Gospodar haosa

51 Ulov

Rand je pustio Sulin da mu pridrži kaput koji je pokušavao da navuče, jednostavno zato što bi inače morao da joj ga istrgne iz šaka da bi to učinio. Kao i obično, pokušavala je da nagura odeću na njega, uopšte se ne obazirući na sitnice kao, na primer, gde mu se nalaze ruke. Posledica je bio kratak ples usred njegove spavaće sobe. Lijus Terin kikotao se s nekim luđačkim uživanjem, taman dovoljno glasno da se čuje. Samael, o da, ali prvo Demandred. Prvo da se njega otarasim, onda Samael. O, da. Da je taj imao šake, trljao bi ih od zadovoljstva. Rand nije obraćao pažnju na njega.

„Pokaži poštovanje", mrmljala je Sulin ispod glasa. „Nisi pokazao poštovanje onim Aes Sedai u Kaemlinu i video si šta je ispalo zbog toga. Mudre... Čula sam Mudre kako svašta govore... Moraš pokazati poštovanje. Moj gospodaru Zmaju“, stiže kao dodatak.

Konačno je uspeo da iščupa kaput i navuče ga do kraja. „Je li Min stigla?“

„Vidiš li je? Moj gospodaru Zmaju.“ Pokupivši nepostojeću mrvicu sa crvene svile, Sulin stade da se bakće s njegovim dugmićima. Bilo je brže spustiti ruke i pustiti je. „Min će doći kada dođe, ako dođe. Sorilea će završiti s njom u šatorima kada završi.“ Odjednom ga oštro pogleda. „Šta će ti ona? Sumnjam da želiš da te štipa za zadnjicu kada su Aes Sedai uokolo.“ Ovog popodneva nije bilo skrivenog osmeha. „Moj gospodaru Zmaju.“

Bilo je vrlo teško ne namrštiti se. Sve je išlo tako dobro, a sad ovo. Sorilea je znala da želi Min danas više nego i na jednom prethodnom prijemu; to je prilika da osmotri Koiren i još dve Elaidine poslanice i ne sme je propustiti. Sorilea je obećala da će je vratiti na vreme. On se ponovo odmaknu, ali Sulin ga je pratila još uvek zauzeta dugmićima. „Sulin, hoću da odeš u Sorilein šator. Nađi Min i dovedi je ovamo. Bez pitanja, Sulin, samo uradi tako.“

Ona je uspela da se osmehne i zaškrguće zubima u isto vreme, što je bio upečadjiv prizor. „Kako moj gospodar Zmaj nalaže.“ Gladak naklon raširio joj je crvenobele suknje i spustio joj lice na pola puta do poda.

„Koliko još?“, upitao ju je kada se okrenula da ode. Nije bilo potrebe da kaže do čega; njeno oklevanje pokazivalo je da ga razume.

Konačno je progovorila, mirno i odlučno, uopšte ne gunđajući. „Dok moja sramota nije jednaka njihovoj.“ Pogledala ga je pravo u oči za trenutak, stara Sulin, sa nešto dužom kosom, ali jednako brzo maska se vratila. „Ako če mi moj gospodar Zmaj oprostiti, moram otrčati da izvršim njegovo , naređenje.“ Što je i učinila, podigavši suknje iznad kolena i izjurivši iz sobe. Rand odmahnu glavom i sam zakopča preostalu dugmad.

Istinu govoreći, dobro se osećao. Osim u vezi s Min, naravno. Sorilea je obećala. Min je obećala. Kada se bude otarasio Koireninih nezaobilaznih pitanja da li je već odlučio da se sa njom vrati u Tar Valon, staviće Min da sedne i... Nije bio siguran šta. Ali Alana je bila još jedan dan bliža. Kratko vreme da sasluša Koiren, pa će otići da vežba mačevanje sat vremena.

Demandred. Lijus Terin je frktao. Hteo je Ilejnu! Kao i obično, pomisao na Ilejnu oterala ga je u udaljeno cviljenje i jecanje. Ilejna! O, Svetlosti, Ilejna!

Rand ponese Zmajevo žezlo u primaću odaju. Pitajući se koga će Koiren dovesti, seo je na visoku stolicu na postolju da se ne bi šetkao. Ne zbog Aes Sedai. Zbog Min. Znala je da mu je potrebna. Znala je to.

Konačno, vrata se otvoriše taman dovoljno da propuste ženu. Bila je to Čijad, ne Min. „Aes Sedai su ovde, Kar’a’karne.“ Taj je naziv izgovarala ukočeno, još uvek nesigurna u mokrozemca kao poglavaru nad poglavarima, a što se toga ticalo, još uvek nesigurna kako da ga posmatra kao sina Device.

Rand klimnu glavom, malo se ispravivši i uspravivši Zmajevo žezlo na kolenu. „Pusti ih da uđu.“ Oštro će porazgovarati sa Min o ovome. Da sve svoje vreme provodi sa Mudrima.

Koiren uplovi kao bucmasti nadmeni labud, praćena Galinom i ženom crne kose i tvrdih očiju, sa licem Aes Sedai. Sve su danas nosile nijanse sivog, izabrane, sumnjao je, zato što se na njima ne vidi prašina. Na njegovo iznenađenje, iza Aes Sedai ponovo su ušle služavke sa laganim ogrtačima protiv prašine na leđima, desetak njih što su se mučile sa dva bronzom okovana kovčega, koji nisu bili mali. Neke mlađe ga pogledaše, ali većina je spustila glavu, usredsređena na svoj teret ili možda iz straha.

Randu se usne zamalo podrugljivo izviše pre nego što je uspeo da se zaustavi. One stvarno misli kako mogu da ga potkupe.

„Šteta što tvoja Zelena sestra nije prisutna danas“, reče Galina.

Oči mu šinuše sa služavki do nje. Sve tri Aes Sedai napadno su zurile u njega. Otkud uopšte mogu znati za Alanu?

Nije imao vremena da se pita, međutim, jer gotovo istovremeno koža poče da ga pecka.

Gnev pokulja u njemu, a i u Lijusu Terinu. Rand dosegnu saidin za dlaku pre Lijusa Terina. Bes u belom usijanju kovitlao se ivicom Praznine, sa prezirom, dok je pokazivao zube Koiren i Galini i koja god da je bila treća. Koiren je odlučno izbacila meku oblu vilicu; druga se u stvari osmehivala, nestrpljivo ali nimalo prijatno. Iste su budale kao Merana i to društvo. Štit koji je skliznuo između njega i Istinskog izvora bio je poput zatvaranja ustave; tok saidina nestade, ostavljajući samo gadni talog prljavštine. Osim toga, vazduh kao da je postao čvrst oko njega, od glave do pete, kao da ničega nije bilo. Od tog štita iskolačio je oči – to je bilo nemoguće. Ne postoje tri žene koje mogu da ga odseku od Izvora kada je dohvatio saidin, ne osim ako su jake kao Semirhag ili Mesana ili... On posegnu za Izvorom, poče da bubnja po tom nevidljivom zidu, jače, još jače. Lijus Terin je režao poput zveri, udarao naslepo, očajnički grebao. Jedan od njih mora biti sposoban da dosegne saidin; jedan od njih mora biti sposoban da razbije prepreku koju drže samo tri.

Prepreka je bila na mestu samo koji časak kada jedna sluškinja stade pored Galine, a Rand oseti kako mu krv nestaje u licu. Četiri para očiju na četiri bezvremena lica, proučavala su ga.

„Velika je šteta što je moralo ovako.“ Tim smirenim kotrljajućim zvucima Koiren kao da se obraćala skupu a ne jednom čoveku, „Ja sam veoma želela da dođeš u Tar Valon svojom voljom, ali postalo je očigledno da je tebi samo do otezanja. Pretpostavljam da si imao neke dodire sa onim budalama koje su pobegle pošto je ta Sančeova umirena. Zar si zaista poverovao da ti one išta mogu ponuditi? Naspram Bele kule?“ Zvučala je kao da ju je stvarno razočarao.

Mogao je da pomera samo oči; pogled mu odluta ka sluškinjama, zauzetim oko jednog kovčega. Stajao je otvoren, a one su podizale plitak poslužavnik. Neka od tih lica delovala su mlado, ali ostale... sve su one bile Aes Sedai, bio je siguran. Pet mladih žena dovoljno novih da još uvek nisu poprimile bezvremeni izgled, pet da gleda u njega i uljuljka mu sumnjičavost dok ostale kriju lica. Petnaest Aes Sedai. Trinaest da se povežu i istkaju štit koji nijedan muškarac ne može da probije, a dve da ga uvežu. Trinaest da... Lijus Terin pobeže vrišteći.

Galina istrže Zmajevo žezlo iz Randove šake, odmahujući glavom nad njime. „Ja sad preuzimam, Koiren.“ Nije čak ni pogledala u njega; mogao je da bude samo deo stolice. „Takav je dogovor, ako dođe do ovoga, Crveni ađah preuzima.“ Dodajući Zmajevo žezlo drugoj crnokosoj ženi u sivom, ona reče: „Stavi ovo negde, Katerina. Mogla bi to da bude zabavna uspomena za Amirlin.“

Crveni Ađah. Znoj se slivao Randu niz lice. Kada bi bar Device spolja sada ušetale, Mudre, Sulin, bilo ko sposoban da vrisne upozorenje, da uzbuni palatu. Trinaest Aes Sedai, a Crvene naređuju. Da je bio sposoban da otvori usta, počeo bi da zavija.

Bain iznenađeno podiže pogled kada se vrata otvoriše – Rand al’Tor malopre je primio Aes Sedai – pa ga nesvesno odvrati kada vide služavke kako iznose kovčege. Jedna crnokosa Aes Sedai postavi se ispred nje, a Bain se brzo uspravi iz čučnja pored vrata. Nije znala šta da misli o onome što je čula od Devica iz Kaemlina, o stvarima koje su nekada znali samo poglavari i Mudre, ali tamne oči ove žene kao da su znale sve o tome kako su Aijeli jednom davno omanuli. Te su oči prikovale Bain sve dok nije samo upola bila svesna druge Aes Sedai vrane kose, koja je stajala pred Čijad, dok je ona nadmena vodila žene niz hodnik sa kovčezima. Bain se pitala da li Aes Sedai pred njom namerava da je ubije zbog neuspeha Aijela. Sigurno bi počele da ubijaju i ranije da su to nameravale – sasvim sigurno su znale. Ali tamne oči ove žene zacaklila je surovost koja prethodi smrti. Bain se nije bojala da umre; samo se nadala kako će imati vremena da pre toga stavi veo.

„Čini mi se da se mladi gospar al’Tor navikao da dolazi u Kairhijen i odlazi iz njega kako mu se prohte", reče joj Aes Sedai glasom nalik na kamen. „Mi nismo navikle da iko tako nepristojno odšeta od nas. Ako se vrati u palatu u narednih nekoliko dana i mi ćemo se vratiti. Ako ne... naše strpljenje nije beskrajno.“ Ona kliznu dalje, druga Aes Sedai takođe, u stopu za ženama koje su nosile kovčege.

Bain i Čijad se zgledaše pa požuriše u odaje Randa al’Tora.

„Kako to misliš, otišao je?“, pitao je Perin. Loijalu uši zatreperiše, ali Ogijer nije skidao oka s table sa kamenčićima, jednako odlučno kao i Faila. Ona je mirisala... Perin nije mogao ništa da razazna u tom klupku mirisa koji su dopirali od nje; zbog tog klupka poželeo je da sakrije šake.

Nandera samo slegnu ramenima. „On to radi, ponekad.“ Delovala je prilično smireno, prekrštenih ruku i mirnog lica, ali odisala je razdraženo mirisom nalik tananom zujanju. „On se tako išunja bez ijedne Device da mu čuva leđa, ponekad i po pola dana. Misli da mi to ne znamo. Mislila sam da bi ti mogao znati kuda je otišao.“ Nešto u njenom glasu nagnalo je Perina da pomisli kako ona čvrsto namerava da ga prati, samo ako sazna gde je.

„Ne", uzdahnuo je, „nemam pojma.“

„Pazi kako igraš, Loijale", promrmlja Faila. „Sigurno nisi nameravao da tu spustiš kamen.“

Perin ponovo uzdahnu. Danas je rešio da svaki trenutak provede pored Faile. Moraće da mu se obrati, pre ili kasnije, a sem toga, Berelajn će ga sigurno ostaviti na miru ako on bude sa svojom ženom. Pa, Berelajn ga je stvarno ostavila na miru, ali čim je Faila shvatila da on neće ponovo u lov, uhvatila je Loijala pre nego što je uspeo da pobegne u biblioteku, pa su od tada igrali beskrajne partije kamenčića. U tišini, sasvim namerno. Perin požele da je s Random, gde god da je on.

Ležeći poleđuške na krevetu, Rand je posmatrao debele grede podruma, ne videći ih stvarno. Krevet nije bio velik, ali imao je dva perjana dušeka, jastuke od guščijeg perja i dobre lanene čaršave. Bila je tu čvrsta stolica i omanji sto, jednostavan ali dobro izrađen. Mišići su ga još boleli zbog boravka u kovčegu u kome su ga donele. Moć ga je lako presamitila, i obreo se s glavom među kolenima; običan kanap bio je dovoljan da od njega naprave zavežljaj.

Zvuk trenja metala o metal natera ga da okrene glavu. Galina je koristila veliki gvozdeni ključ da otključa vratnice gvozdenog kaveza koji je opasivao krevet, sto i stolicu. Proseda žena izboranog lica gurnu ruke u kavez taman koliko joj je trebalo da spusti ubrusom prekriven poslužavnik na sto, a onda gotovo odskoči unazad.

„Nameravam da te isporučim Kuli u razumno zdravom stanju", smrknuto mu reče Galina dok je ponovo zaključavala vratnice. „Jedi, ili ćemo te nahraniti.“

Rand se ponovo upilji u grede. Šest Aes Sedai sedelo je u stolicama oko kaveza, održavajući štit na njemu. Održavao je Prazninu, u slučaju da im se omakne, ali nije se bacao na prepreku. Kada su ga prvi put gurnule, onako posrćućeg, u kavez, učinio je to; neke od njih su se nasmejale, one koje su sebi dozvolile da to primete. Sada je umesto toga lagano pipao ka besu saidina, oluji vatre i leda na ivici vidokruga, tik izvan njega. On posegnu i oseti kako ga nevidljivi zid odseca od Izvora, te skliznu niz njega kao da pokušava da mu nađe ivicu. Ali našao je mesto gde se zid pretvarao u šest izbočina; one su ga isto tako uspešno zadržavale, ali bilo ih je šest, ne jedna, i sasvim sigurno su bile izbočine. Koliko je već ovde? Prekrila ga je siva Praznina, prigušujući vreme, prigušujući njega do bezvoljnosti. Bio je ovde dovoljno dugo da ogladni, ali Praznina je taj osećaj udaljavala, a čak ni miris vrućeg paprikaša i svežeg hleba koji se širio sa prekrivenog poslužavnika nije u njemu budio zanimanje. Ustajanje mu se činilo kao prevelik napor. Do sada se oko kaveza smenilo dvanaest Aes Sedai, a nijedno od tih lica nije video pre no što su se pojavile u podrumu. Koliko ih je tamo, u kući? To bi moglo biti važno kasnije. Gde je kuća? Nije imao predstavu koliko su ga daleko odnele u kovčegu, vozeći ga nekuda na kolima ili taljigama dok je on unutra odskakivao. Zašto je zaboravio Moirainin savet? Ne veruj nijednoj Aes Sedai, ni za palac, ni za dlaku. Šest Aes Sedai koje usmeravaju dovoljno saidara da održe štit napolju trebalo bi da oseti svaka žena koja može da usmerava. Samo mu je trebalo da Amis ili Bair ili neka druga prođe ulicom i zapita se. One mora da su sada mislile kako je nestao kada je Koiren napustila palatu. Samo mu je trebalo...

On ponovo opipa štit, meko, da ga one ne bi osetile. Šest mekih ispupčenja. To mora da nešto znači. Rand požele da Lijus Terin ponovo progovori, ali jedini zvuk u njegovoj glavi bile su sopstvene misli koje su klizile duž Praznine. Šest ispupčenja.

Žureći niz ulicu utonulu u sumrak, pored velike kamene kuće u kojoj su bile Aes Sedai, Sorilea je jedva mogla da oseti kako još usmeravaju unutra. Ona je jedva mogla da ih oseti zato što je jedva mogla da usmerava, ali nije to bio razlog što nije obraćala pažnju. One su usmeravale dan i noč tamo unutra otkad su stigle; nijedna Mudra više nije traćila misli da otkrije zašto. Sorilea je sasvim sigurno morala da razmišlja o koječemu važnijem. U palati Drvoubica Device su postajale nestrpljive zbog Randa al’Tora, mrmljajući da će ovoga puta Kar’a’karn morati štošta da objasni kad se vrati. Sorilea je živela mnogo duže nego ijedna od tih Devica, duže od svake Mudre, i slaba u Moći ili ne, bila je uznemirena. Poput većine muškaraca, Rand al’Tor odlazio je kad bi poželeo, kuda bi poželeo – muškarci su u tome kao mačke – ali ovog puta, istovremeno kad je on odlepršao, i Min je nestala negde između šatora i palate. Sorilea nije volela podudarnosti, koliko god da ih je bilo uz Kar’a’karna. Čvršće se umotavši u šal zbog iznenadnog osećaja hladnoće u kostima, ona požuri prema šatorima.