Gospodar haosa

36 Amirlin je uzdignuta

Egvena podiže glavu sa jastuka i pogleda uokolo, za trenutak iznenađena što je u krevetu s baldahinom, usred velike sobe. Rano jutarnje svetlo kuljalo je kroz prozore a punačka lepuškasta žena u jednostavnoj sivoj vunenoj haljini spustila je beli bokal vruće vode na umivaonik. Čeza joj je predstavljena prethodne noći, kao njena služavka. Amirlinina služavka. Prekriveni poslužavnik već je ležao pored njenog češlja i četke na uzanom stočiću, pod ogledalom sa srebrom okovanim ramom. Miris toplog hleba i kompota od krušaka lebdeo je vazduhom.

Anaija je pripremila sobu za Egvenin dolazak. Ni tu se komadi nameštaja nisu slagali jedni s drugima, ali bio je to najbolji nameštaj koji je Salidar mogao ponuditi, od naslonjače presvučene zelenom svilom, preko stajaćeg ogledala u ćošku sa nedirnutom pozlatom, pa sve do izrezbarenog ormana u kome su sada visile stvari koje je posedovala. Na nesreću, Anaijin ukus je, izgleda, teško naginjao penastoj čipki i karnerima. Oivičavali su baldahin i sada povučene krevetske zavese, bilo ih je na stolu i njegovoj stoličici, na rukohvatima i nogama tapacirane fotelje, na prekrivaču koji je Egvena ćušnula na pod i na tankim svilenim čaršavima koji su tu ležali. Zavese na prozorima takođe su bile čipkane. Egvena ponovo spusti glavu. I jastučnica je bila oivičena čipkom. U ovakvoj sobi činilo joj se da će je čipka ugušiti.

Kada su je Šerijam i ostale dovele ovamo, u ono što su nazivale Malom kulom, koja je gotovo cela bila na njihovoj strani – mnogo su razgovarale. One nisu bile stvarno zainteresovane šta ona misli da Rand smera, ili šta bi Koiren i ostale možda želele. Poslanstvo, predvođeno Meranom, bilo je na putu za Kaemlin, a ona je znala šta da radi, mada su prilično neodređeno objasnile šta je to stvarno. Uglavnom su one govorile, a ona je slušala, a njena pitanja su preskakale. Odgovori na neka pitanja nisu bitni, rečeno joj je, barem ne za sada; oni retki odgovori koje je dobila dati su na brzinu, pre nego što bi se vratile onome što su smatrale bitnim. Poslanstva su otposlata svakom vladaru, svaki je pomenut, sa objašnjenjem zašto je on ili ona neophodan za ciljeve Salidara, a kao da je svaki i bio. Nisu baš rekle kako će sve propasti ako se makar i jedan vladar okrene protiv njih, ali tako su govorile o tome da je bilo jasno da tako i misle. Garet Brin pripremao je vojsku koja će, na kraju, biti dovoljno jaka za podršku njihovim – njenim – polaganjima prava protiv Elaide, ako dođe do toga. One izgleda nisu smatrale da će se to desiti, bez obzira na Elaidine zahteve da se one vrate u Kulu; izgledalo je da veruju kako će, kad se glasovi o uzdizanju Egvene al’Ver na Amirlin Tron prošire, Aes Sedai prići njoj, čak i neke od onih koje su trenutno u Kuli, dovoljno njih da Elaidi preostane samo povlačenje kada se to od nje bude zahtevalo. Beli plaštovi su, zbog nečega, samo vrteli palčeve, tako da je u Salidaru bilo bezbedno koliko i bilo gde drugde, dok god je to potrebno. Da je Logan Izlečen kao i Sijuan – i Leana; naravno da je Izlečena ako je ovde; samo je bilo iznenađenje saznati da jeste – napomenule su gotovo uzgredno.

„Nemaš zašto da brineš", umirujuće reče Šerijam. Ona je stajala iznad Egvene koja je sedela u tapaciranoj naslonjači, dok su ostale činile luk oko nje. „Dvorana će se svađati treba li ponovo da ga smire, sve dok ih starost ne bude rešila te muke.“

Egvena je pokušala da priguši nov napad zevanja – noć je odmicala – a Anaija reče: „Trebalo bi da je pustimo da spava. Sutrašnji dan je gotovo jednako važan koliko i ovo večeras, dete.“ Iznenada se sama sebi meko nasmeja. „Majko. Sutrašnjica je važna, majko. Poslaćemo Čezu da ti pomogne u pripremama za počinak.“

Čak i kad su otišle, nije bilo lako otići u postelju. Još dok joj je Čeza raskopčavala haljinu, Romanda se pojavi sa nebrojenim predlozima za Amirlin, iznesenih odlučnim, glasom koji je poručivao „neću nikakve besmislice", a čim je ona otišla došla je Lelejna, kao da je Plava sestra čekala da Žuta izađe. Lelejna je imala sopstvene savete koji mogu biti od pomoći, koje je iznosila dok je Egvena sedela u krevetu pošto je Čeza nežno ali odlučno isterana iz sobe. To nije nimalo ličilo na Romandine savete – a ni jedna ni druga na ono što je savetovala Šerijam – a izneto je uz topao, čak srdačan osmeh, ali sa jednakom sigurnošću kako će Egveni trebati malo vodstva prvih meseci. Ni jedna ni druga nisu otvoreno rekle kako bi baš ona bolje nego Šerijam mogla da vodi Egvenu na putu najboljem za Kulu, ili kako bi Šerijam i njen mali kružok mogle pokušati da je vuku u suviše različitih pravaca, ili kako bi joj mogle pružiti pogrešne savete, ali to je bilo jasno naznačeno. Romanda i Lelejna svaka za sebe pokušale su da nagoveste kako ona druga možda ima sopstvene ciljeve, koji će bez ikakve sumnje izazvati neopisiv jad i bedu.

Kad je Egvena konačno usmeravanjem pogasila lampe, očekivala je košmarne snove. U stvari, sledećeg jutra sećala se samo dva. U jednom je bila Amirlin – Aes Sedai, ali bez polaganja zakletvi – a sve što bi učinila vodilo je u propast. To je trže iz sna, samo kako bi pobegla odatle, a opet, bila je sigurna da taj san nema nikakvo značenje. Suviše je ličio na njeno iskustvo iz ter’angreala, kada je isprobavana za Prihvaćenu; a koliko je bilo poznato, to nije imalo nikakve veze sa stvarnošću. Bar ne sa ovom ovde. Drugi san je bio budalaština kakvu je i očekivala; sada je već dovoljno poznavala sopstvene snove te je to mogla da zna, mada je morala samu sebe da probudi kako bi utekla i iz tog. Šerijam je otela ešarpu sa njenih ramena, a svi su joj se smejali i prstom pokazivali na budalu koja je poverovala kako devojka od jedva osamnaest godina može postati Amirlin. Ne samo Aes Sedai nego i sve Mudre, i Rand i Perin i Met, Ninaeva i Elejna, gotovo svi koje je ikada srela, dok je ona stajala pred njima, naga, očajnički pokušavajući da navuče haljinu Prihvaćene pravljenu za desetogodišnje dete.

„Sad, ne možeš se izležavati celog dana, majko.“

Egvena otvori oči.

Čeza je na licu imala izraz lažne ozbiljnosti a oči su joj svetlucale. Iako bar dva puta starija od Egvene, već na prvom viđenju uletela je pravo u mešavinu poštovanja i bliskosti koja se mogla očekivati od dugogodišnje posluge. „Amirlin Tron ne može da leškari i lenčari, ne danas.“

„To je poslednje što bi mi palo na um.“ Iskobeljavši se ukočeno iz kreveta, Egvena se protegnu pre nego što poče da skida znojavu košulju. Nije mogla da dočeka kada će raditi sa Moći dovoljno dugo kako bi prestala da se znoji. „Nosiću plavu svilu sa belim jutarnjim zvezdama oko izreza.“ Opazila je kako Čeza vrlo pažljivo pokušava da je ne gleda dok joj je pružala čistu košulju. Posledice namirivanja njenog toha malo su izbledele, ali još uvek je bila prilično u modricama. „Imala sam nezgodu pre nego što sam stigla ovamo", reče brzo gurajući glavu u novu košulju.

Čeza klimnu glavom sa iznenadnim razumevanjem. „Konji su gadne životinje kojima ne treba verovati. Mene nikada nećeš popeti na nekog, majko. Dobra čvrsta kola su daleko sigurnija. Kad bih ja tako pala s konja, ne bih to priznala ni živoj duši. Nildra bi to propratila takvim rečima, a Kajlin... o, prosto ne možeš da veruješ šta su sve neke žene u stanju da kažu onog trenutka kad im okreneš leđa. Naravno, to je drugačije ako je u pitanju Amirlin Tron, ali ja bih tako učinila.“ Držeći vrata ormana otvorena, iskosa je osmotrila Egvenu kako bi proverila da li je ova razumela.

Egvena joj se osmehnu. „Ljudi su ljudi, bili niski ili visoki", reče joj ozbiljno.

Čeza se za trenutak osmehnu pre nego što je izvadila plavu haljinu. Možda je nju izabrala Šerijam, ali ona je služavka Amirlin Tron. A u pravu je i u vezi sa važnošću današnjeg dana.

I pored Čezinog mrmljanja sebi u bradu kako gutanje hrane uvek uznemiri stomak i kako je toplo mleko sa medom i začinima neprikosnoveno za smirivanje uznemirenog stomaka – Egvena brzo istrlja zube i umi se na brzinu, dopusti Čezi da joj malo zagladi kosu četkom i obuče se onako brzo koliko može žena koja prebacuje plavu svilu preko glave. Namestivši ešarpu u sedam boja preko ramena, zaustavi se da se pogleda u stajaćem ogledalu. S ešarpom ili bez nje, uopšte nije ličila na Amirlin Tron. Ali ja to jesam. Ovo nije san.

U prostranoj odaji u prizemlju, stolovi su stajali prazni kao i tokom noći. Samo su Predstavnice bile prisutne, noseći svoje šalove, u grupicama, zavisno od Ađaha, a jedino je Šerijam stajala sama. Utišaše se kad Egvena krenu niz stepenice, napraviše naklon kad stiže do dna. Romanda i Lelejna oštro je odmeriše, a onda se okrenuše, vrlo upadljivo ne gledajući u Šerijam, pa nastaviše svoje razgovore. Kada Egvena ostade tiha, ostale su isto činile. Povremeno bi je neka od njih kratko pogledala. Čak i šapatom, glasovi su im delovali suviše bučno. Napolju je bila tišina; potpuna nepomičnost. Egvena izvuče maramicu iz rukava i potapša lice. Nijedna od njih nije imala ni kap znoja.

Šerijam priđe kako bi stala pored nje, „Biće sve u redu“, reče meko. „Samo pamti šta treba da kažeš.“ I to su joj prethodne noći objašnjavale do u tančine; ona je toga jutra trebalo da održi govor.

Egvena klimnu glavom. Ovo je čudno. Trebalo bi da joj se stomak okreće a noge da podrhtavaju. Ali to se nije dešavalo, i njoj to nije bilo jasno.

„Nema potrebe da budeš napeta", reče Šerijam. Zvučalo je kao da misli kako Egvena to jeste, pa namerava da je primiri, ali pre no što je ponovo mogla da otvori usta, Romanda glasno progovori: „Vreme je.“

Uz šuštanje sukanja Predstavnice se poredaše prema starosti, sa Romandom ovog puta na čelu, pa izmarširaše napolje. Egvena se pomeri blizu vrata; još nema grčeva. Možda je Čeza bila u pravu za toplo mleko.

I dalje je vladala tišina, a onda se.razleže Romandin glas, pomalo prejak: „Imamo Amirlin Tron.“

Egvena iskorači napolje u vrućinu kakvu u to doba dana nije očekivala. Kad su joj stopala napustila prag, spustila se na postolje izatkano od Vazduha. Redovi Predstavnica okružili suje sa obe strane, svaka okružena sjajem saidara.

„Egvena al’Ver“, naglasi Romanda dok joj je glas odjekivao nošen tkanjem Moći, „Čuvar Pečata, Plamen Tar Valona, Amirlin Tron.“

Podigoše je visoko dok je Romanda govorila, uistinu izdigavši Amirlin, dok se nije našla tačno ispod slamnatog krova, stojeći na čistom vazduhu, kako je to izgledalo svakome osim ženama kadrim da usmeravaju.

Mnogi su došli da je vide, oivičenu izlazećim suncem; drugo tkanje pretvori svetlost u treperavi talas svuda oko nje. Ljudi i žene ispunili su ulice. Gomila se gurala oko ćoškova. Svaki dovratak bio je pun, svaki prozor, svaki krov osim ovoga na samoj Maloj kuli. Začu se urlik koji gotovo nadglasa Romandu, talasi klicanja koji su se kotrljali preko sela. Egvena odmeri gomilu, tražeći Ninaevu i Elejnu, ali nije mogla da ih pronađe u tom moru uzdignutih lica. Činilo joj se kako je prošla cela večnost pre nego što su se dovoljno utišali kako bi progovorila. Tkanje koje je nosilo Romandin glas, prebaci se do nje.

Šerijam i ostale pripremile su joj govor, teško uveravanje koje bi možda i uspela da izgovori bez crvenjenja kad bi imala dvaput, ili još bolje triput više godina. Ona je dodala nekoliko sopstvenih izmena. „Skupili smo se ovde u potrazi za istinom i pravdom, koja se neće okončati sve dok lažna Amirlin, Elaida, ne bude uklonjena sa mesta koje je neopravdano zauzela.“ Jedina pramena bila je „neće“ umesto „ne može“, ali ona je ovo smatrala boljim i jačim. „Kao Amirlin, predvodiću vas tokom te potrage i neću se kolebati, kao što znam da nećete ni vi.“ A to je bilo sasvim dovoljno propovedanja; u svakom slučaju, nije nameravala da ostane gore toliko da ponovi baš sve njihove reči. I onako se sve to svodilo na ono što je već kazala. „Za svog Čuvara hronika imenujem Šerijam Bajanar.“

To izazva mnogo manje klicanja; Čuvar nije Amirlin, na kraju krajeva. Egvena pogleda dole čekajući dok nije videla Šerijam kako žuri napolje, tek obavijajući ramena ešarpom Čuvara, plavom, kako bi pokazala da je uzdignuta iz Plavog ađaha. Odlučeno je da se ne pravi dvojnik Amirlininog štapa, koji je na vrhu imao zlatni plamen, a koji je nosila Čuvar; sve dok pravi štap ne bude povraćen iz Bele kule, moraće da delaju bez njega. Šerijam je očekivala da će čekati mnogo duže, pa pogleda u Egvenu sa otvorenim negodovanjem. U redovima Predstavnica, Romanda i Lelejna nisu uopšte ništa pokazivale; svaka je imala sopstvene, vrlo jake predloge za Čuvara, a nema potrebe naglašavati da to nije bila Šerijam.

Egvena udahnu i ponovo se okrete svetini koja je čekala. „U čast ovoga dana, ja ovde obznanjujem da su sve Prihvaćene i polaznice oslobođene od pokora i kazni.“ To je bio običaj, koji je uzrokovao povike i klicanja samo od devojaka u belom i nekoliko Prihvaćenih koje su se previše zanele. „U čast ovoga dana, ja ovde obznanjujem da su Teodrin Dabej, Faolajn Orejnd, Ninaeva al’Mera i Elejna Trakand od ovog trenutka uzdignute u šal, pune sestre i Aes Sedai.“ Ovu objavu dočeka nekakva upitna tišina, uz mrmljanje tu i tamo. To uopšte nije bilo u skladu sa običajima; naprotiv. Ali rečeno je, a dobro je što je Morvrin pomenula Teodrin i Faolajn. Vreme je da se vrati onome što su joj napisale. „Ja ovde obznanjujem da je ovo dan gozbe i slavlja. Neka ne bude nikakvog rada osim onoga koji je neophodan za uživanje. Neka vas sve Svetlost obasja a Tvorčeva ruka štiti.“ Ovo poslednje nestalo je u burnom urliku koji je nadjačao tkanje koje je nosilo njene reči. Neki ljudi zaigraše na ulici, tu gde su se zatekli, iako je jedva bilo mesta da se pomere.

Postolje od Vazduha spuštalo se trunčicu brže nego što se uzdiglo. Predstavnice su piljile u nju kad je sišla, a sjaj saidara počeo je da bledi među njima gotovo pre nego što je dodirnula zemlju.

Šerijam polete da uhvati Egvenu pod ruku, osmehujući se sestrama okamenjenih lica. „Moram Amirlin da pokažem njenu radnu sobu. Oprostite mi.“ Egvena nije baš mogla da kaže kako ju je Šerijam ugurala unutra, ali nije mogla da kaže ni da nije. Nije smatrala da će Šerijam i bukvalno pokušati da je odvuče, ali ipak joj se učinilo najbolje da pokupi suknje slobodnom rukom i pravi veće korake kako to ne bi proveravala.

Ispostavilo se da joj je radna soba, u zadnjem delu čekaonice, nešto manja od spavaće sobe, sa dva prozora, pisaćim stolom, stolicom ravnog naslona iza njega i još dve spreda. To je bilo sve, Crvotočne drvene oplate bile su uglačane do zamućenog sjaja, ali na samom stolu nije bilo ničega. Pod je pokrivalo parče tepiha sa cvetnim šarama.

„Oprosti mi ako sam bila napadna, majko“, reče Šerijam, otpustivši joj ruku, „ali mislila sam kako treba da porazgovaramo nasamo pre nego što porazgovaraš sa bilo kojom Predstavnicom. Sve su one učestvovale u pisanju tvoga govora i...“

„Znam da sam napravila nekoliko izmena", uz širok osmeh uzvrati Egvena, „ali osećala sam se kao u živom blatu stojeći tamo gore sa svim tim što je trebalo da izgovorim.“ Sve one su učestvovale? Nije ni čudo što je zvučalo kao uobražena matora žena koja ne može da zatvori usta. Gotovo da se nasmejala. „U svakom slučaju, rekla sam ono što je bilo neophodno, suštinu. Elaida mora da se ukloni, a ja ću ih povesti.“

„Da“, lagano reče Šerijam, „ali može biti nekih pitanja o ostalim... promenama. Teodrin i Faolajn sasvim sigurno će biti uzdignute u Aes Sedai čim budemo imale Kulu i Štap zakletvi, a vrlo verovatno i Elejna, ali Ninaeva i dalje ne može ni sveću da zapali ukoliko prvo ne cima pletenicu na ljude.“

„To je upravo pitanje koje sam želela da raspravim", reče Romanda, ušetavši bez kucanja. „Majko“, dodade posle značajne pauze. Lelejna zalupi vrata iza njih dve, gotovo u lice drugim Predstavnicama.

„Izgledalo mije neophodno", reče Egvena raširivši oči. „Razmišljala sam o tome protekle noći. Ja sam uzdignuta u Aes Sedai bez ispitivanja ili polaganja Tri zakletve, a ako budem jedina, to će me samo još više isticati. Uz četiri druge, više neću delovati tako čudno. Bar ne ljudima ovde. Elaida može pokušati da napravi nešto od svega toga kad bude saznala, ali većina ljudi tako malo poznaje Aes Sedai, da ni ovako ni onako neće znati čemu da veruju. Najvažniji su ljudi koji su ovde. Oni moraju imati poverenja u mene.“

Svako drugi osim Aes Sedai piljio bi u nju razjapljenih usta. Ovako, Romanda je gotovo zamucala.

„Može biti tako", oštro započe Lelejna povukavši svoj šal sa plavim resama, a onda se preseče. Jeste bilo tako. Štaviše, Amirlin Tron javno je proizvela te žene u Aes Sedai. Dvorana bi možda mogla da ih zadrži u ulozi Prihvaćenih – ili šta god da su Teodrin i Faolajn bile, u njihovom slučaju – ali Dvorana ne može da briše sećanja, a to ne bi sprečilo da svi znaju da su se okrenule protiv Amirlin prvoga dana. To bi baš pomoglo jačanju poverenja.

„Nadam se, majko", ukočenim glasom saopšti Romanda, „da ćeš se sledeči put prvo posavetovati sa Dvoranom. Raditi protiv običaja može doneti neočekivane posledice.“

„A raditi protiv zakona može doneti neke vrlo nesrečne posledice", odvali Lelejna, prigušivši zakasnelo „majko". To je bila glupost, ili blizu toga. Zakon propisuje kako se postavljaju Aes Sedai, to je tačno, ali Amirlin je mogla da odluči gotovo sve što je želela. A opet, mudra Amirlin nije se upuštala u borbe sa Dvoranom ako je to mogla da izbegne.

„O, savetovaću se ubuduće", usrdno im saopšti Egvena. „Ali učinilo mi se da je to prava stvar koju treba učiniti. Molim vas, možete li me sada ostaviti, zaista moram da porazgovaram sa svojim Čuvarom.“

One bukvalno zadrhtaše. Njihovi nakloni bili su plitki, rečenice koje su izgovorile na odlasku bile su potpuno tačne, bar što se reči tiče, ali Romanda je svoje progunđala, a Lelejnine behu dovoljno oštre da se posečeš na njih.

„Vrlo dobro si se snašla u ovome", reče joj Šerijam kad su ove dve otišle. Zvučala je iznenađeno. „Ali moraš zapamtiti da Dvorana može da pravi neprijatnosti svakoj Amirlin. Jedan od razloga što sam tvoj Čuvar jeste da bih te savetovala i na taj način te držala podalje od takvih neprijatnosti. Treba da se posavetuješ sa mnom o svim proglasima koje nameravaš da izdaš. A ako ti ja nisam pri ruci, onda Mirela i Morvrin i ostale. Tu smo kako bismo ti pomogle, majko.“

„Razumem, Šerijam. Obećavam da ću pažljivo slušati šta god da kažeš. Volela bih da vidim Ninaevu i Elejnu, ako je to moguće.“

„Trebalo bi da jeste", osmehujući se reče Šerijam. „Mada ću Ninaevu verovatno morati bukvalno da odvučem od Žutih. Sijuan dolazi da te uči pravilima ponašanja jedne Amirlin – ima tu mnogo toga što treba da naučiš – ali reći ću joj da dođe malo kasnije.“

Kada je Šerijam izašla, Egvena je zurila u vrata. Onda se okrenula i zurila u sto. Potpuno prazan. Nijednog izveštaja koji bi čitala, nikakvih podataka za proučavanje. Čak ni pera i mastila koliko da napiše belešku, a nekmoli proglas. A Sijuan dolazi da je uči pravilima ponašanja.

Kad se na vratima začulo pitomo kuckanje, još uvek je stajala na istom mestu. „Uđi", reče, pitajući se da lije to Sijuan ili možda služavka koja donosi nešto da pregrize, medenjake već isečene na odgovarajuće komadiće. Ninaeva oklevajući promoli glavu, a onda je Elejna ugura u sobu. Jedna do druge napraviše savršene duboke naklone, šireći bele suknje sa obrubom i mrmljajući „majko".

„Molim vas, ne radite mi to", reče Egvena. U stvari, više je zavapila. „Vas dve ste jedine prijateljice koje imam i ako vi počnete...“ Svetlosti, bila je gotovo spremna da zaplače!

Elejna za dlaku stiže da je prva zagrli. Ninaeva je bila tiha, nemirno se poigravajući sa tankom srebrnom narukvicom, ali ne i Elejna. „Mi smo ti još uvek prijateljice, Egvena, ali ti jesi Amirlin Tron. Svetlosti, sećaš li se da sam ti rekla kako ćeš jednoga dana biti Amirlin, kad ja budem...“ Elejnino lice se malo zgrči. „Pa, u svakom slučaju, ti jesi. Ne možemo tek tako da ušetamo kod Amirlin i kažemo: ’Egvena, izgledam li debelo u ovoj haljini?’ To ne bi bilo pristojno.“

„Da, bilo bi", kiselo odvrati Egvena. „Pa, nasamo", dodade trenutak kasnije. „Kad smo same, ja želim da mi kažete kako me haljina čini debljom, ili... ili šta god želite.“ Osmehnuvši se Ninaevi, nežno je povuče za gustu pletenicu. Ninaeva se trže. „A želim i da je povlačiš na mene, ako se tako osećaš. Potreban mije neko ko je Egvenina prijateljica i ko ne vidi ovu... ovu krvavu ešarpu sve vreme, inače ću poludeti. Kad već pričamo o haljinama, zašto ste vas dve još uvek u tim? Bila sam sigurna da ste se dosad već presvukle.“

Na to je Ninaeva povukla pletenicu. „Ta Nisao rekla mi je da mora da je došlo do neke greške i odvukla me je. Izjavila je kako neće da gubi svoj red samo zbog neke tamo proslave.“ Čiji su se zvuci već čuli spolja, zujanje dovoljno glasno da prodre kroz kamene zidove, uz slabašnu nit muzike.

Red Nisao? Pa, nije imala nameru da to sada ispituje; Ninaeva nije bila srećna s tim, a Egvena je želela da ovo bude srećan događaj koliko god je to moguće. Izvukavši stolicu ispod stola, vide dva dobro napunjena jastučića od pačvorka na sedištu i osmehnu se. Čeza. „Sedećemo ovde i pričaćemo, a onda ću vam pomoći da nađete dve najbolje haljine u Salidaru. Pričajte mi o tim svojim otkrićima. Anaija ih je pomenula, kao i Šerijam, ali nisam mogla da ih svrtim na mestu dovoljno dugo da bi mi iznele pojedinosti.“

Gotovo kao jedna, njih dve se zaustaviše usred sedanja i izmenjaše poglede. Neobjašnjivo, ali njih dve kao da su oklevale da razgovaraju o ma čemu drugom osim o Ninaevinom Isceljenju Sijuan i Leane – Ninaeva je tri puta napeto ponovila da je Loganovo Isceljenje bilo slučajno – i Elejninom radu sa ter’angrealima. To su bila zadivljujuća dostignuća, pogotovo Ninaevino, ali bilo je samo toliko toga što se o tome moglo reći, a samo toliko puta je Egvena mogla da im saopšti kako je veličanstveno bilo to što su napravile i koliko im zavidi na tome. Pokušaj prikaza nije trajao dugo. Egvena nije imala pravi osećaj za Lečenje, pogotovo ne za ovu zamršenu tapiseriju koju je Ninaeva tkala bez razmišljanja, a mada je imala sklonost ka metalima i priličnu snagu u Vatri i u Zemlji, Elejna ju je izgubila gotovo trenutno. Naravno, one su želele da znaju kako je među Aijelima. Iz zapanjenih pogleda i zaprepaštenog smejanja, iznenadno prekidanog, nije bila sigurna da su poverovale u sve što im je ispričala, a sasvim sigurno im nije ispripovedala baš sve. Aijeli su, prirodno, doveli do Randa. Obe žene zurile su u nju dok im je pričala o njegovom sastanaku sa Aes Sedai. Složile su se da je ugacao u vode dublje nego što je očekivao, kao i da mu je potreban neko ko će ga voditi pre nego što uleti u vir. Elejna je mislila kako će Min biti od pomoći, jednom kad poslanstvo stigne do Kaemlina – Egvena je tako saznala da je i Min sa njima, ili da je bila u Salidaru – mada, uistinu, Elejna je delovala pomalo malodušno. A promrmljala je nešto stvarno čudno, kao da je to istina koju ne želi da čuje.

„Min je bolja žena od mene.“ Ninaeva ju je zbog nečega sažaljivo pogledala. „ Volela bih da sam ja tamo", jačim glasom reče Elejna. „Mislim, da ga vodim.“ Pogledom je prelazila od Egvene do Ninaeve dok su joj se obrazi rumeneli. „Pa, i to, takođe.“ Ninaeva i Egvena počeše toliko da se smeju da gotovo popadaše sa stolica, a Elejna im se pridruži gotovo trenutno.

„Ima jedna dobra stvar koju treba da znaš, Elejna“, reče Egvena gotovo bez daha, pokušavajući da se povrati. Onda shvati šta je tačno nameravala da saopšti i zašto. Svetlosti, u kakvu se močvaru upravo zaglibila, i to smejući se! „Žao mi je zbog tvoje majke, Elejna. Nemaš pojma koliko sam želela da ti izjavim saučešće pre ovoga.“ Elejna je delovala zbunjeno što se i moglo očekivati. „Stvar je u tome što Rand namerava da ti da Lavlji presto i Sunčev presto.“ Na njeno iznenađenje Elejna sede vrlo ukočeno.

„On to hoće, je li?“, reče ona hladnim ravnim glasom. „On namerava da ih da meni.“ Brada joj se malo podiže. „Ja imam neka prava na Sunčev presto, ali ako rešim da ih upotrebim, to ću učiniti po sopstvenoj volji. Što se tiče Lavljeg prestola, Rand al’Tor nema nikakva prava – nikakva! – da mi daje ono što je već moje.“

„Sigurna sam da nije to tako mislio", bunila se Egvena. Da li je? „On te voli, Elejna. Znam da te voli.“

„Kad bi samo bilo tako jednostavno", progunđa Elejna, šta god da je to trebalo da znači.

Ninaeva šmrknu. „Muškarci uvek kažu kako nisu to tako mislili. Prosto da pomisliš kako govore nekim drugim jezikom.“

„Kad ga se dočepam", odlučno reče Elejna, „naučiću ga ja da govori pravim jezikom. On meni daje!“

Egvena se jedva suzdržavala da ne počne ponovo da se smeje. Sledeči put kad se Elejna dočepa Randa, biće suviše zauzeta potragom za skrovitim mestima, pa neće stići ništa da ga nauči. Ovo je veoma ličilo na stara vremena. „Sad si Aes Sedai, možeš otići kod njega kad god poželiš. Niko ne može da te spreči.“ Njih dve brzo izmenjaše poglede.

„Dvorana ne dopušta nikome da se tek tako pokupi i ode", reče Ninaeva. „A čak i kad bi mogla, pronašle smo nešto za šta mislim da je mnogo važnije.“

Elejna divlje zaklima glavom. „I ja tako mislim. Moram ti priznati, prvo što mi je palo na pamet kad sam čula da si proglašena za Amirlin bilo je da sad možda Ninaeva i ja možemo otići i pronaći je. Pa dobro, drugo što sam pomislila. Prvo je bilo radosno zaprepašćenje.“

Egvena je zbunjeno treptala. „Pronašle ste nešto. Ali sad morate to i da pronađete.“ Nagnuvši se napred u stolicama, odgovarale su žudno i gotovo upadajući u reč jedna drugoj.

„Našli smo je", reče Elejna, „ali samo u Tel’aran’riodu.“

„Koristile smo potrebu", dodade Ninaeva. „Sasvim sigurno nam je trebalo nešto.“

„To je činija", nastavi Elejna, „neki ter’angreal, i mislim kako je dovoljno močan da može da promeni vremenske prilike.“

„Samo što je ta činija negde u Ebou Daru, u odvratnom zamršenom zečinjaku ulica bez ikakvih znakova ili ičega što bi nam pomoglo. Dvorana je poslala pismo Merilili, ali ona je nikada neće pronaći.“

„Pogotovo što ona treba da ubedi kraljicu Tilin kako je prava Bela kula ova ovde.“

„Rekle smo im da nam je potreban muškarac za usmeravanje", uzdahnu Ninaeva. „Naravno, to je bilo pre Logana, mada mislim da njemu ne bi ni verovale.“

„U stvari, muškarac nije neophodan", reče Elejna. „Samo smo želele da ih navedemo da poveruju kako im treba Rand. Ne znam koliko je žena potrebno; možda i ceo krug od trinaest.“

„Elejna kaže kako je vrlo moćna, Egvena. Time možemo da ispravimo vremenske prilike. Ja ću se tome obradovati, makar da moj osećaj za promenu vremena ponovo radi kako treba.“

„Ta činija može da ih popravi, Egvena.“ Elejna izmenja srećne poglede sa Ninaevom. „Sve što treba da uradiš jeste da nas pošalješ u Ebou Dar.“

Bujica se povuče, a Egvena se nasloni u svojoj stolici. „Uradiću šta mogu. Možda neće biti protivljenja, sada, kad ste Aes Sedai.“ Imala je osećaj da će biti, nažalost. Uzdignuti ih izgledalo joj je kao tako hrabar potez, ali počela je da shvata da nije sve baš tako jednostavno.

„Šta možeš?", s nevericom upita Elejna. „Ti si Amirlin Tron, Egvena. Ti daješ zapovesti, a Aes Sedai skaču.“ Ona se brzo osmehnu. „Naredi mi skoči i dokazaću ti.“

Iskrivivši lice, Egvena se bolje namesti na jastucima. „Ja jesam Amirlin, ali... Elejna, Šerijam ne mora mnogo da razmišlja kako bi se setila polaznice po imenu Egvena, kako izbečenih očiju pilji u sve i biva poslata da izgrabulja šetališta u Novoj bašti jer je jela jabuke posle vremena za spavanje. Ona namerava da me vodi za ruku, ili da me gura pred sobom držeći me za vrat. Romanda i Lelejna su obe želele da postanu Amirlin, a i one vide tu polaznicu. One nameravaju da mi pokazuju gde da spuštam stopala koliko i Šerijam.“

Ninaeva se zabrinuto namršti, ali Elejna je pokazivala samo čistu ozlojeđenost. „Ne možeš im dopustiti da se izvuku sa tim pokušajem da... da te zastraše. Ti si Amirlin. Amirlin određuje Dvorani šta će da radi, a ne obrnuto. Moraš da se uspraviš i nateraš ih da vide Amirlin Tron.“

Egvenin smeh imao je notu gorčine. Je li to još koliko prošle noći ona bila tako prkosna u vezi sa zastrašivanjem? „Za to će trebati malo vremena, Elejna. Vidiš, konačno shvatam zašto su me izabrale. Delom zbog Randa, mislim. Možda veruju da će biti podložniji uticaju ako vidi mene sa ešarpom. Drugi deo je upravo zato što se sećaju te polaznice. Žene – ne; devojke! – toliko naviknute da uradi ono što joj je rečeno da i neće biti nimalo teško naterati je da uradi ono što žele.“ Ona obmota prugastu ešarpu oko vrata. „Pa, kakvi god da su im razlozi, izabrale su me za Amirlin, a pošto su već to uradile, ja nameravam da budem Amirlin, samo što ću morati da budem pažljiva, makar u početku. Možda je Sijuan uspevala da natera Dvoranu na skakanje svaki put kad se namrštila" – pitala se je li to ikada bila istina – „ali ako bih ja to pokušala, mogla bih da završim kao prva Amirlin koja je svrgnuta dan pošto je uzdignuta.“

Elejna je delovala zaprepašćeno, ali Ninaeva lagano klimnu glavom. Možda su joj položaj Mudrosti i delanje sa Ženskim krugom dali mnogo više uvida u to kako Amirlin Tron i Dvorana kule u stvarnosti rade zajedno, nego li sva Elejnina poduka za kraljicu.

„Elejna, kad se priče rašire a vladari saznaju o meni, mogu početi da teram Dvoranu da shvate kako su izabrale Amirlin, a ne lutku na koncu, ali do tada, zbilja mogu da mi oduzmu ovu ešarpu jednako brzo kao što su mi je dale. Mislim, ako nisam stvarno Amirlin onda nije teško gurnuti me u stranu. Možda će biti nešto malo gunđanja, ali uopšte ne sumnjam kako bi to bilo vrlo brzo ugušeno. Ako bi iko van Salidara ikada čuo o nekoj Egveni al’Ver koja je bila uzdignuta u Amirlin, to će samo biti jedna od onih divljih priča kakve se ispredaju oko Aes Sedai.“

„Šta ćeš da uradiš?“, tiho upita Elejna. „Nećeš to krotko prihvatiti.“ To natera Egvenu da se nasmeje od srca. To nije bilo pitanje, već odlučna, činjenicama potkrepljena izjava.

„Ne, neću.“ Ona je slušala veliki broj Moiraininih predavanja Randu o Igri kuća. U to vreme smatrala je Igru besmislenom i više nego nepoštenom. Sada se nadala kako će moći da se seti svega što je tada čula. Aijeli su uvek govorili: „Koristi oružja koja poseduješ." „Možda će pomoći što pokušavaju da me zakače na tri različita povoca. Mogu se praviti da me povlači jedna ili druga, zavisno od toga koja od njih je najbliža onome što želim da uradim. Tu i tamo mogu da uradim ono što hoću, kao što sam uradila uzdižući vas dve, ali to još uvek ne sme da bude prečesto.“ Slegnuvši ramenima, pogleda ih pravo u oči. „Volela bih da vam kažem kako sam vas uzdigla jer to zaslužujete, ali istina je da sam to uradila jer ste mi prijateljice i zato što se nadam većoj pomoći od vas ako ste pune sestre. U svakom slučaju ne znam kome bih još mogla da verujem osim vama dvema. Poslaću vas u Ebou Dar čim mi se ukaže prilika, ali pre i posle toga vi ste osobe sa kojima mogu da raspravljam o nekim stvarima. Znam da ćete mi vas dve reći istinu. Taj put u Ebou Dar možda neće biti dug koliko ste očekivale. Vas dve ste napravile razna otkrića, tako čujem, ali ako uspem da razrešim nekoliko sitnica, možda ću i ja imati jedno sopstveno.“

„To bi bilo predivno“, reče Elejna, ali zvučala je gotovo odsutno.