Tornjevi ponoći

43 Malo čaja

„A ti Aša’mani tvrde da su se oslobodili opačine?" upita Galad dok su on i Perin Ajbara biranim koracima prelazili preko bojišta.

„Tako je", odgovori Perin. „A sklon sam tome da im poverujem. Zašto bi lagali?"

Galad izvi jednu obrvu. „Ludilo?"

Perin na to klimnu. Ovaj Perin Ajbara je zanimljiv čovek. Drugi često pobesne kada Galad kaže ono što misli, ali on sada lagano počinje da shvata kako s Perinom ne mora da se suzdržava. Taj čovek dobro odgovara na iskrenost. Ako jeste Prijatelj Mraka ili Nakot Senke - onda je veoma čudan.

Obzorje se zarumenelo. Svetlosti, zar je noć već prošla? Tle je bilo zastrto leševima, uglavnom troločkim. Smrad spaljenog mesa i krzna izazivao je mučninu mešajuči se s mirisom krvi i blata. Galad je bio iznuren.

Dozvolio je jednoj Aes Sedai da ga Izleči. Garet Brin je voleo da kaže: „Kada pošalješ u boj svoju rezervu, nema svrhe da čuvaš izviđače." Ako če več pustiti svoje ljude da spasavaju Aes Sedai, onda i on može da prihvati njihovo Lečenje. Nekada mu to nije toliko smetalo.

„Možda", odgovori Perin. „Možda su Aša’mani ludi, a opačina nije očišćena. Ali dobro su mi služili i mislim da su zaslužili pravo da im verujem sve dok mi ne pokažu nešto suprotno. Lako je moguće da ti i tvoji ljudi svoje živote dugujete Grejdiju i Niejldu.“

„Zahvalan sam im zbog toga“, reče Galad, preskačući lešinu ogromnog Troloka s medvedom njuškom. „Mada će veoma malo mojih ljudi izraziti takav stav. Ajbara, nisu sigurni šta da misle o tvom učešću u bici."

„I dalje misle da im nekako smeštam?"

„Možda", odgovori Galad. „Ili si Prijatelj Mraka neprevaziđene lukavosti, ili si zaista uradio to što kažeš - došao da spaseš moje ljude uprkos tome kako smo se ponašali prema tebi dok si bio u našim rukama. U tom slučaju, ti si častan čovek. Verujem da bi ti život bio daleko lakši da si nas pustio da izginemo."

„Ne", odgovori Perin. „Sve i jedan mač biće potreban u Poslednjoj bici, Galade. Sve i jedan."

Galad zastenja, pa kleknu pored jednog vojnika s crvenim plaštom i okrenu ga. Plašt nije bio crven već beo - samo natopljen krvlju. Ranun Sinah neće dočekati Poslednju bitku. Galad sklopi mladiću oči, pa tiho izgovori molitvu Svetlosti u njegovo ime.

„Šta ćete sada ti i tvoji?" upita Perin.

„Nastavićemo put", odgovori Galad ustajući. „Na sever, na moja imanja u Andoru, da se pripremimo."

„Mogao bi..." Perin se ukoči, pa se okrenu i potrča preko bojišta.

Galad požuri za njim. Perin stiže do jedne gomile Troloka, pa poče da razmiče tela. Galad začu veoma slabašan zvuk. Ječanje. On pomože Perinu da pomeri ubijenu zver s glavom jastreba, čije su previše ljudske oči zurile ukočeno i beživotno.

Ispod nje, jedan mladić trepćući diže pogled. Bio je to Džerum Nus, jedan od Dece.

„O, Svetlosti", promuklo izusti mladić. „Boli. Mislio sam da sam mrtav. Mrtav..."

Bok mu je bio rasečen. Perin žurno kleknu, pa pridiže mladiću glavu i dade mu da otpije malo vode dok je Galad iz torbe koju je nosio sa sobom vadio zavoj i previjao mu ranu. Bila je gadna. Nesrečni mladić će sasvim sigurno umreti. On...

Ne, shvatio je Galad. Imamo Aes Sedai. Bilo mu je teško da se navikne da tako razmišlja.

Džerum je plakao od sreće, držeći Perina za ruku. Mladić je delovao kao da ne zna gde se nalazi. Izgleda da nimalo nije mario za te zlatne oči.

„Pij, sine", reče mu Perin blagim glasom. Nežno. „Sve je u redu. Pronašli smo te. Bićeš dobro."

„Čini mi se kao da sam satima vikao“, odgovori mladić. „Ali tako sam slab, a oni su bili na meni. Kako... kako si me našao?“

„Imam dobar sluh“, odgovori Perin. Klimnu Galadu, pa zajedno digoše mladića - Perin hvatajući ga ispod mišica, a Galad za noge. Pažljivo su ga preneli preko bojnog polja. Mladić je nastavio da mrmlja, lagano gubeći svest.

Pored bojišta, Aes Sedai i aijelske Mudre Lečile su ranjenike. Dok su Galad i Perin prilazili, jedna svetlokosa Mudra - žena koja je delovala kao da nije ni dan starija od Galada, ali je zato govorila sa samouverenošću jedne staramajke - pritrča, pa poče da ih grdi zbog toga što su pomerali mladića dok je pružala ruku da ga dodirne po glavi.

„Galade Damodrede, daješ li dozvolu?" upita ona. „Ovaj je preduboko skliznuo u nesvesticu da bi lično odgovorio."

Galad je uporno zahtevao da svakom Detetu bude omogućeno da odbije Lečenje, bez obzira na prirodu zadobijene rane. Aes Sedai i Mudre to nisu prihvatile sa oduševljenjem, ali Perin je to naređenje ponovio. Njega izgleda slušaju. Čudno. Galad je retko imao prilike da sretne Aes Sedai koja će poslušati naređenja ili čak saslušati mišljenje nekog muškarca.

„Da", odgovori Galad. „Izleći ga."

Mudra se vrati svom poslu. Većina Dece odbila je Lečenje, mada su se neki predomislili kada ga je Galad prihvatio. Mladićevo disanje se ustali dok mu se rana zatvarala. Mudra ga nije Izlečila do kraja - već samo toliko da on preživi taj dan. Kada je otvorila oči, delovala je iznureno - čak iscrpljenije nego što se Galad osećao.

Usmerivači su se cele noći borili, nakon čega su počeli da Leče. Galad i Perin su se vratili na bojište. Naravno, njih dvojica nisu jedini koji traže ranjenike. I Perin je mogao da se vrati u svoj logor i da se odmori. Ali nije.

„Mogu da ti ponudim drugi izbor", reče mu Perin dok su hodali. „Umesto da ostaneš ovde, u Geldanu, nedeljama daleko od svog odredišta - mogao bih da te odvedem u Andor koliko noćas."

„Moji ljudi neće imati poverenja u Putovanje."

„Poći će ako im ti narediš", odgovori mu Perin. „Kazao si da će se oni boriti rame uz rame sa Aes Sedai. Pa, ne vidim razliku između toga i ovoga. Pođi sa mnom."

„Dakle, ti bi dopustio da ti se pridružimo?"

Perin klimnu. „Ali biće mi potrebno da mi položiš zakletvu."

„Kakvu zakletvu?"

„Galade, biću iskren s tobom. Mislim da nam nije ostalo još mnogo vremena. Možda još nekoliko nedelja. Pa, mislim da ćeš nam biti potreban, ali Randu se neće dopasti zamisao da Beli plaštovi bez nadzora budu u prvim bojnim redovima. Zato hoću da se zakuneš da ćeš me prihvatiti za svog zapovednika dok se bitka ne okonča."

Galad se pokoleba. Zora samo što nije svanula; zapravo, možda i jeste granula iza onih oblaka. „Shvataš li koliko je to drzak predlog? Bilo bi neverovatno da gospodar kapetan zapovednik Dece Svetla prihvata naređenja bilo kog čoveka. Ali tvoja - naređenja čoveka kojeg sam nedavno osudio kao ubicu? Čoveka za kojeg većina Dece veruje da je Prijatelj Mraka?"

Perin se okrenu da ga pogleda. „Ako sada pođeš sa mnom, dovešću te do Poslednje bitke. Ko zna šta će se desiti bez mene?“

„Kazao si da je svaki mač neophodan", odgovori Galad. „Zar bi nas ostavio?"

„Da. Ako mi ne položiš tu zakletvu - ostaviću vas. Mada se može desiti da Rand lično dođe po vas. Sa mnom znaš šta dobijaš. Biću pošten prema vama. Tražim samo da tvoji ljudi budu disciplinovani i da se bore gde im je rečeno kada nastupi boj. Rand... pa, mene možeš da odbiješ. Biće ti daleko teže da odbiješ njega. A čisto sumnjam da će ti se mnogo dopasti ono što će se dešavati kada pristaneš."

Galad se namršti. „Perine Ajbara, ti si neobično ubedljiv čovek."

„Jesmo li se pogodili?" Perin pruži ruku.

Galad je prihvati. Nije to učinio zbog pretnje, već zato što se setio Perinovog glasa kada su pronašli ranjenog Džeruma. Nema tog Prijatelja Mraka koji bi mogao da lažno pokaže onoliko saosećanje.

„Imaš moju reč", kaza mu Galad, „da te prihvatam kao svog vojnog zapovednika sve dok se Poslednja bitka ne okonča." Odjednom ga je obuzela neka slabost, pa je uzdahnuo i seo na obližnju stenu.

„A ja tebi dajem reč", kaza mu Perin, „da ću se o tvojim ljudima starati jednako kao o drugima. Sedi ovde i odmori se malo; ja ću da pretražim onaj tamo deo. Slabost će ubrzo proći."

„Slabost?"

Perin klimnu. „Znam kako je to kada potpadneš pod uticaj jednog ta’verena. Svetlosti, znam." Pogleda Galada. „Jesi li se ikada zapitao zašto smo zajedno završili ovde, na istom mestu?"

„Moji ljudi i ja smo pretpostavljali da se to desilo zbog toga što nas je Svetlost postavila pred vas", odgovori Galad, „kako bismo vas kaznili."

Perin odmahnu glavom. „Uopšte nije reč o tome. Istina je, Galade, da ste mi očigledno potrebni. I zato ste završili ovde." To reče, pa ode.

Alijandra pažljivo presavi zavoj pa ga pruži gai'šainu koji je čekao. Prsti su mu bili žuljeviti, a lice skriveno ispod kapuljače njegove odore. Učinilo joj se da je možda reč o Nijagenu, Bezrodnom na kojeg je Lejsila bacila oko. Faila se i dalje ljuti zbog toga, ali Alijandri nikako nije jasno zašto. Jedan Aijelac bi verovatno bio dobar za Lejsilu.

Alijandra poče da priprema novi zavoj. Sedela je s drugim ženama na maloj čistini kraj bojišta, okruženoj zakržljalim drvečem i gajevima kožolista. Hladan vazduh bio je tih, ako se izuzme ječanje ranjenika u blizini.

Odsekla je još jednu traku tkanine na jutarnjem svetlu. Tkanina je nekada bila košulja. Sada su od nje napravljeni zavoji. Nije neka velika šteta; po svemu sudeći, to nije bila dobra košulja.

„Bitka je završena?", tiho upita Berelajn. Ona i Faila radile su u blizini, sedeći na stoličicama jedna naspram druge dok su sekle tkaninu.

„Da, izgleda da jeste", odgovori Faila.

Obe zaćutaše. Alijandra izvi obrvu, ali ništa ne reče. Nešto se dešava između njih dve. Zašto su odjednom počele da se pretvaraju da su najveće prijateljice na svetu? Ta njihova igrarija izgleda da je zavarala mnoge u logoru, ali Alijandra je prepoznala istinu - i to po tome kako im se usne stiskaju kada vide jedna drugu. To je malo popustilo nakon što je Faila spasla Berelajn, ali nije u potpunosti nestalo.

„Bila si u pravu u vezi s njim", reče Berelajn.

„Zvučiš iznenađeno."

„Ne dešava se baš često da grešim kada je reč o muškarcima."

„Moj muž nije kao drugi muškarci. To..." Faila ućuta, pa namršteno pogleda Alijandru.

Krvavi pepeo, pomislila je Alijandra. Sedi predaleko, zbog čega se napreže i okreće kako bi mogla da prisluškuje. To je sumnjivo.

Njih dve opet zaćutaše, a Alijandra diže ruku kao da gleda kakvi su joj nokti. Da, pomislila je. Ne obraćajte pažnju na mene. Ja nisam bitna, jer sam samo žena koja je upala u nevolje do guše, pa se borim da ne potonem. Naravno, Faila i Berelajn ne misle tako - ništa više nego što su Dvorečani ikada zaista pomislili da je Perin bio neveran. Ako bi ih čovek poseo i zapitao ih - zaista naterao da razmisle o tome - došli bi do zaključka da se zacelo dogodilo nešto drugo.

Ali stvari kao što su sujeverje i predrasude dubljeg su korena od običnih misli. Ono što druge dve misle o Alijandri i ono što nagonski osećaju različite su stvari. Sem toga, Alijandra jeste žena koja je u nevoljama do guše i bori se da ne potone.

Najbolje je kada čovek zna kolike su mu snage.

Alijandra se vrati sečenju zavoja. Faila i Berelajn su bile uporne u tome da ostanu i da pomognu, tako da Alijandra nije mogla da ode. Ne kada se njih dve ponašaju tako krvavo zanimljivo poslednjih nekoliko dana. Sem toga, posao joj ne smeta. U poređenju s njihovim zarobljeništvom u aijelskim rukama, to što one rade skoro da je prijatno. Nažalost, njih dve se nisu opet upustile u razgovor. Zapravo, Berelajn je ustala, delujući kao da ludi od osujećenosti, pa pošla prema drugoj strani čistine.

Alijandra je skoro osećala kako se studen širi od te žene. Berelajn je zastala tamo gde su druge žene namotavale trake tkanine. Alijandra ustade, pa noseći stoličicu, makaze i tkaninu, priđe Faili. „Mislim da je nikad nisam videla ovako nespokojnu", primeti Alijandra.

„Ne prija joj kada greši", odgovori Faila. Duboko uzdahnu, pa odmahnu glavom. „Ona svet vidi kao mrežu poluistina i nagoveštaja, pripisujući složene pobude čak i najjednostavnijim ljudima. Pretpostavljam da je zbog toga veoma dobra kada je reč o dvorskoj politici - ali ja ne bih volela da tako živim svoj život."

„Ona je veoma pametna", odgovori Alijandra. „Faila, ona zaista uviđa kako stvari stoje. Dobro razume svet, samo ima nekoliko slepih tačaka - baš kao svi mi."

Faila rasejano klimnu glavom. „Kod nje najviše sažaljevam činjenicu da - iako se sve ovo desilo - mislim da ona nikada nije bila zaljubljena u Perina. Jurila ga je radi zabave, političke koristi i radi Majena. Na kraju je to više bio izazov nego bilo šta drugo. Možda joj je drag, ali ništa više od toga. Možda bih i mogla da je razumem da je to bila ljubav."

Alijandra zadrža jezik za zubima, rasecajući zavoje. U gomili je naletela na jednu lepu bluzu od plave svile. Zacelo može da se uradi nešto pametnije s tim! Tutnu je između dve druge bluze i stavi ih pored sebe, kao da ih stavlja na gomilu odeće koju namerava da iseče.

Perin nakon nekog vremena dođe na čistinu, u društvu nekih težaka u okrvavljenoj odeći. Smesta pođe prema Faili, pa na kraju sede na Berelajninu stoličicu i spusti onaj svoj veličanstveni čekić na travu pored sebe. Delovao je potpuno iscrpljeno. Faila mu dade nešto za piće, pa mu protrlja ramena.

Alijandra se izvini i ode, ostavljajući Perina sa ženom. Zaputila se do mesta gde je Berelajn stajala, na ivici čistine, i srkutala šolju čaja koji je nasula iz čajnika na vatri. Berelajn je pogleda.

Alijandra nasu sebi šolju čaja, pa provede jedan trenutak duvajući u nju. „Berelajn, njih dvoje jesu dobri jedno za drugo", reče. „Ne mogu da kažem da mi je žao što je došlo do ovoga."

„Svi odnosi zaslužuju da se nađu na iskušenju", odgovori Berelajn. „A da je ona pala u Maldenu - taj ishod je bio sasvim moguć - njemu bi bio potreban neko. Međutim, za mene nije veliki gubitak to što sam skinula pogled s Perina Ajbare. Volela bih da preko njega ostvarim povezanost s Ponovorođenim Zmajem, ali biće i drugih prilika." Delovala je manje ljutito i osujećeno nego pre svega nekoliko trenutaka. Zapravo, kao da joj se vratila njena uobičajena proračunatost.

Alijandra se nasmeši. Pametna žena. Faili je potrebno da vidi kako je njen takmac poražen, kako bi mogla da smatra da je pretnja prošla. Zato je Berelajn dozvolila da se delimično vidi koliko je sve to što se dogodilo izjeda, u većoj meri nego što bi to inače pokazala.

Alijandra srknu čaj. „Dakle, brak za tebe nije ništa drugo nego proračun? Skup prednosti do kojih možeš da dođeš?"

„Tu je takođe i uživanje u lovu i uzbuđenje koje igra nosi sa sobom."

„A šta je s ljubavlju?"

„Ljubav je za one koji ne vladaju", odgovori Berelajn. „Jedna žena vredi daleko više od njene sposobnosti da sebi nađe životnog saputnika, ali ja moram da se staram za Majen. Ako uđemo u Poslednju bitku a da nisam obezbedila muža, to će dovesti u opasnost postupak Nasleđivanja. A kada je Nasleđivanje u Majenu pod znakom pitanja, Tir smesta počne da preti. Ljubav je smetnja koju ne mogu da priuštim. Ja..."

Ona odjednom ućuta, a izraz lica joj se promeni. Šta se to dešava? Alijandra se okrenu, mršteći se sve dok nije ugledala uzrok tome.

Galad Damodred je kročio na čistinu.

Bela uniforma bila mu je okrvavljena i delovao je umorno. Ali stajao je uspravno, leđa potpuno pravih, a lice mu je bilo čisto. Skoro da je bio previše lep za ljudsko biće, sa onim savršenim muževnim licem i skladnim i vitkim telom. A tek te oči! Kao neka duboka i tamna jezera. Skoro kao da je sijao. „Ja... Gde sam stala?", upita Berelajn, ne skidajući pogled s Damodreda. „Da u životu jednog vladara nema mesta za ljubav?"

„Da“, rasejano reče Berelajn. „To uopšte nije razumno."

„Uopšte nije."

„Ja...“, zausti Berelajn, ali Damodred se okrenu prema njima. Ona zaćuta čim im se pogledi sretoše.

Alijandra se suzdrža da se ne nasmeši dok je Damodred prelazio čistinu. Savršeno se nakloni, najpre jednoj pa drugoj, mada se činilo kao da je Alijandru jedva i primetio.

„Moja... gospo Prva", kaza. „Lord Ajbara mi je rekao da si od njega molila milost za mene pre nego što se upustio u bitku."

„Bilo je to glupo“, odgovori Berelajn. „Bojala sam se da će te napasti."

„Ako je strah ono što nas čini glupim", odgovori Damodred, „onda smo oboje budale. Bio sam siguran da će Ajbara smesta pregaziti moje ljude."

Ona mu se nasmeši. Izgleda da je za tren oka zaboravila sve što je maločas govorila. „Želiš li možda malo čaja?", upita Damodred, govoreći pomalo užurbano dok je pružao ruku ka šoljicama na jednoj tkanini rasprostrtoj malo dalje od vatre.

„Pijem čaj", primeti ona.

„Onda još malo čaja?", upita on, pa brzo kleknu i nasu šoljicu.

„Ovaj..."

On ustade i pruži šoljicu, pa tek tada vide da ona već drži jednu.

„Još ima zavoja za sečenje", reče mu Berelajn. „Možda bi mogao da pomogneš."

„Možda", odgovori on. Šoljicu koju je napunio pruži Alijandri. I dalje ga gledajući pravo u oči, i Berelajn joj pruži svoju, očigledno ne shvatajući šta radi.

Alijandra se široko nasmeši - sada držeći tri šoljice - dok su njih dvoje prilazili hrpi odeće za sečenje. Ovo možda i ispadne dobro. Ako ništa drugo, nateraće te plamene Bele plaštove da odu iz njenog kraljevstva.

Vratila se Faili i Perinu, a usput je krišom uzela plavu svilenu košulju s hrpe odeće koju je izdvojila za sečenje.

Od nje će ispasti zaista lepa ešarpa.