Ponovorođeni Zmaj

17 Crvena sestra

Elaida je pre bila zgodna žena no lepa. Strogost njenog lica davala je zrelost bezvremenim crtama Aes Sedai. Nije se činilo da je stara, ali Egvena ipak nije mogla da zamisli Elaidu kao mladu. Izuzev u najsvečanijim prilikama, malo je Aes Sedai nosilo izvezene šalove s belom suzom Plamena Tar Valona, koja bi im padala preko leđa, ali Elaida je svoj nosila. Duge crvene rese govorile su kome Ađahu pripada. I svilena haljina boje slonovače bila je prošarana crvenim, a ispod sukanja su joj virile crvene papučice kada je ušla u sobu. Njene tamne oči gledale su ili kao što ptica gleda crva.

„Dakle, sve tri ste zajedno. To me, nekako, ne iznenađuje.“ Njen glas govorio je isto što i njeno držanje; bila je žena od moći, spremna da je upotrebi ako zaključi da je to neophodno; žena koja zna više od onih kojima govori. Ponašala se isto prema kraljici, kao i prema polaznici.

„Oprosti mi, Elaida Sedai“, reče Ninaeva, prignuvši se u još jedan naklon, „ali baš sam nameravala da izađem. Moram mnogo da nadoknadim u učenju. Ako bi mi oprostila...“

„Tvoje učenje može da čeka“, odvrati Elaida. „Napokon, već je dovoljno čekalo.“ Istrže platnenu torbicu iz Ninaevinih šaka i odveza je, ali nakon jednog jedinog pogleda, baci je na pod. „Bilje. Više nisi seoska Mudrost, dete. Ako pokušavaš da se držiš prošlosti, to će te samo sprečiti da napreduješ.“

„Elaida Sedai“, kaza Elejna. „Ja...“

„Tišina, polaznice.“ Elaidin glas beše hladan i mek, kao što je meka svila obmotana oko čelika. „Moguće je da si prekinula vezu između Tar Valona i Kaemlina koja je trajala tri hiljade godina. Govorićeš tek kad ti se neko obrati.“ Elejnin pogled beše uprt u pod ispred njenih nogu. Obrazi joj pocrveneše. Krivica, ili gnev? Egvena nije bila sigurna.

Ne obraćajući pažnju na njih, Elaida sede u jednu fotelju, pažljivo namestivši suknje. Ostalima ne pokazala da sednu. Ninaevi se ukoči lice i ona poče oštro da trza pletenicu. Egvena se nadala da je ćud neće toliko savladati da bez dozvole sedne u drugu fotelju.

Kada se Elaida namestila kako je htela, neko vreme ili je posmatrala ćutke i bezizražajnog lica. Naposletku reče: „Jeste li znale da je Crni ađah među nama?“

Egvena se iznenađeno zgleda s Ninaevom i Elejnom.

„Rečeno nam je“, oprezno odgovori Ninaeva. „Elaida Sedai“, dodade nakon stanke.

Elaida podiže obrvu. „Da. I mislila sam da znate za to.“ Egvena se trže na njen glas, koji je nagoveštavao mnogo više no što je rekao, a Ninaeva besno otvori usta, ali ili hladan pogled Aes Sedai ućutka. „Vas dve“, opušteno nastavi Elaida, „nestanete, odvevši sa sobom kći naslednicu Andora – devojku koja će jednog dana možda postati kraljica Andora, ako je živu ne oderem i prodam kožu za rukavice – nestanete bez dozvole, bez ijedne reči, bez traga.“

„Nisu me odnele“, reče Elejna pogleda uprtog u pod. „Sama sam otišla.“

„Hoćeš li već jednom slušati, dete?“ Sjaj okruži Elaidu. Aes Sedai besno prostreli pogledom Elejnu. „Moram li ovde i sada da te naučim pameti?“

Elejna diže glavu. Nije bilo moguće pogrešno oceniti izraz njenog lica. Gnev. Jedan dugi trenutak gledala je Elaidu pravo u oči.

Egvena zari nokte u dlanove. Bilo je to izluđujuće. Ona, Elejna ili Ninaeva mogle su na licu mesta da unište Elaidu. ili bar, ako je iznenade. Napokon, ona je u potpunosti obučena. A ako uradimo bilo šta sem da slušamo šta nam kaže, sve ćemo odbaciti. Nemoj sada sve da odbaciš, Elejna.

Elejna spusti glavu. „Oprosti, Elaida Sedai“, promumla. „Ja – zaboravila sam se.“

Sjaj se izgubi, a Elaida glasno frknu. „Gde god da su te ove dve odvele, stekla si neke loše navike. Ne možeš sebi priuštiti loše navike, dete. Ti ćeš biti prva kraljica Andora koja je Aes Sedai. Prva kraljica Aes Sedai bilo gde u poslednjih hiljadu godina. Bićeš među najsnažnijima od nas još od Slamanja sveta, možda dovoljno snažna da budeš prvi vladar još od Slamanja koji će svetu otvoreno obznaniti da je Aes Sedai. Nemoj to da ugroziš, dete, jer je još moguće da sve izgubiš. Previše sam vremena uložila da bi se to desilo. Razumeš li me?“

„Mislim da da, Elaida Sedai“, odgovori Elejna. Zvučala je kao da uopšte nije razumela. Ništa više no Egvena.

Elaida promeni temu. „Moguće je da ste u velikoj opasnosti. Sve tri. Nestanete i vratite se, a u međuvremenu Lijandrin i njene... drugarice odu. Usporedbe će biti neizbežne. Sigurne smo da su Lijandrin i one sa njom Prijatelji Mraka. Crni ađah. Ne bih da ta optužba padne na Elejnu, a kako izgleda, da bih zaštitila nju moram i vas dve. Recite mi zašto ste pobegle i šta ste svih ovih meseci radile, i učiniću šta budem mogla za vas.“ Pogled joj pade na Egvenu poput malja.

Egvena panično potraži odgovor koji bi Aes Sedai prihvatila. Govorkalo se da je Elaida ponekad mogla da oseti laž. „Bilo je... bilo je to zbog Meta. Mnogo je bolestan.“ Pokuša da brižljivo probere reči, da ne kaže ništa što nije istina, ali da oda utisak kako je to daleko od istine. Aes Sedai sve vreme to rade. „Otišle smo... dovele smo ga da bude Izlečen. Umro bi da nismo. Amirlin će ga Izlečiti.“ Nadam se. Natera sebe da i dalje gleda Crvenu Aes Sedai pravo u oči. Ulagala je veliki napor volje da se ne premešta s noge na nogu. Po izrazu Elaidinog lica nije se moglo zaključiti da li joj je poverovala.

„Dosta, Egvena“, reče Ninaeva. Elaidin prodorni pogled premesti se na nju, ali ona ničim ne pokaza da mu je podložna. Netremice se zagleda pravo u oči Aes Sedai. „Oprosti što prekidam, Elaida Sedai“, kaza, „ali Amirlin Tron je rekla da naše prestupe moramo prevazići i zaboraviti. Kao deo novog početka, ne smemo ni da govorimo o njima. Amirlin je naložila da se ponašamo kao da se ništa od toga nije odigralo.“

„Tako je rekla, je li?“ I dalje se ni po čemu nije moglo zaključiti veruje li im Elaida ili ne. „Zanimljivo. Teško da možete potpuno zaboraviti kada je vaša kazna objavljena čitavoj Kuh. To je bez presedana. Nečuveno, izuzev u slučajevima umirivanja. Vidim zašto ste željne da zaboravite. Kako sam shvatila, treba da postaneš Prihvaćena, Elejna. I Egvena. To teško da je kazna.“

Elejna pogleda u Aes Sedai, kao da traži dozvolu da govori. „Majka je rekla da smo spremne“, odgovori. Glas joj poprimi trunčicu prkosa. „Dosta sam naučila, Elaida Sedai, i sazrela. Da nije tako, ne bih bila uzdignuta do Prihvaćene.“

„Naučila“, mislila se Elaida. „I sazrela. Možda i jesi.“ Po glasu joj se nije dalo ni naslutiti misli li da je to dobro ili ne. Pogled joj ponovo pade na Egvenu i Ninaevu, tragajući za nečim. „Vratile ste se s tim Metom, mladićem iz vašeg sela. Bio je tu i jedan drugi mladić odatle. Rand al’Tor.“ Egvena se sledi. „Nadam se da je dobro“, hladno odgovori Ninaeva, ali šakom je snažno stiskala pletenicu. „Već ga duže vreme nismo videle.“

„Zanimljiv mladić.“ Elaida ih je posmatrala dok je govorila. „Srela sam ga samo jednom, ali mi je veoma zanimljiv. Mislim da je sigurno ta’veren. Da. Moguće je da u njemu počivaju odgovori na mnoga pitanja. To vaše Emondovo Polje mora da je veoma neobično mesto, kada ste vas dve došle odatle. I Rand al’Tor.“

„To je samo selo“, odgovori Ninaeva. „Selo kao i svako drugo.“

„Da. Naravno.“ Elaida se nasmeši. Egveni se smuči od tog hladnog osmeha. „Pričajte mi o njemu. Amirlin vam nije naredila da i o tome ćutite, zar ne?“

Ninaeva cimnu pletenicu. Elejna je gledala u tepih, kao da je u njemu skriveno nešto važno, a Egvena panično tražila odgovor. Kažu da oseća laži. Svetlosti, ako je to istina... Trenutak se odužio, sve dok Ninaeva naposletku ne zausti da nešto kaže.

Istog trena vrata se ponovo otvoriše. Šerijam pomalo iznenađeno pogleda po sobi. „Dobro je što sam te našla, Elejna. Sve tri ste mi potrebne. Tebe nisam očekivala, Elaida.“

Elaida ustade, namestivši šal. „Ove devojke nam svima bude radoznalost. Zašto su pobegle. Kakve su pustolovine imale dok ili nije bilo. Kažu da im je majka zapovedila da ne govore o tome.“

„I bolje“, reče Šerijam. „Biće kažnjene, i time će se završiti. Oduvek sam smatrala kako je nakon kazne krivica izbrisana.“

Jedan dugi trenutak dve Aes Sedai gledahu se, bezizražajnih glatkih lica. A onda Elaida kaza: „Naravno. Možda ću neki drugi put ponovo razgovarati s njima. O drugim stvarima.“ Egveni se činilo da pogled koji im je Elaida uputila pre nego što će proći pored Šerijam nosi upozorenje.

Pridržavši joj vrata, nadzornica polaznica gledala je drugu Aes Sedai kako odlazi niz galeriju. Lice joj i dalje beše bezizražajno.

Egvena duboko uzdahnu, i ču istovetne uzdahe od Ninaeve i Elejne. „Pretila mi je“, s nevericom kaza Elejna, napola sama sebi. „Pretila mi je umirivanjem, ako ne prestanem da budem – tvrdoglava!“

„Pogrešno si je shvatila“, odvrati Šerijam. „Da tvrdoglavost zaslužuje umirivanje, spisak svih umirenih ne biste mogle da naučite. Malo krotkih žena stigne do prstena i šala. Što, naravno, ne znači da ne morate krotko da se ponašate kada je to neophodno.“

„Da, Šerijam Sedai“, odvratiše joj skoro istovremeno, a Šerijam se nasmeši.

„Vidite? U najmanju ruku možete da izgledate krotko. A imaćete mnogo prilike za vežbu pre no što se vratite u Amirlininu milost. I moju. Sa mnom će vam biti teže.“

„Da, Šerijam Sedai“, reče Egvena, ali ovog puta joj se pridruži samo Elejna.

Ninaeva kaza: „Šta je s... telom, Šerijam Sedai? Sa... Bezdušnim? Jesi li otkrila ko ga je ubio? Ili kako je ušao u Kulu?“

Šerijam stisnu usne. „Načiniš korak napred, Ninaeva, a onda korak unatrag. Sudeći po tome što Elejna nije iznenađena, očigledno je da ste joj ispričale – pošto sam ja rekla da ćutite! To znači da tačno sedmoro ljudi u Kuli zna da je danas u polazničkim odajama ubijen čovek, od čega su dvojica muškarci koji ne znaju ništa sem toga. Izuzev da treba da ćute. Ako ti naredba nadzornice polaznica nije dovoljna – što ću ispraviti ako je tako – možda ćeš poslušati naređenje Amirlin Tron. Zabranjeno vam je da o ovome razgovarate s bilo kime sem s majkom i sa mnom. Amirlin ne želi još glasina. Jesam li bila jasna?“

U odgovor na njen strogi glas začu se hor; „Da, Šerijam Sedai“ – ali Ninaeva nije završila. „Kažeš sedmoro, Šerijam Sedai. Kao i onaj ko ga je ubio, ma ko to bio. A možda su imali i pomoć prilikom ulaska u Kulu.“

„To nije tvoja briga.“ Šerijam ili sve obuhvati strogim pogledom. „Ja ću postavljati sva pitanja koja budu morala da se postave u vezi s tim čovekom. Vi ćete potpuno zaboraviti na mrtvaca. Ako li samo otkrijem da nešto drugo radite... Pa, ima i gorih stvari no što je ribanje šerpi. I nikakve izgovore neću prihvatiti. Ima li još pitanja?“

„Ne, Šerijam Sedai.“ Na Egvenino olakšanje, Ninaeva im se ovog puta pridruži. Ali joj nije bilo mnogo lakše. Šerijamin budni pogled dvostruko će im otežati potragu za Crnim ađahom. Na trenutak joj dođe da se histerično nasmeje. Ako nas Crni ađah ne uhvati, uhvatiće nas Šerijam. Izgubi želju za smehom. Ako i Šerijam nije iz Crnog ađaha. Požele da tu misao može da potisne.

Šerijam klimnu. „Dobro, onda. Pođite sa mnom.“

„Kuda?“ – upita Ninaeva, i samo tren pre no što Aes Sedai suzi oči, dodade: „Šerijam Sedai.“

„Jeste li zaboravile“, nategnutim glasom odgovori Šerijam, „da se u Kuli uvek Leči u prisustvu onih koji su nam doveli bolesne?“

Egvena pomisli kako je zaliha strpljenja nadzornice polaznica otprilike iscrpljena, ali ipak joj izlete: „Onda, ona hoće da ga Izleći!“

„Amirlin Tron lično, između ostalih, postaraće se za njega.“ Šerijamino lice beše bezizražajno kao i njen glas. „Da li si imala razloga za sumnju?“ Egvena samo odmahnu glavom. „Onda traćite život svom prijatelju kad tu samo stojite. Amirlin Tron ne sme da čeka.“ Ali uprkos tim rečima, Egvena steče utisak da se Aes Sedai nimalo ne žuri.