Tornjevi ponoći

50 Biranje neprijatelja

Elejna je sa strepnjom sedela, ruku sklopljenih u krilu, slušajući daleku tutnjavu. Namerno se odlučila za prestonu dvoranu, umesto manje svečane zvanične prijemne dvorane. Danas joj je potrebno da je ljudi vide kao kraljicu.

Prestona dvorana je zapanjujuća, s veličanstvenim stubovima i kitnjastim ukrasima. Sa obe strane sobe u dvostrukim redovima stoje upaljene podne svetiljke, a te redove prekidaju samo stubovi. Ispred njih su gardisti u belom i crvenom, čiji oklopni prsnici blistaju koliko su uglačani. S mermernim stubovima slaže se debeli grimizni tepih, u čijem je središtu izatkan zlatni andorski lav. Tepih vodi prema Elejni, koja nosi Ružinu krunu. Haljina joj je skrojena u skladu s tradicijom, a ne onim šta se trenutno nosi na dvoru; rukavi su joj široki, s rubovima predviđenim da padaju preko šake, završavajući se zlatom izvezenim vrhom.

Ta šara se ponavljala na prsniku, dovoljno visokom da bude skroman, ali i dovoljno dubokom da sve podseti kako je Elejna žena. I to neudata. Njena majka se na početku svoje vladavine udala za čoveka iz Kairhijena. Možda se neki ljudi pitaju hoće li Elejna uraditi isto kako bi tamo učvrstila svoju vlast.

Tutnjava u daljini se opet oglasi. Polako se navikava na buku zmajeva. Nije baš istovetna grmljavini - tiša je i pravilnija.

Elejnu su učili kako da sakrije uznemirenost. Najpre njeni učitelji, a nakon toga Aes Sedai. Šta god neki ljudi mislili, Elejna Trakand može da obuzdava svoju narav kada joj je to potrebno. Držala je ruke u krilu i silila sebe da zadržava jezik za zubima. Bilo bi daleko gore da pokaže uznemirenost nego da pokaže bes.

Dijelin je sedela u stolici blizu prestola. Dostojanstvenoj ženi je zlatna kosa slobodno padala oko ramena i ona je nešto tiho vezla. Dijelin je govorila da je to opušta i da joj omogućava da nešto radi rukama dok su joj misli zauzete. Elejnina majka nije prisutna. Danas bi ona budila preveliku pometnju.

Elejna sebi nije mogla da priušti ono što može Dijelin. Nju moraju da vide kako predvodi. Nažalost, „predvođenje" često ima oblik sedenja na prestolu: pogleda uprtog pravo preda se, iščekuje i za to vreme zrači rešenošću i vlašću. Valjda je prikaz do sada završen?

Još jedan tutanj. Možda i nije.

Čula je tiho čavrljanje kako dopire iz primaće odaje, koja se nalazila pored prestone dvorane. Visoka sedišta su još u Kaemlinu primila kraljevski poziv da se sastanu s kraljicom i razmotre potrebe da se uredi čistoća ljudi koji borave van gradskih zidina. Taj sastanak će se održati kada sat otkuca pet, ali u pozivu se nagoveštavalo da Visoka sedišta dođu dva sata ranije.

Trebalo bi da je poruka sročena tako da bude krajnje očigledna. Elejna će danas uraditi nešto veoma važno, pa poziva Visoka sedišta da dođu ranije kako bi mogla da uživaju u zvanično dopuštenom prisluškivanju. Dobro su snabdeveni pićem, mesnim predjelima i voćem u primaćoj sobi. Čavrljanje koje čuje verovatno su nagađanja šta će ona otkriti.

Kad bi samo znali. Elejna je ruke držala u krilu. Dijelin je nastavila da veze, cokćući zbog pogrešnog boda.

Nakon skoro neizdrživog čekanja, zmajevi prestadoše da grme i Elejna oseti kako se Birgita vraća u palatu. To što ju je poslala s tom skupinom bio je najbolji način da zna kada će se oni vratiti. Danas sve mora da se dogodi u pravom trenutku. Elejna udahnu i izdahnu kako bi se primirila. Eto. Birgita je sada zacelo u dvoru.

Elejna klimnu kapetanu Gajbonu. Vreme je da se dovedu zatvorenici.

Odred gardista uđe trenutak kasnije, vodeći tri osobe. Uplakana Arimila i dalje je dežmekasta, uprkos zatočeništvu. Ta starija žena je lepa - ili bi to bila da nije u ritama. Njene krupne smeđe oči bile su razrogačene od straha, kao da misli da će je Elejna možda svejedno pogubiti.

Elenija je imala više vlasti nad sobom. Ona, baš kao i druge dve, bila je lišena svoje lepe haljine i umesto nje je nosila dronjavu odoru, ali umila se i svoju zlatnu kosu skupila u urednu punđu. Elejna ne izgladnjuje niti muči svoje zatvorenice. Možda joj jesu neprijatelji, ali nisu izdajnice Andora.

Elenija odmeri Elejnu. Ono njeno vučje lice bilo je zamišljeno i proračunato. Da li ona zna gde je nestala vojska njenog muža? Ta oružana sila bila je kao skriveni nož, pribijen Elejni uz leđa. Niko od njenih izviđača nije mogao da otkrije gde se nalazi. Svetlosti! Nevolje povrh nevolja.

Poslednja žena bila je Nijana Araun, vitka i bleda žena čija je crna kosa izgubila sjaj u zarobljeništvu. Ona je delovala slomljeno i pre nego što ju je Elejna zarobila, a držala se podalje od druge dve.

Tri žene su bile doterane do podnožja postolja na kojem se nalazio presto, a onda primorane da kleknu. Kairhijenske velmože bučno su se kroz hodnik vraćale s prikaza zmajeva. Pretpostaviće da su slučajno nabasali na Elejninu predstavu.

„Kruna prima Nijanu Araun, Eleniju Sarand i Arimilu Marn“, glasno obznani Elejna. Njene reči stišaše razgovore - kako andorskih velmoža u primaćoj sobi, tako i kairhijenskih u hodniku.

Od njih tri, samo se Elenija usudi da digne pogled. Elejna ga dočeka svojim, hladnim i nepokolebljivim kao kamen, a žena pocrvene pre nego što opet obori oči. Dijelin odloži svoj vez, pomno gledajući šta se dešava.

„Kruna je pomno razmišljala o vas tri“, izjavi Elejna. „Vaš zabludeli rat protiv Trakanda ostavio vas je bez prebijene pare, a vaši naslednici i potomci odbili su zahteve za otkupninu. Napustile su vas vaše rođene kuće.“

Njene reči odzvanjale su veličanstvenom prestonom dvoranom. Žene pred njom pokloniše se još dublje.

„To ovu krunu stavlja pred tešku odluku", nastavi Elejna. „Smeta nam vaše uznemirujuće postojanje. Možda bi vas neke kraljice ostavile da čamite u tamnici, ali meni to bazdi na neodlučnost. Samo biste trošile moja sredstva, a ljudi bi šaputali o tome kako da vas oslobode."

Dvorana zamre, i čulo se samo promuklo disanje zatvorenica.

„Ova kruna nije sklona neodlučnosti", izjavi Elejna. „Na današnji dan, kuće Sarand, Marn i Araun lišene su svojih titula i imanja, a njihovi posedi oduzeti su u korist krune, u znak odmazde za njihove zločine."

Elenija oštro uzdahnu dižući pogled. Arimila zastenja, kljoknuvši na tepih s lavom u središtu. Nijana nije nikako ni odgovorila. Delovala je obamrlo.

Iz primaće sobe smesta se začu žamor. To je bilo gore od pogubljenja. Kada velmože završe na gubilištu, bivaju pogubljene makar sa svojim titulama - tako da je pogubljenje na neki način znak da su bili dostojni protivnici. Titule i posedi prelaze na njihove naslednike, a kuća opstaje.

Ali ovo... ovo je nešto što bi malo kraljica pokušalo. Ako Elejna počne da oduzima posede i novac u korist prestola, druge velmože će se ujediniti protiv nje. Mogla je da pretpostavi o čemu se razgovara u susednoj prostoriji. Osnova njene vlasti nije sigurna. Njeni saveznici, koji su stajali uz nju suočeni sa opsadom i s mogućnošću da i oni budu pogubljeni, sada bi vrlo lako mogli početi da se predomišljaju.

Najbolje je da bude brza. Elejna mahnu i gardisti digoše tri zatvorenice na noge, pa ih povedoše u stranu. Uvek prkosna, Elenija je delovala zgranuto. U suštini, taj proglas je bio osuda na smrt. Što je pre moguće, one će počiniti samoubistvo - radije nego da se suoče sa svojim kućama.

Birgita je prepoznala da je to znak za nju. Ona na čelu kairhijenskih velmoža uđe u dvoranu. Oni su pozvani na prikaz novog andorskog oružja za „odbranu od Senke" i bila je to izmešana skupina. Najvažniji u njoj su verovatno ili Bertam Saigan ili Lorstrum Esnan.

Bertam je oniži čovek, zgodan na izvestan način - mada se Elejni ne dopada kako Kairhijenjani briju teme i posipaju ga puderom. Za pojasom je nosio veliki nož - mačevi su zabranjeni u kraljičinom prisustvu - i izgleda da ga je uznemirilo to kako se Elejna ponela prema zatvorenicama. I trebalo bi da ga to uznemiri. Rand je veoma slično kaznio njegovu rođaku Kolaver, mada to nije zahvatilo čitavu njenu kuću. Ona se obesila radije no da se suoči s tom sramotom.

Njena smrt uzdigla je Bertama, i mada je on dobro pazio da u javnosti ne talasa protiv Randove vladavine, Elejnini izvori izdvojili su ga kao jednog od najvećih potajnih napadača na Randa u Kairhijenu.

Lorstrum Esnan bio je tih i mršav čovek, koji je hodao držeći ruke sklopljene iza leđa i imao običaj da gleda niz nos. Baš kao ostali u toj skupini, bio je odeven u tamnu odeću po kairhijenskoj modi, a na kaputu je imao pruge u bojama svoje kuće. Uzdigao se nakon Randovog odlaska iz Kairhijena. U očajničkim vremenima ljudi brzo napreduju, a taj čovek nije prebrzo krenuo protiv Randa, ali nije ni sklopio savezništvo s njim. Ta sredina davala mu je moć, a ima onih koji šapuću o tome da on namerava da preotme presto.

Sem te dvojice, među ostalim Karhijenjanima bilo je raznoraznog plemstva. Ejlil Rijatin nije bila glava svoje kuće, ali otkad je njen brat nestao - a sve se više čini da je zapravo mrtav - preuzela je vlast. Rijatini su moćna kuća. Vitka i sredovečna žena bila je visoka za jednu Kairhijenjanku i bila je u tamnoplavoj haljini s raznobojnim prugama, oblikovanoj obručima provučenim kroz suknje. Njena porodica je veoma skoro držala Sunčev presto, premda manje-više nakratko, i dobro je poznata kao neko ko glasno podržava Elejnu.

Lord i gospa Osijelin, lord i gospa Čulijandred, lord i gospa Hamarašle i lord Mavabvin okupili su se iza onih koji su bih važniji od njih. Svi su oni bili osrednjeg uticaja i svi - iz ovog ih onog razloga - verovatne prepreke za Elejnu. Bio je to skup pažljivo ošišane kose i napuderisanih temena, širokih haljina na ženama a kaputa i pantalona na muškarcima i čipke na rubovima rukava.

„Moji lordovi i gospe", kaza Elejna, nakon što imenova svaku kuću ponaosob. „Jeste li uživali u prikazu koji vam je Andor upriličio?"

„Zaista jesmo, veličanstvo", odgovori vižljasti Lorstrum, skladno se klanjajući. „To oružje je veoma... zanimljivo."

Očigledno pokušava nešto da sazna. Elejna u sebi blagoslovi svoje učitelje zbog toga što su uporno tražili od nje da razume Igru kuća. „Svi znamo da se Poslednja bitka bliži", poče Elejna. „Mislila sam da bi najbolje bilo da Kairhijen bude obavešten o snazi svog najvećeg i najbližeg saveznika. U bliskoj budućnosti moraćemo da se oslonimo jedni na druge."

„Jamačno, veličanstvo", odgovori Lorstrum.

„Veličanstvo", istupi Bertam. Niski čovek prekrsti ruke. „Uveravam te, Kairhijen je ushićen andorskom snagom i postojanošću."

Elejna ga pogleda. Da li joj on to nudi podršku? Ne, izgleda da i on čeprka, pitajući se da li će Elejna sebe proglasiti pretendentom na Sunčev presto. Trebalo bi da su njene namere do sada već jasne - to što je poslala jedan deo Družine u grad bilo je očigledan potez, skoro previše očigledan za istančane Kairhijenjane.

„Kamo sreće da Kairhijenom vlada ista takva postojanost", oprezno odgovori Elejna.

Nekoliko njih klimnu, nesumnjivo se nadajući da ona namerava da presto ponudi nekome od njih. Ako jednome od njih pruži andorsku podršku, to bi njemu ili njoj obezbedilo sigurnu pobedu. A njoj bi obezbedilo naklonjenog kralja ili kraljicu.

Neko drugi bi možda to i pokušao. Ne i ona. Taj presto biće njen.

„Stupanje na presto je veoma tanana stvar", primeti Lorstrum. „U prošlosti se to pokazalo... opasnim. Stoga su mnogi kolebljivi."

„Odista", odgovori Elejna. „Ne zavidim Kairhijenu na nesigurnosti u kojoj se poslednjih nekoliko meseci nalazi." I sada nastupa pravi čas. Elejna duboko udahnu. „Suočen sa andorskom snagom, čovek bi pomislio da je ovo očigledno vreme za sklapanje snažnih savezništava. Zapravo, presto je veoma skoro zadobio veoma bogate posede. Upravo mi je sinulo da ti posedi nemaju staratelje."

Zavlada potpuni muk. Šaputanje u susednoj prostoriji zamre. Jesu li to oni dobro čuli? Da li je Elejna to ponudila posede u Andoru stranom plemstvu?

Ona prikri smešak. Lagano, neki od njih shvatiše šta se dešava. Lorstrum joj se lukavo nasmeši, pa joj neznatno klimnu glavom.

„Kairhijen i Andor od davnina dele bliskost", nastavi Elejna kao da joj je ta pomisao upravo sinula. „Naši lordovi žene se vašim gospama, naše gospe udaju se za vaše velmože i delimo mnogobrojne veze, kako po krvi tako i po naklonosti. Rekla bih da bi mudrost nekoliko kairhijenskih velmoža uveliko doprinela mom dvoru, a možda bi oni mogli i da me poduče o mom nasleđu sa očeve strane."

Ona pogleda Lorstruma pravo u oči. Da li će se on primiti? Njegovi posedi u Kairhijenu zapravo su mali, a njegov uticaj trenutno je veliki - ali to se može preokrenuti. Posedi koje je ona oduzela trima zatvorenicama smatraju se jednim od najpoželjnijih u njenoj zemlji.

O n mora da to uviđa. Ako ona silom stupi na kairhijenski presto, i narod i plemstvo pobuniće se protiv nje. Ako su njene sumnje ispravne, to je delimično Lorstrumova krivica.

Ali šta ako ona nekim kairhijenskim plemićima da posede u Andoru? Šta ako stvori višestruke veze između te dve zemlje? Šta ako dokaže da im neće preoteti titule - već da je voljna da nekima od njih podari veće posede? Hoće li to biti dovoljno da dokaže kako ne namerava da preotme zemlju od kairhijenskog plemstva i da je da svojim ljudima? Da li će im to ublažiti brige?

Lorstrum je pogleda pravo u oči. „Uviđam velike mogućnosti za sklapanje savezništva."

Bertam je klimao glavom u znak da ceni to što je kazala. „I ja mislim da se to može dogovoriti." Naravno, ni jedan ni drugi nemaju namere da se odreknu svojih poseda. Samo nameravaju da steknu imanja u Andoru. I to bogata.

Ostali se zgledaše. Gospa Osijelin i lord Mavabvin bili su prvi koji su shvatili šta se dešava. Progovoriše istovremeno, nudeći savezništvo.

Elejna primiri svoje plahovito srce, pa se zavali u presto. „Ostao mi je samo još jedan posed koji mogu da podarim", kaza ona. „Ali mislim da može biti podeljen." Jedan deo dobiće i Ejlil, kako bi zadobila njenu naklonost i nagradila je za podršku. A sada sledi drugi deo njene spletke. „Gospo Sarand", obrati se Elejna zadnjem delu dvorane.

Elenija istupi, odevena u svoje rite.

„Kruna nije nemilosrdna", kaza Elejna. „Andor ne može da ti oprosti bol i patnju koju si izazvala. Ali druge zemlje ne muče takva sećanja. Reci mi, ako bi ti kruna pružila mogućnost da stekneš nove posede, da li bi je prihvatila?"

„Nove posede, veličanstvo?", upita Elenija. „Na koje to posede misliš?"

„Ujedinjenje Andora i Kairhijena otvorilo bi mnoge prilike", objasni Elejna. „Možda si čula za savezništvo koje je kruna sklopila sa Geldanom.

Možda si čula za tek obnovljene zemlje na zapadu kraljevstva. Ovo je vreme za velike prilike. Ako bih tebi i tvom suprugu našla mesto da obrazujete novo sedište u Kairhijenu, da li biste prihvatili to što nudim?"

„Ja... svakako bih razmislila o tome, veličanstvo", odgovori Elenija, pokazujući tračak nade.

Elejna se okrenu kairhijenskim velmožama. „Da bi bilo šta od svega ovoga stupilo na snagu", reče, „biće mi potrebna vlast da govorim i u ime Andora i u ime Kairhijena. Šta mislite, koliko bi moglo potrajati da se to upriliči?"

„Vrati me u moju domovinu kroz jedan od onih čudnih prolaza", odgovori Lorstrum, „i daj mi sat vremena."

„Veličanstvo, meni je potrebno svega pola sata", ubaci se Bertam gledajući Lorstruma.

„Sat vremena", odgovori Elejna, dižući ruke. „Dobro se spremite."

„Dobro", kaza Birgita kada se vrata manje odaje zatvoriše. „Šta se za ime krvave leve ruke Mračnoga upravo odigralo?"

Elejna sede. Uspelo joj je! Ili makar deluje kao da je uspelo. Postavljena stolica bila je udobna nakon tvrdog Lavljeg prestola. Dijelin joj sede zdesna, a Morgaza je sedela s njene leve strane.

„Odigralo se to", objasni Morgaza, „da je moja kći briljantna."

Elejna se nasmeši u znak zahvalnosti, ali Birgita se namršti. Elejna je osećala njenu zbunjenost. Ona je bila jedina u prostoriji s njima; moraju da sačekaju sat vremena kako bi videle prave učinke Elejninog spletkarenja.

„Dobro", reče Birgita. „Dala si gomilu andorske zemlje kairhijenskom plemstvu."

„Da bi ih potkupila", dopuni Dijelin. Nije delovala ubeđeno koliko Morgaza. „Pametan potez, veličanstvo, ali opasan."

„Opasan?", upita Birgita. „Krv i pepeo, da li bi neko - molim vas - ovoj glupači mogao da objasni zašto je potkupljivanje briljantno ili pametno? Nije kao da ga je Elejna otkrila.“

„Ovo je više od poklona", objasni Morgaza. Neverovatno, ali uzela je da sipa čaj prisutnima u prostoriji. Elejna nije mogla da se seti da je u životu videla svoju majku kako sipa čaj. „Glavna prepreka da Elejna ovlada Kairhijenom bila je to što bi na nju gledali kao na osvajača."

„Da, pa?“, upita Birgita.

„Zato je ona stvorila veze između dve zemlje", odgovori Dijelin, prihvatajući od Morgaze šoljicu tremalkinškog crnog. „Time što je onoj skupini podarila posede u Andoru, pokazala je kako nema namere da zanemari ili osiromaši kairhijensko plemstvo."

„Pored toga“, nastavi sad Morgaza, „sama je postala manje neobična. Da je preuzela presto, stekla bi i posede koje presto ima - pa tako postala jedina koja ima imanje u obe zemlje. Sada će biti jedna od mnogih."

„Ali to je opasno", ponovi Dijelin. „Lorstrum nije popustio zbog potkupljivanja."

„Nije?", upita Birgita mršteći se. „Ali..."

„U pravu je", reče Elejna i otpi čaj. „Popustio je zato što je uvideo da mu pružam priliku da se dokopa oba prestola."

Razgovor zamre.

„Krvavi pepeo", naposletku opsova Birgita.

Dijelin klimnu. „Elejna, stvorila si neprijatelje koji mogu da te zbace s prestola. Ako bi ti se nešto desilo, dobri su izgledi da bilo Lorstrum bilo Bertam pokušaju da se dokopaju obe zemlje."

„Računam na to", odgovori Elejna. „Oni su trenutno dvojica najmoćnijih velmoža u Kairhijenu, naročito pošto se Dobrejn nije vratio kud god da ga je Rand odveo. Ako se oni trude da podrže predstavu o zajedničkom vladaru, zapravo imamo izgleda da se to ostvari."

„Oni će podržavati samo zato što uviđaju priliku da otmu za sebe oba prestola!", upozori Dijelin.

„Bolje da odabereš svoje neprijatelje nego da živiš u neznanju", kaza Elejna. „U suštini sam ograničila broj svojih takmaca. Videli su zmajeve i zbog toga postali zavidni. Onda sam im pružila priliku da ne samo dođu do tog oružja, već da udvostruče svoje bogatstvo. A povrh toga, usadila sam im zrnce mogućnosti da će jednoga dana možda biti proglašeni za kralja."

„I tako će pokušati da te ubiju", bezizražajno kaza Birgita.

„Možda", odgovori Elejna. „Ili će možda pokušati da me podriju. Ali ne za mnogo godina - rekla bih da će do tada proći najmanje jedna decenija. Ako bi sada napali, to bi dovelo do opasnosti da se zemlje opet podele. Ne, oni će najpre učvrstiti svoje položaje i uživati u svom bogatstvu. Tek kada se uvere da stoje na sigurnom - i da je meni pažnja popustila - tek će tada povući svoje poteze. Srećom, dvojica ih je, što će mi omogućiti da poteram jednog protiv drugog. A za sada smo stekli dva pouzdana saveznika - ljude koji žarko žele da ja uspem da stupim na Sunčev presto. Oni će mi uručiti moju krunu."

„A zarobljenica?", upita Dijelin. „Elenija i druge dve? Da li zaista nameravaš da im nađeš posede?"

„Da“, odgovori Elejna. „To što sam učinila za njih zapravo je veoma blagonaklono. Kruna će preuzeti njihove dugove i onda im pružiti priliku za novi početak u Kairhijenu, ako sve ovo uopšte urodi plodom. Biće dobro da andorsko plemstvo tamo ima posede, mada ću verovatno morati da im ih podarim izdvajajući te posede iz svojih kairhijenskih imanja."

„Bićeš okružena neprijateljima", reče joj Birgita, odmahujući glavom.

„Kao i obično", odgovori Elejna. „Srećom, imam tebe da paziš na mene, zar ne?"

Ona se nasmeši Zaštitnici, sve vreme znajući da Birgita oseća njenu uznemirenost. Biće to dug sat u iščekivanju.