Dolazak Senke

12 Tančiko ili Kula

Elejna uzdahnu drhtavo i s olakšanjem kada se Egvena napokon promeškolji i otvori oči, Avijenda je sedela pri podnožju kreveta, i kada se Egvena probudi, ona se brzo nasmeši, a s lica joj nestadoše crte straha i nemira. Sveća je još pre nekoliko minuta progorela preko mesta koje je Egvena označila. Činilo joj se kao da je od tog trena prošao čitav sat.

„Nisi htela da se probudiš“, slabašno kaza Elejna. „Drmala sam te i drmala, ali ti nisi htela da se probudiš.“ A onda se malčice nasmeja. „Oh, Egvena, čak si i Avijendu uplašila.“ Egvena je uhvati za ruku i stisnu. „Sada sam se vratila.“ Zvučala je umorno, a spavaćica joj beše mokra od znoja. „Mislim da sam imala dobrog razloga da se zadržim malo duže no što smo nameravale. Biću opreznija sledeći put. Obećavam.“

Ninaeva oštro vrati ibrik s vodom na umivaonik, tako da se malo vode prolilo. Bila je na korak do toga da čitav ibrik sruči na usnulu Egvenu. Lice joj beše staloženo, ali ibrik je zvecnuo o lavor kada ga je spuštala na umivaonik, i pustila je da prosuta voda kaplje na tepih. „Jesi li nešto otkrila? Ili... Egvena, ako Svet snova na neki način može da te zadrži, možda je preopasno da tamo ideš dok ne naučiš više o njemu. Možda ti je teže da se vratiš ako češće boraviš tamo. Možda... Ne znam. Ali znam kako ne možemo da se kockamo s mogućnošću da se izgubiš u Svetu snova.“ Ninaeva prekrsti ruke, spremna za raspravu.

„Znam“, kaza Egvena, skoro krotko. Elejna zapanjeno diže obrve. Egvena nikada nije bila krotka s Ninaevom. Sve samo ne to.

Egvena s mukom ustade iz kreveta, odbivši Elejninu pomoć, i priđe umivaoniku da manje-više hladnom vodom umije lice i opere ruke. Elejna joj u ormaru pronađe suvu spavaćicu, a Egvena skide onu mokru.

„Srela sam jednu Mudru. Ženu po imenu Amis.“ Egvenin glas bio je prigušen dok je navlačila spavaćicu preko glave. „Rekla je da moram doći kod nje, da bih učila o Tel’aran’riodu. I to u neko mesto u Pustari, koje se zove Hladne stene.“

Elejna primeti kad Avijenda trepnu na pomen imena te Mudre. „Poznaješ li je? Amis?”

Aijelka klimnu, ali krajnje nevoljno. „Ona je Mudra. Šetač kroz snove. Amis je bila Far Dareis Mai, sve dok nije morala da se odrekne koplja da bi otišla u Ruidean.“

„Devica!“ – uzviknu Egvena. „Znači, zato je... Nije bitno. Rekla je da je sada u Ruideanu. Znaš li gde su te Hladne stene, Avijenda?“

„Naravno. Hladne stene su Ruarkovo uporište. Ruark je Amisin muž. Ranije sam imala običaj da tamo odlazim u posete. Moja sestromajka, Lijan, Amisina je sestrožena.“

Elejna, Egvena i Ninaeva se zbunjeno zgledaše. Elejna je nekada mislila da dosta toga zna o Aijelima, sve naučeno u Kaemlinu, ali otkad je upoznala Avijendu, shvatila je koliko zapravo malo zna o njima. Njihovi običaji i međusobni odnosi bili su pravi lavirint. Kad ti je neko prvosestra, to znači da imate istu majku; samo što je bilo moguće da prijateljice postanu prvosestre tako što pred Mudrima polože zakletve. Kad ti je neko drugosestra, to znači da su vam majke sestre. Ako su vam očevi braća, onda ste ocosestre, što se smatra daljom rodbinskom vezom od drugosestara. Posle toga, sve je zbunjivalo još gore.

„Šta sestrožena znači?“ – uz oklevanje upita ona.

„Da imate istog muža.“ Avijenda se namršti zbog toga što Egvena razjapi usta, a Ninaeva razrogači oči koliko je god mogla. Elejna je napola očekivala taj odgovor, ali svejedno poče da namešta suknje što su bile u savršenom redu. „Vi nemate taj običaj?“ – upita Aijelka.

„Ne“, slabašnim glasom odgovori Egvena. „Ne, nemamo.“

„Ali ti i Elejna volite se kao da ste prvosestre. Šta biste učinile da jedna od vas nije bila voljna da se odrekne Randa al’Tora? Zar biste se tukle oko njega? Zar biste dozvolile da jedan muškarac poremeti veze između vas? Zar ne bi onda bilo bolje da se obe udate za njega?“

Elejna pogleda Egvenu. Pomisao na... Da li bi mogla tako nešto da uradi? Čak i sa Egvenom? Znala je da joj obrazi rumene. Egvena je samo delovala iznenađeno.

„Ali ja sam želela da odustanem od njega“, kaza Egvena.

Elejna je znala da je ta primedba bila upućena njoj isto koliko i Avijendi, ali nije mogla da izbaci onu misao iz glave. Da li je Min nešto pročitala? Šta da radi ako je tako? Ako je to Berelajn, zadaviću i nju i njega! Ako več mora da bude neko, zašto to nije Egvena? Svetlosti, o čemu ja to razmišljam? Znala je da postaje sve usplahirenija, i da bi to prikrila, vedro kaza: „Zvučiš kao da muškarac nema nikakvog izbora.”

„Može da odbije“, odgovori Avijenda, kao da je to očigledno, „ali ako želi da se oženi jednom od njih, onda mora obe uzeti za ženu kada ga pitaju. Molim vas, nemojte se uvrediti, ali ja sam se zapanjila kada sam saznala da u vašim zemljama muškarac prosi ženu. Muškarac bi trebalo da stavi do znanja kako ga ona zanima, a onda da sačeka njenu odluku. Naravno, neke žene navedu muškarca da shvati šta ga zanima, ali njeno je pravo da ga zaprosi. Ja ne znam mnogo o tome. Još od malih nogu, želela sam da budem Far Dareis Mai. Sve što želim od života je moje koplje i moje sestre po koplju“, odlučno završi.

„Niko te neće terati da se udaš“, kaza Egvena, kao da hoće da je stiša. Avijenda je zbunjeno pogleda.

Ninaeva glasno pročisti grlo. Elejna se zapita da li je to ona razmišljala o Lanu. Obrazi su joj malčice pocrveneli. „Pretpostavljam, Egvena“, kaza Ninaeva malo prebrzo, „da nisi pronašla ono što si tražila, inače bi nešto već rekla.“

„Ništa nisam pronašla“, sa žaljenjem odgovori Egvena. „Ali Amis je rekla... Avijenda, kakva je Amis ličnost?“

Aijelka se zagleda u ćilim. „Amis je tvrda kao planine i neumoljiva kao sunce“, reče ne dižući pogled. „Ona je šetač kroz snove. Može te podučavati. Kada te jednom ščepa, za kosu će te vući tamo kuda ona želi. Jedino je Ruark u stanju da joj se usprotivi. Čak i ostale Mudre pažljivo slušaju kada Amis govori. Ali, može te podučiti.“

Egvena odmahnu glavom. „Mislila sam, da li bi je boravak na nekom čudnom mestu uznemirio, usplahirio? Boravak u gradu? Da li bi joj se priviđale stvari?“

Avijenda se nasmeja kratko i oštro. „Usplahirio? Amis se ne bi usplahirila ni da se probudi sa divljom zveri u krevetu. Ona je bila Devica, Egvena, i možeš biti sigurna da nimalo nije smekšala.“

„A šta je ta žena videla?“ – upita Ninaeva.

„Nije baš videla”, polako odgovori Egvena. „Bar ja mislim da je tako. Rekla je da je u Tančiku neko zlo. I to gore no što ljudi mogu da stvore. Mogle bi to biti one iz Crnog ađaha. Ne raspravljaj se sa mnom, Ninaeva“, odlučnije dodade. „Snovi moraju da se protumače. Lako je moguće da je tako.“

Ninaeva je počela da se mršti čim je Egvena spomenula zlo u Tančiku, a kada joj ova reče da se ne raspravlja – smesta je ošinu pogledom. | Elejna je ponekad priželjkivala da ih obe dobrano prodrma. Brzo se umeša u njihov razgovor, pre no što starija žena stiže da plane. „To je lako moguće, Egvena. Nešto si pronašla. Više no što smo Ninaeva i ja mislile : da ćeš pronaći. Zar nije tako, Ninaeva? Zar ne misliš tako?“

„Može biti“, nevoljno odgovori Ninaeva.

„Može biti.“ Egvena nije zvučala srečno zbog tih Ninaevinih reči. Duboko uzdahnu. „Ninaeva je upravu. Moram da naučim šta radim. Kad bih znala ono što mi je potrebno da znam, ne bi drugi morali da mi pričaju o tom zlu. Kad bih znala ono što bi trebalo da znam, mogla bih da pronađem sobu u kojoj je Lijandrin, ma gde ona bila. Amis me tome može naučiti. Baš zato... Baš zato moram otići k njoj.”

„Otići k njoj?“ Ninaeva je zvučala zapanjeno. „U Pustaru?“

„Avijenda me može odvesti do te utvrde Hladne stene.“ Egvena napola prkosno, a napola usplahireno pogleda Elejnu i Ninaevu. „Da sam sigurna da su one u Tančiku, ne bih vas pustila da idete same. Ako tako odlučite. Ali ako mi Amis pomogne, možda ću moći da otkrijem gde su. Možda ću moći... Upravo je u tome stvar; ni ne znam šta ću moći da uradim. Jedino sam sigurna da bi to moglo biti daleko više no što sam sada u stanju. Ne napuštam vas. Možete poneti prsten sa sobom. Dovoljno dobro poznajete Kamen da se u Tel’aran’riodu vratite ovamo. A ja mogu doći k vama u Tančiko. Šta god da naučim od Amis, mogu vam preneti. Molim vas, recite da me razumete. Toliko toga mogu da naučim od Amis, a onda to da primenim da vam pomognem. Biće kao da nas je sve tri obučavala. I to jedan šetač kroz snove – žena koja zna! Lijandrin i ostale biće kao mala deca; neće znati ni četvrtinu onoga što mi znamo.“ A onda bojažljivo zagrize usnu. „Nadam se da ne mislite kako vas ostavljam na cedilu. Ako je tako, onda neću đa idem.“

„Naravno da moraš ići“, kaza joj Elejna. „Nedostajaćeš mi, ali niko nam nije obećao kako ćemo moći da ostanemo na okupu dok se sve ovo ne završi.“

„Ali vas dve... da idete same... trebalo bi da pođem s vama. Ako su one zaista u Tančiku, trebalo bi da budem s vama.“

„Svašta“, oštro kaza Ninaeva. „Potrebna ti je obuka. To će nam, dugoročno gledano, daleko više koristiti no da pođeš s nama u Tančiko. Čak ni ne znamo da su one tamo. Ako je tako, Elejna i ja ćemo se postarati za njih, ali mogle bismo da stignemo tamo i otkrijemo da je to zlo samo rat. Svetlost zna da je rat čisto zlo. Moguće je da se i pre tebe vratimo u Kulu. Moraš se paziti u Pustari“, dodade razumnim glasom. „To je veoma opasno mesto. Avijenda, brinućeš o njoj?“

Ali pre no što Aijelka stiže da odgovori, začu se kucanje na vratima i istog trena uđe Moiraina. Aes Sedai ih odmeri jednim pogledom, ali ničim ne nagovesti do kakvih je zaključaka došla. „Džoija i Amiko su mrtve“, izjavi.

„Da li je to, onda, bio razlog za onaj napad?“ – upita Ninaeva. „Sve to samo da bi njih ubili? Ili možda da bi ih ubili ako im ne pođe za rukom da ih oslobode? Bila sam sigurna da je Džoija onoliko sigurna u sebe jer očekuje da će je izbaviti. Mora da je ipak lagala. Nikada nisam verovala da se zaista pokajala.“

„To verovatno nije bila glavna svrha njihovog napada“, odgovori Moiraina. „Kapetan je, veoma mudro, za vreme napada zadržao svoje ljude na njihovim položajima u tamnici. Nisu videli ni jednog jedinog Troloka, niti Mirdraala. Ali kad se sve završilo, otkrili su da su one dve mrtve. Obe su bile prilično neuredno zaklane. I to pošto im je jezik bio zakucan za vrata.“ Glas joj beše ravan, kao da govori o krpljenju haljine.

Elejni se na taj hladnokrvni opis utroba prevrnu. „Ne bih im to poželela. Ne takvu smrt. Svetlost im obasjala duše.“

„One su svoje duše odavno prodale Senci“, grubo odreza Egvena. Ali i ona je obema rukama pritiskala trbuh. „Kako... kako se to desilo? Sivi ljudi?“

„Ne verujem da bi čak ni njima to pošlo za rukom“, suvo odgovori Moiraina. „Izgleda da Senka raspolaže mogućnostima koje su nama nepoznate.“

„Da.“ Egvena namesti haljinu, a onda mirnije reče: „Ako to nije bio pokušaj oslobađanja, onda znaci da su obe govorile istinu. Ubijene su jer su progovorile.”

„Ili da bi bile sprečene u tome“, sumorno dodade Ninaeva. „Možemo samo da se nadamo kako ostali Prijatelji Mraka ne znaju šta su nam njih dve rekle. Možda se Džoija zaista pokajala, ali ja ne verujem u to.“

Elejni se steže grlo kada pomisli kako im je bilo u toj ćeliji, dok su im lica pritiskali o vrata da bi mogli da im izvuku jezik... Zadrhta, ali natera sebe da kaže: „Možda su ubijene prosto da bi bile kažnjene jer su zarobljene.“ Izostavila je misao da su možda pogubljene da bi nju, Egvenu i Ninaevu to uverilo kako je ono što su čule istina. I ovako ne znaju šta da rade. „Postoje tri mogućnosti, a samo jedna predviđa da Crni ađah zna kako su progovorile. Budući da su sve tri jednako moguće, svi su izgledi da Crne sestre ne znaju za to.“

Egvena i Ninaeva delovale su zaprepašćeno. „Samo kazne radi?“ – s krajnjom nevericom izusti Ninaeva.

Obe su u mnogim stvarima bile znatno tvrđe od nje – i divila im se zbog toga – ali one nisu odrasle posmatrajući spletkarenja na kaemlinskom dvoru i slušajući priče o okrutnosti s kojom Kairhijenjani i Tairerid igraju Igru kuća.

„Mislim da Crni ađah ne trpi neuspeh“, kaza im. „S lakoćom mogu da zamislim kako je Lijandrin tako nešto naredila. Džoija bi to sigurno uradila.“ Moiraina je pogleda ispod oka, kao da je ponovo procenjuje. '

„Lijandrin“, kaza Egvena, potpuno ravnim glasom. „Da, lako mogu po verovati da bi Lijandrin ili Džoija izdale takvu zapovest.“

„Svejedno, nije vam ostalo još mnogo vremena da ih ispitujete“, kaza Moiraina. „Sutra do podneva već bi bile na brodu.“ U glasu joj se osećala naznaka gneva. Elejna shvati da je Moiraina na smrt Crnih sestara gledala kao na bekstvo od pravde. „Nadam se da ćete uskoro doći do odluke. Tančiko ili Kula.“

Elejna pogleda Ninaevu u oči i neznatno klimnu.

Ninaeva joj odlučnije odgovori, pre no što se okrete ka Aes Sedat. „Elejna i ja ćemo poći u Tančiko, čim pronađemo brod. I to neki veoma brz, nadam se. Egvena i Avijenda poći će u utvrdu Hladne stene, u Aijelskoj pustari.“ Nije dala nikakve razloge za to, a Moiraina diže obrve.

„Džolijen može da je odvede“, kaza Avijenda, narušivši tišinu koja je na tren nastala. Izbegavala je da pogleda Egvenu. „Ili Sefela, ili Bain i Čijad. Ja... ja sam mislila da pođem s Elejnom i Ninaevom. Ako u Tančiku besni rat, biće im potrebna sestra da im čuva leđa.“

„Ako je to ono što želiš, Avijenda“, polako kaza Egvena.

Delovala je iznenađeno i povređeno, ali ništa više iznenađeno no Elejna. Mislila je da njih dve postaju prijateljice. „Drago mi je što želiš da nam pomogneš, Avijenda, ali ti bi trebalo da odvedeš Egvenu u Hladne stene.“

„Ne ide ona ni u Tančiko, ni u utvrdu Hladne stene“, kaza Moiraina, izvadivši iz svoje torbice jedno pismo i otvorivši ga. „Ovo mi je pre sat vremena dopalo ruku. Jedan mladi Aijel koji mi ga je doneo rekao je da mu je ovo pismo dato pre mesec dana, pre no što je iko od nas stigao do Tira, ali na pismu stoji da je upućeno meni, po imenu, i to u Kamen Tira.“ A onda pogleda poslednji list. „Avijenda, poznaješ li Amis, iz septe Devet dolina Taardad Aijela; Bair, iz septe Haido Saarad Aijela; Melainu, iz septe Džirad Gošijen Aijela i Seanu, iz septe Crna litica Nakai Aijela? One su ga potpisale.“

„Sve one su Mudre, Aes Sedai. Sve su šetači kroz snove.“ Avijendino držanje postade oprezno, iako toga izgleda nije bila svesna. Kao da bese spremna za bitku, ili beg.

„Šetači kroz snove“, zamisli se Moiraina. „Možda je to objašnjenje. Čula sam za njih.“ A onda okrete drugu stranu pisma. „Evo šta kažu o tebi. To su rekle možda i pre no što si ti odlučila da dođeš u Tir. Među Devicama koplja u Kamenu Tira ima jedna svojevoljna devojka po imenu Avijenda, iz septe Devet dolina Taardad Aijela. Ona sada mora doći k nama. Više nema mesta čekanju, niti izgovorima. Cekaćemo je na padinama Cendara, iznad Ruideana. Ima još o tebi, ali uglavnom uputstva meni da se postaram da bez odlaganja dođeš do njih. Ove tvoje Mudre zapovedaju kao Amirlin.“ Ona nestrpljivo završi, zbog čega se Elejna zapita nisu li te Mudre pokušale đa i samoj Aes Sedai naređuju šta da radi. To nije bilo baš verovatno. A i da su pokušale, bilo bi bezuspešno. Svejedno, Moiraini je u vezi s tim pismom nešto smetalo.

„Ja sam Far Dareis Mai“, besno kaza Avijenda. „Ja ne trčim kao malo dete kada me neko pozove. Ako želim, ići ću u Tančiko.“

Elejna zamišljeno napući usne. Aijelka se ranije nije ovako ponašala. Bes nije predstavljao nikakvu novost – i pre je viđala razbesnelu Avijendu, mada ne baš toliko – već boja glasa kojom je to izjavila. To se jedino moglo nazvati durenjem. Bilo je to jednako neverovatno kao da se Lan duri, ali eto.

I Egvena je to primetila. Potapša Avijendu po ruci. „Sve je u redu. Ako želiš da pođeš u Tančiko, biće mi drago što paziš na Elejnu i Ninaevu.“ Avijenda je pogleda kao da se zaista bedno oseća.

Moiraina odmahnu glavom, neznatno, ali svejedno odlučno. „Pokazala sam ovo Ruarku.“ Avijenda otvori usta, a po licu joj se vide da je besna, ali Aes Sedai diže glas i nastavi: „Kao što se u pismu traži od mene. Naravno, pokazala sam mu samo deo koji se tebe tiče. Izgleda prilično odlučan da postupiš kako ovo pismo nalaže. Mislim da je najpametnije da uradiš kao što Ruark i Mudre kažu, Avijenda. Zar se ne slažeš sa mnom?“

Avijenda se divlje osvrnu po sobi, kao da je u zamci. „Ja sam Far Dareis Mai“, progunđa i bez ijedne reči više pođe ka vratima.

Egvena zakorači, dopola podigavši ruku da je zaustavi, a onda je spus kada se vrata zalupiše. „Šta hoće od nje?“ – zatraži da čuje od Moiraine. uvek znaš daleko više no što se pretvaraš. Šta si ovog puta zadržala za sebe?“

„Ma kakav razlog Mudre imale”, hladno odvrati Moiraina, „to je jamačno između Avijende i njih. Da je želela da i vi znate, sama bi vam rekla. „Ne možeš da prestaneš da upravljaš ljudima“, ogorčeno kaza Ninaeva. „Sada Avijendu teraš na nešto, zar ne?“

„Ne ja, već Mudre. I Ruark.“ Moiraina presavi pismo i vrati ga u svoju torbicu za pojasom, ali pomalo zajedljivo. „Uvek može da ga odbije?; Koliko sam ja shvatila aijelske običaje, poglavar klana nije isto što i kralj.

„Može li?“ – upita Elejna. Ruark ju je podsećao na Gareta Brina. Kapetan general Kraljevskih gardista njene majke retko kada bi se baš nameračio na nešto, ali kad bi se to desilo, čak ni Morgaza ne bi mogla da ga natera da promeni odluku. Jedino bi ga kraljevska zapovest mogla naterati da postupi drugačije. Ali ovog puta neće biti zapovesti od krune – mada Morgaza nikada Garetu Brinu nije zapovedila da postupi nekako drugačije kada on reši da je u pravu, koliko Elejna može da se seti – a bez toga, sasvim joj je jasno da će Avijenda završiti na padinama Čendara, iznad Ruideana. „Ako ništa drugo, bar će putovati s tobom, Egvena. Amis ne može da se sretne s tobom u Hladnim stenama ako namerava da čeka Avijendu kod Ruideana. Možete zajedno ići kod Amis.“

„Ali ja ne želim da ona ide“, tužno kaza Egvena. „Ne ako ona ne želi.“

„Ma šta ko želeo“, kaza Ninaeva, „imamo posla. Biće ti potrebno mnogo stvari za put u Pustaru, Egvena. Lan će mi reći šta. A Elejna i ja moramo da se pripremimo za plovidbu u Tančiko. Pretpostavljam da ćemo sutra moći da nađemo neki brod, ali to znači kako večeras moramo da odlučimo šta nosimo sa sobom.“

„Na dokovima je ukotvljen jedan brod Ata’an Mijera“, kaza im Moiraina. „Nema bržih. Tražila si brz brod.“ Ninaeva nevoljno klimnu.

„Moiraina“, reče Elejna, „šta će Rand sada da radi? Posle ovog napada... Hoće li otpočeti taj rat koji ti želiš?“

„Ne želim ja rat“, odvrati Aes Sedai. „Želim ono što će osigurati da doživi da se bori u Tarmon Gai’donu. Kaže da će nam sutra svima reći šta namerava.“

Neznatno se namršti. „Svi ćemo sutra znati više no noćas.“ Odjednom se okrete i ode.

Sutra pomisli Elejna. Šta li će učiniti kada mu kažem? Šta li će reći? Mora da razume. Ona se odlučno okrete i pridruži drugim dvema, da se dogovore o pripremama.