Tornjevi ponoći

5 Pismena

Gavin je žurio niz hodnike Bele kule, a nogama u čizmama silovito je gazio debeli plavi tepih prostrt preko grimiznih i belih podnih pločica. Stajaće svetiljke sa ogledalima rasipale su svetlost oko sebe, kao stražari u nizu.

Slit je tiho hodao pored njega. Uprkos sjaju svetiljaka, Slitovo lice delovalo je kao da je napola skriveno senkom. Možda je to bilo zbog dvodnevne brade na njegovom licu - što je za jednog Zaštitnika bilo krajnje neobično - ili duge kose, koja jeste bila čista, ali je makaze nisu videle. A možda je reč bila i o njegovim crtama. Bile su nejednake, kao nedovršeni crtež, lice mu je bilo oštro, u bradi jamica, kukasti nos nekom prilikom polomljen, a jagodice istaknute.

Kretao se gipko kao svaki Zaštitnik, ali delovao je nekako iskonskije od većine njih. Umesto kao lovac koji se kreće kroz šumu, on je bio poput nemog senovitog grabljivca kojeg plen ne vidi sve dok očnjaci ne sevnu.

Stigoše do raskrsnice gde je nekoliko Čubajnovih gardista držalo stražu duž jednog hodnika. Mačevi su im bili za bokovima, a bele dolame su im bile izobražene Plamenom Tar Valona. Jedan diže ruku.

„Dopušteno mi je da uđem“, kaza Gavin. „Amirlin...“

„Sestre još nisu završile“, neprijateljski odbrusi stražar.

Gavin stisnu zube, ali ništa nije mogao da uradi u vezi s tim. On i Slit se udaljiše nekoliko koraka i stadoše da čekaju sve dok - napokon - iz sobe pod stražom ne izađoše tri Aes Sedai. Delovale su uznemireno. Odoše, a za njima su dva vojnika nosila nešto umotano u belu tkaninu. Telo.

Naposletku, dvojica gardista nevoljno se skloniše u stranu i propustiše Gavina i Slita. Oni požuriše niz hodnik i uđoše u malu čitaonicu. Gavin se pokoleba ispred vrata; osvrnuvši se, baci pogled niz hodnik. Video je neke Prihvaćene kako gvirkaju iza jednog ugla i došaptavaju se. Sa ovim poslednjim ubistvom mučki su umorene čak četiri sestre. Egveni su ruke bile pune posla, jer je pokušavala da zauzda ađahe da se ne vrate međusobnom nepoverenju. Sve je upozorila da budu na oprezu i naložila sestrama da nikuda ne idu same. Crni ađah dobro poznaje Belu kulu, pošto su njegove članice tu godinama živele. Pomoću kapija one mogu da se ušunjaju u hodnike i počine ubistvo.

To je makar zvanično objašnjenje za te smrti. Gavin nije bio potpuno ubeđen u to. Žurno uđe u prostoriju, a Slit pođe za njim. Unutra je bio lično Čubajn. Zgodni čovek krajičkom oka pogleda Gavina i neznatno se namršti. „Lorde Trakande.“

„Kapetane", odgovori Gavin, posmatrajući prostoriju. Bila je otprilike tri kvadratna koraka velika, s jednim stolom uza suprotni zid i ugljenim gorionikom, koji nije bio zapaljen. Bronzana podna svetiljka gorela je u jednom uglu, a okrugli tepih pokrivao je skoro čitav pod. Taj tepih je ispod stola bio umrljan nekakvom tamnom tečnošću.

„Trakande, zar zaista misliš da ćeš otkriti nešto što je sestrama promaklo?", upita Čubajn i prekrsti ruke.

„Tražim druge stvari", odgovori Gavin i pođe napred. Kleknu da pogleda tepih.

Čubajn frknu, pa izađe u hodnik. Garda Kule držače stražu sve dok sluge ne dođu da očiste prostoriju. Gavin ima veoma malo vremena.

Slit priđe jednom od stražara koji je stajao odmah s unutrašnje strane dovratka. Prema njemu nisu bili onako neprijateljski raspoloženi kao prema Gavinu. Nije mu još pošlo za rukom da prokljuvi zašto se prema njemu tako ponašaju.

„Bila je sama?", upita Slit tog čoveka promuklim glasom.

„Da“, odgovori stražar, odmahujući glavom. „Nije trebalo da zanemari Amirlinin savet."

„Ko je ona bila?"

„Kateri Nepvue, iz Belog ađaha. Sestra je već dvadeset godina."

Gavin zagunđa nastavljajući da puzi preko poda, ispitujući tepih. Četiri sestre iz četiri različita ađaha. Dve su podržavale Egvenu, jedna je podržavala Elaidu, a jedna nije bila ni na čijoj strani i tek se skoro vratila u Kulu. Sve su bile ubijene na različitim spratovima Kule u različita doba dana.

To svakako izgleda kao delo Crnog ađaha. Oni nisu tražili tačno određene mete, već samo zgodne. Ali sve to njemu nije delovalo kako treba. Zašto ne bi noću Putovale u odaje sestara i ubijale ih na spavanju? Zašto niko nije osetio usmeravanje kako dopire s mesta gde su te žene ubijene?

Slit je pažljivo osmotrio vrata i bravu. Kada je Egvena saopštila Gavinu da može da obiđe poprišta ubistava ako baš želi, on je zamolio da povede Slita sa sobom. Prilikom Gavinovih prethodnih susreta s tim Zaštitnikom, Slit je pokazao ne samo to da je besprekorno poman, već i od poverenja.

Gavin nastavi da traga. Egvena je uznemirena zbog nečega - ubeđen je u to. Nije u potpunosti otvorena u vezi s tim ubistvima. Nije našao nikakve zaseke ni na tepihu ni na podu, niti na nameštaju u skučenoj sobici.

Egvena je tvrdila kako ubice dolaze kapijama, ali on nije našao nikakve dokaze u prilog tome. Istina, oni još nije preterano upućen u kapije, a ljudi navodno mogu da ih otvore tako da vise iznad tla i ništa ne zaseku - ali zašto bi Crni ađah mario zbog toga? Sem toga, ova prostorija je tako sićušna da mu se čini da bi bilo veoma teško ući u nju a pri tome ne ostaviti ama baš nikakvog traga.

„Gavine, dođi ovamo“, reče mu Slit. Niži čovek je i dalje klečao pored dovratka.

Gavin mu priđe. Slit pomeri rezu u bravi nekoliko puta. „Moguće je da su ova vrata otvorena na silu“, tiho kaza. „Vidiš li ovu ogrebotinu na rezi? Ovakva brava može da se otvori tako što se u nju uvuče tanana alatka i njome gurne reza, pa se pritisne brava. To može da se izvede veoma tiho.“

„Zašto bi Crni ađah morao da obija vrata?“, upita Gavin.

„Možda su Putovale u hodnik, pa onda nastavile peške sve dok nisu ugledale svetlo koje se nazire kroz dovratak", pretpostavi Slit.

„Zašto onda ne bi samo otvorile kapiju na drugu stranu?"

„Usmeravanje bi upozorilo ženu u sobi", odgovori Slit.

„Istina", saglasi se Gavin, pa pogleda krvavu mrlju. Sto je bio postavljen tako da leđa onoga koji sedi za njim budu okrenuta ka vratima. Od takvog razmeštaja Gavina je zasvrbelo između plećaka. Ko tako okreće sto? Aes Sedai koja misli da je potpuno bezbedna i koja želi da sedi tako da joj spoljašnje stvari ne skreću pažnju, eto ko. Aes Sedai, koje uprkos svem svom lukavstvu ponekad deluju kao da im nagon za samoočuvanje nije ni najmanje razvijen.

Ili možda jednostavno ne razmišljaju kao vojnici. Takvim stvarima se bave njihovi Zaštitnici. „Je li imala Zaštitnika?"

„Ne", odgovori Slit. „Znam je od ranije. Nije ga imala.“ On se pokoleba. „Nijedna od ubijenih sestara nije imala Zaštitnike."

Gavin pogleda Slita i izvi obrvu.

„To ima smisla", nastavi Slit. „Ko god da ubija, ne želi da na to upozorava Zaštitnike."

„Ali zašto ubiti nožem?" upita Gavin. Sve četiri su bile tako ubijene. „Crni ađah ne mora da poštuje Tri zaveta. Mogle su da upotrebe Moć i da njome ubiju. To je neposrednije i lakše."

„Ali time bi se i dovele u opasnost da upozore žrtve ili one oko njih", primeti Slit.

I to je dobro uočeno. Ali svejedno, nešto u vezi s tim ubistvima nije mu kako treba.

Ili možda on to samo mlati praznu slamu, upinjući se da nađe nešto što bi mogao da radi kako bi bio od pomoći. Jednim delom sebe kao da je mislio da će Egvena možda smekšati prema njemu ako bude mogao da joj pomogne s tim slučajem. Možda bi mu i oprostila što ju je spasao iz Kule za vreme seanšanskog napada.

Čubajn trenutak kasnije uđe u prostoriju. „Verujem da je tvoje gospodstvo imalo sasvim dovoljno vremena", ukočeno kaza. „Došlo je osoblje da očisti sobu."

Nemogući čovek!, pomislio je Gavin. Zar mora da bude toliko prezriv prema meni? Trebalo bi da...

Ne. Gavin natera sebe da obuzda svoju narav. To nekada nije bilo ni izbliza tako teško.

Zašto je Čubajn toliko neprijateljski raspoložen prema njemu? Gavin se zapita kako bi njegova majka izašla na kraj s takvim čovekom. Ne razmišlja prečesto o njoj, pošto se onda svaki put seti Al’Tora. Tom ubici je bilo dopušteno da izađe iz Bele kule! Egvena ga je držala u šaci, ali ga je pustila.

Istina, Al’Tor je Ponovorođeni Zmaj, ali Gavin duboko u sebi želi da se susretne sa Al’Torom držeći mač u ruci i zabijajući čelik kroz njega, bio on Ponovorođeni Zmaj ili ne.

Al’Tor bi te rastrgao služeći se Jednom moći, kazao je sebi. Ponašaš se kao budala, Gavine Trakande. Ali njegova mržnja prema Al’Toru nastavila je da tinja.

Jedan od Čubajnovih gardista priđe, pa poče nešto da priča i pokazuje ka vratima. Čubajn je delovao ljuto zbog toga što nisu oni otkrili obijenu bravu. Garda Kule ne služi da ispituje zločine - sestrama to nije potrebno, a one su svejedno daleko bolje u takvim istragama. Ali Gavin vidi kako Čubajn žarko želi da može da zaustavi ta ubistva. Čuvanje Kule i njenih žitelja deo je njegove dužnosti.

Dakle, on i Gavin imaju isti cilj - ali Čubajn se ponaša kao da je to nadmetanje između njih. Mada njegovu stranu u suštini jeste porazio Brin sa svojima prilikom podele Kule, pomislio je Gavin. A što se njega tiče, ja sam jedan od Brinovih miljenika.

Gavin nije Zaštitnik, ali jeste prijatelj sa Amirlin. Obeduje s Brinom. Kako li to izgleda Čubajnu, naročito sada kada je Gavinu dato ovlašćenje da istražuje ubistva?

Svetlosti!, pomisli Gavin kada ga Čubajn mrsko pogleda. On misli kako pokušavam da zauzmem njegovo mesto. Misli da ja želim da postanem visoki zapovednik Garde Kule!

Ta pomisao je besmislena. Gavin može da bude prvi princ mača - trebalo bi da bude prvi princ mača - predvodnik andorskih vojski i kraljičin čuvar. On je sin Morgaze Trakand, jedne od najuticajnijih i najmoćnijih vladarki u istoriji Andora. On nema nikakve želje da tom čoveku preotme položaj.

Ali to Čubajnu zacelo ne izgleda tako. Osramoćen zbog seanšanskog razornog napada, on mora da se oseća kao da mu je nameštenje u opasnosti.

„Kapetane", obrati mu se Gavin, „možemo li da razgovaramo nasamo?"

Čubajn sumnjičavo pogleda Gavina, pa klimnu prema hodniku. Njih dvojica se povukoše. Bojažljive sluge su čekale napolju, spremne da očiste krv.

Čubajn prekrsti ruke i odmeri Gavina od glave do pete. „Šta hoćeš od mene, moj lorde?"

Često naglašava stalež. Samo spokojno, pomislio je Gavin. I dalje se stidi zbog načina kako je upao u Brinov tabor. On nije takav čovek. Život sa Omladincima i zbunjenost pa sramota zbog događaja za vreme i nakon slamanja Kule promenili su ga u velikoj meri. On ne može da nastavi tim putem.

„Kapetane", obrati mu se Gavin, „zahvalan sam na tome što si mi dozvolio da pregledam ovu prostoriju."

„Nisam imao mnogo izbora."

„To shvatam - ali svejedno sam ti zahvalan. Meni je od velike važnosti da Amirlin vidi kako sam od pomoći. Ako otkrijem nešto što je sestrama promaklo, to bi mi veoma značilo."

„Da", odgovori mu Čubajn, mrko ga gledajući. „Uveren sam da bi."

„Možda će me onda naposletku prihvatiti za svog Zaštitnika."

Čubajn trepnu. „Svog... Zaštitnika?"

„Da. Nekada se činilo sigurnim da će me prihvatiti, ali sada... pa, ako budem pomogao sa ovom istragom, možda će to stišati bes koji oseća prema meni." Diže ruku i uhvati Čubajna za rame. „Zapamtiću tvoju pomoć. Zoveš me lordom, ali meni je moja titula sada beznačajna. Sve što želim jeste da budem Egvenin Zaštitnik i da je čuvam."

Čubajn nabra veđe, a onda klimnu i kao da se opusti. „Čuo sam te dok si pričao. Tražiš belege kapija. Zašto?“

„Mislim da ovo nije delo Crnog ađaha“, odgovori Gavin. „Mislim da je ovde posredi Sivi čovek, ili nekakav drugi ubica. Možda neki Prijatelj Mraka među osobljem? Mislim, pogledaj kako su ove žene ubijene. Noževima."

Čubajn klimnu. „Bilo je i tragova borbe. To su pomenule sestre koje su sprovodile istragu. Knjige su srušene sa stola. Misle da je to učinila žena koja se koprcala dok je umirala."

„Zanimljivo", reče Gavin. „Da sam ja Crna sestra, koristio bih Jednu moć, bez obzira na to što bi druge mogle da je osete. Žene u Kuli sve vreme usmeravaju; to ne bi bilo sumnjivo. Sputao bih svoju žrtvu tkanjima, ubio je pomoću Moći, a onda pobegao pre nego što iko pomisli da je to čudno. Ne bi bilo nikakvog koprcanja."

„Možda", reče mu Čubajn. „Ali Amirlin je izgleda uverena da je ovo delo Crnih sestara."

„Razgovaraču s njom i videti zašto", reče Gavin. „Ali za sada bi možda trebalo da napomeneš onima koje sprovode istragu kako bi bilo pametno da razgovaraju sa slugama. Mislim, s obzirom na ovo o čemu smo pričali."

„Da... mislim da ću to možda i uraditi." Čovek klimnu, delujući manje ugroženo.

Njih dvojica se odmaknuše jedan od drugoga, a Čubajn mahnu slugama da uđu i počnu sa čišćenjem. Slit zamišljeno izađe iz prostorije. Nosio je nešto stisnuto između prstiju. „Crna svila", kaza. „Nema načina da se sazna potiče li od napadača."

Čubajn uze tkaninu. „Neobično."

„Malo je verovatno da bi jedna Crna sestra stavljala do znanja ko je i šta je time što nosi crninu", primeti Gavin. „Ali nekom običnom ubici tamne boje bi mogle biti potrebne za skrivanje."

Čubajn umota niti u maramicu i stavi ih u džep. „Odneću ovo Siejni Sedai." Zvučao je zadivljeno.

Gavin klimnu Slitu, pa njih dvojica odoše.

„Bela kula ovih dana vrvi od sestara koje su se vratile i od novih Zaštitnika", tiho reče Slit. „Kako bilo ko - ma koliko se dobro krio - može da odeven u crninu stigne do gornjih spratova a da ne privuče pažnju na sebe?"

„Navodno su Sivi ljudi u stanju da izbegnu tuđu pažnju", odgovori Gavin. „Mislim da je ovo još dokaza u prilog tome. Hoću da kažem da mi deluje neobično što niko zapravo nije video te Crne sestre. Imamo previše pretpostavki."

Slit klimnu, odmeravajući tri polaznice koje su se sakupile da blenu u gardiste. Videše Slita kako ih posmatra, pa zacikaše jedna drugoj pre nego što pobegoše.

„Egvena zna više nego što govori", reče Gavin. „Razgovaraču s njom."

„Pod pretpostavkom da će te primiti", kaza Slit.

Gavin razdraženo zagunđa. Spustiše se niz nekoliko prolaza do sprata na kojem je Amirlinina radna soba. Slit je ostao s njim - njegova Aes Sedai, jedna Zelena po imenu Hatori, retko kada ima neke dužnosti za njega. I dalje merka Gavina da joj bude Zaštitnik; a pošto ga Egvena toliko dovodi do ludila, Gavin se čak nosio mišlju da pusti Hatori da ga veže.

Ne. Zapravo nije tako. On voli Egvenu, iako ga ona izluđuje. Nije mu bilo lako da odluči da digne ruke od Andora - a Omladince neće ni da spominje - zarad nje. Ali ona i dalje odbija da ga veže za sebe.

Gavin stiže do njene radne sobe i priđe Silvijani. Žena je sedela za svojim urednim i sređenim stolom Čuvarke u predvorju ispred Egvenine radne sobe. Ona pogleda Gavina očima iz kojih se iza njene maske Aes Sedai nije moglo ništa pročitati. Pretpostavljao je da joj se on ni najmanje ne dopada.

„Amirlin piše veoma važno pismo", reče mu Silvijana. „Možeš da sačekaš."

Gavin zausti.

„Zatražila je da je niko ne prekida", kaza mu Silvijana, vraćajući se onome što je čitala s jednog lista hartije. „Možeš da sačekaš."

Gavin uzdahnu, ali klimnu. Tad ga Slit pogleda u oči i pokaza mu da će on da ide. Zašto je uopšte i dopratio Gavina dotle? Neobičan je to čovek. Gavin mu mahnu u znak pozdrava, a Slit ode niz hodnik.

Predvorje je bilo jedna veličanstvena prostorija s debelim crvenim tepihom i drvenim obrubom na kamenim zidovima. Iz iskustva je znao da nijedna stolica nije udobna, ali u toj prostoriji beše i jedan prozor. Gavin mu priđe kako bi udahnuo vazduha i položi ruke na uvučeni kamen, bacajući pogled preko dvorišta Bele kule. Na toj visini, vazduh je delovao svežije i hladnije.

Ispod je video novo zaštitničko vežbalište. Staro je raskopano kada je Elaida počela da gradi svoju palatu. Niko nije siguran šta će Egvena na kraju uraditi s tom građevinom.

Na vežbalištu je gužva i gomila prilika mačuje, trči i učestvuje u dvobojima. S prilivom izbeglica, vojnika i najamnika, ima mnogo onih koji sebe doživljavaju dostojnim toga da budu Zaštitnici. Egvena je otvorila vežbalište za sve koji žele da se obučavaju i da pokušaju da se dokažu, a namerava i da progura da se narednih nekoliko nedelja što više žena uzdigne do šala.

Gavin je nekoliko dana proveo vežbajući, ali aveti ljudi koje je ubio dole deluju prisutnije. Vežbalište pripada njegovom prošlom životu - vremenu pre nego što je sve pošlo po zlu. Drugi Omladinci su se s lakoćom - i zadovoljstvom - vratili tom životu. Džisao, Radžar, Darent i većina ostalih njegovih zapovednika već su odabrani za Zaštitnike. Neće proći dugo pre nego što od njegove družine ne ostane niko - izuzev njega.

Brava na unutrašnjim vratima škljocnu, pa se začuše prigušeni glasovi. Gavin se okrenu i ugleda Egvenu, odevenu u zeleno i žuto, kako prilazi da razgovara sa Silvijanom. Čuvarka ga pogleda krajičkom oka, a njemu se učini da joj na licu vidi tračak mrštenja.

Egvena ga ugleda. Lice joj je zračilo spokojem Aes Sedai - veoma brzo je postala umešna u tome - a on shvati da se oseća pomalo nelagodno.

„Jutros se zbila još jedna smrt“, tiho kaza on, prilazeći joj.

„Zapravo", odgovori mu Egvena, „to se dogodilo sinoć."

„Moramo da razgovaramo", izusti Gavin.

Egvena i Silvijana se zgledaše. „U redu", odgovori mu Egvena, pa se vrati u svoju radnu sobu koracima skladnim kao da lebdi.

Gavin pode s njom, ne gledajući Čuvarku. Amirlinina radna soba je jedna od najveličanstvenijih prostorija u Kuli. Zidovi su zastrti drvetom s bledim šarama, izrezbarenim u bajkovite prizore, čudesno razrađene do najsitnijih pojedinosti. Ognjište je bilo od mermera, a pod od tamnocrvenog kamena isečenog u dijamantske oblike. Na Egveninom velikom izrezbarenom stolu bile su dve svetiljke u obliku žena koje dižu ruke, a plamen im gori između dlanova.

Na jednom zidu bile su police s knjigama, koje kao da su raspoređene prema veličini i boji umesto po temi. Te knjige su bile ukrasne, donete da ispune Amirlininu radnu sobu dok se Egveni ne ukaže prilika da odabere knjige za sebe.

„Šta to smatraš toliko neodložnim?", upita Egvena sedajući za svoj sto.

„Ubistva", odgovori Gavin.

„Šta s njima?"

Gavin zatvori vrata. „Egvena, plamen me spalio, zar moraš da mi pokazuješ Amirlin baš svaki put kada razgovaramo? Zar ne mogu da s vremena na vreme razgovaram sa Egvenom?"

„Pokazujem ti Amirlin", odgovori Egvena, „zato što odbijaš da je prihvatiš. Kada to budeš učinio, možda ćemo moći da pređemo na nešto drugo."

„Svetlosti! Naučila si da pričaš kao jedna od njih."

„To je zato što jesam jedna od njih", odgovori mu ona. „Odale su te reči koje si odabrao da izgovoriš. Amirlin ne mogu da služe oni koji odbijaju da prihvate njenu vlast."

„Prihvatam te", reče joj Gavin. „Egvena, zaista te prihvatam. Ali zar ti nije važno da imaš ljude koji znaju tebe, a ne samo titulu?"

„Sve dok znaju da poslušnosti mora biti.“ Izraz lica joj se ublaži. „Još nisi spreman, Gavine. Žao mi je.“

On stisnu zube. Nemoj da planeš, pomislio je. „U redu. Onda - u vezi sa ubistvima. Shvatili smo da nijedna od ubijenih žena nije imala Zaštitnika."

„Da, dobila sam izveštaj o tome", odgovori mu Egvena.

„Bez obzira na to", nastavi on, „to mi je navelo misli na jedno važnije pitanje. Nemamo dovoljno Zaštitnika."

Egvena se namršti.

„Egvena, pripremamo se za Poslednju bitku", reče joj Gavin. „A još ima sestara bez Zaštitnika. Mnogo sestara. Neke su imale jednog, ali nakon njegove smrti nikada nisu uzele drugog. Druge nikada nisu želele da imaju Zaštitnike. Mislim da to ne možeš da priuštiš."

„A šta bi ti da uradim?" upita ona i prekrsti ruke. „Da naredim ženama da uzmu Zaštitnike?"

„Da."

Ona se zasmeja. „Gavine, Amirlin nema takvu moć."

„Neka onda Dvorana to učini."

„Ne znaš šta pričaš. Odabir i prihvatanje Zaštitnika jeste veoma lična i osetljiva odluka. Nijedna žena ne bi trebalo da bude primorana na to."

„Pa“, odgovori Gavin, ne prihvatajući da bude zastrašen, „odluka da se pođe u rat takođe je lična i osetljiva - ali ljudi se na sve strane pozivaju da ratuju. Osećanja ponekad nisu važna koliko je važno preživljavanje.

Zaštitnici čuvaju sestre u životu, a ubrzo će sve Aes Sedai biti od ključne važnosti. Troloka će biti legije i legije. Svaka sestra će na bojnom polju biti vrednija od stotinu vojnika, a svaka sestra koja bude Lečila spasiće na desetine života. Aes Sedai su dobro koje pripada čitavom čovečanstvu. Ti ne smeš da priuštiš da one budu bez zaštite."

Egvena ustuknu, možda zbog žara u njegovim rečima. A onda, potpuno neočekivano, klimnu glavom. „Gavine, možda u tim rečima ima... mudrosti."

„Iznesi to pred Dvoranu", kaza joj Gavin. „Egvena, odluka neke sestre da ne veže za sebe Zaštitnika zapravo je sebičnost. Ta veza čoveka čini boljim vojnikom, a biće nam potrebna svaka moguća prednost. To će takođe pomoći u sprečavanju onih ubistava."

„Videću šta može da se uradi u vezi s tim", reče mu Egvena.

„Da li bi htela da mi dopustiš uvid u izveštaje koje dobijaš od sestara?", upita Gavin. „Mislim, u vezi sa ubistvima?"

„Gavine", odgovori mu ona, „dopustila sam ti da učestvuješ u istrazi jer sam mislila kako bi bilo dobro da se stvari sagledaju s drugačijeg gledišta.

Ako bih ti dala njihove izveštaje, to bi samo uticalo na tebe da izvedeš iste zaključke kao one.“

„Bar mi jedno reci“, na to joj kaza on. „Jesu li sestre iskazale zabrinutost da ovo možda nije delo Crnog ađaha? Da je ubica možda Sivi čovek ili Prijatelj Mraka?"

„Ne, nisu“, odgovori Egvena, „jer znamo da ubica to nije."

„Ali sinoć su vrata bila obijena. A žene su ubijene noževima, a ne pomoću Jedne moći. Nema nikakvih tragova kapija ili..."

„Ubici je dostupna Jedna moć", reče mu Egvena veoma pažljivo. „A možda ne koriste kapije."

Gavin je pogleda iskosa. To mu zazvuča kao odgovor žene koja zaobilazi svoj zavet što joj zabranjuje da laže. „Imaš tajne", optuži je on. „Ne samo preda mnom - već pred čitavom Kulom."

„Tajne su ponekad nužne, Gavine."

„Zar ne možeš da mi ih poveriš?" Oklevao je. „Egvena, zabrinut sam da će ubica krenuti i na tebe. Ti nemaš Zaštitnika."

„Nesumnjivo da će ona s vremenom doći po mene." Igrala se nečim na svom stolu, što je ličilo na stari kožni remen, kakav se koristio za kažnjavanje zločinaca. Čudno.

Ona? „Molim te, Egvena", stade da je preklinje. „Šta se dešava?"

Ona ga odmeri, pa uzdahnu. „U redu. Ovo sam kazala ženama koje sprovode istragu. Možda bi trebalo da kažem i tebi. Jedna od Izgubljenih je u Beloj kuli."

On spusti šaku na balčak. „Šta? Gde? Držiš li je u zarobljeništvu?"

„Ne", odgovori Egvena. „Ona je ubica."

„Ti to znaš?"

„Znam da je Mesana ovde; snevala sam da je tako. Krije se među nama. A sada su četiri Aes Sedai mrtve? To je ona, Gavine. To je jedino što ima smisla."

On proguta sva svoja pitanja. O Snevanju zna veoma malo, ali ona ima taj Talenat. Kaže se da liči na Proricanje.

„Nisam kazala čitavoj Kuli", nastavi Egvena. „Zabrinuta sam da će one, ako saznaju da je jedna od sestara među njima u potaji zapravo Izgubljena, opet početi s podelama, kao pod Elaidom. Sve ćemo sumnjičiti jedna drugu.

I ovako je dovoljno loše, kada misle da Crne sestre Putuju u Kulu i ubijaju, ali tako barem ne sumnjiče jedna drugu. Možda će Mesana misliti da ne znam za nju. Ali eto, to je tajna koju su molio da znaš. Ne lovimo neku Crnu sestru, već jednu od Izgubljenih."

Bilo je zastrašujuće i pomisliti na to - ali ništa više nego na Ponovorođenog Zmaja kako tumara svetom. Svetlosti, Izgubljena u Kuli deluje uverljivije nego to što je Egvena Amirlin Tron! „Izaći ćemo na kraj s tim", reče joj on, zvučeći daleko samouverenije nego što se zapravo osećao.

„Odredila sam sestre da ispitaju prošlost svih u Kuli“, reče mu Egvena. „A druge sestre motre na sumnjive reči ili postupke. Naći ćemo je. Ali ne vidim kako bismo mogle postići da žene budu bezbednije a da pri tome ne potaknemo sveopštu daleko opasniju paniku."

„Zaštitnici", odlučno joj reče Gavin.

„Razmisliću o tome, Gavine. Ali sada mi je potrebno nešto od tebe."

„Ako je to u mojoj moći, Egvena." Zakorači prema njoj. „Znaš to."

„Je li tako?" zajedljivo ga upita ona. „U redu. Hoću da prestaneš da noću stražariš ispred mojih vrata."

„Šta? Egvena, ne!"

Ona odmahnu glavom. „Vidiš? Tvoj prvi odgovor jeste da moju odluku dovedeš u pitanje."

„Zaštitnikova je dužnost da dovodi u pitanje odluke svoje Aes Sedai kada su nasamo!" To ga je Hamar naučio.

„Gavine, ti nisi moj Zaštitnik."

To ga ućutka.

„Sem toga", nastavi Egvena, „ti ne bi ni mogao da zaustaviš nekog Izgubljenog. Ovu bitku će voditi sestre, a ja strogo pazim kakve štitove postavljam. Hoću da moje odaje deluju primamljivo. Ako bude pokušala da me napadne, možda ću moći da je uhvatim u zasedu."

„Zar sebe koristiš kao mamac?" Gavin je jedva bio u stanju da izusti te reči. „Egvena, to je ludost!"

„Ne. To je očaj. Gavine, žene za koje sam ja odgovorna umiru. Ubijaju ih noću, i to u trenutku kada nam je svaka od tih žena potrebna, kao što si i sam rekao."

Prvi put se kroz njenu masku probi iznurenost; začu se umor u njenom glasu i ona se malčice poguri. Sklopi šake ispred sebe, iznenada delujući istrošeno.

„Odredila sam sestre da istraže sve što možemo da nađemo o Mesani", nastavi Egvena. „Ona nije ratnik, Gavine. Ona je upravnik i neko ko priprema planove. Ako budem uspela da se suočim s njom, moći ću da je porazim. Ali najpre moramo da je pronađemo. Izlaganje sebe je samo jedan od mojih planova - a u pravu si kada kažeš da je opasan. Ali preduzela sam velike mere predostrožnosti."

„To mi se nimalo ne dopada."

„Ne tražim od tebe odobrenje." Odmeri ga. „Moraćeš da imaš poverenja u mene."

„Ali imam poverenja u tebe“, odgovori joj on.

„Sve što tražim jeste da to makar jednom pokažeš."

Gavin stisnu zube. Onda joj se pokloni i izađe iz njene radne sobe, pokušavajući - bezuspešno - da zadrži vrata da se ne zalupe prejako dok ih je zatvarao. Silvijana mu uputi pogled pun neodobravanja dok je prolazio pored nje.

Odatle je pošao na vežbalište, iako mu je tamo bilo nelagodno. Potrebno mu je mačevanje.

Egvena duboko uzdahnu, pa se zavali i sklopi oči. Zašto joj je tako teško da obuzdava osećanja kada se nosi s Gavinom? Nikada se ne oseća tako lošom Aes Sedai kao kada razgovara s njim.

U njoj se komešalo tako mnogo osećanja, nalik na razna vina koja su se prolila i pomešala: bes zbog njegove tvrdoglavosti, izgarajuća žudnja za njegovim naručjem, zbunjenost zbog svoje nesposobnosti da to dvoje odvoji.

Gavin ume da joj uđe pod kožu i u srce. Ta njegova strast je opčinjujuća. Zabrinuta je zbog mogućnosti da je to zarazi ako ga veže za sebe. Da li to tako radi? Kakav je osećaj biti vezan i osećati tuđa osećanja?

Želi da ima to s njim, tu povezanost koju drugi imaju. A jeste važno da pored sebe ima ljude na koje se može osloniti da će joj protivrečiti, ali nasamo. Ljude koji je poznaju kao Egvenu, a ne kao Amirlin.

Ali Gavin je previše razuzdan i još mu se ne može verovati.

Pogledala je svoje pismo novom kralju Tira, u kojem mu objašnjava kako Rand preti da će polomiti pečate. Njen plan da ga zaustavi zavisiće od toga hoće li joj poći za rukom da prikupi podršku od ljudi kojima veruje. O Darlinu Sisneri ima oprečne izveštaje. Neki kažu da je on jedan od Randovih najvećih uzdanica, dok drugi tvrde da se ubraja među Randove najveće protivnike.

Na tren je odložila pismo, a onda pribeležila neke misli o tome kako se obratiti Dvorani u vezi s pitanjem Zaštitnika. Gavin je izneo izvrstan stav, mada je otišao predaleko i dao sebi previše slobode. Molba upućena ženama koje nemaju Zaštitnike da ih izaberu, uz objašnjenje svih prednosti i isticanje činjenice kako bi to moglo da spase živote i pomogne da se Senka porazi... to bi bilo prikladno.

Ona nasu sebi čaja od metvice iz čajnika koji joj je stajao na stolu, sa strane. Za divno čudo, u poslednje vreme se ne kvari onako često, a sad čaj ima baš lep ukus. Nije saopštila Gavinu drugi razlog što je od njega zatražila da noću ne bude pred njenim vratima. Ne može da zaspi zato što zna da je on tamo, svega nekoliko stopa od nje. Brine se da će popustiti i da će mu otvoriti vrata.

Silvijanin remen nije mogao da joj skrši volju, ali Gavin Trakand se tome opasno približava.

Grendal je predvidela glasnikov dolazak. Čak i tu, u njenom najtajnijem skrovištu, njegov dolazak nije bio neočekivan. Izabrani ne mogu da se sakriju od Velikog gospodara.

Skrovište nije bilo palata, letnjikovac ili drevna tvrđava. Bila je to pećina na jednom ostrvu za koje niko ne mari, u delu Aritskog okeana gde niko nikada ne zalazi. Koliko ona zna, nigde u blizini nema ničeg zanimljivog ili vrednog pažnje.

Smeštaj je tu stvarno grozan. Za to mesto, koje ima svega tri odaje, stara se šestoro njenih lošijih mezimaca. Ulaz je zatvorila kamenom, tako da je kapija jedini način da se uđe i izađe. Sveža voda navire iz jednog prirodnog kladenca, a hranu je ranije uskladištila, dok vazduh dopire kroz pukotine u kamenu. Tu je memljivo i bedno.

Drugim rečima, to je upravo onakvo mesto gde je niko ne bi tražio, niti očekivao da će je tu naći. Svi znaju da Grendal ne može da podnese nedostatak raskoši. To jeste istina. Ali najbolje u vezi s predvidljivošću jeste to što ti predvidljivost na kraju omogućava da učiniš ono neočekivano.

Nažalost, ništa od toga se ne odnosi na Velikog gospodara. Dok se opuštala na divanu postavljenom žutom i plavom svilom, Grendal je gledala otvorenu kapiju pred sobom. Glasnik je bio jedan čovek neuglednog lika i preplanule kože, u crno- crvenoj odeći. Nije ni progovorio - njegovo prisustvo jeste poruka. Jedna od njenih mezimica - prelepa crnokosa žena krupnih smeđih očiju, nekada tairenska visoka gospa - zurila je u kapiju. Delovala je prestravljeno. Grendal se upravo tako osećala.

Sklopila je drvene korice knjige Obasjana u snegu, pa je ustala. Na sebi je imala haljinu od tanke crne svile protkane trakama strejta. Prošla je kroz kapiju pazeći da deluje samouvereno. Moridin je stajao u svojoj palati od crnog kamena. U toj prostoriji nije bilo nameštaja: samo založeno ognjište. Veliki gospodaru! Vatra po tako toplom danu? Zadržala je staloženost i nije počela da se znoji.

On se okrenu prema njoj, a crne mrlje saa zaigraše mu u očima. „Znaš zašto sam te pozvao.“ To nije bilo pitanje.

„Znam.“

„Aran’gar je mrtva i izgubljena za nas - i to pošto je Veliki gospodar poslednji put preselio njenu dušu. Čovek bi pomislio da su ti ovakve stvari prešle u naviku, Grendal."

„Živim da bih služila, Nae’blise“, odgovori ona. Samouverenost! Mora da deluje samouvereno.

On se pokoleba, premda tek na tren. Dobro. „Zacelo ne želiš da kažeš da je Aran’gar postala izdajica."

„Šta?“, upita Grendal. „Ne, naravno da ne.“

„Kako je onda to što si ti učinila služenje?"

Grendal zalepi sebi na lice izraz zabrinutosti i zbunjenosti. „Pa, sledila sam zapovest koju sam dobila. Zar nisam ovde da bih bila pohvaljena?"

„Daleko od toga“, zajedljivo odgovori Moridin. „Tvoja neiskrena zbunjenost mene neće zavarati, ženo.“

„Nije neiskrena", odvrati Grendal, pripremajući svoju laž. „Premda nisam očekivala da Veliki gospodar bude srećan zbog toga što je ostao bez jednog Izabranog, dobitak je očigledno vredan te cene."

„Kakav dobitak?", procedi Moridin. „Dopustila si da te iznenade i da pri tome nastrada jedan od Izabranih! Trebalo je da se upravo na tebe možemo osloniti da izbegavaš Al’Tora."

On ne zna da je ona vezala Aran’gar i ostavila je da umre; misli da je to bila greška. Dobro. „Iznenađena?", upita ona, zvučeći zgroženo. „Mislim, stvarno... Moridine, kako možeš pomisliti da sam dopustila da me on slučajno pronađe!"

„To si učinila namerno!"

„Naravno", odvrati Grendal. „Samo što ga nisam za ruku dovela do Natrinove humke. Lijus Terin nikada nije mogao da vidi činjenice ispred nosa. Moridine, zar ne shvataš? Kako će se Lijus Terin nositi sa onim što je učinio? Uništio je čitavu tvrđavu - jedan grad u malom, sa stotinama žitelja? Usmrtio je nevine ljude da bi ostvario svoj cilj! Hoće li mu to lako pasti?"

Moridin se pokoleba. Ne, nije razmišljao o tome. Ona se nasmeši u sebi. Al’Torov čin za njega ima savršenog smisla. To je bio najlogičniji, te stoga i najrazumniji put do cilja. Ali što se Al’Tora tiče... njegov um je pun sanjarenja o časti i vrlini. Taj događaj mu neće prijati, a to što pred Moridinom o njemu priča kao o Lijusu Terinu samo će pojačati taj utisak. Ti postupci će rastrzati Al'Tora, pokidati mu dušu, raskrvariti srce. Imaće košmare i nositi breme griže savesti na plećima kao da je jaram teško natovarenih kola.

Nejasno se sećala kako je to bilo kada je načinila onih prvih nekoliko koraka prema Senci. Je li ikada osećala taj glupi bol? Nažalost - da. Ali to ne važi za sve Izabrane. Semirhag je od samog početka bila iskvarena do srži. Ali ostali su išli različitim putevima do Senke, uključujući Išamaela.

Prepoznala je sećanja na to tako daleko vreme u Moridinovim očima. Nekada nije bila sigurna ko je taj čovek, ali sada jeste. Lice je drugačije, ali duša je ista. Da, on dobro zna kako se Al’Tor oseća.

„Kazao si mi da ga povredim" reče mu Grendal. „Kazao si mi da mu nanesem duševni jad. Ovo je bio najbolji način. Aran’gar mi je pomogla, mada nije pobegla kada sam joj predložila. Ona se oduvek previše napadno suočavala sa svojim nevoljama. Ali sigurna sam da će Veliki gospodar naći druge alatke. Povukle smo opasan potez, za koji je plaćena cena. Ali dobitak... Sem toga, Lijus Terin sada misli da sam mrtva. To je velika prednost."

Ona se nasmeši. Ne s prevelikim užitkom, već samo s malim zadovoljstvom. Moridin se namršti, pa se pokoleba i skrenu pogled. Ni u šta. „Rečeno mi je da te ne kažnjavam - za sada“, naposletku reče on, mada nije zvučao kao da mu je drago zbog toga.

Jesu li to bila uputstva neposredno od Velikog gospodara? Koliko ona zna, svi Izabrani u ovom dobu moraju da odu k njemu u Šajol Gul da bi primili naređenja. Ili makar da pretrpe posetu onog groznog stvora Šaidara Harana. Sada izgleda da se Veliki gospodar neposredno obraća Nae’blisu. Zanimljivo. I zabrinjavajuće.

To znači da je kraj veoma blizu. Nije ostalo mnogo vremena za kočoperenje. Ona će postati Nae’blis i zavladati ovim svetom kao svojim vlasništvom kada se Poslednja bitka okonča.

„Mislim", poče Grendal, „kako bi trebalo da..."

„Drži se podalje od Al’Tora", naredi joj Moridin. „Naređeno je da ne budeš kažnjena, ali ne vidim nikakvog razloga ni da te hvalim. Da, Al’Tor možda jeste povređen, ali ti si ipak urušila naš plan i koštala nas korisne alatke."

„Naravno", glatko odgovori Grendal. „Služiću onako kako je po volji Velikom gospodaru. Svejedno nisam nameravala da predložim da napadnem Al’Tora. On misli da sam mrtva, pa je najbolje da ostane ubeđen u to dok ja za sada delam negde drugde."

„Drugde?“

Grendal je potrebna pobeda - i to očigledna. U mislima je stala da razmatra različite planove koje je iskovala, birajući koji će od njih najverovatnije uspeti. Ne može da napadne Al’Tora? Pa u redu. Onda će doneti Velikom gospodaru nešto za čime on odavno žudi.

„Perin Ajbara", kaza Grendal. Osećala se izloženo zbog toga što mora da otkrije svoje namere Moridinu. Više voli da svoje spletke zadrži za sebe. Međutim, čisto sumnja da bi joj pošlo za rukom da izađe s tog sastanka a da mu ne kaže. „Doneću ti njegovu glavu." .

Moridin se okrenu prema vatri, pa sklopi ruke iza leđa. Zagledao se u plamen.

Ona se zapanji kada oseti znoj kako joj klizi niz veđe. Šta? Ona je u stanju da izbegava vrelinu i hladnoću. Šta nije u redu? Zadržala je usredsređenost... jednostavno nije radilo. Ne ovde. Ne blizu njega.

To ju je duboko onespokojilo.

„On je važan“, reče Grendal. „Proročanstva..."

„Znam kako proročanstva glase", tiho joj reče Moridin. Nije se okrenuo. „Kako bi ti to učinila?"

„Moje uhode su otkrile gde mu je vojska", odgovori Grendal. „Več sam pokrenula neke stvari u vezi s njim, za svaki slučaj. Zadržala sam jednu skupinu Nakota Senke, koji mi je dat kako bih izazivala metež, a pripremila sam klopku. Al’Tora će slomiti i upropastiti ako izgubi Ajbaru."

„I više od toga", tiho reče Moridin. „Ali to ti neće uspeti. Njegovi ljudi imaju kapije. Pobeći će ti.“

„Ja..."

„Pobeći će ti", tiho ponovi Moridin.

Znoj joj je skliznuo niz obraz, pa niz bradu. Nehajno ga obrisa, ali veđe nastaviše da joj se rose.

„Dođi“, kaza Moridin, pa se zaputi od kamina prema spoljnom hodniku.

Grendal pođe za njim, radoznalo ali uplašeno. Moridin je povede do obližnjih vrata, u jednom zidu od istog onog crnog kamena, pa ih otvori.

Grendal pođe za njim unutra. Duž zidova uzane prostorije bile su police, a na njima desetine - možda i stotine - predmeta Moći. Unutrašnja tmino!, pomislila je. Odakle mu ih toliko?

Moridin ode na kraj sobe, onda poče da prebira predmete na jednoj polici. Grendal uđe, osećajući strahopoštovanje. „Je li to gromkoplje?", upita, pokazujući dugo, tanano parče metala. „Tri štapa vezivanja? Rema’kar? Oni delovi..."

„To je nebitno", odgovori on kada odabra predmet.

„Ako bih samo mogla da..."

„Grendal, blizu si toga da izgubiš naklonost", reče joj on i okrenu se, držeći dug metalni predmet u obliku klina, srebrnast i s velikom metalnom glavom ukrašenom zlatnim intarzijama. „Našao sam samo dva ova. Drugi se trenutno koristi u dobru svrhu. Ti možeš da upotrebiš ovaj."

„Snoklin?" upita ona i razrogači oči. Koliko je samo žarko želela da ima jedan od njih! „Našao si dva?"

On potapša glavu snoklina, a ovaj mu nestade iz ruke. „Znaš gde ćeš da ga nađeš?"

„Da", odgovori ona, sve gladnija za njim. To je predmet velike Moći. Koristan na veoma mnogo raznih načina.

Moridin zakorači prema njoj, gledajući je pravo u oči. „Grendal", kaza joj tihim i opasnim glasom. „Znam ključ za ovaj predmet. On neće biti upotrebljen protiv mene, niti protiv drugih Izabranih. Veliki gospodar će znati ako to učiniš. Ne želim da se dalje udovoljava tvojoj očiglednoj navici - bar ne dok Ajbara ne bude mrtav.“

„Ja... da, naravno." Odjednom oseti kako joj je hladno. Kako to da tu oseća hladnoću - i to dok se i dalje znoji?

„Ajbara ume da hoda Svetom snova“, reče joj Moridin. „Pozajmiću ti još jednu alatku, čoveka s dve duše. Ali on je moj, baš kao što je taj klin moj. Baš kao što si ti moja. Razumeš li?“

Ona klimnu. Nije mogla drugo. Prostorija kao da se odjednom zamrači. Taj njegov glas... zvučao je, samo slabašno, poput glasa Velikog gospodara.

„Ali reći ću ti sledeće“, nastavi Moridin, pa pruži desnu ruku i uhvati je za bradu. „Velikom gospodaru će biti drago ako uspeš. Veoma drago. Ono što ti je darovano sa škrtošću biće nagomilano na tebe sa slavom."

Ona obliznu suve usne. Ispred nje, Moridinov pogled se izgubi u daljini. „Moridine?“, kolebljivo ga upita.

On nije obraćao pažnju na nju, već joj pusti bradu i priđe zidu. S jednog stola je uzeo obimnu knjigu s koricama od blede kože. Okrenu neku stranicu i jedan trenutak provede iščitavajući je. Tek joj je onda mahnuo da priđe.

Ona oprezno to učini. Bila je zatečena kada je pročitala šta je na njoj.

Unutrašnja tmino! „Kakva je ovo knjiga?", napokon joj pođe za rukom da izusti. „Odakle ova proročanstva?"

„Odavno su mi poznata", tiho joj odgovori Moridin, i dalje izučavajući ono što je u knjizi. „Ali ne mnogim drugima, čak ni Izabranim. Žene i muškarci koji su iznedrili ova proročanstva bili su izdvojeni i sami. Svetlost ne sme da sazna za ove reči. Mi znamo njihova proročanstva, ali oni nikada neće saznati naša."

„Ali ovo...", kaza ona opet iščitavajući odlomak. „Ovde piše da će Ajbara umreti!"

„Svako proročanstvo može da se tumači na mnogo načina", odgovori joj Moridin. „Ali da. Ovo Proricanje kaže da će Ajbara umreti od naše ruke. Grendal, donećeš mi glavu tog vuka. A kada to budeš učinila, sve što budeš tražila biće tvoje." On glasno sklopi knjigu. „Ali pazi šta ti kažem - ako pretrpiš neuspeh, izgubićeš ono što si stekla. I mnogo više od toga."

Mahnu rukom i otvori joj prolaz; njena slabašna sposobnost da dodirne Istinsku moć - to joj nije bilo oduzeto - omogućilo joj je da vidi izvrnuta tkanja kako se zarivaju u vazduh i kidaju ga, cepajući rupu u tkanju Šare. Vazduh sa zamreška. Znala je da će je prolaz odvesti u njenu skrivenu pećinu.

Ona ode bez reči. Nije imala poverenja u sebe da joj glas neće podrhtavati.