Tornjevi ponoći

27 Poziv na glasanje

Egvena jednim prstom lupnu po tom listu hartije. Zadivljena je - Darlin je to napisao, umesto da pošalje glasnika s napamet naučenom porukom. Ako glasnik padne u pogrešne ruke, uvek se može poricati da je ono što je odao tačno. Teško je osuditi čoveka zbog izdaje samo na osnovu svedočenja jednog glasnika.

Ali reči na hartiji... Odvažno. Time što ih je ispisao, Darlin kao da je kazao: „Nije me briga hoće li gospodar Zmaj otkriti ono što sam napisao. Stojim iza toga.“

Ali da ostavi većinu svoje vojske u Tiru? Neće moći tako. Egvena umoči pero u mastionicu.

Egvena zastade. I Tar Valon je od Seanšana bio stotinama milja daleko, pa umalo nije uništen. On je u pravu što se boji - i to što razmišlja o tome zaista znači da je dobar kralj. Međutim, potrebna joj je njegova vojska na Merilorskom polju. Možda bi ona mogla da mu ponudi neki način da istovremeno bude bezbedan i da joj pomogne s Random.

Zastala je, kolebajući se. Dobri su izgledi da su Seanšani sada naučili kako da Putuju. Niko nije bezbedan od njih, ma koliko blizu ili daleko bio. Ako reše da napadnu Tir, možda ni to što će obezbediti kapije za Darlina ne bude dovoljna pomoć.

Naježi se, prisetivši se vremena koje je ona provela sa Seanšanima, zarobljena i kao damane. Prezire ih i mrzi toliko da je to ponekad brine. Ali Darlinova podrška je ključna za njene namere. Ona stisnu zube i nastavi da piše.

Ona posu pismo peskom, pa ga presavi i zapečati. Darlin i Elejna su vladari dva kraljevstva koja se ubrajaju među najmoćnije. Oba su veoma važna za njene namere.

Potom će odgovoriti na pismo Gregorina den Lušenosa iz Ilijana. Još mu nije neposredno kazala da drži Matina Stepaneosa u Beloj kuli, ali to jeste nagovestila. Takođe je i razgovarala s Matin om kako bi mu stavila do znanja da može slobodno da ode ako to želi. Ona neće dopustiti sebi da stekne naviku da drži vladare u sužanjstvu.

Nažalost, Matin je sada u strahu za svoj život, u slučaju da se vrati u svoju zemlju. Predugo je odsutan, pa sada smatra da Ponovorođeni Zmaj drži Ilijan u šaci. Verovatno jeste tako. Kakva je samo to pometnja.

Jedna po jedna nevolja. Gregorin, kao domostrojitelj u Ilijanu, veoma okleva da je podrži - izgleda da ga Rand plaši daleko više nego Darlina, a Seanšani za njega nisu daleka briga. Gotovo da su mu pred gradskim kapijama.

Gregorinu je napisala odlučno pismo, obećavši mu slično što i Darlinu. Možda bi mogla dogovoriti da se Matinu omogući da se ne vraća - što i jedan i drugi verovatno žele, mada to neće staviti Gregoru do znanja - u zamenu za to da on povede svoje vojske na sever.

Posredno je shvatala šta radi. Služila se Randovim proglasom kao svetionikom pomoću kojeg će okupiti vladare i vezati ih za Belu kulu. Oni će doći da bi podržali njene stavove protiv slamanja pečata. Ali na kraju - služiće čovečanstvu u Poslednjoj bici.

Na vratima se začu kucanje. Diže pogled taman da vidi Silvijanu kako proviruje. Žena je držala pismo u ruci. Bilo je čvrsto zamotano, pošto ga je doneo golub.

„Izgledaš sumorno", primeti Egvena.

„Napad je počeo", odgovori ova. „Kule motrilje uz granicu s Pustoši padaju jedna po jedna. Talasi Troloka napreduju pod crnim uskomešanim oblacima. Kandor, Arafel i Saldeja su u ratnom stanju."

„Drže li se?“, upita Egvena osećajući kako strah raste u njoj.

„Da“, odgovori Silvijana. „Ali vesti su nesigurne i rascepkane. U ovom pismu - koje je od očiju i ušiju u koje imam poverenja - tvrdi se da nije bilo ovako velikog napada još od Troločkih ratova."

Egvena duboko udahnu. „Šta je s Tarvinom procepom?"

„Ne znam."

„Saznaj. Reci Sijuan da dođe ovamo. Ona možda zna nešto više. Plava mreža je najveća." Naravno, Sijuan sigurno ne zna sve, ali mora da je gurnula nos u to.

Silvijana odsečno klimnu glavom. Nije istakla očigledno - da Plava mreža pripada Plavom ađahu i da ne služi tome da je Amirlin preuzima. Pa, Poslednja bitka samo što nije otpočela. Neki ustupci moraju da se učine.

Silvijana tiho zatvori vrata, a Egvena uze pero da završi pismo Gregorinu. Opet je prekinu kucanje po vratima, ovoga puta užurbanije. Trenutak kasnije, Silvijana otvori vrata.

„Majko“, kaza ona. „Sastaju se - baš kao što si rekla da će biti!“

Egvena oseti talas razdraženosti. Mirno spusti pero i ustade. „Onda hajdemo."

Ona izađe iz svoje radne sobe žustrim korakom. U Čuvarkinom predvorju prošla je pored dve Prihvaćene - Nikole, koja tek što je uzdignuta, i Nise. Volela bi da obe budu uzdignute do šala pre Poslednje bitke. Mlade su, ali moćne, a sve će sestre biti potrebne - čak i one za koje se u prošlosti pokazalo da užasno prosuđuju, kao što je Nikola.

Te dve su donele vesti o Dvorani; polaznice i Prihvaćene su najodanije Egveni, ali sestre ih često zanemaruju. Njih dve su za sada ostale u predvorju dok su Egvena i Silvijana žurile prema Dvorani.

„Ne mogu da verujem da će ovo pokušati", tiho je govorila Silvijana dok su hodale.

„Nije ono što misliš", pretpostavi Egvena. „Neće pokušati da me svrgnu. Podela je i dalje suviše sveža za njih.“

„Zašto se onda sastaju bez tebe?“

„Ima načina za napad na Amirlin i bez njenog svrgavanja."

To je već neko vreme očekivala, ali je ništa manje ne izluđuje. Nažalost, Aes Sedai će uvek biti Aes Sedai. Bilo je samo pitanje vremena pre nego što neka pokuša da joj otrgne vlast.

Stigoše do Dvorane. Egvena otvori vrata i uđe. Dočekaše je ledeni pogledi Aes Sedai. Nisu sva sedišta bila popunjena, ali dve trećine jesu. Iznenadila se kada je ugledala tri Crvene sestre. Šta je s Pevarom i Džavindrom? Izgleda da je njihovo produženo odsustvo nateralo Crvene na delanje. Zamenile su ih Rečin i Virija Konoral. Njih dve su jedine rođene sestre u Beloj kuli, sada kada su Vandena i Adeleas mrtve; neobičan izbor, premda ne neočekivan.

Bile su prisutne i Romanda i Lelejna. Obe su pogledale Egvenu pravo u oči. Baš je čudno videti ih u društvu tako mnogo sestara s kojima su bile zavađene. Zajednički neprijatelj - Egvena - može da zaceli mnoge podele. Možda bi trebalo da joj je drago zbog toga.

Lelejna je bila jedina Plava, a bila je prisutna i samo jedna Smeđa: Takima, koja je delovala kao da joj je pozlilo. Bledoputa Smeđa izbegavala je da pogleda Egvenu u oči. Prisutne su bile i dve Bele, dve Žute - uključujući Romandu - dve Sive i sve tri Zelene. Egvena stisnu zube kada to vide. To je ađah kojem bi se ona pridružila da je mogla, ali joj isti taj ađah zadaje najviše muka!

Egvena ih nije prekorila zbog toga što su se sastale bez nje; samo je pošla prolazom između njih, dok ju je Silvijana najavljivala. Egvena se okrenu i ! sede na Amirlin Tron, leđima okrenuta ogromnom ružičastom prozoru.

Tu je nemo sedela.

„Pa?“, na kraju upita Romanda. Seda kosa bila joj je pokupljena u pundu i delovala je kao vučica koja sedi ispred svoje jazbine. „Hočeš li reći nešto, majko?“

„Niste me obavestile o ovom sastanku", reče Egvene, „te stoga pretpostavljam da i ne želite da me slušate. Došla sam samo da posmatram."

Time kao da je postigla da se one osečaju još nelagodnije. Silvijana priđe i stade pored nje, s jednim od svojih najboljih izraza neodobravanja na licu.

„Onda dobro", kaza Rubinda. „Verujem da je trebalo da saslušamo Saroju."

Zdepasta Bela bila je jedna od Predstavnica koje su otišle iz Kule kada je Elaida bila uzdignuta, ali nije da ona nije pravila nevolje u Salidaru. Egvena se nimalo nije iznenadila što je tu vidi. Žena ustade, namerno ne gledajući ka Egveni. „Izneću i svoje svedočenje. Za vreme... neizvesnosti u Kuli" - to je značilo podelu; malo sestara voli da o tome govori - „Amirlin je učinila ! upravo ono što je Romanda nagovestila. Iznenadile smo se kada je tražila objavu rata.

Zakon sadrži članove koji Amirlin daju u ruke skoro potpunu vlast kada se rat zvanično objavi. Time što smo navedene da Elaidi objavimo rat, dale smo Amirlin sredstva da potčini Dvoranu svojoj volji." Zašestarila je pogledom i po prostoriji, ali nije se okrenula da pogleda i Egvenu. „Moje je mišljenje da će opet pokušati nešto slično. To se mora sprečiti. Dvorana je predviđena da predstavlja ravnotežu Amirlininoj vlasti."

Onda sede.

Egvena zapravo oseti olakšanje kada sasluša te reči. Čovek nikada ne može biti siguran kakvo se spletkarenje odvija u Beloj kuli. To zasedanje znači da se sve odvija kako se ona nadala i da njeni neprijatelji - ili, bolje reći njeni nevoljni saveznici - nisu uvideli šta ona zapravo čini. Sve se one bave potezima koje je ona odavno povukla.

To ne znači da nisu opasne. Ali kada čovek predvidi opasnost, može da izađe na kraj s njom.

„A šta možemo da uradimo?" upita Mahla. Onda na tren pogleda Egvenu. „Mislim, kako bismo bile obazrive. Kako bismo se postarale da Dvorana Kule ne bude ograničena ni na koji način."

„Ne smemo objaviti rat", odlučno odgovori Lelejna.

„A kako to da izbegnemo?", upita Varilin. „Rat je bio objavljen između dve polovine Bele kule, a neće biti objavljen protiv Senke?"

„Rat protiv Senke je", kolebljivo se javi Takima, „već objavljen. Zar je potrebna zvanična obznana? Zar naše postojanje nije dovoljno? Štaviše, zar naši zaveti ne stavljaju jasno do znanja kakav je naš stav?"

„Ali moramo da donesemo nekakav proglas", primeti Romanda. Ona je najstarija među njima i vodi zasedanje. „Nešto čime će se jasno staviti do znanja kakav je stav Dvorane i čime će se Amirlin ubediti da ne poziva ishitreno na rat."

Romanda nije delovala nimalo posramljeno time što one tu rade. Gledala je Egvenu pravo u oči. Ne, ona i Lelejna neće skoro oprostiti Egveni zbog tog što je za svoju Čuvarku odabrala jednu Crvenu.

„Ali kako da pošaljemo takvu poruku?" upita Andaja. „Mislim, šta da radimo? Da Dvorana donese obznanu kako neće biti proglasa rata? Zar to ne zvuči besmisleno?"

Žene zaćutaše. Egvena shvati da i ne razmišljajući klima glavom, mada ne na bilo šta tačno određeno od onoga što se izgovorilo. Ona je uzdignuta usred neuobičajenih okolnosti. Prepuštena samoj sebi, Dvorana će pokušati da svoju vlast postavi kao veću od njene. Ovaj dan bi lako mogao da označi korak prema tome. Snaga Amirlin Tron kroz stoleća nije bila postojana - jedna može da vlada skoro u potpunosti samostalno, dok bi drugom upravljale Predstavnice.

„Mislim da Dvorana mudro postupa", javi se Egvena, govoreći veoma pažljivo.

Predstavnice se okrenuše da je pogledaju. Neke su delovale kao da osećaju olakšanje. Međutim, one koje je bolje poznaju delovale su sumnjičavo. Pa, to je dobro. Bolje da je vide kao pretnju nego kao dete koje će popustiti pod pritiskom. Nada se da će s vremenom početi da je poštuju kao svoju predvodnicu, ali s vremenom koje ima na raspolaganju, ona ne može baš sve da postigne.

„Rat između dve strane u Kuli bila je jedna drugačija bitka", nastavi Egvena. „To je bila duboko i jasno moja bitka, kao Amirlin, jer se ta podela prvobitno ticala Amirlin Tron.

Ali rat protiv Senke daleko je veći od jedne osobe. Veći je i od vas i od mene, veći od Bele kule. To je rat sveg života i svega što je stvoreno, od najbednijih prosjaka do najmoćnijih kraljica."

Predstavnice su ćutke razmišljale o tome.

Romanda prva progovori. „Dakle, ti se ne protiviš tome da Dvorana preuzme nadležnost nad vođenjem rata, kao i upravljanjem vojskama generala Brina i Gardom Kule?"

„To zavisi", odgovori Egvena, „od toga kako će to biti sročeno."

U hodniku ispred Dvorane začuše se koraci i Serin žurno uđe u društvu Dženije Frende. Njih dve prostreliše Tahimu pogledima, a ona se poguri kao prestravljena ptičica. Serin i ostale koje podržavaju Egvenu verovatno su o tom sastanku obaveštene tek neposredno nakon same Egvene.

Romanda pročisti grlo. „Možda bi trebalo da vidimo ima li nečega u Zakonu o ratu što bi moglo biti od pomoći.“

„Romanda, sigurna sam da si ga već temeljno proučila", reče joj Egvena. „Šta predlažeš?"

„Postoji član koji predviđa da Dvorana preuzme vođenje rata", odgovori Romanda.

„To zahteva Amirlininu saglasnost", nehajno odgovori Egvena. Ako Romanda igra tu igru, kako je onda nameravala da dobije Egveninu saglasnost nakon održavanja zasedanja na kom ona nije prisutna? Možda namerava nešto drugo.

„Da, to zahteva Amirlininu saglasnost", kaza Rečin. Bila je to visoka tamnokosa žena, koja voli da kosu nosi u pletenicama sakupljenim u kotur na glavi. „Ali kazala si kako misliš da je pametno što smo preduzele ove mere.“

„Pa“, odgovori Egvena, pokušavajući da zvuči kao da je saterana u ugao, „jedno je saglasiti se s Dvoranom a sasvim drugo dopustiti da se donese odluka kojom će mi biti zabranjen uvid u svakodnevni život i rad vojske. Šta će Amirlin Tron da radi ako ne da vodi rat?"

„Sudeći po svim izveštajima, posvetila si se dovođenju u red kraljeva i kraljica", odgovori Lelejna. „To mi deluje kao baš lep posao za Amirlin."

„Onda ćete podržati takvu odluku?", upita Egvena. „Dvorana će se starati o vojsci, a ja ću biti vlasna da se nosim sa svetskim vladarima?"

„Ja...“, zausti Lelejna. „Da, podržala bih to."

„Valjda sam saglasna", promrlja Egvena.

„Hoćemo li da glasamo?" brzo upita Romanda, kao da hoće da što pre iskoristi tu iznenadnu priliku.

„U redu", odgovori Egvena. „Ko će da ustane i podrži ovaj predlog?"

Rubinda skoči na noge, a pridružiše joj se i Fajzela i Fama, druge dve Zelene. Rečin i njena sestra brzo ustadoše, mada je Barasina smrknuto i sumnjičavo gledala Egvenu. Potom ustade Mahla, a Romanda joj se nevoljno pridruži. Firejn ustade lagano. Potom je ustala Lelejna. Ona i Romanda streljale su se pogledima.

To je devet. Egvenino srce brže zakuca kada pogleda Takimu. Ta žena je delovala veoma uznemireno, kao da pokušava da razabere šta Egvena namerava. Isto je važilo i za Saroju. Proračunata Bela posmatrala je Egvenu, igrajući se ušnom resicom. Odjednom razrogači oči i otvori usta.

Istog tog trena uđoše Dosina i Jukiri. Serin smesta ustade. Vitka Dosina pogleda žene oko sebe. „Koji to predlog ustajemo da podržimo?"

„Važan predlog", odgovori Serin.

„Pa, onda ću ga i ja podržati."

„I ja“, dodade Jukiri.

„Izgleda da je na snazi manjinska saglasnost", reče Serin. „Dvorani se daje vlast nad vojskom Bele kule, dok se Amirlin čini vlasnom i odgovornom za odnose sa svetskim vladarima."

„Ne!“, viknu Saroja, skačući na noge. „Zar ne uviđate? On je kralj! Njegova je Lovorova kruna. Upravo ste postigle da Amirlin bude jedina odgovorna za odnose s Ponovorođenim Zmajem!"

Dvoranom zavlada muk.

„Pa", zausti Romanda, „ona zacelo..." Ućuta kada se okrenu i vide Egvenino spokojno lice.

„Pretpostavljam da bi neko trebalo da zatraži većinsku saglasnost", zajedljivo primeti Serin. „Ali već vam je pošlo za rukom da se obesite kraćim konopcem."

Egvena ustade. „Ozbiljno sam mislila ono što sam rekla o tome da su odluke koje je Dvorana donela pametne - i niko se nije obesio. Jeste pametno da me Dvorana zaduži za to da se nosim s Ponovorođenim Zmajem - biće mu potrebna čvrsta i poznata ruka. Takođe je mudro od vas to što ste uvidele da rukovođenje vojskom od mene traži previše pažnje. Bilo bi dobro da odaberete neku između sebe da nadzire i odobrava sve zahteve koje general Brin ima u vezi sa snabdevanjem i novim vojnicima. Uveravam vas da ih ima veoma mnogo.

Drago mi je što ste uvidele potrebu da pomognete Amirlin, mada sam duboko nezadovoljna tajnovitom prirodom ovog zasedanja. Romanda, ne pokušavaj da poričeš da je ovo učinjeno u tajnosti. Vidim da se pripremaš da se buniš. Ako budeš htela da progovoriš, znaj da ću te Trima zakletvama naterati na neposredne odgovore."

Žuta se ugrize za jezik.

„Kako je moguće da niste naučile da su ovakvi postupci suludi?" upita Egvena. „Zar vam je pamćenje toliko kratko?" Pogleda svaku ženu ponaosob, osećajući zadovoljstvo kada se čitav niz njih lecnu.

„Vreme je“, kaza Egvena, „da se unesu neke promene. Predlažem da više ne bude ovakvih zasedanja. Predlažem da se u Zakon Kule upiše da u slučaju da neka Predstavnica ode iz Bele kule, njen ađah mora da imenuje zamenu koja će glasati u njeno ime dok je ona odsutna. Predlažem da se u Zakon Kule unese da se zasedanje Dvorane ne može sazvati ako nisu prisutne sve Predstavnice ili njihove zamenice, ili ako su neposredno javile da ne mogu da prisustvuju. Predlažem da Amirlin mora biti obaveštena - i mora joj biti omogućeno razumno vreme da prisustvuje, ako želi - o svakom zasedanju Dvorane, izuzev u slučajevima kada do nje ne može da se dođe ili je nekako onemogućeno."

„Smele promene, majko“, primeti Serin. „Predlažeš izmenu običaja koji su već stolećima na snazi."

„Običaji koji su sve do sada korišćeni samo za izdajstvo, ubadanje u leđa i podele", odvrati Egvena. „Serin, vreme je da se ova rupa zatvori. Kada je poslednji put delotvorno iskorišćena, Crni ađah nas je naveo da zbacimo Amirlin, na njeno mesto uzdignemo glupaču i pritom podelimo Kulu. Da li ste svesne da je Nakot Senke preplavio Kandor, Saldeju i Arafel?"

Neke sestre oštro uzdahnuše. Ostale klimnuše, uključujući i Lelejnu. Dakle, Plava mreža je i dalje pouzdana. Dobro.

„Poslednja bitka je pred nama", kaza Egvena. „Neću povući svoj predlog. Ili ćete sada ustati da me podržite, ili ćete biti poznate - zanavek - kao one koje su to odbile. Zar u suton jednog Doba ne možete da podržite otvorenost i Svetlost? Zar nećete - zarad svih nas - učiniti da bude nemoguće sazvati zasedanje Dvorane a da vi ne budete prisutne? Ostaviti mogućnost da bilo koja ne bude prisutna znači dozvoliti da to važi za sve vas."

Žene su samo ćutale. Jedna po jedna, one koje su stajale sedoše da se pripreme za novo glasanje.

„Ko će ustati da podrži ovaj predlog?" upita Egvena.

Ustadoše. Ustadoše - jedna po jedna, lagano i nevoljno. Ali ustadoše. Sve do jedne.

Egvena duboko uzdahnu. Možda su sklone zavadama i spletkama, ali umeju da prepoznaju ono što je ispravno. Dele iste ciljeve. Ako se ne slažu, to je zbog toga što imaju drugačija viđenja o tome kako ostvariti te ciljeve. Ponekad je teško imati to na umu.

Deluj ući uzdrmano onim što su učinile, Predstavnice dopustiše da se zasedanje rasturi. Sestre su već počele da se okupljaju ispred vrata, iznenađene zbog toga što Dvorana zaseda. Egvena klimnu glavom Serin i ostalima koje je podržavaju, pa izađe iz prostorije, praćena Silvijanom.

„To je bila pobeda", kaza joj Čuvarka kada ostaše nasamo. Zvučala je kao da joj je veoma drago. „Ali jesi li morala da se odrekneš upravljanjem našim vojskama. “

„Morala sam", odgovori Egvena. „Mogle su u svakom trenutku da mi oduzmu zapovedništvo; ovako sam dobila nešto zauzvrat."

„Vlast nad Ponovorođenim Zmajem?"

„Da", odgovori Egvena, „ali pre sam mislila na zatvaranje one rupe u Zakonu Kule. Sve dok je bilo moguće da se Dvorana sastaje manje-više u tajnosti, moja vlast - vlast bilo koje Amirlin - mogla je da se zaobiđe. Sada, ako hoće da manevrišu - moraće to da čine preda mnom.“

Silvijana joj uputi jedan od svojih retkih osmeha. „Pretpostavljam da će se u budućnosti kolebati da to čine, budući da je ovo što se danas desilo posledica takvog manevrisanja.“

„To i jeste zamisao", odgovori Egvena. „Mada čisto sumnjam da će Aes Sedai ikada prestati da pokušavaju tako nešto. Ali njima se jednostavno ne sme dozvoliti da se kockaju s Poslednjom bitkom ili s Ponovorođenim Zmajem."

Nikola i Nisa su i dalje čekale u Egveninoj radnoj sobi. „Bile ste dobre reče im Egvena. „Veoma dobre. Zapravo, nosim se mišlju da vam dam više odgovornosti. Idite do mesta za Putovanje i idite u Kaemlin - kraljica će vas očekivati. Vratite se s predmetima koje vam bude dala."

„Da, majko", reče joj Nikola cereći se. „Šta će nam ona dati?"

„Ter’angreale“, odgovori Egvena, „za odlazak u Svet snova. Počeću da vas obučavam, kao i još neke, kako se oni koriste. Međutim, nemojte da ih koristite bez moje izričite dozvole. Poslaću s vama nekoliko vojnika." To bi trebalo da bude dovoljno da njih dve paze kako se ponašaju.

Dve Prihvaćene padoše u naklon i uzbuđeno otrčaše. Silvijana pogleda Egvenu. „Nisi ih zaklela na ćutanje. One su Prihvaćene i sasvim sigurno će se hvaliti zbog toga što će dobiti obuku u koriščenju ter’angreala."

„Računam na to", odgovori Egvena, prilazeći vratima radne sobe.

Silvijana izvi obrvu.

„Ne nameravam da dopustim da te devojke budu povređene", reče Egvena. „Zapravo, biće daleko manje u Tel’aran’riodu nego što su verovatno zaključile na osnovu ovoga što sam im upravo rekla. Rosil je za sada popustljiva prema meni, ali nikada mi ne bi dozvolila da dovedem Prihvaćene u opasnost. Ovo je samo da bih pokrenula odgovarajuće glasine."

„Kakve glasine?"

„Gavin je oterao ubice", reče Egvena. „Već danima nije bilo nijednog ubistva, pa bi valjda trebalo da ga blagoslovimo zbog toga. Ali ubica se i dalje krije, a krajičkom oka sam primetila Crne sestre kako me gledaju u Tel’aran’riodu. Ako mi pođe za rukom da ih uhvatim tamo, moći ću da ih uhvatim i ovde. Ali najpre mi je potreban neki način da ih navedem da pomisle kako znaju gde da nas nađu."

„Sve dok nameravaš da nađu tebe, a ne one devojke", reče joj Silvijana, glasom spokojnim - ali železnim. Ona je bila nadzornica polaznica.

Egvena shvati kako se mršti, razmišljajući o onom što se zahtevalo od nje dok je bila Prihvaćena. Da, Silvijana je u pravu. Moraće da se pripazi da Nikolu i Nisu ne podvrgne sličnim opasnostima. Ona je preživela - i osnažila zahvaljujući tome - ali Prihvaćene ne bi trebalo da prolaze kroz takva iskušenja sem ako nema nikakvog drugog izbora.

„Staraću se da bude tako“, odgovori Egvena. „Potrebne su mi samo da pronesu glasine kako me čeka veoma važan sastanak. Ako sve budem pripremila kako treba, naša avet neće moći da odoli tome da nas prisluškuje."

„Odvažno.“

„Suštinski važno", odgovori Egvena. Oklevala je, držeći se za svoja vrata. „Kad smo već kod Gavina, jesi li otkrila u koji je deo grada pobegao?"

„Zapravo, majko, danas sam dobila zabelešku o tome. Izgleda da... pa, on nije u gradu. Jedna od sestara koja je nosila tvoje poruke kraljici Andora vratila se s vestima da ga je tamo videla."

Egvena zaječa i sklopi oči. Taj čovek će me ubiti. „Reci mu da se vrati. Ma koliko me dovodio do ludila, biće mi potreban u predstojećim danima."

„Da, majko", odgovori Silvijana i izvadi jedan list hartije.

Egvena uđe u svoju radnu sobu da nastavi s pismima. Ostalo je još malo vremena. Veoma, veoma malo vremena.