Tornjevi ponoći

14 Zavet

Egvena je hodala uz blagu padinu, trava pod njenim nogama bila je zelena, a vazduh svež i prijatan. Leptiri su lagano leteli s cveta na cvet, kao radoznala deca koja vire u kredence. Egvena je učinila da joj cipele nestanu, da bi mogla da pod tabanima oseća vlati trave.

Duboko udahnu, nasmeši se, pa se zagleda u uskomešale crvene oblake. Bili su besni, nasilni i nemi - uprkos bleštanju ljubičastih munja. Stravična oluja gore, tiha i spokojna livada dole. Dvojnost Sveta snova.

Za divno čudo, Tel’aran’riod sada joj deluje daleko neprirodnije nego prilikom njenih prvih poseta, kada se služila Verininim ter’angrealom. Ponašala se kao da je to mesto igralište i menjala je odeću kako je hir ponese, pretpostavljajući da je bezbedna. Nije razumela. Tel’aran’riod je bezbedan taman koliko klopka za medvede obojena u neku lepu boju. Da je Mudre nisu izvele na pravi put, možda ne bi doživela da postane Amirlin.

Da, mislim da je ovde. Zatalasana zelena brda i lugovi. To je prvo mesto na koje je došla, pre više od godinu dana. Ima nečeg značajnog u tome što je sada tu, nakon što je prešla toliki put. Ali opet joj se čini da će pre nego što se sve završi morati da pređe isto toliki put, ali za daleko manje vremena.

Kada je bila zarobljena u Kuli, podsećala je sebe - i to stalno - da može da se usredsredi samo na jednu stvar istovremeno. Ponovno ujedinjenje Bele kule moralo je da bude na prvom mestu. Ali sada i muka i mogućih rešenja kao da ima bezbroj. Preplavili su je i počela je da se davi u svim tim stvarima koje bi trebalo da radi.

Srećom, u poslednjih nekoliko dana u gradu je otkriveno nekoliko neočekivanih skladišta sa žitom. U jednom slučaju, vlasnik je bio čovek koji je preminuo te zime. Ostala skladišta bila su manja, po neka vreća tu i tamo. Za divno čudo, nigde nije bilo ni traga od truleži.

Te večeri mora da održi još dva sastanka, koji se tiču drugih nevolja. Njena najveća poteškoća biće gledišta ljudi s kojima se sastaje. Ni jedni ni drugi ne žele da je vide kao ono što je postala. Ona sklopi oči, snagom volje odlazeći odatle. Kada je opet progledala, nalazila se u jednoj ogromnoj prostoriji, u čijim su krajevima vladale duboke senke, a stubovi se dizali poput širokih kula. Srce Kamena Tira.

Dve Mudre sedele su na podu u središtu prostorije, posred šume stubova. Iznad njihovih svetlosmeđih sukanja i belih bluza, lica su im bila veoma različita. Bairino je bilo naborano od starosti, kao koža ostavljena da se suši na suncu. Premda povremeno zna da bude stroga, oko očiju i usana vijugale su joj se bore od osmeha.

Amisino lice bilo je glatko kao svila, što je bila posledica toga što ona može da usmerava. Lice joj nije bilo bezvremeno, ali nije pokazivala osećanja, kao da je Aes Sedai.

Njih dve su nosile šalove oko pojasa, a bluze su im bile razvezane. Egvena je sela pred njih, ali ostala je u mokrozemskoj odeći. Amis izvi obrvu; misli li da je Egvena trebalo da se presvuče? Ili ceni to što Egvena ne oponaša nešto što nije? Teško je reći.

„Bitka u Beloj kuli je okončana", kaza Egvena.

„A ona žena, Elaida a’Roihan?", upita Amis.

„Oteli su je Seanšani", odgovori Egvena. „One koje su sledile nju, prihvatile su me kao Amirlin. Moj položaj je daleko od sigurnog - povremeno se osećam kao da održavam ravnotežu na nekom kamenu koji stoji povrh drugog kamena i klati se. Ali Bela kula je opet cela.“

Amis tiho coknu, pa diže ruku i prugasta ešarpa - Amirlinina ešarpa - pojavi se u njoj. „Onda pretpostavljam da bi trebalo da nosiš ovo.“

Egvena tiho i lagano uzdahnu. Ponekad joj je neverovatno koliko polaže na mišljenje tih žena. Prihvati ešarpu, pa je stavi oko vrata.

„Sorilei se neće dopasti ove vesti", kaza Bair i odmahnu glavom. „Još se nadala da ćeš ostaviti one glupače u Beloj kuli i vratiti se nama.“

„Molim vas, pazite se“, kaza Egvena, prizivajući sebi u ruke šoljicu čaja. „Ja nisam samo jedna od tih glupača, prijateljice moje, već i njihova predvodnica. Takoreći, kraljica glupača."

Bair se pokoleba. „Imam toh.“

„Ne zbog toga što si kazala istinu", uveri je Egvena. „Mnoge od njih jesu glupače, ali zar nismo svi mi budale u nekom trenutku? Kada ste me vi pronašle kako tumaram Tel’aran’riodom, niste me prepustile mojim neuspesima. Isto tako ja ne mogu da napustim one u Beloj kuli.“

Amis je prodorno pogleda. „Odrasla si otkad smo se poslednji put srele, Egvena al’Ver.“

Egvenu na to obuze ushićenje. „Morala sam da odrastem. Život mi je u poslednje vreme postao prilično težak."

„Suočeni sa srušenim krovom", kaza Bair, „neki će početi da raščišćavaju ruševinu, tako postajući još snažniji. Drugi će otići svome bratu u posetu, da piju njegovu vodu."

„Jeste li nedavno videle Randa?" upita Egvena.

„Kar’a’karn je prigrlio smrt", odgovori Amis. „Prestao je da pokušava da bude snažan kao kamen i umesto toga postigao snagu vetra."

Bair klimnu. „Skoro da moramo prestati da ga nazivamo detetom." Nasmeši se. „Skoro."

Egvena ničim nije pokazivala svoju zatečenost. Očekivala je da će one biti nezadovoljne Random. „Želim da znate koliko vas poštujem. Stekle ste veliku čast kada ste me onako prihvatile. Mislim da je jedini razlog što sam dalekovidija od svojih sestara to što ste me naučile da hodam pravih leđa i visoko uzdignute glave."

„Bilo je to jednostavno", odgovori Amis, ali je bilo očigledno da joj je drago. „To bi svaka žena učinila."

„Malo je zadovoljstava koje više ispunjavaju nego kada uzmeš vrpcu koju je neko drugi vezao u čvor", reče Bair, „pa je opet razvežeš i ispraviš. Međutim, ako vrpca nije od dobrog prediva, nema tog razvezivanja koje će je spasti. Ti si nam dala dobro predivo, Egvena al’Ver."

„Volela bih da ima načina", kaza Egvena, „da se više sestara uči običajima Mudrih."

„Mogla bi da ih pošalješ kod nas", predloži Amis. „Naročito ako im je potrebno kažnjavanje. Mi ih ne bismo tetošile kao u Beloj kuli."

Egvena se nakostreši. Zar su batine koje je dobila bile „tetošenje"? Ali ne želi da se upušta u tu bitku. Aijeli će uvek pretpostavljati da su mokrozemski običaji premeki i ta pretpostavka se nikako ne može promeniti.

„Čisto sumnjam da bi sestre pristale na to", pažljivo odgovori Egvena. „Ali možda bih mogla da vam pošaljem mlađe žene - one još na obuci - da uče od vas. To je delimično razlog zašto sam ja bila onako uspešna u obuci - još se nisam navikla na običaje Aes Sedai."

„Da li bi one pristale na to?“, upita Bair.

„Možda", odgovori Egvena. „Ako pošaljemo Prihvaćene. Polaznice bi bile smatrane suviše neiskusnim, a sestre suviše dostojanstvenim. Ali Prihvaćene... možda. Morao bi postojati dobar razlog, koji deluje kao da je za dobrobit Bele kule.“

„Trebalo bi da im narediš da idu", reče Bair, „i da od njih očekuješ da te poslušaju. Zar ti nemaš najviše časti među njima? Zar ne bi trebalo da slušaju tvoj savet, kada je mudar?"

„Zar klan uvek čini kako poglavar zapoveda?“, upita Egvena.

„Naravno da ne", odgovori Amis. „Ali mokrozemci se večito ulizuju svojim kraljevima i velmožama. Izgleda da vole da rade ono što im se kaže. Tako se osećaju bezbednije."

„Aes Sedai su drugačije", kaza Egvena.

„Aes Sedai stalno nagoveštavaju da bi sve mi trebalo da učimo u Beloj kuli", reče Amis. Po njenom glasu moglo se pretpostaviti kako ona gleda na tu zamisao. „Samo trtljaju, bučno kao slepa ptica-toročica, koja ne može da oceni je li dan ili noć. One moraju da uvide kako mi nikada nećemo uraditi tako nešto. Reci im da šalješ žene da se uče našim običajima kako bismo razumele jedne druge. To je živa istina; one ne moraju znati da ti očekuješ da ih to iskustvo takođe ojača."

„To bi moglo da urodi plodom." Egvena je bila zadovoljna; to se veoma malo razlikuje od onoga što je želela da s vremenom postigne.

„Ovo je tema koju valja razmotriti u lepša vremena", reče Bair. „Egvena al’Ver, osećam da te muči nešto više od ovoga."

„Postoji jedna veća nevolja", odgovori ona. „Rand al’Tor. Je li vam kazao šta je izjavio kada je posetio Belu kulu?"

„Kazao je da te je razljutio", odgovori Amis. „Smatrala sam njegove postupke čudnim. Posetio te je nakon sve one njegove priče o tome kako su ga Aes Sedai zaključale i stavile u kutiju?"

„Bio je... drugačiji kada je došao", reče Egvena.

„Prigrlio je smrt", opet kaza Bair, klimajući glavom. „Zaista postaje Kar’a’karn."

„Govor mu je bio snažan", kaza Egvena, „ali reči su mu bile sulude. Kazao je da će skršiti pečate na zatvoru Mračnoga."

I Amis i Bair se ukočiše.

„Jesi li sigurna u to?“, upita Bair.

„Da."

„To su onespokojavajuče vesti", reče joj Amis. „Razgovaraćemo s njim o ovom. Hvala ti što si nam to iznela."

„Okupiću one koji mu se suprotstavljaju." Egvena se opusti. Sve do tog trenutka, nije bila sigurna kako će se Mudre opredeliti. „Možda će Rand biti spreman da posluša razum ako mu se dovoljno glasova obrati."

„On nije poznat po spremnosti da posluša razum", uzdahnu Amis i ustade. Egvena i Bair ustadoše za njom. Mudrima se bluze zavezaše za tren oka.

„Davno je prošlo vreme kada je Bela kula mogla da ne obraća pažnju na Mudre", kaza Egvena, „ili Mudre da izbegavaju Aes Sedai. Moramo da delamo zajedno. S rukom u ruci, kao prave sestre."

„Sve dok nije reč o nekoj zaslepljenoj zamisli o tome da se Mudre obučavaju u Kuli", odgovori Bair. Nasmešila se kako bi pokazala da je to bila šala, ali zapravo joj je jedino uspelo da se iskezi.

I Egvena se nasmeši. Ona zaista želi da se Mudre obučavaju u Kuli. Postoji mnogo načina usmeravanja u kojima su Aes Sedai bolje od Mudrih. S druge strane, Mudre su bolje kada je reč o međusobnoj saradnji i - Egvena sebi nevoljno priznade - vodstvu.

Te dve skupine bi mogle mnogo toga naučiti jedna od druge. Iznaći će ona neki način da ih veže. Nekako.

Oprosti se od dve Mudre, pa ostade da ih gleda kako blede iz Tel’aran’rioda. Hoće li se njihov savet pokazati dovoljnim da skrene Randa s njegovog suludog puta? To je malo verovatno.

Egvena udahnu. Za tren oka nađe se u Dvorani Kule, tačno nasred plamena Tar Valona oslikanog na podu. Sedam raznobojnih spirala vijugalo se oko nje, krećući se prema rubu zasvođene odaje.

Ninaeva nije bila tu. Egvena stisnu usne tako čvrsto da joj se spojiše u jednu crtu. Ta žena! Egvena je uspela da obori Belu kulu na kolena, da preobrati odanu pripadnicu Crvenog ađaha na svoju stranu i da zadobije poštovanje najprekaljenijih Mudrih. Ali Svetlost joj pomogla ako joj zatreba odanost njenih prijatelja! Rand, Gavin, Ninaeva - svi su izluđujući na svoj način.

Prekrsti ruke i stade da čeka. Možda će Ninaeva ipak doći. Ako ne, neće to biti prvi put da je razočarala Egvenu. Na suprotnom zidu, iza samog Amirlin Trona isticao se ogroman ružičasti prozor. Plamen u njegovom središtu se presijavao, kao da iza njega dopire sunčeva svetlost, mada je Egvena dobro znala da oni uskomešani crni oblaci prekrivaju čitavo nebo Sveta snova.

Okrenu se od prozora, pa se ukipi.

Tu, u staklu tačno ispod Plamena Tar Valona bio je jedan veliki deo u obliku Zmajevog očnjaka. To nije bio deo pravog prozora. Egvena mu priđe i zagleda se u staklo.

Postoji treća datost pored Tvorca i Mračnoga, govorio je Verinin besprekorno tačan glas - beše to sećanje što je dopiralo iz jednog drugog vremena. Postoji svet koji se krije u svakom od ostalih svetova, istovremeno u svima njima. Ili ih možda okružuje. Pisci iz Doba legendi nazivali su ga Tel’aran’riod.

Da li taj prozor predstavlja jedan od tih svetova, gde Zmaj i Amirlin zajedno vladaju Tar Valonom?

„To je zanimljiv prozor“, začu se glas iza nje.

Egvena se lecnu, munjevito se okrećući. Pred njom je stajala Ninaeva, u jarkožutoj haljini opervaženoj zelenim koncem po visokom prsniku i suknji. Imala je crvenu tačku tačno na sredini čela, a kosa joj je bila u onoj pletenici po kojoj je poznata.

Egvenu preplavi talas olakšanja. Napokon! Meseci su prošli otkad je poslednji put videla Ninaevu. Psujući se u sebi zbog toga što je dopustila da bude iznenađena, povratila je vlast nad izrazom svog lica i prigrlila Izvor, pa stala da tka Duh. Možda će nekoliko izvrnutih štitova pomoći da se ne iznenadi opet. Elejna bi trebalo da stigne nešto kasnije.

„Nisam odabrala ovu šaru“, kaza Egvena, osvrćući se da opet pogleda Ružičasti prozor. „Ovo je tumačenje Tel'aran’rioda."

„Ali prozor je stvaran?", upita Ninaeva.

„Nažalost", odgovori Egvena. „Jedna od rupa koje su Seanšani nakon napada ostavili za sobom."

„Napali su?“, upita Ninaeva.

„Da“, odgovori Egvena. Što bi ti trebalo da znaš da si ranije odgovorila na moje pozive!

Ninaeva prekrsti ruke, pa se njih dve pogledaše preko sobe, tako da se Plamen Tar Valona nalazio tačno na središtu poda između njih. Ovo će morati da sprovede veoma pažljivo; Ninaeva ume da bude veća prznica od svake ose.

„Pa“, poče Ninaeva, zvučeći krajnje nelagodno, „znam da si zauzeta, a Svetlost zna da ja imam više nego dovoljno posla. Saopšti mi novosti za koje misliš da je potrebno da ih znam, pa ću krenuti svojim putem."

„Ninaeva", reče Egvena, „nisam te pozvala ovamo samo da bih ti saopštila novosti."

Ninaeva se uhvati za pletenicu. Zna da bi trebalo da dobije ukor zbog toga što je izbegavala Egvenu.

„Zapravo", nastavi Egvena, „htela sam da te zamolim za savet."

Ninaeva trepnu. „Savet u vezi sa čim?"

„Pa“, odgovori Egvena, prelazeći preko Plamena, „ti si jedna od malobrojnih kojih mogu da se setim a da su bih u okolnostima sličnim mojim."

„Amirlin?", upita je Ninaeva ravnim glasom.

„Voda", odgovori Egvena, prolazeći pored Ninaeve i klimajući joj glavom da pođe s njom, „za kog svi misle da je premlad. Koji se naglo popeo na svoj položaj. Koji zna da je pravi čovek za taj posao, ali oni koji su mu najbliži prihvataju ga samo nevoljno."

„Da“, reče Ninaeva hodajući uz Egvenu, pogleda izgubljenog u daljini. „Moglo bi se reći da mi je pomalo poznato kako je to biti u tim okolnostima."

„Kako si se ti izborila s time?" upita Egvena. „Čini mi se kao da sve moram da radim sama - jer me u suprotnom zanemaruju čim se izgubim s vidika. Mnoge pretpostavljaju da izdajem naređenja samo da bih nešto pričala, ih me mrze zbog toga što sam po položaju iznad njih."

„Kako sam se ja izborila s time kada sam bila Mudrost?", upita Ninaeva. „Egvena, nisam baš sigurna da se jesam izborila. Jedva sam se suzdržavala da ne izvučem uši Džonu Tejnu, a o Cenu neću ni da pričam!"

„Ali s vremenom su počeli da te poštuju."

„Svelo se na to da im nisam dozvolila da zaborave na kom sam položaju. Nisam smela da im dopustim da o meni i dalje misle kao o devojčici. Moraš brzo uspostaviti vlast. Budi čvrsta i odlučna sa ženama u Kuli, Egvena, jer će one početi tako što će pokušati da utvrde koliko mogu da te pritiskaju. A čim im dopustiš da te makar malo pritisnu, biće ti teže da povratiš ono što si izgubila nego da se probiješ kroz mećavu."

„U redu", kaza Egvena.

„ I nemoj da izmišljaš zaludne poslove za njih", nastavi Ninaeva. Izađoše iz Dvorane Kule, pa nastaviše da se šetaju kroz hodnike. „Navikni ih na to da im izdaješ naređenja, ali gledaj da ta naređenja budu pametna. Postaraj se da te ne zaobilaze. Valjda im je lakše da počnu da slušaju Predstavnice ili glave svojih ađaha radije nego tebe; žene u Emondovom Polju počele su da se umesto meni obraćaju Ženskom krugu.

Ako otkriješ da Predstavnice odlučuju o onom što bi trebalo izneti pred čitavom Dvoranom, moraš da digneš veliku dževu zbog toga. Veruj mi. Gunđaće da dižeš preveliku buku oko sitnica, ali dobro će razmisliti pre nego što urade bilo šta važno, a da ti nisi uključena u to.“

Egvena klimnu. Bio je to dobar savet, mada - naravno - obojen Ninaevinim viđenjem sveta. „Mislim da je najveća muka",kaza Egvena, „to što imam tako malo ljudi koji me zaista podržavaju."

„Imaš mene. I Elejnu."

„Imam li?“, upita Egvena, pa stade u hodniku i pogleda Ninaevu. „Da li te zaista imam, Ninaeva?"

Nekadašnja Mudrost stade pored nje. „Naravno da me imaš. Ne budi smešna."

„A kako će delovati", upita Egvena, „ako one koje me najbolje poznaju odbiju da prihvate moju vlast? Zar se drugima neće učiniti kako postoji nešto što one ne znaju? Neka moja slabost poznata samo mojim prijateljicama?"

Ninaeva se ukopa. Njena iskrenost se odjednom pretopi u sumnjičavost, pa oštro pogleda Egvenu. „Ovde uopšte nije bila reč o mojim savetima, zar ne?“

„Naravno da jeste", odvrati Egvena. „Samo bi budala zanemarila savete ljudi koji je podržavaju. Ali kako si se ti osećala onih prvih nedelja nakon što si postala Mudrost? Kada su te sve žene koje je trebalo da predvodiš gledale samo kao devojčicu koju su nekada poznavale?"

„Užasno", tiho odgovori Ninaeva.

„A jesu li grešile što su to radile?"

„Da. Zato što sam ja postala nešto više. To više nisam bila ja, već je reč bila o mom položaju."

Egvena pogleda stariju ženu pravo u oči, pa joj zadrža pogled i njih dve se razumeše.

„Svetlosti", kaza Ninaeva. „Baš si me uhvatila, zar ne?"

„Ninaeva, potrebna si mi“, odgovori joj Egvena. „Ne samo zbog toga što si toliko snažna kada je o Moći reč, ne samo zbog toga što si pametna i odlučna žena - ne samo zbog toga što nisi ukaljana spletkarenjima iz Kule, što osvežava, i ne samo što si jedna od nekoliko njih koji su poznavali Randa pre nego što je sve ovo počelo. Već zbog toga što su mi potrebni ljudi kojima mogu da bespogovorno verujem. Ako si ti u stanju da budeš jedna od njih."

„Hoćeš da kleknem", primeti Ninaeva, „i da ti poljubim prsten."

„Pa? Zar to ne bi činila da je reč o nekoj drugoj Amirlin?"

„Ne sa srećom."

„Ali radila bi to?"

„Da."

„A da li zaista misliš da postoji neka druga koja bi ovaj posao radila bolje od mene?"

Ninaeva se pokoleba, pa odmahnu glavom.

„Zašto ti je onda toliko gorko da služiš Amirlin? Ne mene, Ninaeva - već položaj."

Ninaeva je izgledala kao da je popila nešto veoma gorko. „Ono neće... biti lako za mene."

„Ninaeva, ti nikada nisi izbegavala nešto samo zato što je teško."

„Položaj. U redu. Pokušaću."

„Onda možeš početi tako što ćeš me oslovljavati s majko.“ Egvena diže jedan prst da prekine Ninaevu, koja tog trena zausti da se pobuni. „Da te podsetim, Ninaeva - to ne mora biti trajno, bar ne kada smo nasamo. Ali moraš početi da razmišljaš o meni kao o Amirlin."

„U redu, u redu. Probola si me sa sasvim dovoljno trnja. Već se osečam kao da sam celog dana pila vetrositni napitak." Oklevajuči dodade: „Majko." Činilo se kao da se skoro zagrcnula na tu reč.

Egvena se nasmeši u znak ohrabrenja.

„Neću se ponašati prema tebi onako kako su se žene ponašale prema meni kada sam proglašena za Mudrost", obeća Ninaeva. „Svetlosti! Baš je čudno osećati se kako su se one osećale. Pa, svejedno su bile budale. Ja ću biti bolja od njih, videćeš. Majko."

Ovoga puta zvučala je nešto manje usiljeno. Egvena se još više nasmeši. Malo je boljih načina da se Ninaeva potakne na nešto od nadmetanja.

Odjednom, u Egveninom umu se oglasi zvono. Zaboravila je na štitove koje je postavila. „Mislim da je Elejna stigla."

„Dobro", reče joj Ninaeva, zvučeći kao da oseća olakšanje. „Hajdemo onda kod nje." Zaputi se prema Dvorani, pa se ukopa i osvrnu. „Ako ti je po volji, majko."

Pitam se da li će ikada moći to da kaže a da ne zvuči nelagodno, pomislila je Egvena. Pa, bitno je da se trudi. „Izvrstan predlog." Ona se pridruži Ninaevi. Ali kada stigoše do Dvorane, videše da je prazna. Egvena prekrsti ruke i osvrnu se oko sebe.

„Možda je otišla da nas traži", reče.

„Videle bismo je u hodniku", odgovori Egvena. „Sem toga..."

Elejna se pojavi u prostoriji. Bila je u kraljevski beloj haljini, toliko ukrašenoj dijamantima da se presijavala. Čim ugleda Egvenu, široko se nasmeši i pritrča da je uhvati za ruku. „Uspela si, Egvena! Opet smo cele!"

Egvena se nasmeši. „Da, mada je Kula i dalje ranjena. Mnogo toga mora da se uradi."

„Zvučiš kao Ninaeva." Elejna sa osmehom pogleda Ninaevu.

„Hvala ti", ova joj zajedljivo odgovori.

„O, ne budi tako luckasta." Elejna priđe i prijateljski zagrli Ninaevu. „Drago mi je što si ovde. Brinula sam se da nećeš doći, pa će Egvena morati da te lovi i dovlači ovamo prst po prst."

„Amirlin", odvrati Ninaeva, „ima mnogo pametnija posla od toga. Zar ne, majko?"

Elejna se lecnu, delujući potpuno zgranuto. Oči joj vragolasto zaiskriše, pa prikri smešak. Pretpostavljala je da je Ninaeva popila grdnju. Ali, naravno, Egvena je znala da to kod Ninaeve ne bi urodilo plodom; bilo bi to isto kao pokušavati da iščupaš čičak iz kože kada su mu se šiljci zabili u suprotnom smeru.

„Elejna", kaza Egvena. „Kud si otišla pre nego što smo se mi vratile?"

„Kako to misliš?", upita ona.

„Kada si prvi put stigla, mi nismo bile ovde. Jesi li otišla da nas tražiš?"

Elejna je delovala zbunjeno. „Usmerila sam u moj ter’angreal, zaspala i vas dve ste bile ovde kada sam se pojavila."

„Ko je onda narušio štitove?", upita Ninaeva.

Egvena uznemireno ponovo postavi štitove, pa onda - dobro razmislivši - izatka izvrnuti štit protiv prisluškivanja, ali izmeni ga tako da propušta malčice zvuka. Drugim tkanjem pronese taj zvuk malo dalje od njih.

Neko ko se približi čuče ih kao da šapuću. Ta osoba će prići još bliže, ali zvuk će i dalje biti jačine šapata. Možda će ih to naterati da se približavaju palac po palac, naprežući se da čuju šta se priča.

Ninaeva i Elejna gledale su je kako tka. Elejna je delovala zadivljeno, premda je Ninaeva samo zamišljeno klimnula, kao da to čini sebi u bradu.

„Molim vas, sedite", kaza Egvena i stvori stolicu za sebe. „Moramo da porazgovaramo o mnogo čemu." Elejna za sebe načini presto, verovatno nesvesno, a Ninaeva za sebe načini sedište istovetno stolicama na kojima u toj odaji sede Predstavnice. Naravno, Egvena je pomerila Amirlin Tron.

Ninaeva pogleda najpre jedan presto, pa drugi, očigledno nezadovoljno. Možda se baš zato toliko dugo opirala tim sastancima; Egvena i Elejna su se visoko uzdigle.

Vreme je za malo meda, da otkloni ukus gorčine. „Ninaeva", kaza Egvena. „Veoma bih volela ako bi mogla da se vratiš u Kulu i podučiš više sestara svom novom načinu Lečenja. Mnoge ga uče, ali koristilo bi im podučavanje. A ima i drugih, koje nisu voljne da se odreknu starog načina."

„Tvrdoglave koze", odgovori Ninaeva. „I da im čovek pokaže trešnje, i dalje bi jele trule jabuke, ako su to radile dovoljno dugo. Ali nisam sigurna da bi bilo pametno da dođem. Ovaj, majko."

„A zašto?"

„Zbog Randa", odgovori Ninaeva. „Neko mora da ga drži na oku. To jest, neko sem Kecuejn." Usne joj se izviše nadole na pomen te žene. „Promenio se u poslednje vreme."

„Promenio?", zabrinuto upita Elejna. „Kako to misliš?"

„Jesi li ga skoro videla?", upita Egvena.

„Ne", smesta odgovori Elejna. Prebrzo. To je nesumnjivo istina - Elejna je ne bi lagala - ali ipak ima nekih stvari koje ona krije u vezi s Random. Egvena to već neko vreme sumnja. Je li moguće da ga je vezala?

„On se jeste promenio", nastavi Ninaeva. „I veoma je dobro što se to desilo. Majko... ne znaš koliko je bio strašan. Bilo je trenutaka kada sam bila prestravljena od njega. Sada... više nije tako. On je isti kakav je bio ranije - čak i priča na isti način. Tiho i bez besa. Pre toga je to bila tišina isukanog noža, a sada je to tišina lahora.“

„Probudio se“, iznenada se javi Elejna. „Sada je topao.“

Egvena se namršti. „Šta to znači?“

„Ja... Zapravo, ne znam.“ Elejna pocrvene. „Izletelo mi je. Žao mi je.“

Da, vezala ga je. Pa, to bi moglo biti korisno. Zašto ne želi da priča o tome? Egvena če morati u nekom trenutku popričati s njom - i to nasamo.

Ninaeva je ispod oka odmeravala Elejnu. Je li i ona to primetila? Pogled joj polete prema Elejninim nedrima, pa ka trbuhu.

„Trudna si!“, iznenada je optuži Ninaeva, pokazujući na nju.

Andorska kraljica pocrvene. Tako je, Ninaeva ne zna za trudnoću, mada je Egvena od Avijende čula za to.

„Svetlosti!“, kaza Ninaeva. „Nisam mislila da mi je Rand pobegao iz vidnog polja na dovoljno dugo za te stvari. Kada se to desilo?“

Elejna pocrvene. „Niko nije kazao da je on...“

Ninaeva samo pogleda Elejnu, a kraljica pocrvene još više. Obe dobro znaju šta Ninaeva misli da je prikladno kada je o tim stvarima reč - i Egvena je, istini za volju, saglasna s njom. Ali Elejnin život se njih ne tiče.

„Elejna, drago mi je zbog tebe“, kaza Egvena. „I zbog Randa. Nisam sigurna šta da mislim o trenutku. Trebalo bi da znaš kako Rand namerava da polomi preostale pečate na zatvoru Mračnoga, što bi dovelo do opasnosti da on bude pušten na slobodu."

Elejna napući usne. „Pa, preostala su samo tri pečata, a i oni se mrve.“

„Pa šta ako se on igra s tom opasnošću?", upita Ninaeva. „Mračni će biti oslobođen kada se poslednji pečat smrvi; najbolje bi bilo da se to dogodi onda kada je Rand prisutan da se bori protiv njega."

„Da, ali pečati? To je suludo. Zacelo Rand može da se suoči s Mračnim i da ga porazi, pa da ga zapečati a da ne stavlja sve na kocku."

„Možda si u pravu", kaza Ninaeva.

Elejna je delovala uznemireno.

Egvena nije očekivala tako mlak prijem. Mislila je da će joj se Mudre protiviti, dok će Ninaeva i Elejna smesta uvideti opasnost.

Ninaeva je previše s njim, pomislila je Egvena. Verovatno je zahvaćena njegovom prirodom ta’verena. Šara se povija oko njega. Oni koji su u njegovoj blizini prihvatiće njegovo gledište i delati - nesvesno - da bude volja njegova.

Mora da je to pravo objašnjenje. Ninaeva je obično veoma staložena i razumna po tim pitanjima. Ili... pa, nije baš da je Ninaeva staložena - ali obično uviđa pravi način da se nešto završi, sve dok taj pravi način ne podrazumeva da je ona u nečemu pogrešila.

„Potrebno mi je da se vas dve vratite u Kulu“, reče Egvena. „Elejna, znam šta ćeš mi reći - i da, shvatam da si ti kraljica i da moraš da odgovoriš potrebama Andora. Ali sve dok ne položiš zakletve, ostale Aes Sedai će misliti da ne zaslužuješ to zvanje."

„U pravu je, Elejna“, dodade Ninaeva. „Ne moraš da dođeš na dugo - taman dovoljno da zvanično postaneš Aes Sedai i budeš prihvaćena u Zeleni ađah. Andorske velmože neće ni znati da tu ima neke razlike, ali druge Aes Sedai hoće.“

„Istina", saglasi se Elejna. „Ali trenutak je... nezgodan. Ne znam baš želim li da polažem zakletve dok sam u drugom stanju. To bi moglo da naškodi deci."

Ninaeva na to zastade.

„Možda si u pravu", reče Egvena. „Daću nekome da potraži u spisima je li polaganje zaveta u trudnoći opasno. Ali, Ninaeva - hoću da ti svakako dođeš."

„Majko, to znači da će Rand ostati bez ikakvog nadzora."

„Bojim se da se to ne može izbeći." Egvena pogleda Ninaevu pravo u oči. „Neću da mi ti budeš Aes Sedai koja nije vezana zavetima. Ne, zatvori usta - znam da pokušavaš da se pridržavaš zakletvi. Ali sve dok si oslobođena Štapa zakletvi, druge će se pitati mogu li i one da budu oslobođene."

„Da“, saglasi se Ninaeva. „Valjda."

„Dakle, vratićeš se?“

Ninaeva stisnu zube, kao da se bori sama sa sobom. „Da, majko", odgovori. Elejnine oči razrogačiše se od zabezeknutosti.

„Ninaeva, ovo je bitno", kaza joj Egvena. „Čisto sumnjam da ti sama možeš da zaustaviš Randa. Potrebno nam je da prikupimo saveznike kako bismo nastupili ujedinjeno."

„U redu", odgovori Ninaeva.

„Mene brine iskušavanje", nastavi Egvena. „Predstavnice su počele da iznose stav da bi trebalo da prođete kroz iskušavanje, sada kada je Bela kula opet jedinstvena, premda je bilo sasvim u redu to što smo vas dve i ostale uzdigle dok smo bile u izgnanstvu. Iznele su veoma valjane stavove. Možda bih mogla da u odgovor kažem kako bi trebalo da budete izuzete zbog teških izazova s kojima ste se u poslednje vreme suočile. Nemamo vremena da vas naučimo svim potrebnim tkanjima."

Elejna klimnu, ali Ninaeva samo slegnu ramenima. „Ja ću proći kroz iskušavanje. Ako ću već da se vraćam, onda ću to uraditi kako treba."

Egvena iznenađeno trepnu. „Ninaeva, to su veoma zamršena tkanja. Nisam imala vremena da ih sva upamtim; kunem ti se da su mnoga od njih nepotrebno kitnjasta samo da bi bila teška.“ Egvena nije imala namere da i sama prolazi kroz iskušavanje, niti ima potrebe za tim. Zakon je veoma određen. Time što je postala Amirlin, postala je i Aes Sedai. Ali stvari nisu toliko jasne kada je reč o Ninaevi i o ostalima koje je Egvena uzdigla.

Ninaeva opet slegnu ramenima. „Stotinu tkanja za iskušavanje nije toliko strašno. Ako hoćeš, mogla bih da ti ih pokažem na licu mesta.“

„Kada si imala vremena da ih naučiš?", uzviknu Elejna.

„Ja nisam provela poslednjih nekoliko meseci sanjareći i uzdišući zbog Randa al’Tora.“

„Zadobijanje andorskog prestola nije sanjarenje!“

„Ninaeva", prekide ih Egvena, „ako si zaista upamtila tkanja, onda će mi biti od velike pomoći ako budeš bila propisno uzdignuta. Tako će manje izgledati kao da činim usluge prijateljicama."

„Iskušavanje bi trebalo da je opasno", kaza Elejna. „Jesi li sigurna da si savladala tkanja?"

„Biću dobro", odgovori Ninaeva.

„Izvrsno", kaza joj Egvena. „Očekujem te ujutru."

„Tako brzo!", zgroženo uzviknu Ninaeva.

„Što se pre Štap zakletvi bude našao u tvojim rukama, to ću pre moći da prestanem da se brinem zbog tebe. Elejna, i dalje moramo da uradimo nešto u vezi s tobom."

„Trudnoća", odgovori Elejna, „ometa moju sposobnost usmeravanja. To se poboljšava - srećom, mogla sam da dođem ovde - ali i dalje je teško. Objasni Dvorani da će biti preopasno za mene - i za decu - da se podvrgnem iskušavanju u trenutku kada ne mogu da usmeravam stalno i pouzdano."

„Možda predlože da sačekaš", kaza Ninaeva.

„I da me puste da trčkaram bez položenih zaveta?" upita Elejna. „Mada bih zaista volela da saznam je li neka žena položila zavete dok je bila u drugom stanju, čisto da bih bila sigurna."

„Saznaću sve što budem mogla", odgovori Egvena. „Ali u međuvremenu, imam jedan drugi zadatak za tebe."

„Majko, prilično sam zauzeta vladanjem Andorom."

„Znam", reče joj Egvena. „Nažalost, ne mogu to da tražim ni od koga drugog. Potrebno mi je još ter’angreala za snevanje."

„Možda ću moći da ih napravim", reče Elejna. „Pod pretpostavkom da mogu da usmeravam bez prekida."

„Šta se desilo sa onim ter’angrealima koje si imala?", upita Ninaeva Egvenu.

„Ukradeni", odgovori Egveni. „Ukrala ih je Šerijam - koja inače pripada Crnom ađahu."

Ove dve zatečeno uzdahnuše, pa Egvena shvati da ne znaju kako je otkriveno na stotine Crnih sestara. Duboko uzdahnu. „Pripremite se“, kaza im. „Imam da vam ispričam bolnu priču. Pre seanšanskog napada, Verin je došla da...“

U tom trenutku, zvono se opet oglasi u njenoj glavi. Egvena se pomeri snagom volje. Soba zatrepta oko nje i ona se odjednom nađe u hodniku ispred odaje, gde su njeni štitovi bili postavljeni. Stajala je oči u oči s Talvom, jednom mršavom ženom zlatne kose skupljene u punđu. Nekada je pripadala Žutom ađahu, ali je bila jedna od Crnih sestara koje su pobegle iz Kule.

Oko Talve se pojavi tkanje Vatre, ali Egvena je već počela da radi na štitu, pa ga tresnu između druge žene i Izvora, smesta nastavljajući da tka Vazduh kako bi je uvezala.

Iza sebe je začula zvuk. Egvena nije razmišljala; premesti se, oslanjajući se na svoje poznavanje Tel’aran’rioda. Pojavi se tačno iza žene od koje je suktao mlaz Vatre. Alvijarin.

Egvena skoro zareža, počinjući da tka još jedan štit u trenutku kada Alvijarinin talas Vatre pogodi nesrećnu Talvu, terajući je da vrišti dok je gorela. Alvijarin se hitro okrenu, pa ciknu i nestade.

Plamen je spalio!, pomislila je Egvena. Alvijarin je bila na samom vrhu spiska ljudi koje ona želi da zarobi. Hodnikom je vladala tišina, a Talvin leš - pocrneo i zadimljen - padao je na tle. Nikada se više neće probuditi; ako čovek umre tu, umreće i u stvarnom svetu.

Egvena zadrhta; ono ubilačko tkanje bilo je namenjeno njoj. Previše sam se oslanjala na usmeravanje, pomislila je. Misao se odigrava brže nego što tkanja mogu da se načine. Trebalo je da zamislim konopce oko Alvijarin.

Ne, Alvijarin bi svejedno mogla da iskoči iz konopaca. Egvena nije razmišljala kao Snevač. U poslednje vreme, u mislima su joj Aes Sedai i njihove muke, pa se nagonski oslanja na tkanja. Ali nije smela dopustiti sebi to da zaboravi kako je u tom mestu misao snažnija od Jedne moći.

Egvena diže pogled kada Ninaeva izlete iz Dvorane, a za njom i Elejna - premda opreznije. „Osetila sam usmeravanje", reče Ninaeva. Onda ugleda spaljeni leš. „Svetlosti!"

„Crne sestre", kaza Egvena i prekrsti ruke. „Izgleda da dobro koriste one snevačke ter’angreale. Pretpostavljam da imaju naređenja da noću vrebaju po Beloj kuli. Možda traže nas, a možda pokušavaju da saznaju stvari koje bi mogle upotrebiti protiv nas." Egvena i ostale radile su upravo to za vreme Elaidine vladavine.

„Ne bi trebalo da se sastajemo ovde", kaza Ninaeva. „Sledeči put ćemo na nekom drugom mestu." Oklevala je. „Ako ti odgovara, majko."

„Možda će mi odgovarati", reče Egvena. „A možda neće. Nikada ih nećemo poraziti ako ih ne pronađemo."

„Majko, upadanje u klopke nije baš najbolji način da ih porazimo", ravnim glasom odgovori Ninaeva.

„Zavisi od preduzetih priprema", reče Egvena, pa se namršti. Je U to upravo primetila lelujanje crne tkanine koja zamiče za ugao? Egvena se za tren oka stvori tamo; Elejni se od iznenađenja ote psovka, koja se pronese hodnikom iza Egvene. Ta žena baš ume da psuje.

Sve je bilo prazno. Jezivo i skoro pretiho. To je uobičajeno u Tel’aran’riodu.

Egvena je i dalje bila puna Jedne moći, ali vratila se drugim dvema. Očistila je Belu kulu, ali je zaraza ostala, skrivena u njenom srcu.

Naći ću te ja, Mesana, pomislila je Egvena, a onda mahnula onima dvema da joj se pridruže. Prešli su na padinu na kojoj je ranije bila - na mesto gde može da im detaljnije ispriča o događajima koje su propustile.