Ponovorođeni Zmaj

20 Posete

Žena što je ušla, sva odevena u belu svilu i srebro, zatvori vrata za sobom i nasloni se na njih. Gledala ga je najtamnijim očima koje je Met ikada video. Dah mu zastade od njene lepote. Kose crne kao noć i povezane izatkanom srebrnom trakom, stajala je graciozna kao što bi neka druga žena bila dok pleše. Skoro mu se učini da je poznaje, ali smesta odbaci tu pomisao. Niko ne bi mogao da zaboravi takvu ženu.

„Možeš da prođeš, valjda, kada se ponovo popuniš“, reče mu. „Ali za sada, možda bi mogao nešto da obučeš.“

Met je jedan trenutak samo buljio u nju; onda se iznenada seti da je nag. Sav pocrveneo, odvuče se do kreveta, ogrnu ćebetom kao plaštom, i više pade no što sede na ivicu dušeka. „Žao mi je što... Hoću da kažem da... to jest, nisam očekivao... Ja... ja...“ Duboko udahnu. „Izvinjavam se što si me ovako zatekla.“

Osećao je da i dalje crveni. Na trenutak požele da je Rand tu da ga posavetuje, šta god da je postao, ili čak i Perin. Oni su se uvek dobro slagali sa ženama. Čak i devojke koje su znale da je Rand skoro veren s Egvenom imale su običaj da pilje u njega, a za Perina kao da su mislile kako nije priglup, već nežan i privlačan. Ma koliko da se trudio, Met bi pred devojkama uvek napravio budalu od sebe. Baš kao sada.

„Ne bih te ovako posetila. Mete, da nisam bila ovde... u Beloj kuli“ –nasmešila se kao da je to ime zabavlja – „po nekom drugom poslu i veoma želela da te vidim.“ Met ponovo pocrvene i čvršće se uvi ćebetom, ali nije mu izgledalo da ga zadirkuje. Gracioznije od labuda prišla je stolu.

„Gladan si. To se i moglo očekivati, s obzirom na to kako ovde rade. Pazi da pojedeš sve što ti daju. Iznenadiće te brzina kojom ćeš se oporaviti.“

„Izvini“, krotko kaza Met, „ali, da li se mi poznajemo? Bez uvrede, ali deluješ mi... poznato.“ Pogledala ga je tako da je počeo nelagodno da se meškolji. Takva žena očekivala bi da ostane u pamćenju.

„Možda si me video“, naposletku kaza. „Negde. Zovi me Selena.“ Neznatno je nagnula glavu; činilo se da čeka da on prepozna ime.

Poigravalo mu je na ivicama pamćenja. Mislio je da ga je čuo ranije, ali nije znao ni kada ni gde. „Jesi li ti Aes Sedai, Selena?“

„Ne.“ Ta reč beše tiha, ali iznenađujuće snažna.

Sada ju je prvi put dobro osmotrio, i video više od lepote. Bila je gotovo njegove visine, vitka i, pretpostavljao je po načinu na koji se kretala, snažna. Koliko joj je godina nije bio siguran – možda je imala godinu ili dve više nego on, a možda i deset – ali koža joj je bila glatka. Ogrlica od glatkog belog kamenja i pletenog srebra slagala se sa širokim pojasom, ali nije nosila prsten Velike zmije. Nije trebalo da ga iznenadi što ga nema – nijedna Aes Sedai ne bi otvoreno rekla kako to nije – ali svejedno se iznenadio. Zračila je nekakvim samopouzdanjem, sigurnošću u svoju moć, ravnoj svakoj kraljici, i još nečim – što ju je vezivao za Aes Sedai.

„Da nisi kojim slučajem polaznica?“ Čuo je da polaznice nose belo, ali nije zaista verovao da je ona jedna od njih. Naspram nje Elejna liči na strašilo. Elejna. Još jedno ime pojavi mu se u glavi.

„Teško“, odgovori Selena i podrugljivo se osmehnu krajičkom usana. „Recimo samo da sam ja neko čiji se interesi poklapaju s tvojima. Ove... Aes Sedai nameravaju da te iskoriste, ali mislim da će ti se to uglavnom dopasti. I da ćeš prihvatiti. Tebe nema potrebe ubeđivati da tragaš za slavom.“

„Da me iskoristiti?“ Seti se kako je upravo to mislio, ali za Randa, da Aes Sedai nameravaju da iskoriste Randa, ne njega. Od mene nemaju nikakve proklete koristi. Svetlosti, ne mogu imati koristi od mene! „Kako to misliš? Ja nisam niko važan. Ne mogu da koristim nikome osim sebi. Kakva slava?“

„Znala sam da će te to primamiti. Tebe pre nego ikog drugog.“

Od njenog osmeha zavrte mu se u glavi. Provukao je prste kroz kosu i ćebe mu kliznu. Uhvatio ga je žurno pre nego što je spalo. „Slušaj, ja njih ne zanimam.“šta je s činjenicom da sam dunuo u Rog? „Ja sam samo seljak.“ Možda misle da sam na neki način vezan s Random. Ne, Verin je rekla... Nije bio siguran šta je Verin rekla, ili Moiraina, ali mislio je da većina Aes Sedai ne zna ništa o Randu. Želeo je da tako i ostane, barem dok on ne bude podaleko. „Samo prost seljak. Ne želim ništa nego da vidim nešto sveta i vratim se na tatino imanje.“ Kako to misli, slava?

Selena odmahnu glavom, kao da mu je pročitala misli. „Važniji si no što znaš. Svakako važniji no što ove takozvane Aes Sedai znaju. Možeš da postaneš slavan, ako si dovoljno pametan da im ne veruješ.“

„Ti svakako zvučiš kao da im ne veruješ.“ Takozvane? Dođe mu jedna misao, ali nije mogao da se natera da je izgovori. „Jesi li ti... jesi li...“ Nije bilo lako nekog za to optužiti.

„Prijatelj Mraka?“ – naruga se Selena. Zvučala je kao da ju je nasmejao, a ne razbesneo. Zvučala je prezrivo. „Neko od Ba’alzamonovih bednih sledbenika koji misle kako će im on podariti besmrtnost i moč? Ja nikoga ne sledim. Postoji samo jedan čovek kraj kojeg bih stala, ali nisam ničiji sledbenik.“

Met se nervozno nasmeja. „Naravno da ne.“ Krv i pepeo, Prijatelj Mraka ne bi rekao da je Prijatelj Mraka. Ako jeste, verovatno ima otrovani nož. Nejasno se sećao neke žene obučene kao plemkinja. Prijatelja Mraka sa smrtonosnim bodežom u nežnoj ruci. „Nisam uopšte to mislio. Izgledaš... Izgledaš poput kraljice. To sam mislio. Jesi li ti neka plemenita gospa?“

„Mete, Mete, moraš naučiti da mi veruješ. Oh, i ja ću te koristiti – suviše si ti sumnjičave prirode, pogotovu nakon onog bodeža, da bih to porekla – ali to moje korišćenje doneće ti bogatstvo, moć i slavu. Neću te primoravati. Oduvek sam verovala da ljudi postižu bolji učinak ako su ubeđeni, a ne primorani. Ove Aes Sedai čak ni ne shvataju koliko si bitan, a on će pokušati da te skrene s puta ili ubije, ali ja ti mogu dati ono što želiš.“

„On?“ – oštro upita Met. Da me ubije? Svetlosti, Randa jure, a ne mene. Otkud zna za bodež? Valjda cela Kula zna. „Ko hoće da me ubije?“

Selena stisnu usne, kao da je previše rekla. „Ti znaš šta želiš. Mete, a i ja. Moraš odabrati kome ćeš verovati da će ti to pružiti. Ja priznajem da ću te koristiti. Ove Aes Sedai nikada ti to ne bi priznale. Ja ću te odvesti do bogatstva i slave. One će te držati na povocu do tvoje smrti.“

„Mnogo si mi rekla“, odvrati Met, „ali kako da znam da je išta od toga istina? Kako da znam da tebi mogu verovati išta više no njima?“

„Tako što ćeš slušati šta ti govore, i šta ti ne govore. Hoće li ti reći da ti je otac bio u Tar Valonu?“

„Moj tata je bio ovde?“

„Čovek po imenu Abel Kauton, i još jedan, po imenu Tam al’Tor. Bili su toliko dosadni, čula sam, da su na kraju dobili prijem. Želeli su da znaju gde si ti, i tvoji prijatelji. Sijuan Sanče ili je otpremila nazad u Dve Reke praznih šaka. Nije im rekla čak ni da si živ. Da li će ti to reći ako ne budeš pitao? A možda ti ni tada neće reći, jer bi mogao pokušati da pobegneš kući.“

„Moj tata misli da sam mrtav?“ – polako upita Met.

„Može biti obavešten da si živ. Mogu da se postaram za to. Razmisli kome možeš da veruješ. Mete Kautone. Da li će ti reći da u ovom trenutku Rand al’Tor pokušava da pobegne, a da ga žena zvana Moiraina lovi? Da li će ti reći kako njihova dragocena Bela kula vrvi od Crnog ađaha? Da li će ti makar reći za šta nameravaju da te iskoriste?“

„Rand pokušava da pobegne? Ali...“ Možda je znala da se Rand proglasio Ponovorođenim Zmajem, a možda i nije, ali on joj sigurno neće reći. Crni ađah? Krv i krvavi pepeo! „Ko si ti, Selena? Ako nisi Aes Sedai, šta si?“ Osmeh joj je skrivao mnoge tajne. „Samo zapamti da postoji i drugi izbor. Ne moraš biti rob Bele kule, niti plen Ba’alzamonovih Prijatelja Mraka. Svet je daleko složeniji no što možeš da zamisliš. Za sada radi kako ove Aes Sedai žele, ali zapamti da imaš izbora. Hoćeš li?“

„Baš i nemam mnogo izbora“, tmurno joj odvrati on. „Valjda hoću.“

Selena ga prostreli pogledom. Prijateljstvo spade s njenog glasa kao zmijski svlak. „Valjda? Nisam ti ovako došla, ovako pričala s tobom, za jedno valjda, Metrime Kantone.“ Ispruži vitku ruku.

Šaka joj beše prazna, a ona pola sobe udaljena od njega, ali on se izvi izmičući se od nje, kao da je povrh njega, s bodežom. Nije znao zašto, izuzev što joj je u očima bila pretnja, a bio je siguran kako je ta pretnja stvarna. Koža poče da ga pecka, i ponovo ga zabole glava.

Odjednom i peckanje i bol uminuše, a Selena se munjevito okrete, kao da sluša nešto iza zidova. Neznatno se namršti i spusti ruku. „Ponovo ćemo razgovarati. Mete. Imam dosta toga da ti kažem. Seti se izbora pred sobom. Seti se da je mnogo onih koji bi te ubili. Samo ja mogu da ti osiguram život, i sve ono za čime tragaš, ako budeš radio kako ja kažem.“ Izašla je iz sobe tiho i graciozno kao što je i ušla.

Met uzdahnu od olakšanja. Znoj ga je probio. Svetlosti mi, ko li je ona? Možda Prijatelj Mraka. Samo što je zvučala kao da Ba’alzamona prezire koliko i Aes Sedai. Prijatelji Mraka govorili su o Ba’alzamonu kao što bi drugi o Tvorcu. A nije mu ni tražila da prećuti njenu posetu.

Jeste, ogorčeno pomisli. Oprosti, Aes Sedai, ali posetila me je neka žena. Nije bila Aes Sedai, ali mislim kako je počela da na meni koristi Jednu moč, a rekla je da nije Prijatelj Mraka, ali jeste rekla kako nameravate da me iskoristite, i da je Crni ađah u vašoj Kuli. Oh, i reče kako sam važan. Ne znam na koji način. Nemate ništa protiv da sada odem, zar ne?

Odlazak mu se činio sve boljom zamišlju. Nespretno skliznu s kreveta i ode do ormara, i dalje nesiguran na nogama i obmotan ćebetom. Čizme su mu bile ostavljene unutra, a plašt okačen na vešalicu, ispod pojasa s torbicom i nožem. Bio je to jednostavan seljački nož, širokog sečiva, ali poslužiće kao bilo koji kitnjasti bodež. Ostatak odeće – dva dobra vunena kaputa, tri para pantalona, šest lanenih košulja i veš – bio je očetkan, opran i uredno složen na police koje su zauzimale polovinu ormara. Opipa torbicu na pojasu, ali bila je ispražnjena. Sadržaj je ostavljen na jednoj polici zajedno s onim što mu je bilo u džepovima.

Odgurnu pero crvenog kopca, jedan glatki šareni oblutak čije su mu se boje svidele, svoj brijač i perorez s drškom od kosti. Naposletku odmota kožnu kesu iz zagrljaja rezervne tetive za luk. Kada je otvori, shvati da ga je u tom slučaju pamćenje predobro služilo.

„Dve srebrne marke i šačica bakrenjaka“, promrmlja. „S tim neću daleko stići.“ Nekada bi mu se to činilo kao malo bogatstvo, ali to je bilo pre no što je otišao iz Dve Reke.

Ponovo se pognu i zagleda po polici. Gde li su...? Pobojao se da su ili Aes Sedai bacile, kao što bi i njegova majka da ili je ikada našla. Gde...? Oseti nalet olakšanja. Skroz pozadi, iza kresiva i namotaja uzice za zamke i tome slično, spazi svoje dve kožne kutije za kocke.

Zazvečale su kada ili je izvukao, ali on ili svejedno otvori. Sve je bilo kao što treba da bude. Pet kockica izrezbarenih simbolima, za krune, i pet označenih tačkama. Tačkaste kockice služile su za čitav niz igara, ali najviše ljudi je igralo krune. Uz njihovu pomoć pretvoriće svoje dve marke u dovoljno novca da ode daleko od Tar Valona. Daleko i od Aes Sedai, i od Selene.

Neko zakuca na vrata i smesta ili otvori. On se munjevito okrete. Amirlin Tron i Čuvar hronika ulazile su u sobu. Prepoznao bi ili čak i da Amirlin nije nosila svoju široku prugastu ešarpu, a Čuvar jednu užu, plavu. Samo ili je jednom video, daleko od Tar Valona, ali nije mogao zaboraviti dve najmoćnije žene među Aes Sedai.

Amirlin podiže obrve kada ga vide kako stoji ogrnut ćebetom, s kesom i kockicama u rukama. „Mislim da ti to još neko vreme neće biti potrebno, sine moj“, suvo mu reče. „Vrati ili na mesto i vrati se u krevet pre no što padneš na nos.“

Oklevao je, ispravivši se, ali u tom mu trenu kolena zaklecaše. A dve Aes Sedai su ga gledale. Činilo se kao da i tamne i plave oči čitaju svaku njegovu buntovnu misao. Uradio je kako mu je rečeno, obema rukama pridržavajući ćebe oko sebe. Leže u krevet, pravo kao letva, neznajući šta drugo da radi.

„Kako se osećaš?“ – oštro upita Amirlin i dodirnu ga po čelu. Sav se naježio. Da li je uradila nešto s Jednom moći, ili se samo naježio jer ga je dotakla Aes Sedai?

„Dobro mi je“, odgovori joj. „Ma, spreman sam da pođem. Samo da se oprostim s Egvenom i Ninaevom, i neću vam više smetati. Mislim, otići ću... uh, majko.“ Činilo se da Moirainu i Verin nije baš bilo briga kako se izražava, ali ovo je, napokon, bila Amirlin Tron.

„Gluposti“, odvrati Amirlin. Okrete fotelju s visokim naslonom, primače je krevetu i sede, obrativši se Leani; „Muškarci nikada ne priznaju da su bolesni, sve dok se ne razbole toliko da ženama naprave dvostruko veći posao. A onda prebrzo tvrde da su se oporavili, što ima isti učinak.“ Čuvar okrznu Meta pogledom i klimnu. „Da, majko. Ali ovaj ovde ne može tvrditi da mu je dobro kad jedva stoji. Bar je pojeo sve s poslužavnika.“

„Bila bih iznenađena da je ostavio dovoljno mrvica da namame vrapca. I još je gladan, osim ako se grdno ne varam.“

„Mogla bih da pošaljem nekoga po pitu, majko. Ili kolače.“

„Ne, mislim da je pojeo sve što za sada može. Neće mu ništa koristiti ako sve to povrati.“

Met se namršti. Činilo mu se da kad se razboliš postaneš istovremeno nevidljiv za žene, sem ako ti se ne obraćaju neposredno. A i tada namah postanu najmanje deset godina starije od tebe. Ninaeva, njegova majka i sestre, Amirlin Tron, sve su to radile.

„Nisam ni najmanje gladan“, izjavi. „Dobro mi je. Ako me pustite da se obučem, pokazaću vam koliko mi je dobro. Smesta ću se izgubiti odavde.“ Sada su ga obe gledale. Pročistio je grlo. „Uh... Majko.“

Amirlin frknu. „Pojeo si obrok dovoljan za petoricu, i svakog dana ćeš jesti tri ili četiri takva obroka ili ćeš umreti od gladi. Upravo si Izlečen od veze sa zlom koje je pobilo celokupno stanovništvo Aridhola. Nimalo nije oslabilo čekajući te skoro dve hiljade godina da ga pokupiš. Ubijalo te je, kao što je ubilo i njih. Ovo nije kao da si se ubo ribljom kosti u palac, dečko. I mi same gotovo smo te ubile pokušavajući da te spasemo.“

„Nisam gladan“, ostao je uporan. Stomak mu glasno zakrča otkrivši laž. „Na prvi pogled sam te pročitala“, reče Amirlin. „Smesta sam znala da bi pobegao kao preplašena ptica, samo ako bi pomislio kako neko pokušava da te zadrži. Dobro je što sam preduzela mere predostrožnosti.“

Zabrinuto ili je pogledao. „Mere predostrožnosti?“ Posmatrale su ga potpuno staloženo. Osećao se kao da su ga pogledima prikovale za krevet.

„Tvoje ime i opis na putu su do čuvara mostova“, odgovori Amirlin, „i nadzornika dokova. Neću pokušati da te zadržim u Kuli, ali nećeš otići iz Tar Valona dok ne ozdraviš. Ako budeš pokušao da se sakriješ u gradu, glad će te naposletku vratiti ovamo, a ako i ne bude tako, pronaći ćemo te pre no što izgladniš.“

„Zašto toliko želite da me zadržite ovde?“ – ljutito upita. Začu u sebi Selenin glas; žele da te iskoriste. „Šta vas je briga da li ću izgladneti ili ne? Mogu sam da se prehranjujem.“ Amirlin se kratko nasmeja. „Sa dve srebrne marke i šačicom bakrenjaka, sine moj? Morao bi biti zaista srećan s kockama da bi kupio toliku hranu koja će ti biti potrebna u narednih nekoliko dana. Mi ne Lečimo ljude samo da bismo ili pustile da protraće naš trud i umru dok im je još potrebna nega. A sem toga, možda će ti biti potrebno još Lečenja.“

„Još? Rekla si da ste me Izlečile. Šta će mi još?“

„Sine moj, mesecima si nosio taj bodež. Verujem da smo iz tebe izvukle sve njegove tragove, ali ako nam je i najmanja trunčica promakla, može se pokazati smrtonosnom. A ko zna kakvog uticaja može imati to što si ga toliko dugo držao u svom posedu? Pola godine od sada, godinu, možda ćeš želeti da je neka Aes Sedai u blizini da te ponovo Izleći.“

„Hoćeš da godinu dana ostanem ovde?“ – upita glasno i s nevericom. Leana se premesti s noge na nogu i oštro ga pogleda, ali Amirlin ostade spokojna.

„Možda ne baš toliko dugo, sine moj. ali dovoljno dugo da budemo potpuno sigurne. Svakako da i ti to želiš? Zar bi zaplovio jedrenjakom za koji ne znaš da li je čitav ili natruo?“

„Nemam iskustva s brodovima“, promrmlja Met. Moglo je biti istina. Aes Sedai nikada ne lažu, ali u njenoj priči bilo je suviše možda i ako za njegov ukus. „Dugo je vremena prošlo otkako sam otišao od kuće, majko. Moji tata i mama verovatno misle da sam mrtav.“

„Ako želiš da im napišeš pismo, postaraću se da bude poslato za Emondovo Polje.“

Met je čekao neki nastavak te rečenice, ali ona ništa više ne reče. „Hvala ti, majko.“ Izlažira kratak smeh. „Iznenađuje me što tata nije došao da me traži. On je takav čovek da bi to uradio.“ Nije bio siguran, ali učinilo mu se da je primetio sićušno oklevanje pre no što je Amirlin odgovorila.

„Jeste dolazio. Leana je razgovarala s njim.“

Čuvar smesta prihvati: „Tada nismo znale gde si, Mete. To sam mu i rekla, i otišao je pre velikih snegova. Dala sam mu nešto zlata, da se lakše vrati kući.“

„Nema sumnje“, kaza Amirlin, „da će mu biti drago da dobije vesti od tebe. A sigurno i tvojoj majci. Daj mi pismo kada ga budeš završio, i postaraću se da bude poslato.“

Rekle su mu, ali morao je da pita. A Randovog tatu nisu ni spomenuh. Možda jer misle da me ne bi bilo briga, a možda jer... Nek sam spaljen, ne znam. Ko zna, s Aes Sedai? „Putovao sam s jednim prijateljem, majko, s Random al’Torom. Sećaš li ga se? Znaš li da li je dobro? Kladim se da je i njegov tata zabrinut.“

„Koliko ja znam“, glatko odgovori Amirlin, „dečko je prilično dobro, ali ko to može da zna? Samo sam ga jednom videla, kada i tebe, u Fal Dari.“ Okrete se Čuvaru. „Možda bi mogao da pojede parčence pite, Leana. I nešto za grlo, ako će ovoliko da priča. Hoćeš li se postarati da mu donesu?“

Visoka Aes Sedai promrmlja: „Kako zapovedaš, majko“, i ode.

Kada se Amirlin okrete k Metu, smešila se. ali joj oči behu poput plavog leda. „Postoji ponešto o čemu je suviše opasno da pričaš, možda čak i pred Leanom. Dugačak jezik ubio je više ljudi no iznenadne oluje.“

„Opasno, majko?“ Odjednom mu se usta osušiše, ali uspeo je da ne ovlaži usne. Svetlosti, koliko zna o Randu? Samo da Moiraina nije čuvala toliko tajni. „Majko, ja ne znam ništa opasno. Jedva da se sećam polovine onoga što bi trebalo da znam.“

„Sećaš li se Roga?“

„A kakav je to rog, majko?“

Ona ustade i nadvi se nad njega, tako brzo da je jedva video kad se pomerila. „Samo se ti igraj sa mnom, dečko, i uplakan ćeš tražiti svoju majku. Nemam vremena za igre, a nemaš ni ti. Sad, da – li – se – sećaš?“ Čvrsto se obmotavši ćebetom, s mukom je progutao pre no što će odgovoriti: „Sećam se, majko.“

Kao da se neznatno opustila, a Met s mučninom sleže ramenima. Osećao se kao da su mu upravo dozvolili da ili digne s glavosečinog panja.

„Dobro. To je dobro. Mete.“ Sela je ponovo, polako, posmatrajući ga sve vreme. „Znaš li da si povezan s Rogom?“ Bezglasno je ponovio „povezan“, zaprepašćeno, a ona klimnu. „Nisam ni mislila da znaš. Ti si prvi dunuo u Rog Valera nakon što je pronađen. Za tebe, prizvaće iz groba mrtve junake. Za bilo koga drugog, to je samo rog – sve dok si ti živ.“

Udahnuo je duboko. „Sve dok sam živ“, tupim glasom ponovi, a Amirlin klimnu. „Mogle ste da me pustite da umrem.“ Ona ponovo klimnu. „Onda biste mogle da ga date kome god hoćete da u njega dune, i onda bi za njega radio.“ Ponovno klimanje. „Krv i pepeo! Hoćete da ga za vas oglasim. Kada poslednja bitka dođe, nameravate da ja iz groba prizovem junake da se za vas protiv Mračnoga bore. Krv i krvavi pepeo!“

Ona osloni lakat na doručje stolice i podupre bradu šakom. Nije skidala pogled s njega. „Da li ti se više sviđa druga mogućnost?“

On se namršti, a onda se seti koja je to druga mogućnost. Ako će neko drugi da dune u Rog... „Hoćete da dunem u Rog? Onda ću da dunem u Rog. Nisam ni rekao da neću, zar ne?“

Amirlin razdraženo uzdahnu. „Podsećaš me na mog strica Huana. Taj nikad nije mogao da se smiri. I on je voleo da se kocka, i radije bi se zabavljao no radio. Poginuo je spasavajući decu iz zapaljene kuće. Nije hteo da prestane da se vraća sve dok je ijedno bilo unutra. Jesi li ti poput njega, Mete? Hoćeš li biti tu kada vatra podivlja?“

Nije mogao da je pogleda u oči. Gledao je svoje prste kako nervozno čupkaju ćebe. „Ja nisam nikakav junak. Radim ono što moram, ali nisam junak.“

„Većina onih koje zovemo junacima samo su radili ono što su morali. Pretpostavljam da će to morati da bude dovoljno. Za sada. Ni sa kim sem sa mnom ne smeš da razgovaraš o Rogu, sine moj. Niti o svojoj vezi s njim.“

Za sada?, pomisli on. To je sve što ćete krvavo dobiti, sada ili ikada. „Nemam proklete namere da svima ka...“ Ona diže obrvu, a on se ponovo utiša. „Ne želim nikome da kažem. Voleo bih da niko ne zna. Zašto želiš da to ostane toliko u tajnosti? Zar ne veruješ svojim Aes Sedai?“

Za trenutak pomisli kako je otišao predaleko. Lice joj se sledi, a pogled poput sekire pade na njega.

„Da mogu išta da učinim pa da samo nas dvoje za to znamo“, hladno mu odvrati, „to bih i učinila. Što više ljudi nešto zna, znanje se više širi, čak i uz najbolju volju. Većina sveta veruje kako je Rog Valera samo legenda, a oni koji znaju šta je zapravo veruju da tek treba da ga nađe neko od Lovaca. Ali Šajol Gul zna da je pronađen, a to znači da u najmanju ruku neki Prijatelji Mraka znaju. ali ne znaju gde je i, ako te je Svetlost obasjala, ne znaju da si ti u njega dunuo. Želiš li zaista da te Prijatelji Mraka jure? Polutani, ili drugi Nakot Senke? Oni žele Rog. To valjda znaš. Radiće podjednako dobro za Senku kao i za Svetlost. Ali da bi radio za njih, tebe moraju da zarobe ili ubiju. Želiš li da budeš u takvoj opasnosti?“

Met požele da ima još jedno ćebe, a možda i perjani jorgan. Soba iznenada postade veoma hladna. „Hoćeš li ti to da kažeš kako me Prijatelji Mraka i ovde mogu pronaći? Mislio sam da u Belu kulu ne mogu da uđu.“ Seti se šta mu je Selena rekla o Crnom ađahu, i zapita se šta bi Amirlin na to kazala.

„Dobar razlog da ostaneš, zar ne?“ Ustala je i namestila suknje. „Odmori se, sine moj. Uskoro će ti biti mnogo bolje. Odmori se.“ Tiho je zatvorila vrata za sobom.

Met je dugo samo gledao u tavanicu. Jedva da je i primetio kada je služavka došla s parčetom pite i još jednim ibrikom mleka, ponevši poslužavnik s praznim posuđem kada je otišla. Od toplog mirisa jabuka i začina stomak mu glasno zakrča, ali ni na to nije obraćao pažnju. Amirlin je mislila da ga drži kao ovcu u toru, a Selena... Tako mi Svetlosti, ko li je ona? Šta želi? U ponečemu je Selena bila u pravu; ali Amirlin mu je rekla da namerava da ga iskoristi, i kako. Na neki način. U onome što je rekla bilo je previše rupa za njegov ukus. Previše rupa kroz koje je mogla nešto smrtonosno da provuče. Amirlin je nešto htela, i Selena je nešto htela, a on je bio konopac kojim su se natezale. Radije bi se suočio s Trolocima no bio između njih dve.

Mora da postoji neki izlaz iz Tar Valona, neki izlaz iz njihovih klopki. Kada bude prešao reku, moći će da se drži podalje od šaka Aes Sedai, Selene i Prijatelja Mraka. Bio je uveren u to. Mora da postoji neki izlaz. Samo mora da sagleda stvari iz svih uglova.

Pita na stolu se ohladila.