Tornjevi ponoći

44 Trapava molba

Morgaza izađe iz svog šatora podignutog na padini i pogleda Andor. Ispod nje se pružao Beli Most, predivno poznat, mada je videla da je grad porastao. Imanja propadaju, pošto se poslednji ostaci zimskih zaliha kvare, tako da ljudi odlaze u gradove.

Krajolik bi trebalo da se zeleni. Umesto toga, čak i već požutela trava vene, ostavljajući za sobom samo smeđe ožiljke. Neće proći dugo a cela zemlja će biti kao Pustoš. Žudela je da nešto preduzme. To je njeno kraljevstvo. Ili je makar nekada bilo.

Ona je izašla iz šatora da potraži gazda Gila. Usput je prošla pored Faile, koja je opet razgovarala s komornikom. Morgaza joj klimnu, pokazujući pokornost, a Faila joj klimnu u odgovor. Između njih dve je nastao jaz. Morgaza je priželjkivala da je moglo biti drugačije. Ona i ostale podelile su komadić svojih života kada je nada bila slabija od plamena sveće. Upravo ji' Faila ohrabrila Morgazu da koristi Jednu moć - da iscedi sve do zadnje kapljice iz svoje bedne sposobnosti - kako bi dala znak za pomoć kada su lule u klopci.

Logor je već bio podignut, a Beli plaštovi su im se za divno čudo pridružili, ali Perin još nije odlučio šta da radi. Ili makar ako jeste odlučio, tu odluku nije podelio s Morgazom.

Zaputila se prema redovima kola, pored konjušara koji su tražili najbolje pašnjake, ljudi koji su se raspravljali oko potrepština, vojnika koji su nevoljno kopali rovove za nužnike. Svako ima svoje mesto - izuzev Morgaze. Sluge su uzmicale od nje, napola se klanjajući, pošto ne znaju kako da se ophode prema njoj. Ona nije kraljica, ali nije ni samo još jedna plemkinja. A svakako više nije sluga.

Premda ju je vreme koje je provela sa Galadom podsetilo na to kako je biti kraljica, bila je zahvalna zbog onoga što je naučila kao Majgdin. To nije bilo strašno kao što se pribojavala; bilo je nekih prednosti u tome što je bila sobarica. Drugarstvo s drugim slugama, sloboda od bremena vodstva, vreme koje je provela s Talanvorom...

Taj život nije bio njen. Vreme je da prestane da se pretvara.

Napokon je našla Bazela Gila kako tovari taljige, dok Lini nadgleda a Lamgvin i Breana pomažu. Faila je Breanu i Lamgvina pustila iz svoje službe da bi mogli da služe Morgazu. Morgaza je oćutala to što joj je Faila tako ljubazno podarila svoje sopstvene sluge.

Talanvora nije bilo tu. Pa, više ne može da sanjari o njemu kao šiparica. Mora da se vrati u Kaemlin i da pomogne Elejni.

„Veliča...", obrati joj se gazda Gil, klanjajući se - pa se pokoleba. „Mislim, milostiva. Oprosti mi.“

„Ne obraćaj pažnju na to, gazda Gile. I meni je teško da se setim šta je šta.“

„Jesi li sigurna da želiš da nastaviš sa ovim?“ Lini prekrsti tanke ruke.

„Da“, odgovori Morgaza. „Naša je dužnost da se vratimo u Kaemlin i ponudimo Elejni kakvu god pomoć možemo."

„Ako ti tako kažeš", odgovori Lini. „Što se mene tiče, ja mislim da svako ko pusti dva pevca u isti kokošinjac zaslužuje da sluša svu buku koja tako nastane."

Morgaza izvi obrvu. „Primljeno k znanju. Ali mislim da ćeš otkriti kako sam sasvim u stanju da pomažem a da pri tome ne otimam vlast Elejni."

Lini slegnu ramenima.

Ima pravo; Morgaza mora da se pazi. Ako predugo ostane u prestonici, to bi moglo da zaseni Elejnu. Ali ako je Morgaza nešto naučila tih meseci koje je provela kao Majgdin, onda je to da ljudi moraju da rade nešto korisno, pa makar to bila i neka krajnje priprosta stvar, kao što je učenje kako se služi čaj. Morgaza zna stvari koje bi Elejni mogle biti od koristi u predstojećim opasnim vremenima. Ali ako počne da zasenjuje svoju kćer, otići će iz Kaemlina na svoje posede na zapadu.

Ostali su brzo tovarili taljige, a Morgaza je morala da prekrsti ruke da im ne bi pomagala. Starati se o sebi daje izvestan osećaj ispunjenosti. Dok je čekala, primetila je da neko jaše niz stazu iz Belog Mosta. Talanvor. Šta je on tražio u gradu? Ugledao ju je, pa je prišao i poklonio se, a njegovo mršavo i četvrtasto lice bilo je slika i prilika pokornosti. „Moja gospo.“

„Bio si u gradu? Jesi li dobio dozvolu od lorda Ajbare?" Perin nije želeo da vojnici i izbeglice odjednom preplave grad i tako dovedu do nevolja.

„Moja gospo, imam rodbinu tamo", odgovori Talanvor, silazeći iz sedla. Glas mu je bio ukočen i zvaničan. „Smatrao sam pametnim da istražim novosti koje su otkrili izviđači lorda Ajbare."

„Je li tako, gardisto - poručniče Talanvore?", upita Morgaza. Ako on može da se ponaša tako zvanično, može i ona. Lini, koja je prolazila noseći naramak posteljine, tiho frknu na Morgazin glas.

„Da, milostiva", odgovori Talanvor. „Moja gospo... mogu li nešto da predložim?"

„Govori."

„Sudeći po svim izveštajima, tvoja kći i dalje misli da si mrtva. Siguran sam da će lord Ajbara, ako mu se obratimo, narediti svojim Aša’manima da otvore kapiju kako bismo se vratili u Kaemlin."

„Zanimljiv predlog", oprezno odgovori Morgaza, ne obraćajući pažnju na porugu na Lininom licu dok je ova odlazila u suprotnom smeru.

„Moja gospo", reče joj Talanvor, odmeravajući Lini, „možemo li da razgovaramo nasamo?"

Morgaza klimnu, pa krenu malo dalje od logora. Talanvor pođe za njom. Nedaleko od logora, okrenu se da ga pogleda. „Pa?"

„Milostiva", nastavi on tišim glasom. „Andorski dvor će zacelo čuti da si živa, sada kada čitav Ajbarin logor zna za to. Ako se ne pojaviš i ne objasniš da si se odrekla prestola, glasine o tome da si preživela mogle bi da potkopaju Elejninu vlast."

Morgaza ništa nije odgovorila.

„Ako se Poslednja bitka zaista bliži", reče Talanvor, „ne možemo priuštiti da..."

„O, ćuti", prekide ga ona. „Već sam Lini i ostalima naredila da se pripreme. Zar nisi primetio šta rade?"

Talanvor pocrvene kada vide Gila kako vuče jedan kovčeg i diže ga na taljige.

„Izvinjavam se na drskosti. Uz tvoju dozvolu, milostiva." Talanvor joj klimnu i okrenu se da ode.

„Talanvore, zar moramo biti tako zvanični jedno prema drugom?"

„Opsena se raspršila, milostiva." To reče, pa ode.

Morgaza ga je posmatrala, a srce joj se kidalo. Prokleta bila njena tvrdoglavost! Proklet bio Galad! On ju je podsetio na njenu gordost i kraljevsku dužnost.

Loše je da ona ima supruga. To je naučila od Taringejla. Iako joj je brak s njim doneo postojanost, sve i jedna prednost koju je time dobila došla je s pretnjom po njen presto. Zato nikada nije ni Brina ni Toma ozvaničila kao svoje supružnike, a Gebril je samo pokazao da je bila u pravu što je brinula.

A čovek za kojeg se uda mogao bi se pokazati kao pretnja i po Elejnu i po Andor. Njena deca, ako bude imala još dece,bila bi Elejnini takmaci. Morgaza ne može da priušti sebi ljubav.

Talanvor je zastao nedaleko od nje, a njoj srce stade. On se okrenu, pa joj se vrati. Isuče mač, pa se sagnu i s poštovanjem ga položi pred njene noge dok je stajala posred korova i žbunja.

„Pogrešio sam kada sam ranije pretio da ću otići", tiho joj reče. „Bio sam povređen, a čovek zaglupi od bola. Morgaza, znaš da ću uvek biti ovde. To sam ti već jednom obećao i ozbiljno sam mislio. U poslednje vreme, osećam se kao bajtmi u svetu orlova. Ali imam mač i srce - koji su tvoji. Zauvek."

On ustade da ode..

„Talanvore", kaza mu ona, bezmalo šapatom. „Znaš, nikada me nisi pitao. Nikada me nisi pitao da li bih se udala za tebe."

„Ne mogu da te dovedem u takav položaj. Ne bi bilo pošteno da te prisilim da uradiš ono što oboje znamo da moraš, sada kada si razotkrivena."

„A šta ja to moram da uradim?"

„Da me odbiješ", odbrusi on, očigledno ljutito. „Zarad dobra Andora."

„Moram li?“, upita ona. „Stalno to govorim sebi, Talanvore, ali i dalje to dovodim u pitanje."

„Šta ću ti ja?“, upita je on. „U najmanju ruku, trebalo bi da se udaš tako da pomogneš Elejni da povrati odanost neke od strana koje si uvredila."

„I tako ću se upustiti u brak bez ljubavi", odgovori mu ona. „Opet. Koliko puta ću morati da žrtvujem svoje srce za Andor?"

„Pretpostavljam onoliko puta koliko to bude potrebno." Zvučao je ogorčeno i stiskao je pesnice. Nije bio besan na nju već na okolnosti. Oduvek je bio strastven čovek.

Ona se pokoleba pa odmahnu glavom. „Ne“, odgovori mu. „Ne opet. Talanvore, pogledaj ono nebo iznad nas. Video si stvorove koji su počeli da hodaju ovim svetom, osetio si kletve Mračnoga kako nas pogađaju. Ovo nije vreme da čovek bude bez nade. Bez ljubavi."

„Ali šta je s dužnošću?"

„Dužnost može da krvavo stane u red. Dala sam joj što je njeno. Svima sam dala što je bilo potrebno, Talanvore. Svima sem čoveku kojeg želim." Ona zakorači preko njegovog mača, koji je i dalje ležao u čičku, a onda nije mogla da se obuzda - za tren oka, ljubila ga je.

„Dobro, vas dvoje“, začu se strog glas iza njih. „Smesta idemo da vidimo lorda Ajbaru.“

Morgaza se odmače. Bila je to Lini.

„Molim?“ Morgaza pokuša da povrati makar nekakvu staloženost.

„Ima da se udaš“, obznani Lini. „Makar ja morala da te odvučem za uši.“

„Sama ću praviti svoje izbore", odvrati joj Morgaza. „Perin je pokušao da me natera da...“

„Ja nisam on“, reče joj Lini. „Najbolje je da se ovo završi pre nego što se vratimo Elejni. Stvari će postati zamršene čim se nađeš u Kaemlinu." Ona se okrenu da pogleda Gila, koji je tovario sanduk. „A ti! Skidaj stvari moje gospe s tih taljiga!"

„Ali, Lini“, pobuni se Morgaza, „pošli smo u Kaemlin."

„Dete, dovoljno će biti da stignemo sutra. Noćas ćeš slaviti." A onda ih pogleda. „Sem toga, mislim da vam neću verovati da budete nasamo sve dok se taj brak ne sklopi."

Morgaza pocrvene. „Lini", prosikta. „Nije mi više osamnaest godina!"

„Ne, kada ti je bilo osamnaest, bila si udata kako dolikuje. Moram li da te uhvatim za uši?“

„Ja...“, zausti Morgaza.

„Idemo, Lini", kaza Talanvor.

Morgaza ga ošinu pogledom. On se namršti. „Šta je bilo?"

„Nisi pitao."

On se nasmeši, pa je prigrli. „Morgazo Trakand, hoćeš li da mi budeš žena?"

„Da“, odgovori ona. „Sada hajdemo da nađemo Perina."

Perin povuče hrastovu granu. Ona se odlomi a drvena prašina se rasu. Dok je držao granu, piljevina se s njenog drugog kraja prosipala na uvelu travu.

„To se sinoć desilo, milostivi", reče mu Kevlin Tor, držeći rukavice. „Čitav grabov gaj. Osušio se za jednu noć. Rekao bih da tu ima bar stotinu stabala."

Perin pusti granu, pa otrese šaku o šaku. „To nije ništa gore od onog što smo ranije videli."

„Ali..."

„Ne brini ti o ovome", reče mu Perin. „Pošalji ljude da poseku ovo drveće za ogrev. Čini mi se da će baš lepo goreti."

Kevlin klimnu, pa žurno ode. Ostale drvoseče s nelagodom su prolazile kroz šumarak. Dovoljno je gadno što su se hrastovi i jasenovi osušili preko noći. Ali što su se osušili, a onda i istruleli kao da su prošle godine i godine?

To je duboko onespokojavajuće. Ipak, najbolje je da to samo prihvati, ne pridajući mu posebnu pažnju, da se ljudi ne bi uplašili.

Perin se zaputi nazad ka logoru. U daljini su zvonili čekići po nakovnjima. Kupili su sirov metal - svaki komadić gvožđa ili čelika kojeg su mogli da se dokopaju u Belom Mostu. Ljudi su bili željni da trguju u zamenu za hranu, a Perin je nabavio pet kovačnica, kao i ljude koji će ih premestiti i namestiti, sa sve čekićima, alatkama i ugljem.

Lako je moguće da je upravo spasao od gladi neke ljude u tom gradu. Makar na izvesno vreme.

Kovači su i dalje kovali. Nadao se da ne iscrpljuje Niejlda i ostale. Oružje načinjeno pomoću Moći daće njegovim ljudima presudnu prednost. Niejld nije mogao da oceni šta je tačno radio dok je pomagao da se Ma’alejnir iskuje, ali Perin time nije bio iznenađen. Ona noć je bila jedinstvena. On spusti šaku na svoje oružje osećajući njegovu blagu toplinu, i razmišljajući o Skakaču.

Ali Niejld jeste uspeo da otkrije kako da načini sečiva koja se neće tupiti niti lomiti. Što je više vežbao, to je oštrija sečiva pravio. Aijeli su već počeli da traže te oštrice za svoja koplja, a Perin je Niejldu naredio da se najpre postara za njih. To je najmanje što im duguje.

Na tlu za Putovanje, koje se nalazilo na ivici velikog i sve utvrđenijeg tabora, Grejdi je stajao povezan u krug sa Anurom i Nasuri i držao jednu kapiju otvorenu. To je bila poslednja skupina ljudi koji ne mogu da se bore i žele da ga ostave, pa su se zaputili u Kaemlin. S njima je poslao i glasnika upućenog Elejni. Mora ubrzo da se sastane s njom; nije siguran da li da brine ili ne. Vreme će reći svoje.

Neki drugi ljudi vraćali su se kroz kapiju, dovlačeći sa sobom nekoliko taljiga natovarenih hranom kupljenom u Kaemlinu, gde još ima takvih potrepština. Nakon izvesnog vremena, ugledao je Failu kako se probija kroz logor prema njemu. Digao je ruku i mahnuo joj.

,Je li sve u redu s Bavinom?“, upita Perin. Bila je u komornikovom šatoru.

„Sve je dobro.“

Perin se počeša po bradi. „Već sam neko vreme nameravao da ti kažem - mislim da on nije preterano pošten."

„Pomno ću paziti na njega", odgovori mu ona, mirišući kao da joj je nešto smešno.

„Berelajn sve više vremena provodi s Belim plaštovima", kaza Perin. „Izgleda da je bacila oko na Damodreda. U potpunosti me je ostavila na miru."

„Je li tako?"

„Da. A i objavila je onaj proglas u kojem osuđuje glasine o meni i sebi. Svetlosti, izgleda da su ljudi zaista poverovali u ono što se u tom proglasu kaže. Brinuo sam se da će ga shvatiti kao očajanje!" Faila je mirisala zadovoljno.

On joj spusti ruku na rame. „Ne znam šta si uradila, ali hvala ti.“

„Perine, znaš li u čemu je razlika između jastreba i sokola?"

„Najviše u veličini", odgovori on. „I u obliku krila. Soko više deluje kao strela."

„Soko je“, kaza mu Faila, „bolji letač. Ubija kljunom i leti brzo i spretno. Jastreb je sporiji i snažniji; izvrstan je u hvatanju plena koji se kreće po zemlji. Voli da ubija kandžama, napadajući s visine."

„Dobro", odgovori Perin. „Ali zar to ne znači da će jastreb biti bolji u hvatanju zeca ako ga obojica vide na zemlji?"

„Upravo tako." A onda se ona nasmeši. „Jastreb je bolji u lovu na zeca. Ali vidi, soko je bolji u lovu na jastreba. Jesi li poslao glasnika Elejni?"

Žene. Nikada mu neće biti jasno. Ali prvi put u životu to mu je delovalo kao dobra stvar. „Jesam. Nadam se da ćemo se ubrzo sastati s njom.“

„U logoru se već priča o tome koga ćeš povesti."

„Zašto bi se pričalo?", upita Perin. „Povešću tebe. Ti ćeš najbolje znati kako izaći na kraj sa Elejnom, mada verovatno neće škoditi da povedemo i Alijandru."

„A Berelajn?"

„Ona može da ostane u logoru", odgovori Perin. „Da pazi na stvari. Ona je prošli put išla."

Faila je zamirisala još zadovoljnije. „Trebalo bi da...“ Ona ućuta, pa se namršti. „Pa, izgleda da je poslednji list napokon pao."

„Molim?", reče Perin okrećući se. Gledala je prema nekim ljudima koji su im prilazili. Bila je to stara Lini, a za njom su išli Morgaza i Talanvor, gledajući jedno drugo kao par koji se zajedno vraća sa svog prvog Bel Tina. „Mislio sam da joj se on ne dopada", kaza Perin. „Ili da se svejedno neće udati za njega, čak i da joj se dopada."

„Stavovi se menjaju", odgovori mu Faila. „Daleko brže nego srca." Mirisala je pomalo besno, mada je gušila taj bes. Nije u potpunosti oprostila Morgazi, iako više nije vidno neprijateljski raspoložena prema njoj.

„Perine Ajbara", obrati mu se Morgaza. „Ti si nešto najbliže velmoži što u ovom logoru postoji - izuzev mog pastorka. Ali ne bi bilo u redu da sin venča svoju majku, pa stoga pretpostavljam da ćeš ti poslužiti. Ovaj čovek me je zaprosio. Da li bi ti obavio taj obred za nas dvoje?"

„Morgaza, ti baš trapavo moliš za moju pomoć", odgovori joj on.

Žena ga prostreli pogledom, a onda ga i Faila pogleda - takođe mirišući besno. Perin uzdahnu. Ma koliko se međusobno svađale, uvek su željne da izvade oči čoveku koji kaže pogrešnu stvar, pa makar to bila istina.

Međutim, Morgaza se smirila. „Žao mi je. Nisam htela da vređam tvoju vlast."

„U redu je“, odgovori joj on. „Pretpostavljam da imaš razloga da je dovodiš u pitanje."

„Ne“, odgovori Morgaza i malo se ispravi. Svetlosti, ali ume da izgleda kao kraljica kada hoće. Kako li mu je to ranije promaklo? „Ti jesi vlastelin, Perine Ajbara. Tvoji postupci to pokazuju. Dve Reke su blagoslovene zahvaljujući tebi, a možda i čitav Andor. Sve dok ostaneš deo njega."

„Nameravam", obeća joj Perin.

„Pa, ako učiniš ovo za mene", reče mu ona gledajući Talanvora, „biću spremna da se u tvoje ime obratim Elejni. Neke stvari mogu da se dogovore, i titule - prave titule - da se daruju."

„Prihvatićemo tvoju ponudu da se zauzmeš za nas", reče Faila, govoreći brzo kako bi prestigla Perina. „Ali mi ćemo odlučiti, zajedno s njenim veličanstvom, je li darivanje titula... odgovarajući postupak."

Perin je odmeri pogledom. Nije valjda da ona i dalje razmatra da Dve Reke otcepi u samostalno kraljevstvo? Nikada nisu razgovarali o tome tako otvoreno, ali ohrabrivala ga je da se služi barjakom Maneterena. Pa, moraće da vide šta će s tim.

Ugledao je Galada Damodreda kako im prilazi, a kao i uvek u poslednje vreme, Berelajn je bila pored njega. Izgleda da je Morgaza poslala glasnika po njega. Galad je gurao nešto u džep. Izgleda da je reč o nekom pisamcetu s crvenim pečatom. Odakle li ga je dobio? Delovao je uznemireno, mada se razvedrio kada je pristigao. Nije delovao iznenađen vestima o venčanju; klimnuo je Perinu i zagrlio svoju majku, a onda se pozdravio s Talanvorom - strogog pogleda, ali srdačno.

„Kakav obred želiš?", upita Perin Morgazu. „Ja znam samo dvorečanske običaje."

„Mislim da će jednostavni zaveti biti dovoljni", odgovori mu Morgaza. „Dovoljno mi je godina da su mi obredi dojadili."

„Zvuči mi prikladno", kaza Perin.

Galad se pomeri u stranu, a Morgaza i Talanvor se uhvatiše za ruke. „Martine Talanvore", reče mu ona. „Od tebe sam dobila više nego što zaslužujem, i to duže nego što sam i znala da dobijam. Tvrdio si da ljubav običnog vojnika nije ništa naspram jedne kraljice, ali ja tvrdim da se čovek ne meri titulom, već dušom.

Videla sam tvoju hrabrost, posvećenost, odanost i ljubav. U tebi sam videla prinčevsko srce, srce čoveka koji je ostao veran i kada su na stotine oko njega izneverili. Zaklinjem se da te volim. I pred Svetlošću zaklinjem se da te neću ostaviti. Zaklinjem se da ćeš mi zauvek biti dragocen i da te prihvatam za svog supruga."

Berelajn izvadi maramicu i obrisa uglove očiju. Pa, žene uvek plaču na venčanjima. Mada Perin... pa, i njemu su oči malčice zasuzile. Mora da je od sunca.

„Morgazo Trakand", reče Talanvor, „zaljubio sam se u tebe zbog toga kako si se ponašala prema ljudima oko sebe dok si bila kraljica. Video sam ženu koja dužnost ne prihvata samo sa osećajem odgovornosti, već i sa strašću. Čak i kada me nisi razlikovala od drugih gardista, ponašala si se prema meni s ljubaznošću i poštovanjem. Tako si se ponašala prema svim svojim podanicima.

Volim te zbog tvoje dobrote, tvoje mudrosti, snage tvog uma i volje. Čak ni jedan Izgubljeni nije mogao da te slomi. Pobegla si mu kada je mislio da je u potpunosti ovladao tobom. Ni najstrašniji tiranin nije mogao da te slomi, čak ni kada te je držao u šaci. Šaidoi nisu mogli da te slome. Drugo tvorenje bi zamrzelo čitav svet da je prošlo kroz sve to. Ali ti... ti si izrasla, utoliko više, u nekoga vrednog divljenja i poštovanja.

Zaklinjem se da te volim. I pred Svetlošću, zaklinjem se da te nikada, nikada neću ostaviti. Zaklinjem se da ćeš mi zauvek biti dragocena i da te prihvatam za suprugu. Zaklinjem ti se, Morgazo, iako deo mene ne može da poveruje da se ovo zaista događa."

A onda su njih dvoje ostali da tako stoje, gledajući jedno drugo u oči, kao da Perin i nije tu.

On se nakašlja. „Pa, onda neka je tako. Venčani ste." Da li bi trebalo da ih nešto posavetuje? Kako čovek da posavetuje Morgazu Trakand, kraljicu koja ima decu njegovih godina? Samo slegnu ramenima. „Slobodni ste da idete."

Faila je pored njega mirisala blago nezadovoljno, ali i kao da joj je to bilo smešno. Lini frknu na Perinove reči, ali odvuče Morgazu i Talanvora. Galad mu klimnu, a Berelajn pade u naklon. Dok su odlazili, Berelajn je iznela opasku kako se sve to dogodilo iznenada.

Faila mu se nasmeši. „Moraćeš da se poboljšaš u ovome."

„Hteli su da sve bude jednostavno."

„To svi kažu", odgovori Faila. „Ali ti možeš da zračiš dostojanstvom i dok držiš kratak govor. Razgovaraćemo o tome. Sledećeg puta bićeš mnogo bolji."

„Sledećeg puta?" On odmahnu glavom, a Faila se okrenu i pođe prema logoru.

„Kuda ćeš?", upita Perin.

„Kod Bavina. Moram da zatražim nekoliko buradi s pivom."

„Zašto?"

„Zbog gozbe“, odgovori Faila, osvrćući se. „Ako je već nužno, obred može da se skrati. Ali proslava ne može da se ne održi.“ Diže pogled ka nebu. „Naročito u ovakva vremena."

Perin ju je gledao kako odlazi i nestaje u ogromnom taboru. Vojnici, seljaci, zanatlije, Aijeli, Beli plaštovi, izbeglice. Ima ih skoro sedamdeset hiljada, čak i bez onih koji su pali u bitkama. Kako li je završio s tolikom vojskom? Pre nego što je otišao iz Dve Reke nikada nije video više od hiljadu ljudi na jednom mestu.

Najveći deo sastojao se od nekadašnjih plaćenika i izbeglica koje su se obučavale pod Tamom i Danilom. Sebe zovu Vučja garda, šta god to značilo. Perin krenu da obiđe taljige s namirnicama, ali nešto sitno ga lagano udari u potiljak.

On se ukoči i okrenu, prelazeći pogledom po šumi iza sebe. S njegove desne strane bila je osušena i uvela; sleva, šumarak je bio redak. Nikoga nije video.

Jesam li se previše naprezao?, zapita se češući se po glavi i nastavi da hoda. Umišljam stvari koje...

Opet ga nešto lagano pogodi u glavu. Munjevito se okrenu i vide kako nešto pada na travu. Namršti se, pa kleknu i uze ga u ruku. Žir. A onda ga još jedan pogodi u čelo. Doleteo je iz šume.

Perin zareža i zađe među drveće. Možda neko dete iz logora? Pred njim je bio veliki hrast, debla dovoljno širokog da se neko iza njega sakrije. Oklevao je kada mu se približio. Da nije reč o nekoj zamci? Spusti ruku na čekić i krenu napred mic po mic. Drvo je bilo niz vetar, pa nije mogao da uhvati miris...

Nečija šaka odjednom izlete iza debla, držeći smeđu vreću. „Uhvatio sam jazavca", začu se poznati glas. „Hoćeš da ga pustimo na seosku livadu?"

Perin se ukoči, a onda se grohotom zasmeja. Obiđe deblo i zateče priliku u crvenom kaputu visokog okovratnika - opervaženog zlatom - i u lepim smeđim pantalonama, kako sedi na korenu stabla koji je štrčao iz zemlje, dok mu je pored gležnjeva bila vreća u kojoj se nešto migoljilo. Met je lenjo žvakao dugo parče goveđe pršute, a na glavi mu beše crni šešir širokog oboda. Uz drvo pored njega bilo je naslonjeno crno koplje sa širokim sečivom. Odakle mu tako lepa odeća? Zar se nije nekada žalio zbog toga što Rand nosi takve stvari?

„Mete?", upita Perin, bezmalo toliko zatečen da je ostao bez reči. „Šta tražiš ovde?"

„Hvatam jazavca", odgovori Met i prodrma vreću. „Znaš, to je krvavo teško - naročito kada nemaš mnogo vremena."

Vreća zašušta i Perin iz nje začu tiho režanje. Čulo njuha govorilo mu je da je u vreći zaista nešto živo. „Zaista si uhvatio jazavca?"

„Recimo da žalim za mladošću."

Perin nije znao da li da grdi Meta ili da se smeje - mada je baš ta mešavina osećanja uobičajena u Metovoj blizini. Srećom, boje nisu igrale Perinu pred očima sada kada su blizu jedan drugome. Svetlosti, to bi bilo zbunjujuće. Ali Perin se jeste osećao... kako treba.

Vitki čovek se nasmeši, pa spusti vreću i ustade, pružajući mu ruku. Perin je prihvati, ali povuče Meta u srdačan zagrljaj.

„Svetlosti, Mete", reče mu Perin. „Kao da je prošla čitava večnost!"

„Ceo život", odgovori mu Met. „Možda i dva. Izgubio sam račun. U svakom slučaju, ceo Kaemlin već bruji od vesti o tvom dolasku. Shvatio sam da je jedini način da ti poželim dobrodošlicu taj da se iskradem kroz onu kapiju i da te nađem pre svih ostalih." Met uze koplje i spusti ga na rame, tako da mu je sečivo bilo okrenuto ka leđima.

„Šta si radio? Gde si bio? Je li Tom s tobom? Šta je s Ninaevom?"

„Tako mnogo pitanja", kaza Met. „Koliko je onaj tvoj logor bezbedan?"

„Koliko ma koje drugo mesto."

„Onda nije dovoljno bezbedan." Met se uozbilji. „Vidi, Perine - jure nas neki baš opasni ljudi. Došao sam da bih te upozorio da se dodatno paziš. Ubice će te ubrzo pronaći, pa bi najbolje bilo da budeš spreman na njih. Moramo da porazgovaramo - ali ne želim da to radimo ovde."

„Onda gde?"

„Naći ćemo se u gostionici zvanoj Srečna gomila u Kaemlinu. O - i ako nemaš ništa protiv - hteo bih da pozajmim jednog od onih tvojih momaka u crnim kaputima, ali samo nakratko. Potrebna mi je kapija."

„Zbog čega?"

„Objasniću ti - ali kasnije." Met ga pozdravi uhvativši rub šešira, pa se okrenu i otrča kroz i dalje otvorenu kapiju koja je vodila u Kaemlin. „Zaista", doviknu okrećući se i na trenutak trčeći unazad. „Budi na oprezu, Perine."

To rekavši, projuri pored nekoliko izbeglica i kroz kapiju. Kako li mu je pošlo za rukom da prođe pored Grejdija? Svetlosti! Perin odmahnu glavom, pa se sagnu da razveže vreću i pusti jadnog jazavca kojeg je Met uhvatio.