao da radi sve - samo ne prisluškuje, osećajući stid zbog toga što prepušta Talanvora njegovom bolu.

„Beli plaštovi, Perine Ajbara", iz šatora se začu Sulinin snažan glas. „Njihova velika vojska nalazi se na putu tačno ispred nas."