Tornjevi ponoći

11 Neočekivano pismo

„Nije moguće da misle kako ću ja ovo potpisati“, reče Elejna bacajući hrpu hartije na pod pored svoje stolice.

„Malo je verovatno da to zaista misle", reče joj Dijelin. Njena zlatna kosa bila je besprekorna, odlučno lice potpuno staloženo, a vitko telo dostojanstvenog držanja. Ta žena je besprekorna! Nije pošteno da ona deluje tako besprekorno dok se Elejna oseća kao krmača, natovljena i zrela za klanje.

U ognjištu u Elejninoj primaćoj sobi vatrica je veselo pucketala. U ibriku na jednoj polici bilo je vina, ali njoj je to, naravno, zabranjeno. Ako joj još neko ponudi krvavo kozje mleko...

Birgita je stajala nehajno naslonjena na suprotni zid, a zlatna pletenica padala joj je preko desnog ramena, u oštroj suprotnosti s crvenim kaputom belog okovratnika i kao nebo plavim čakširama. Nasula je sebi šolju čaja i nasmešila se dok ju je prinosila ustima, vesela zbog Elejnine razdraženosti. Elejna je to osećala kroz vezu!

U sobi su bile samo njih tri. Pošto je primila predlog od Elorijeninog glasnika, Elejna mu je objasnila kako mora da nasamo „razmotri" tu ponudu i vratila se u primaću sobu. Pa, razmotrila ju je i smatra je smećem, što i jeste!

„Ovo je uvreda", reče pokazujući stranice na podu.

„Elejna, nameravaš li da ih doveka držiš u zatočeništvu?", upita Dijelin, izvijajući obrvu. „Ne mogu priuštiti da plate otkup posle toga koliko su potrošili za vreme nadmetanja za Nasleđe. To znači da je na tebi da odlučiš."

„Ma neka trunu!", odvrati Elejna i prekrsti ruke. „Digli su vojske protiv mene i stavili Kaemlin pod opsadu!"

„Da“, odgovori joj Dijelin bezizražajnim glasom. „Čini mi se da sam bila prisutna."

Elejna tiho opsova sebi u bradu, pa ustade i poče da korača napred-nazad. Birgita je pogleda; obe dobro znaju kako je Melfana predložila da Elejna izbegava da se zamara. Elejna tvrdoglavo pogleda svoju Zaštitnicu pravo u oči, a onda nastavi da korača. Plamen je spalio i plamen spalio onu krvavu babicu! Hodanje nije iznurujuće.

Elorijen je jedan od poslednjih glasnih protivnika Elejninoj vladavini i stvara joj najviše nevolja - s mogućim izuzetkom Džarida Saranda. Ovi poslednji meseci označili su početak dugog iskušavanja za Elejnu. Kakav će stav zauzeti glede izvesnih pitanja? Koliko će lako popuštati pod pritiskom? Koliko liči na majku?

Trebalo bi da znaju da nju nije lako zastrašiti. Ali žalosna je istina da ona trenutno stoji povrh klimavog stuba od visoko naslaganih šoljica. Svaka od tih šoljica je jedna andorska plemićka kuća; neke od njih podržale su je spremno i svojevoljno, a druge nevoljno. Vrlo malo tih šoljica je izdržljivo i postojano koliko bi ona volela.

„Zarobljene velmože su sredstvo", reče Elejna. „Tako ih i treba gledati."

Dijelin klimnu. Ta plemkinja ume da izaziva Elejnu i tera je da posegne za odgovorima za koje i jedna i druga znaju da joj je potrebno da ih nađe.

„Sredstvo je beznačajno ako se na kraju ne utroši", primeti Dijelin. Držala je pehar s vinom. Spaljena žena.

„Da“, saglasi se Elejna, „ali utrošiti neko sredstvo ni na šta značilo bi pročuti se po nemarnosti."

„Sem ako ne prodaš nešto neposredno pre nego što se njegova vrednost sunovrati", odvrati Dijelin. „Mnogi trgovci su nazivani budalama što prodaju ledenu papriku s popustom, samo da bi ih nazivali pametnima kad su cene još više pale."

„A ovi zarobljenici? Misliš da će njihova vrednost ubrzo pasti?"

„Njihove kuće su ugrožene", reče joj Dijelin. „Elejna, što je tvoj položaj sigurniji, to su ti politički zatvorenici manje vredni. Ne bi trebalo da protraćiš prednost koju imaš, ali ne bi ti trebalo ni da ih držiš u tamnici sve dok nikome više ne bude stalo do njih."

„Mogla bi da ih pogubiš", predloži Birgita.

Obe je zgranuto pogledaše.

„Šta je?“, upita Birgita. „To zaslužuju, a tako bi se i pročulo da si čvrste ruke.“

„To nije u redu“, odgovori joj Elejna. „Ne bi trebalo da budu ubijeni zato što su podržali nekog drugog u polaganju prava na presto. Nema izdaje kada nema kraljice."

„Dakle, naši vojnici mogu da ginu, ali velmože će biti krvavo oslobođene?", upita Birgita - a onda diže ruku pre nego što Elejna stiže da se pobuni. „Elejna, poštedi me predavanja. Razumem. Ne slažem se - ali razumem. Oduvek je bilo tako."

Elejna nastavi da korača napred-nazad. Međutim, usput je stala da zgazi Elorijenin predlog. Birgita je na to prevrnula očima, ali joj je prijalo. „Predlog" je zapravo spisak praznih obećanja, koji se završava zahtevom da Elejna oslobodi zarobljenike zarad „dobra celog Andora". Elorijen tvrdi da pošto zarobljenici nemaju sredstava, kruna treba da ih pomiluje i da ih oslobodi kako bi pomogli u ponovnoj izgradnji zemlje.

Istini za volju, Elejna je razmišljala da učini upravo to. Ali ako ih sada pusti na slobodu, oni će smatrati da ih je Elorijen spasla! Sva moguća zahvalnost koju bi Elena inače pridobila za sebe tako bi završila u krilu njenog takmaca. Krv i krvavi pepeo!

„Vetrotragačice počinju da traže zemlju koju si im obećala", primeti Dijelin.

„Već?"

Starija žena klimnu glavom. „Taj zahtev me i dalje muči. Šta će im takvo parčence zemlje?"

„Zaslužile su ga", odgovori Elejna.

„Možda. Premda to znači da ćeš ti biti prva kraljica u pet pokolenja koja se odrekla dela Andora - ma koliko malog - u korist neke strane sile."

Elejna duboko udahnu i - za divno čudo - oseti se spokojnije. Spaljene promene raspoloženja! Zar joj Melfana nije obećala da će postati manje izražene kako trudnoća odmiče? Ali i dalje povremeno oseća kako joj raspoloženje skače kao lopta u nekoj dečjoj igri.

Elejna se smiri i sede. „To ne mogu da dopustim. Sve kuće traže priliku da se probiju do vlasti."

„Sigurna sam da bi ti činila isto to“, reče joj Dijelin.

„Ne da znam da se Poslednja bitka bliži!", prasnu Elejna. „Moramo da učinimo nešto kako bismo usmerili velmože prema bitnijim stvarima. Nešto što će ih ujediniti sa mnom na čelu, ili makar ubediti da im nije pametno da se sa mnom igraju."

„Ti to možeš da postigneš", upita Dijelin.

„Da“, odgovori Elejna i pogleda ka istoku. „Vreme je da zauzmemo Kairhijen."

Birgita se tiho zagrcnu čajem. Dijelin samo izvi obrvu. „Odvažan potez."

„Odvažan?", upita Birgita pa obrisa bradu. „To je krvavo suludo. Elejna, jedva da držiš i Andor."

„Zbog toga je trenutak još i bolji", kaza joj Elejna. „Uhvatili smo zamah. Sem toga, ako sada krenemo na Kairhijen, to će svima pokazati kako nameravam da budem nešto više od puke kmezave kraljice."

„Čisto sumnjam da bilo ko očekuje tako nešto od tebe", odvrati joj Birgita. „A ako i očekuju - verovatno je to stoga što su u borbama primili previše udaraca u glavu."

„Ona je u pravu, ma koliko neotesana bila", saglasi se Dijelin. Pogleda Birgitu, a Elejna kroz vezu sa svojom Zaštitnicom oseti talas mrskosti. Svetlosti! Šta će biti potrebno da bi te dve počele da se slažu? „Elejna, niko ne sumnja u to da si ti snažna kraljica. Ali to neće sprečiti druge da za sebe pridobiju onoliko moći koliko mogu, pošto znaju kako je malo verovatno da će to moći da zadobiju kasnije."

„Za razliku od moje majke, ja nemam na raspolaganju petnaest godina za učvršćivanje vlasti", odgovori Elejna. „Vidi, svi znamo da je Rand govorio da ću ja preuzeti Sunčev presto. Sada tamo vlada domostrojitelj i čeka na mene - a nakon onoga što se desilo Kolaveru, niko se ne usuđuje da ne posluša Randove proglase."

„Prisvajanjem tog prestola", upozori je Dijelin, „dovešćeš sebe u opasnost da izgledaš kao da ti ga je Al’Tor poklonio."

„Pa?“, upita Elejna. „Andor sam morala da steknem sama, ali nema ničeg lošeg u tome da prihvatim Kairhijen kao njegov dar. Njegovi Aijeli su ga oslobodili. Učinićemo Kairhijenu uslugu time što ćemo sprečiti metež koji bi zavladao prilikom Nasleđivanja. Moje pravo na taj presto je jako - bar u istoj meri kao što je slučaj sa ostalima koji takođe polažu pravo na njega, a oni koji su odani Randu staće uz mene."

„Zar ne dovodiš sebe u opasnost da se preopteretiš?"

„Moguće", odgovori Elejna, „ali mislim da je to vredno te opasnosti. Tako bih jednim potezom mogla da postanem jedan od najmoćnijih vladara još od Artura Hokvinga."

Dalju raspravu sprečilo je učtivo kucanje na vratima. Elejna krajičkom oka pogleda Dijelin, a zamišljeni izraz na licu te žene značio je da ona razmatra te Elejnine reči. Pa, Elejna će svakako posegnuti za Sunčevim prestolom, s Dijelininim odobravanjem ili bez njega. Ta žena postaje sve korisnija u ulozi Elejninog savetnika - hvala Svetlosti što Dijelin nije želela presto za sebe - ali jedna kraljica ne sme dopustiti sebi da upadne u zamku tako što će se previše oslanjati na jednu osobu.

Birgita otvori vrata i propusti gazda Norija, mršavog i krakatog poput rode. Bio je u crvenoj i beloj odeći, a njegovo izduženo lice beše smrtno ozbiljno, kao po običaju. Ispod mišice je nosio svoje kožne korice za spise, zbog čega se Elejna jedva suzdržavala da ne zaječi. „Mislila sam da smo završili za danas.“

„I ja sam tako mislio, veličanstvo", reče joj on. „Ali pojavilo se nekoliko novih pitanja. Mislio sam da bi vam ona možda bila... ovaj... zanimljiva."

„Kako to misliš?"

„Pa, veličanstvo", poče Nori, „znaš da nisam posebno... sklon izvesnim vrstama posla. Ali u svetlu skorašnjih prinova među mojim osobljem, uvideo sam razloge zbog kojih je bilo nužno da usmerim pažnju na druge stvari."

„Pričaš o Harku, zar ne?“, upita Birgita. „Šta radi ta bezvredna pogan?"

Nori je pogleda. „Rekao bih da je... ovaj... pogan." Opet pogleda Elejnu. „Ali prilično je sposoban kada mu se daju prave pobude. Molim te da mi oprostiš ako sam bio previše slobodan, ali mislio sam da je to pametno nakon skorašnjih susreta - i gostiju koji su se nakon njih uselili u tvoje tamnice."

„Gazda Nori, o čemu to pričaš?", upita Elejna.

„Gazdarica Basahin, veličanstvo", odgovori Nori. „Prva uputstva koja sam izdao našem čestitom gazda Harku bila su da drži na oku jedno okupljalište Aes Sedai - izvesnu gostionicu pod imenom Zdravilište.“

Elejna se uspravi u sedištu, osećajući kako je uzbuđenje preplavljuje. Duhara Basahin je učestalo pokušavala da dobije prijem kod Elejne tako što je pretila raznim članovima dvorskog osoblja. Međutim, sada svi oni znaju kako ona ne sme da bude primljena. Bila ona Aes Sedai ili ne, ona je Elaidina predstavnica i Elejna nema namere da s njom ima ikakve veze.

„Stavio si je pod prismotru", željno kaza Elejna. „Molim te, reci mi da si otkrio nešto zbog čega ću moći da proteram tu neizdrživu ženu."

„Dakle, nisam pod osudom?", oprezno upita gazda Nori, i dalje suvoparno. Još je neiskusan kada je reč o uhođenju.

„Svetlosti - ne", reče mu Elejna. „Trebalo je da to lično naredim. Gazda Nori, spasao si me od tog previda. Ako je još to što si otkrio dovoljno dobra vest, lako bih mogla da te poljubim."

To je izazvalo promenu na njemu; oči mu se užasnuto razrogačiše. To beše dovoljno da se Elejna glasno nasmeje, a i Birgita se zakikota. Dijelin nije delovala kao da joj je drago zbog toga. Pa, što se Elejne tiče, može da ide i cucla papak.

„Ovaj... pa“, kaza Nori, „to neće biti neophodno, veličanstvo. Mislio sam da bismo, ako u gradu ima Prijatelja Mraka koji se pretvaraju da su Aes Sedai“ - on je, baš kao drugi, naučio da u Elejninom prisustvu Falion i ostale ne pominje kao Aes Sedai - „možda hteli da pomno pratimo sve one koje su navodno došle iz Bele kule.“

Elejna željno klimnu. Gazda Nori vala ume da trtlja kad hoće!

„Veličanstvo, bojim se da ću morati da te razočaram", reče joj Nori, očigledno primetivši Elejnino uzbuđenje, „ako se nadaš da imam dokaz kako je ta žena Prijateljica Mraka."

„Oh.“

„Međutim", kaza Nori i diže jedan mršavi prst. „Imam razloga da verujem da je Duhara Sedai učestvovala u sastavljanju spisa prema kom se ti ponašaš sa... ovaj... neobičnom merom poštovanja." On baci pogled na stranice koje je Elejna zavrljačila na pod. Na jednoj od njih oštro se ocrtavao otisak njene cipele.

„Duhara se sastajala sa Elorijen?", upita Elejna.

„Odista jeste", odgovori gazda Nori. „Posete postaju sve češće. A i obavljaju se u izvesnoj tajnovitosti."

Elejna pogleda Dijelin. „Zašto Duhara želi da moji takmaci budu oslobođeni?"

Dijelin je delovala onespokojeno. „Nije moguće da je toliko glupa pa da misli kako može da okupi pokret protiv tebe, a naročito služeći se gomilom poraženih vlastelina i gospi koji nemaju ni prebijene pare."

„Veličanstvo?", upita Nori. „Ako bih mogao da primetim nešto..."

„Naravno, gazda Nori."

„Možda Aes Sedai pokušava da stekne blagonaklonost gospe Elorijen. Ne znamo sa potpunom sigurnošću da su njih dve bile zaverenice kada je o ovom predlogu reč; to se jednostavno čini verovatnim, sudeći po učestalosti i vremenu kada su se odvijale posete Aes Sedai. Ali moguće je da ona nema toliko razloga da pruža podršku tvojim neprijateljima koliko ima razloga da bude u milosti makar nekih velmoža u gradu."

To je moguće. Nije verovatno da će se Duhara vratiti u Belu kulu, ma koliko često Elejna predlagala da učini upravo to. Ako bi se vratila, to bi značilo da bi se ona pred Elaidom pojavila praznih ruku i s neprijateljski raspoloženim Andorom. Nijedna Aes Sedai ne odustaje tako lako. Međutim, ako bi mogla da se vrati u Kulu sa izveštajem o odanosti jednog broja andorskih vlastelina, to bi ipak bilo nešto.

„Kada je Duhara izašla iz svoje gostionice da bi posetila Elorijen", upita Elejna, „kako je bila odevena?" Mada je Elorijen pominjala povratak na svoj posed, nije otišla - možda shvatajući da to još nije pametno s političkog stanovišta. Trenutno boravi u svom zamku u Kaemlinu.

„Bila je ogrnuta plaštom, veličanstvo", odgovori Nori. „S namaknutom kapuljačom."

„Skupim ili jeftinim?"

„Ja... ne znam", postiđeno odgovori Nori. „Mogao bih da pozovem gazda Harka..."

„To neće biti potrebno", reče mu Elejna. „Ali kaži mi sledeče - je li išla sama?"

„Ne. Verujem da je sa sobom svaki put vodila veliki broj poslušnika."

Elejna klimnu. Kladila bi se da je Duhara ipak nosila svoj prsten Velike zmije, iako je na sebi imala plašt s namaknutom kapuljačom, ali i da je odabrala veoma skupocen plašt za tu obmanu, kao i da je sa sobom vodila sluge.

„Gazda Nori“, reče Elejna, „bojim se da si izigran."

„Veličanstvo?"

Dijelin je klimala glavom. „Želela je da bude viđena kako obilazi Elorijen. Nije želela da te posete budu zvanične - zbog toga što bi se tako previše suprotstavila prestolu. Ali želela je da ti znaš šta ona radi."

„Otvoreno je u dodiru s mojim neprijateljima", kaza Elejna. „To je upozorenje. Ranije mi je pretila, govoreći da mi na kraju neće biti milo zbog toga što sam se usprotivila njoj i Elaidi."

„Ah", izusti Nori i klonu. „Dakle, ipak nisam bio onako oštrovid koliko sam mislio."

„O, tvoj uvid je ipak dragocen", reče mu Elejna. „Da je nisi držao pod prismotrom, možda bi nam sve to promaklo - što bi bilo neprijatno. Ako se već neko trudi da me uvredi, onda želim da toga budem svesna - makar samo da bih docnije znala kome da se odrubi glava."

Nori preblede.

„U prenesenom značenju, gazda Nori", pojasni ona. Ma koliko bi volela da to zaista učini. A i Elaidi! Ona je dozvolila sebi da pošalje psa čuvara da „savetuje" Elejnu? Odmahnu glavom. Požuri, Egvena. Potrebna si nam u Kuli. Čitavom svetu je potrebno da budeš u Kuli.

Ona uzdahnu, pa opet posveti pažnju Noriju. „Kazao si da želiš da mi skreneš pažnju na nekoliko stvari?"

„Jamačno, vaše veličanstvo", kaza on, pa se lati onih svojih groznih kožnih korica za spise. Odatle izvuče jednu stranicu - prema kojoj se nije ponašao ni izbliza sa onoliko poštovanja kao u slučaju većine tih hartija koje skuplja. Zapravo, držao ju je između dva prsta i podalje od sebe, kao kada čovek diže s tla neku uginulu životinju, nađenu u kakvom slivniku. „Sećaš se svoje naredbe glede najamničkih družina?"

„Da“, mršteći se odgovori ona. Počinje da žeđa. Sumorno odmeri solju toplog kozjeg mleka na stočiću pored svoje stolice. Vesti o bitkama namamile su družine plaćenika željnih da joj ponude svoje usluge.

Na nesreću većine njih, opsada je trajala kratko. Vesti su se brzo pronele, ali umorni i gladni vojnici putuju sporo. Vojničke družine nastavile su bez prekida da pristižu u grad, a njihovi pripadnici su bili razočarani zbog toga što više nema potrebe za njihovim oružjem.

Egvena je počela da ih tera - a onda je shvatila koliko je to glupo. U Tarmon Gai’donu biće potreban svaki vojnik, a ako je Andor u prilici da obezbedi još pet ili deset hiljada ratnika, onda ona želi da to i učini.

Sada nema novca da im plati, ali ne želi ni da ih izgubi, pa je zato naredila gazda Noriju i kapetanu Gajbonu da svim najamničkim družinama izdaju istovetna uputstva. Samo ograničenom broju vojnika dozvoljeno je da u isto vreme borave u Kaemlinu, a logore ne smeju da dignu bliže od jedne lige od grada.

To je bilo zato da bi oni mislili kako će se s vremenom sastati s njima i ponuditi im posao. Sada kada je rešila da prisvoji Sunčev presto, možda i postupi upravo tako. Naravno, poslednji plaćenici koje je unajmila u najvećoj meri su je izneverili.

Uprkos sebi, uze šoljicu mleka i otpi gutljaj. Birgita klimnu glavom u znak zadovoljstva, ali Elejna se namršti. Bolje da je žeđala!

„Pa“, kaza gazda Nori gledajući list hartije koji je držao, „jedan od najamničkih kapetana dao je sebi za pravo da ti pošalje veoma... prisno pismo. Ne bih ga iznosio pred tebe, ali kada sam ga drugi put pročitao, učinilo mi se da je ipak reč o nečemu što bi ti trebalo da vidiš. Ta protuva je iznela krajnje neverovatne tvrdnje, ali ne bih voleo da ja budem taj koji će ih zanemariti, u slučaju da se pokažu... ovaj... tačnim.“

Elejna radoznalo pruži ruku da prihvati hartiju. Neverovatne tvrdnje? Ona ne poznaje nijednog najamničkog kapetana. Reči na hartiji bile su nažvrljane, mnoge i precrtane, a pravopis je počesto bio... maštovit. Ko god da je taj čovek, ona...

Kada stiže do kraja pisma, iznenađeno trepnu. A onda ga pročita ponovo.

Elejna nije mogla da odluči oseća li bes ili ushićenje. Met je u Andoru, a Tom je živ! Pobegli su iz Ebou Dara. Jesu li pronašli Olvera? Kako li su utekli od Seanšana?

U njoj navre toliko osećanja i pitanja da se Birgita uspravi i namršti, osećajući isto što oseća ona. „Elejna? Šta je bilo? Je li te taj čovek uvredio? Elejna shvati da klima glavom, dok joj oči suze.

Birgita opsova, pa žustro priđe. Gazda Nori je delovao zatečeno, kao da žali zbog toga što je doneo to pismo.

Elejna prasnu u smeh.

Birgita se ukoči. „Elejna?"

„Dobro sam", kaza Elejna, brišući suze iz očiju i terajući sebe da diše duboko. „O, Svetlosti. To mi je bilo potrebno. Evo, pročitaj."

Birgita zgrabi pismo i razvedri se dok ga je čitala. Zasmeja se. „Ti imaš lepu pozadinu? On će da ti kaže. Met ima dobru zadnjicu kao malo koji muškarac." „Birgita!", prekori je Elejna.

„Pa to je istina", odgovori joj Zaštitnica, vraćajući joj pismo. „Njegovo lice mi je previše lepuškasto, ali to ne znači da ne umem da prepoznam dobru zadnjicu kad je vidim. Svetlosti, baš je dobro što se vratio! Napokon ću moći da pijem s nekim ko me ne smatra svojim krvavim vojnim starešinom."

„Birgita, obuzdaj se", reče joj Elejna, presavijajući pismo. Nori je delovao sablažnjeno njihovim razgovorom. Dijelin ništa nije kazala. Tu ženu nije lako zgranuti, a od Birgite je čula i gori rečnik.

„Dobro su postupio, gazda Nori", reče mu Elejna. „Hvala ti zbog toga što si mi skrenuo pažnju na ovo."

„Dakle, zaista poznaješ ove najamnike?", upita on, a u glasu mu se začu tračak iznenađenja.

„Oni nisu najamnici. Zapravo, nisam sigurna šta su oni. Prijatelji. Nadam se i - saveznici." Zašto je Met doveo Družinu Crvene ruke u Andor? Jesu li oni odani Randu? Može li ona da ih iskoristi? Met je baraba, ali neverovatno dobro poznaje taktiku i vojevanje. Vojnici pod njegovim zapovedništvom vrede za desetoricu najamničkih protuva koje je u poslednje vreme bila prinuđena da unajmljuje.

„Veličanstvo, izvinjavam se zbog svoje greške", kaza joj Nori. „Trebalo je da ti ranije skrenem pažnju na ovo. Moji obaveštajci su mi kazali da je ova družina u skorije vreme radila za murandijsku krunu, te sam stoga zanemario tvrdnje njihovog vođe da on nije najamnik."

„Dobro si postupio, gazda Nori", kaza mu Elejna, i dalje se osećajući istovremeno razgaljeno i uvređeno. Čudno kako se čovek često kreće između ta dva osećanja kada je Metrim Kauton negde u blizini. „Svetlost zna da sam bila prezauzeta. Ali molim te, ako neko tvrdi da me lično poznaje, skreni pažnju na to makar Birgiti."

„Da, veličanstvo."

„Dogovori sastanak sa gazda Kautonom", reče mu ona, priželjkujući da ima vremena da mu napiše pismo jednako uvredljivo kao to koje je on njoj uputio. „Reci mu da mora da povede Toma. Da bi ga... obuzdavao."

„Kako želiš, veličanstvo", odgovori Nori i ukočeno se pokloni, što je za njega bilo uobičajeno. „Ako mogu da se povučem..."

Ona mu klimnu u znak zahvalnosti, a on ode i zatvori vrata za sobom. Elejna je držala Metovo pismo između dva prsta. Može li nekako iskoristiti Meta da joj pomogne s nevoljama koje joj Elorijen stvara? Kao što je iskoristila Krajišnike? Ili je to previše očigledno?

„Šta misliš, zašto je pomenuo zvonolivce?" upita Birgita.

„Možda je reč o nečemu jednostavnom, kao na primer da mu je potrebno novo zvono za odbrojavanje vremena u logoru."

„Ali misliš da nije reč o nečemu tako jednostavnom."

„Radi se o Metu“, odgovori Elejna. „On ume da zamrsi stvari, a po toj rečenici rekla bih da je reč o nekoj od njegovih spletki."

„Istina. A da je želeo samo zvono, za sat vremena kockanja mogao bi da namakne dovoljno para da ga kupi.“

„Ma hajde", kaza joj Elejna. „Nije on baš toliko srećan."

Birgita frknu u čaj. „Elejna, moraš bolje da paziš na stvari oko sebe. Taj čovek bi mogao da se kocka s Mračnim i da pobedi.

Elejna odmahnu glavom. Vojnici, uključujući i Birgitu, umeju da budu previše sujeverni. „Gledaj da na dužnosti bude nešto više gardistkinja kada Met bude došao. On ume da bude preterano razmetljiv, pa ne bih volela da napravi nekakav ispad."

„Ko je taj čovek?" zbunjeno upita Dijelin.

„Jedan od dvojice drugih ta’verena koji su odrasli sa Random al’Torom", odgovori Birgita, iskapivši čaj. Digla je ruke od pića dok traje Elejnina trudnoća. Bar još neko mora da pati, a ne samo ona.

„Met je... veoma poletan čovek", kaza Elejna. „Ume da bude veoma koristan kada je upregnut kako treba. Kada nije - što je najčešće slučaj - ume da bude prava nepogoda. Ali šta god bi moglo da se kaže o tom čoveku, on i njegova Družina umeju da se bore."

„Iskoristićeš ih, zar ne?“, upita Birgita, gledajući je sa odobravanjem.

„Naravno", odgovori joj Elejna. „A na osnovu onoga što se sećam da je Met pričao, u Družini ima mnogo Kairhijenjana. Oni su se tamo rodili. Ako stignem s tim delom Družine u svojoj vojsci, možda će prenos vlasti biti lakši."

„Dakle, ti zaista nameravaš da isteraš to?“, upita je Dijelin. „Da preuzmeš Sunčev presto? Sada?"

„Svetu je potrebno jedinstvo", odvrati Elejna i ustade. „S Kairhijenom ću početi da nas sve spajam. Rand već vlada Ilijanom i Tirom, a povezan je i sa Aijelima. Svi smo povezani."

Baci pogled ka zapadu, odakle je osećala ono klupko strasti koje je Rand. U poslednje vreme, jedino što od njega oseća jeste duboko zakopani ledeni bes. Je li on to u Arad Domanu?

Elejna ga voli, ali nema namere da dozvoli da Andor postane samo još jedan deo Zmajevog carstva. Sem toga, ako Rand zaista pogine u Šajol Gulu, ko će vladati tim carstvom? Moglo bi da se rasturi, ali ona se više brinula zbog mogućnosti da će neko - možda Darlin - biti dovoljno snažan da ga održi na okupu. U tom slučaju, Andor će biti potpuno sam između ratobornog seanšanskog carstva na jugozapadu, Randovog naslednika na severozapadu i jugoistoku i ujedinjenih Krajišnika na severu i severoistoku.

Ne sme dozvoliti da do toga dođe. Žena u njoj grčila se od pomisli na pripremanje za slučaj Randove smrti, ali kraljica ne sme da bude toliko osetljiva. Svet se menja.

„Shvatam da će biti teško upravljati obema državama“, reče Elejna. „Ali moram da vladam Kairhijenom - zarad dobrobiti oba prestola."

Okrenu se i pogleda Dijelin pravo u oči, a starija žena lagano klimnu. „Izgleda da si rešena."

„Jesam", odgovori Elejna. „Ali čini mi se da ću morati da se služim Putovanjem ako mislim da u tome uspem. Hajde da dogovorimo sastanak sa Sumeko i Alisom. Moraćemo da razmotrimo budućnost Srodnica."