Tornjevi ponoći

36 Pozivnica

Egvena se pojavila u Tel’aran’riodu u snežnobeloj haljini, opervaženoj i izvezenoj zlatnim nitima, sa sićušnim komadima opsidijana - uglačanim ali prirodnog oblika - zlatom ušivenim po porubu prsnika. Veoma nekorisna haljina, ali to ovde nije bitno.

Nalazila se u svojim odajama, gde je i želela da se pojavi. Premestila se u hodnik ispred odaja Žutog ađaha. Ninaeva je bila tu, ruku prekrštenih, u daleko razumnijoj smeđe-sivoj haljini.

„Hoću da budeš veoma oprezna", kaza joj Egvena. „Ti si jedina koja se neposredno suočila s jednim od Izgubljenih i ti takođe imaš daleko više iskustva u Tel’aran’riodu od ostalih. Ako se Mesana pojavi, ti ćeš predvoditi napad."

„Mislim da ću moći to da izvedem", odgovori Ninaeva, smešeći se krajičcima usana. Da, može ona to da izvede. Da se Ninaeva suzdržava - e to bi bio težak zadatak.

Egvena klimnu, a Ninaeva nestade. Sakrila se blizu Dvorane Kule, čekajući Mesanu ili Crne sestre u slučaju da dođu da prisluškuju lažni sastanak koji se tamo održava. Egvena se premestila na drugo mesto u gradu, dvoranu u kojoj će se održati pravi sastanak, na kojem će učestvovati ona, Mudre i vetrotragačice.

U Tar Valonu ima nekoliko dvorana koje se koriste za muzičke priredbe ili razna okupljanja. Ova dvorana, poznata kao Muzičarev put, savršena je za njene potrebe. Bila je ukrašena zidnim pločama od drveta kožolista, izrezbarenim tako da izgleda kao da su zidovi okruženi pravom šumom. Stolice su bile od istog drveta, koje su Ogijeri ispevali, tako da je svaka bila prelepa. Bile su razmeštene u krugu oko središnje pozornice. Zasvođena tavanica imala je mermerne intarzije, koje su podsećale na zvezde na nebu. Ukrasi su bili izvanredni; prelepi ali ne kitnjasti.

Mudre su već stigle - Amis, Bair i Melaina, čiji je stomak bio ogroman zbog poodmakle trudnoće. U tom amfiteatru se duž jednog zida nalazi i uzdignuta platforma, na kojoj Mudre mogu udobno da sede na podu, a da ih pritom one koje sede na stolicama ne gledaju s visine.

Leana, Jukiri i Siejn sedele su u stolicama naspram Mudrih, a svaka od njih je nosila primerak Elejninog odlivka ter’angreala za sanjanje, tako da su delovale bestelesno i senovito. I Elejna bi trebalo da je prisutna, ali je upozorila Egvenu da možda neće moći da usmerava u dovoljnoj meri da uđe u Tel’aran’riod.

Aes Sedai i Mudre zgledale su se sa skoro opipljivom netrpeljivošću. Aes Sedai smatraju Mudre neukim divljakušama, dok Mudre zauzvrat misle da su Aes Sedai nadmene i bahate.

U trenutku kada je Egvena stigla, jedna skupina žena tamne puti i crne kose pojavila se u samom središtu prostorije. Vetrotragačice su se sumnjičavo osvrtale. Sijuan je kazala da je u vremenu koje je provela podučavajući ih otkrila da Morski narod ima legende o Tel’aran’riodu i opasnostima što vrebaju u njemu. To nije sprečilo vetrotragačice da saznaju sve što mogu o Svetu snova istog trena kada su otkrile da postoji.

Na čelu vetrotragačica bila je jedna visoka i vitka žena uzanih očiju i dugog vrata, s brojnim medaljonima na tananom lančiću koji joj je spajao nos s levim uvom. To je zacelo Šijelin, jedna od onih koje joj je Ninaeva pominjala. Među ostalim trima vetrotragačicama bila je dostojanstvena žena crne kose prošarane belim pramenovima. Prema pismima koje su one poslale i Ninaevinim objašnjenjima, to je zacelo Rinejla. Egveni je bilo objašnjeno da je ona najuglednija među njima, ali izgledalo je kao da je u potčinjenom položaju u odnosu na ostale. Je li to ona izgubila položaj vetrotragačice gospe od brodovlja?

„Dobro došle“, obrati im se Egvena. „Molim vas, sedite."

„Stajačemo", odgovori Šijelin. U glasu joj se čula napetost.

„Ko su ove, Egvena al’Ver?", upita Amis. „Deca ne bi trebalo da dolaze u Tel’aran’riod. To nije napuštena jazbina peščanog jazavca pa da se istražuje."

„Deca?“, upita Šijelin.

„Vi ste ovde deca, mokrozemko.“

„Amis, molim te", ubaci se Egvena. „Pozajmila sam im ter’angreal kako bi mogle da dođu ovamo. To je bilo neophodno."

„Mogle smo da se sastanemo izvan Sveta snova", reče Bair. „Bilo bi bezbednije da si odabrala središte nekog bojnog polja."

Zaista, vetrotragačicama je Tel’aran’riod veoma nepoznat. Njihova jarka odeća povremeno je menjala boje - zapravo, Rinejlina bluza je pred Egveninim očima potpuno nestala. Egvena shvati da je pocrvenela, mada je Elejna pomenula da i muškarci i žene Morskog naroda ne nose ni krpicu odeće iznad pojasa kada su na talasima. Bluza se trenutak kasnije vratila. Njihov nakit se takođe skoro neprestano menjao.

„Amis, postoji razlog što sam uradila to što sam uradila", odvrati Egvena koračajući prema stolici i sedajući. „Šijelin din Sabura Noćne Vode i njene sestre obaveštene su o opasnostima koje ovde vladaju i prihvatile su odgovornost za svoju bezbednost."

„To je pomalo kao da si dala baklju i burence ulja nekom detetu", promrmlja Melaina, „pa tvrdiš da si tako njemu prepustila odgovornost za njegovu bezbednost."

„Majko, moramo li da slušamo ove zadevice?", upita Jukiri.

Egvena udahnu kako bi se smirila. „Molim vas, vi ste predvodnice svojih naroda, žene koje prati glas i ugled velike mudrosti i promišljenosti. Zar ne možemo makar biti uljudne jedne prema drugima?" Egvena se okrenu pripadnicama Morskog naroda. „Vetrotragačice Šijelin, prihvatila si moj poziv. Zacelo nećeš sada odbaciti moje gostoprimstvo tako što ćeš čitav sastanak stajati?"

Žena je oklevala. Držala se gordo, a zbog skorašnjih događaja između Aes Sedai i Morskog naroda postala je smela. Egvena suzbi nalet besa; nimalo joj se ne dopadaju pojedinosti pogodbe zarad Zdele vetrova. Ninaeva i Elejna bi trebalo da su bile pametnije. One...

Ne. Elejna i Ninaeva su dale sve od sebe i bile su pod neuobičajeno velikim pritiskom. Sem toga, kaže se da je pogađanje s Morskim narodom tek jedan korak bezbednije od pogađanja s Mračnim.

Šijelin napokon odsečno klimnu, premda je njena bluza nekoliko puta izmenjala boje dok je razmišljala, naposletku postavši grimizna, ali njen nakit je i dalje nestajao i pojavljivao se. „U redu. Dužne smo vam zbog toga što ste nam podarile znanje o ovom mestu i pristaćemo na tvoje gostoprimstvo." Sede na jednu stolicu po strani od Egvene i ostalih Aes Sedai, a one s njom postupiše isto.

Egvena prikriveno uzdahnu od olakšanja i prizva nekoliko stočića sa šoljicama toplog i mirisnog čaja. Vetrotragačice se lecnuše, mada Mudre nisu ni trepnule. Mada, Amis uze svoju šoljicu i promeni čaj od ražinih pupoljaka u nešto daleko tamnije.

„Možda ćeš nam saopštiti svrhu ovog sastanka", kaza Bair i srknu čaj. Pripadnice Morskog naroda nisu uzele svoje šoljice, mada su Aes Sedai počele da piju čaj.

„Mi smo već pogodile o čemu je reč“, kaza Šijelin. „Ovo sučeljavanje bilo je neizbežno, mada sam priželjkivala da nije tako, vetrova mi."

„Pa, onda govori", javi se Jukiri. „O čemu je ovde reč?"

Šijelin se usredsredi na Egvenu. „Mnogo plima krile smo od Aes Sedai kakva je tačno priroda naših vetrotragačica. Bela kula udiše, ali ne izdiše - onome što u nju uđe nikada više ne bude dozvoljeno da izađe. Sada kada znate za nas, vi nas želite, jer ne možete da podnesete pomisao na žene koje usmeravaju a da nisu u vašoj šaci."

Aes Sedai se namrštiše. Egvena primeti kako Melaina klima glavom u znak saglasnosti. Te reči jesu istinite, mada predstavljaju samo jednu stranu. Kada bi one znale koliko učenje Bele kule može da bude korisno i koliko je narodu važno da zna da se neko stara za one koji mogu da usmeravaju i da ih obučava...

Međutim, te misli su i njoj zvučale isprazno. Morski narod ima svoje običaje i sasvim se lepo služi svojim usmerivačima i bez Bele kule. Egvena nije provela vremena s Morskim narodom koliko Ninaeva ili Elejna, ali dobila je vrlo bogate izveštaje. Vetrotragačice nisu vešte s mnogim tkanjima, ali njihovo umeće kod određenih tkanja - naročito onih koja su usredsređena na Vazduh - daleko je naprednije od veština Aes Sedai.

Te žene zaslužuju istinu. Zar Bela kula i Tri zaveta nisu posvećeni tome? „U pravu si, Šijelin din Sabura Noćne Vode", odgovori Egvena. „I tvoj narod je možda bio mudar kada je svoja umeća sakrio od Aes Sedai."

Jukiri oštro uzdahnu, što je bilo ponašanje potpuno strano jednoj Aes Sedai. Šijelin se ukoči, a lančić koji joj je povezivao nos sa uvom tiho zazvecka kada se medaljoni na njemu sudariše. Njena bluza promeni boju i postade plava.

„Molim?"

„Možda ste bili mudri", nastavi Egvena. „Ne bih dala sebi to pravo da sudimo postupcima Amirlin koje su stolovale pre mene, ali takav stav se može izneti. Možda smo previše gorljivo želele da nadziremo žene koje mogu da usmeravaju Jednu moć. Očigledno je da su vetrotragačice dobro obučavale same sebe. Mislim da bi Bela kula mogla mnogo toga naučiti od vas."

Šijelin se zavali u stolicu i pogleda Egvenu pravo u lice. Egvena ženu pogleda u oči, pazeći da joj izraz ostane spokojan. Vidi da sam odlučna, pomislila je. Vidi da ozbiljno mislim ovo što govorim. Vidi da to nije laskanje. Ja sam Aes Sedai. Ja govorim istinu.

„Pa“, oglasi se Šijelin, „možda možemo da sklopimo pogodbu koja bi omogućavala da mi obučavamo vaše žene."

Egvena se nasmeši. „Nadala sam se da ćete uvideti prednosti toga." Preostale tri Aes Sedai sedele su po strani i vidno neprijateljski gledale Egvenu. Pa, uvideće šta se dešava. Najbolji način da se stekne prednost jeste da se očekivanja izmešaju i protresu kao bube u tegli.

„Ali", nastavi Egvena, „vi ipak priznajete da ima stvari koje Bela kula zna a vi ne znate. U suprotnom, ne biste težile da sklopite pogodbu po kojoj će naše žene obučavati vaše vetrotragačice."

„Nećemo raskinuti taj dogovor", smesta kaza Šijelin. Njena bluza postade bledožuta.

„O, ništa slično nisam ni očekivala", odgovori Egvena. „Dobro je što sada imate Aes Sedai učiteljice. One koje su se pogađale s vama postigle su nešto neočekivano."

To su bile istinite reči, sve do jedne. Međutim, to kako ih je izgovorila nagoveštavalo je nešto više - da je Egvena želela da Aes Sedai budu poslate na brodovlje Morskog naroda. Šijelin se namršti još više, pa se opet zavali u stolicu. Egvena se nadala da sada razmišlja je li velika pobeda koju je njen narod izvojevao oko Zdele vetrova od početka nameštaljka.

„Ako ništa drugo", produži Egvena, „mišljenja sam da prethodni sporazum nije dovoljno opsežan." Okrenu se prema Mudrima. „Amis, bi li se ti složila sa stavom da Aes Sedai znaju tkanja koja Mudre ne znaju?"

„Bilo bi glupo da ne priznam kako su Aes Sedai umešne u tim stvarima", oprezno odgovori Amis. „One mnogo vremena provode vežbajući svoje tkanje. Ali ima stvari koje mi znamo a one ne znaju."

„Da“, odgovori Egvena. „Za vreme koje sam provela učeći od Mudrih, više sam naučila o vodstvu nego za sve vreme u Beloj kuli. Takođe ste me naučile o Tel’aran’riodu i Snevanju."

„Dobro", reče Bair, „na čistinu s tim. Sve vreme ovog razgovora jurimo tronogog guštera i čačkamo ga štapom da vidimo hoće li poći napred."

„Moramo da delimo ono što znamo jedne s drugima", kaza Egvena. „nas tri skupine žena koje usmeravaju moraju da sklope savezništvo."

„Na čelu s Belom kulom, pretpostavljam", javi se Šijelin.

„Samo želim da kažem", odgovori Egvena, „da deliti i učiti od drugih jeste veoma pametno. Mudre, ja bih poslala Prihvaćene iz Bele kule da se obučavaju kod vas. Bilo bi naročito korisno da ih obučite kako da ovladaju Tel’aran’riodom."

Nije verovatno da će još jedan Snevač poput Egvene biti otkriven među Aes Sedai, mada se ona ipak nada. Taj Talenat je veoma redak. Ipak, bila bi velika prednost da neke sestre nauče da se snalaze u Tel’aran’riodu, pa čak i da u njega moraju da ulaze pomoću ter’angreala.

„Vetrotragačice", nastavi Egvena, „poslala bih neke žene i kod vas, naročito one koje su vešte s Vazduhom, da nauče da zazivaju vetrove kao što to vi činite."

„Život žene koja uči da postane vetrotragačica nije lak", odbrati Šijelin. „Mislim da će tvojim ženama to biti veoma teško nakon lagodnog života u Beloj kuli."

Egvenina zadnjica još je pamtila bol njenog „lagodnog" života u Beloj kuli. „Nimalo ne sumnjam da će to biti izazovno", odgovori, „ali takođe ne sumnjam da će to - upravo iz tog razloga - veoma pomoći."

„Pa, pretpostavljam da se to može dogovoriti", reče Šijelin i nagnu se napred zvučeći ushićeno. „Naravno, to se mora nekako naplatiti."

„Istom merom" odgovori Egvena. „Dopustiću vam da pošaljete svoje učenice u Belu kulu, da uče od nas."

„Već vam šaljemo žene."

Egvena frknu. „Obične žrtve, koje nam šaljete da mi ne bismo posumnjale u vaše vetrotragačice. Vaše žene se često povlače u osamu, ili dolaze nevoljno. Hoću da se s time prestane - nema razloga da svom narodu uskraćujete moguće vetrotragačice."

„Pa u čemu bi bila razlika?", upita Šijelin.

„Ženama koje šaljete biće dozvoljeno da vam se po završetku obuke vrate", odgovori Egvena. „Mudre, htela bih da nam i vi šaljete učenice. Ne nevoljno i ne da bi postale Aes Sedai, već da bi učile od nas. I njima će biti dozvoljeno da se vrate, ako to budu želele, kada završe sa učenjem."

„To bi moralo da bude nešto više", reče Amis. „Brinem se šta će se desiti ženama koje se previše naviknu na lagodne mokrozemske običaje."

„Zacelo nećete da ih prinudite da...“, poče Egvena.

Bair je prekide. „Egvena al’Ver, one bi i dalje bile učenice Mudrih. Deca koja moraju da završe svoju obuku. A i to pod pretpostavkom da pristanemo na ovo; nešto u vezi s time budi mučninu kod mene, kao previše hrane nakon posta."

„Ako dopustimo da se Aes Sedai zakače za naše učenice", javi se Melaina, „one se neće brzo otrgnuti."

„A da li vi to uopšte želite?“, upita Egvena. „Melaina, uviđaš li šta imate u meni? Amirlin Tron koju su obučavali Aijeli. Kakva žrtva vašeg naroda vredi toga da imate još žena poput mene? Aes Sedai koje razumeju đi’e’toh i Trostruku zemlju, koje poštuju Mudre umesto da na njih gledaju kao na takmace i divljakuše."

Tri Aijelke se onespokojeno zgledaše na te reči.

„A šta je s tobom, Šijelin?“, upita Egvena. „Koliko bi vašem narodu vredelo da imate Amirlin Tron koja je obučavana kod vas i koja vas posmatra kao svoje prijatelje, poštujući vaše običaje?"

„To bi bilo dragoceno", priznade Šijelin. „Pretpostavljajući da žene koje nam šaljete imaju bolju narav od onih koje su nam do sada slate. Još nisam upoznala Aes Sedai kojoj ne bi bilo od koristi da nekoliko dana provede obešena o glavni jarbol."

„To je zbog toga što uporno tražite da vam se pošalju Aes Sedai“, odvrati Egvena, „koje su navikle da bude po njihovom. Ako vam umesto njih pošaljemo Prihvaćene, one će biti daleko krotkije."

„Umesto?", smesta upita Šijelin. „To nije pogodba o kojoj smo razgovarale."

„Mogla bi da bude", odgovori Egvena. „Ako dopustimo da vam se usmerivačice iz Morskog naroda vrate, umesto da od njih tražimo da ostanu u Kuli, više nećete imati toliku potrebu za učiteljicama koje su Aes Sedai."

„To mora da bude druga pogodba." Šijelin odmahnu glavom. „I to neće biti lako sklopljena pogodba. Aes Sedai su guje, baš kao s tog prstenja koje nosite."

„A šta ako u ponudu uključim ter’angreale za snevanje koji su vam pozajmljeni?", upita Egvena.

Šijelin baci pogled na svoju šaku - u stvarnom svetu, u njoj je pločica koja omogućava ženi da uđe u Tel’aran’riod, ako se u nju usmeri malčice Duha. Egvena im, naravno, nije dala ter’angreale koji omogućavaju da se u Svet snova uđe bez usmeravanja. Najbolje je da njih drži u tajnosti.

„U Tel’aran’riodu", nastavi Egvena i nagnu se napred, „možete da idete kud god hoćete. Možete da se sastanete sa onima koji su daleko od vas, a da ne morate da Putujete do njih. Možete da saznajete skrivene stvari i da se sastajete u tajnosti."

„Egvena al’Ver, to što predlažeš veoma je opasno", strogo reče Amis. „To bi bilo kao da pustiš mokrozemsku decu da jurcaju po Trostrukoj zemlji kako im se prohte."

„Amis, ne možete da zadržite ovo mesto samo za sebe", primeti Egvena.

„Nismo toliko sebične", odgovori Mudra. „Priča o njihovoj bezbednosti."

„Onda bi možda", odvrati Egvena, „bilo najbolje da Morski narod pošalje neke učenice kod vas, da ih obučavaju Mudre - a možda vi možete da pošaljete neke kod njih."

„Da žive na brodovima?" zgroženo upita Melaina.

„Zar ima boljeg načina da savladate svoj strah od vode?"

„Mi je se ne plašimo", odbrusi Amis. „Mi je poštujemo. Vi mokrozemci..."

O brodovima je oduvek pričala kao što ljudi pričaju o lavovima u kavezu.

„Kako god." Egvena se opet okrenu da pogleda Morski narod. „Ako se dogovorimo, ter’angreali bi mogli biti vaši."

„Ove si nam već dala", odgovori Šijelin.

„Šijelin, ti su vam pozajmljeni, što su vam žene koje su vam ih donele jasno stavile do znanja."

„A ti bi nam ih dala da trajno budu naši?“, upita Šijelin. „Bez onih gluposti da svi ter’angreali pripadaju Beloj kuli?"

„Važno je da postoji pravilo kojim se sprečava da ter’angreale zadržavaju oni koji ih otkriju", odgovori Egvena. „Tako možemo da uzmemo moguće opasan predmet od nekog budalastog trgovca ili seljaka. Ali bila bih voljna da učinim zvaničan izuzetak kada je reč o vetrotragačicama i Mudrima."

„Dakle, stakleni stubovi...", zausti Amis. „Pitala sam se kad će već jednom Aes Sedai pokušati da polože pravo na njih."

„Sumnjam da će se to dogoditi", odgovori Egvena. „Ali takođe pretpostavljam da će Aijelima pasti kamen sa srca ako zvanično proglasimo da ti ter’angreali - kao i drugi koje imate - pripadaju vama i da sestre ne mogu da ih traže."

Mudre se na to ozbiljno zamisliše.

„Ovaj sporazum je i dalje čudan", javi se Bair. „Aijelke koje uče u Beloj kuli, ali ne postaju Aes Sedai? Nikada se nije tako radilo."

„Bair, svet se menja", tiho joj kaza Egvena. „U Emondovom Polju bila je livadica puna prelepog cveća zvanog emondova slava, koje je raslo blizu potočića. Moj otac je voleo da se tu šeta i divi njihovoj lepoti. Ali kada je novi most bio podignut, ljudi su počeli da gaze kroz cveće da bi došli do njega.

Moj otac je godinama pokušavao da ih drži podalje od tog cveća. Dizao je ogradice i postavljao znakove. Ništa nije uspevalo. A onda se setio da kroz cveće rečnim kamenjem poploča novu stazu, i da gaji cveće pored staze. Nakon toga ljudi su prestali da ga gaze.

Kada dođe do promene, možeš da vrištiš i da pokušavaš da primoravaš stvari da ostanu iste kakve su bile. Ali obično ćeš biti pregažena. Međutim, ako ti pođe za rukom da usmeriš promene, onda će ti one ići naruku. Baš kao što Moć služi nama, ali tak pošto joj se predamo."

Egvena pogleda svaku ženu ponaosob. „Naše tri skupine odavno je trebalo da počnu da sarađuju. Poslednja bitka je pred nama, a Ponovorođeni Zmaj preti da će osloboditi Mračnoga. Sve da to samo po sebi nije dovoljno, imamo još jednog zajedničkog neprijatelja - koji bi da uništi i Aes Sedai i vetrotragačice i Mudre.“

„Seanšani", reče Melaina.

Rinejla, koja je sedela iza ostalih vetrotragačica, tiho zasikta na tu reč. Odeća joj se promeni tako da je bila u oklopu i držala mač, ali tren kasnije sve to nestade.

„Da“, odgovori Egvena. „Zajedno možemo da budemo dovoljno snažne da bismo se borile protiv njih. Razjedinjene..."

„Moramo da razmislimo o ovoj pogodbi", kaza Šijelin. Egvena primeti da vetar duva kroz prostoriju; verovatno ga je slučajno stvorila neka vetrotragačica. „Opet ćemo se sastati i možda dati obećanje. Ako ga damo, uslovi će biti sledeći: svake godine slaćemo vam dve učenice, kao i vi nama.“

„Ne najslabije", primeti Egvena. „Hoću da nam šaljete one koje najviše obećavaju."

„A vi ćete slati iste takve?" upita Šijelin.

„Da“, odgovori Egvena. Dve su dobar početak. Verovatno će hteti da pređu na više kada se taj plan pokaže delotvornim, ali ona neće tražiti to na samom početku.

„A mi?“, upita Amis. „Jesmo li i mi deo te pogodbe, kako je zovete?"

„Dve Prihvaćene", odgovori Egvena, „u zamenu za dve učenice. Obučavaće se ne manje od šest meseci, ali ne više od dve godine. Kada se naše žene nađu među vama, smatraće se vašim učenicama i moraće da slede vaša pravila." Oklevala je. „Na kraju svoje obuke, sve učenice i Prihvaćene moraju da se vrate svojima na najmanje godinu dana. Nakon toga, ako vaše reše da postanu Aes Sedai, mogu da se vrate i budu razmotrene. Isto važi za naše žene koje će biti kod vas, ako reše da vam se pridruže."

Bair zamišljeno klimnu. „Možda će biti žena poput tebe, koje će shvatiti da su naši običaji daleko bolji kada ih budu upoznale. I dalje je šteta što smo te izgubile."

„Moje mesto je bilo drugde", odgovori Egvena.

„Hoćete li prihvatiti takvu pogodbu i s nama?", obrati se Šijelin Mudrima. „Ako pristanemo na slične uslove, dve za dve?"

„Ako se pogodba dogovori", odgovori Bair gledajući druge dve Mudre, „sklopićemo je i s vama. Ali najpre moramo o tome razgovarati sa ostalim Mudrima."

„A šta je s ter’angrealima?“, upita Šijelin, okrećući se da opet pogleda Egvenu.

„Vaši su“, odgovori Egvena. „U zamenu za to, oslobodićete nas obaveze da vam šaljemo sestre da vas obučavaju, a mi ćemo pustiti pripadnice Morskog naroda koje su trenutno s nama da se vrate svom narodu. Sve ovo mora da odobri vaš narod, a ja ću morati da iznesem dogovor pred Dvoranu Kule.“

Naravno, pošto je ona Amirlin, njeni proglasi su zakon. Međutim, ako se ne dopadnu Dvorani, ti zakoni se mogu zanemariti. U ovom slučaju, podrška Dvorane biće joj potrebna - ali želi da je dobije, naročito ako se u obzir uzme njen stav da bi Dvorana trebalo da više sarađuje s njom a da se manje sastaje u tajnosti.

Međutim, bila je prilično sigurna da će dobiti saglasnost za taj predlog. Aes Sedai neće biti oduševljene odustajanjem od ter’angreala, ali takođe im se ne dopada pogodba koju su sklopile s Morskim narodom u vezi sa Zdelom vetrova. Dale bi skoro sve da se ratosiljaju toga.

„Znala sam da ćeš pokušati da učiniš kraj tome da nas sestre obučavaju", reče joj Šijelin; zvučala je samozadovoljno.

„A šta bi ti radije imala?", upita je Egvena. „Žene koje su najslabije među nama i koje svoju službu posmatraju kao kaznu ili, umesto toga, pripadnice vašeg naroda, koje su naučile ono najbolje što mi možemo da ponudimo i srećno se vraćaju među vas da to podele?" Egvena je svejedno napola bila na iskušenju da im jednostavno pošalje Aes Sedai iz Morskog naroda i da tako ispuni pogodbu s njima; to joj se činilo odgovarajućim izvrtanjem okolnosti u kojima se našla.

Međutim, nada se da će ova nova pogodba zameniti staru. Imala je neki osećaj da će svejedno izgubiti sestre iz Morskog naroda, makar one koje žude da se vrate svojima. Svet se zaista menja, a sada kada vetrotragačice više nisu tajna, stari običaji ne moraju da se poštuju.

„Razgovaraćemo o tome“, odgovori Šijelin. Klimnu ostalima, a one nestadoše iz prostorije. Svakako brzo uče.

„Egvena al’Ver, ovaj ples je opasan", reče joj Amis dok je ustajala i nameštala šal. „Bilo je vreme kada bi se Aijeli ponosili da služe Aes Sedai. To vreme je prošlo."

„Amis, žene koje ste mislili da ćete naći samo su san", odgovori joj Egvena. „Stvaran život je često razočaranje naspram snova, ali makar znate da kada steknete čast u stvarnom životu, to nije obična pričina."

Mudre klimnuše. „Verovatno ćemo pristati na ovu pogodbu. Moramo da naučimo ono što Aes Sedai mogu da nam prenesu."

„Odabraćemo naše najsnažnije žene", dodade Bair. „One koje neće biti iskvarene mokrozemskom slabošću." U njenim rečima nije bilo osude. Po Bairinom mišljenju, nazivati mokrozemce slabićima nije nikakva uvreda.

Amis klimnu. „Ovo što radiš je dobro, sve dok ne pomisliš da nas okuješ čeličnim stegama."

Ne, Amis, pomislila je Egvena. Neću vas okovati čeličnim stegama. Umesto toga, poslužiću se čipkom.

„A sada", reče Bair, „jesmo li ti danas i dalje potrebne. Nagovestila si da će doći do nekakve bitke."

„Da“, odgovori Egvena. „Ili se bar tako nadam." Ništa joj nisu javile. To znači da Ninaeva i Sijuan nisu nikoga otkrile da prisluškuje. Da li to znači da njena varka nije uspela?

Mudre joj klimnuše, pa odoše u stranu, tiho razgovarajući. Egvena priđe ostalim Aes Sedai.

Jukiri ustade. „Majko, ovo mi se ne dopada", reče joj Jukiri tihim glasom i odmeravajući Mudre. „Mislim da Dvorana neće pristati na ovo. Mnoge su tvrde na stavu da svi predmeti Jedne moći treba da budu naši."

„Dvorana će se urazumiti", odgovori Egvena. „Već smo vratile Zdelu vetrova Morskom narodu, a sada kada je Elejna opet otkrila kako se prave ter’angreali, biće samo pitanje vremena pre nego što bude tako mnogo njih da mi nećemo biti u stanju da ih sve pratimo."

„Ali Elejna je Aes Sedai, majko", kaza Siejn ustajući, uznemirenog izraza lica. „Zacelo možeš da je obuzdavaš."

„Možda", tiho odgovori Egvena. „Ali zar ti nije čudno što se tako mnogo Talenata vraća nakon svih tih godina i što ima tako mnogo otkrića? Moje Snevanje, Elejnini ter’angreali, Proricanje. Vlada obilje retkih Talenata. Dobu se bliži kraj, a svet se menja. Čisto sumnjam da će Elejnin Talenat ostati jedinstven. Šta ako se pojavi kod neke Mudre ili vetrotragačice?"

Ostale tri su sedele nemo i onespokojeno.

„I dalje nije u redu odustati od toga, majko", naposletku joj reče Jukiri. „Uz izvestan napor, mogle bismo da potčinimo Mudre i vetrotragačice."

„A Aša’mane?", tiho upita Egvena, ne mogavši da u glasu sakrije tračak nelagode. „Hoćemo li zahtevati da svi angreali i sa’angreali napravljeni za muškarce pripadnu nama, iako ne možemo da ih koristimo? Šta ako ima Aša’mana koji su naučili da stvaraju predmete Moći? Hoćemo li ih prisiliti da nam daju sve što su stvorili? Možemo li ih naterati na to?”

„Ja...“, zausti Jukiri.

Leana odmahnu glavom. „Ona je u pravu, Jukiri. Svetlosti, ali jeste u pravu."

„Svet kakav je nekada bio više ne može biti naš“, tiho reče Egvena, ne želeći da Mudre čuju šta priča. „Da li je ikada bio naš? Crna kula vezuje Aes Sedai, Aijeli nas više ne poštuju, vetrotragačice su stolećima krile od nas svoje najbolje usmeravačice i postaju ratobornije. Ako pokušamo da se prečvrsto držimo svega ovoga, ispašćemo ili tirani ili budale, u zavisnosti od toga koliko budemo uspešne. Ne želim da budem ni jedno ni drugo.

Predvodićemo ih, Jukiri. Moramo da postanemo izvorište na koje će se žene ugledati - sve žene. To ćemo postići tako što nećemo stiskati previše čvrsto, već ćemo dovoditi njihove usmerivačice da se obučavaju kod nas, a mi ćemo slati naše najnadarenije Prihvaćene da postanu stručnjaci u onome u čemu su one najbolje."

„A šta ako one u ovom trenutku govore isto to?“, tiho upita Leana, gledajući Mudre, koje su tiho razgovarale na suprotnoj strani prostorije. „Šta ako one pokušavaju da izigraju nas na isti način kao što mi pokušavamo da izigramo njih?"

„Onda ćemo morati da igramo bolje", odgovori Egvena. „Za sada je sve ovo sporedno. Potrebno nam je jedinstvo protiv Senke i Seanšana. Moramo da..."

Raščupana Sijuan pojavi se u prostoriji, haljine oprljene na jednoj strani. „Majko! Potrebna si nam!"

„Bitka je otpočela!", žurno upita Egvena. Mudre načuljiše uši i digoše glave.

„Jeste", prodahta Sijuan. „Smesta je počela. Majko, nisu došle da prisluškuju! Napale su."

Perin je hitao preko tla, svakim korakom prelazeći lige i lige. Mora da odnese klin nekud daleko od Koljača? Možda u okean? Mogao bi da...

Strela zasikta kroz vazduh i raseče mu rame. Perin opsova i hitro se okrenu. Nalazili su se na visokoj stenovitoj padini. Koljač je stajao nizbrdo u odnosu na njega, luka dignutog uz oštro lice, tamnih očiju koje su blistale od besa. On pusti još jednu strelu.

Zid, pomislio je Perin, prizivajući zid od cigala ispred sebe. Strela se zari nekoliko palaca u cigle, ali se zaustavi. Perin smesta posla sebe nekud drugde. Ali nije mogao da ode daleko dok sa sobom nosi kupolu.

Perin više nije išao pravo na sever, već se kretao ka istoku. Sumnjao je da će to zavarati Koljača - on verovatno može da vidi kako se kupola premešta i da oceni u kom je smeru.

Šta da radi? Nameravao je da baci klin u okean, ali ako ga Koljač prati, samo će ga opet uzeti. Perin se usredsredi na to da se kreće što brže može i da svakim otkucajem srca preleće lige. Može li da pobegne svom dušmaninu? Krajolik je u blesku promicao pored njega. Planine, šume, jezera i livade.

Taman kada je pomislio da je možda utekao, jedna prilika se pojavila odmah uz njega, zamahujući mačem ka njegovom vratu. Perin se sagnu i jedva izbeže udarac. Zareža i diže čekić, ali Koljač nestade.

Perin se ukopa, doveden do ludila od besa. Koljač se kreće brže od njega i može da dospe pod kupolu tako što skače ispred nje, pa sačeka da se Perin premesti tako da ga obuhvati kupolom. Odatle može da skoči pravo na Perina i da ga napadne.

Ne mogu da mu pobegnem, shvatio je Perin. Jedini način da bude siguran da će zaštititi Failu i ostale jeste da ubije Koljača. U suprotnom, taj će čovek jednostavno uzeti klin gde god da ga Perin sakrije i onda se vratiti da opet zarobi njegove ljude.

Perin se osvrnu kako bi video gde je. Bio je na retko pošumljenoj padini i video Zmajevu planinu kako se uzdiže severno od njega. Bacio je pogled na istok i ugledao vrh velike građevine kako viri nad krošnjama. Bela kula. Grad možda pruži Perinu neku prednost i olakša mu skrivanje u nekoj od mnogih zgrada ili uličica.

Perin skoči u tom smeru, noseći klin sa sobom, a kupola koju je klin stvarao premeštala se s njim. Ipak će se sve svesti na bitku.