Zenica sveta

I Senka pade na Zemlju, i Svet bi razoren kamen po kamen. Mora su se povukla, planine su bile progutane, a narodi rasuti na svih osam krajeva sveta. Mesec je bio poput krvi, a sunce poput pepela. Vode su ključale, a živi zavideli mrtvima. Sve je bilo skrhano i sve izgubljeno, sem sećanja. A jedno sećanje beše iznad svih drugih — o onome koji je doveo Senku i izazvao Slamanje sveta. I njega nazvaše Zmaj.

(iz: Aleth nin Taerin alta Camora,

Slamanje sveta, nepoznati autor. Četvrto doba)

I bi u tim vremenima, kao što bejaše ranije i kao što će biti ponovo, da se Mrak spustio teško na zemlju i stegao srca ljudi, a sve što je zeleno venulo je i nada je umirala. I ljudi zavapiše Tvorcu, govoreći: „0, Svetlosti nebesa, Svetlosti sveta, neka Obećani bude rođen na planini, prema proročanstvima, kao što bejaše u dobima prošlim i kao što će biti u dobima budućim. Neka Princ jutra peva zemlji da bi se sve zelenelo i raslo, i da bi se doline napunile jagnjadi. Neka nas ruka Gospodara zore zakloni od mraka i neka nas veliki mač pravde brani. Neka Zmaj jaše ponovo na vetrovima vremena.“

(iz: Charal Drianaan te Calamón,

Ciklus Zmaja, nepoznati autor. Četvrto doba)