Kruna mačeva

20 Šare u šarama

Puna prezira, Sevana je posmatrala svoje prašnjave pratilje koje su sedele s njom u krugu na maloj čistini. Gotovo sasvim ogolele grane nad njihovim glavama davale su nešto hlada; mesto gde je Rand al’Tor sejao smrt ležalo je više od stotinu milja ka zapadu, a opet, oči drugih žena nemirno su plutale kao da se još uvek obaziru preko ramena. Bez šatora za znojenje nijedna nije mogla propisno da se očisti, ništa više osim da brzo umiju lice i operu ruke na kraju dana. Osam malih srebrnih šolja, rasparenih, stajalo je pored nje na mrtvom lišću, a srebrni vrč, pun vode, bio je ulubljen tokom povlačenja.

„Ili nas Kar’a’karn ne prati“, iznenada reče ona, „ili nije uspeo da nas pronađe. Odgovara mi i jedno i drugo.“

Neke od njih i stvarno poskočiše. Tion, okruglog lica, potpuno je pobledela, a Modara ju je tapšala po ramenu. Modara bi možda bila i lepuškasta samo kada ne bi bila toliko visoka i kada ne bi večito pokušavala da se majčinski ponaša prema svakome ko se našao u njenoj blizini. Alaris je suviše napadno ispravljala suknje koje su već bile uredno raširene oko nje, pokušavajući da ne primećuje ono što nije želela da vidi. Merijine tanke usne opustiše se nadole, ali ko bi mogao da pogodi je li to bilo zato što su ostale otvoreno pokazivale strah, ili zbog Kar’a’karna, ili zbog njenog sopstvenog straha? Imale su razloga da strepe.

Dva su puna dana od kada se vodila bitka, a manje od dvadeset hiljada kopalja ponovo se okupilo oko Sevane. Terava i većina Mudrih koje behu na zapadu još uvek su nedostajale, uključujući sve ostale koje su bile povezane s njom. Neki od odsutnih sigurno su se probijali ka Rodoubičinom bodežu, ali koliko je bilo onih koji nikada više neće videti izlazak sunca? Niko nije pamtio takav pokolj, toliko mrtvih za tako kratko vreme. Čak ni algai’d’sisvai nisu istinski bili spremni da u skorije vreme ponovo zaplešu s kopljima. Bilo je razloga za strah, ali nijednog da se on javno pokazuje, da se srce i duša očitavaju na licu kao kod nekog mokrozemca, otvoreno i razgolićeno, naočigled svima.

Činilo se da Rijle uviđa makar toliko. „Ako ćemo da radimo ovo, hajde da to uradimo“, promrmljala je, ukočena od stida. Ona je bila jedna od onih koje su poskočile.

Sevana uze malu sivu kocku iz kožne kese na pojasu i postavi je na smeđe lišće u sredini kruga. Somerin nasloni šake na kolena naginjući se napred da je prouči, sve dok nije samu sebe dovela u opasnost da ispadne iz sopstvene bluze. Nosom je gotovo dodirivala kocku. Zamršene šare prekrivale su svaku stranu, a iz blizine su se u krupnijim mogle videti sitnije šare, pa još sitnije unutar ovih, kao i naznaka nečega što je ličilo na još sitnije. Kako su napravljene, te najsitnije, tako tanke, tako jasne, Sevana nije imala pojma. Nekada je mislila da je ta kocka običan kamen, ali više nije bila sigurna u to. Juče ju je slučajno ispustila na neku stenu, a da nije oštetila nijednu crtu rezbarije. To je bila rezbarija. Ova stvar mora da je ter’angreal; toliko je znala.

„Najtanjim mogućim tokom Vatre trebalo bi lagano dotaći ovde, na ovo što liči na izvijenu mesečevu četvrt“, reče im, „a drugim ovde, na vrhu, oznaku nalik munji.“ Neka od njih veoma brzo se uspravila.

„Šta će se onda dogoditi?“, pitala je Alaris, prolazeći prstima kroz kosu. To je delovalo nesvesno, ali ona je oduvek pronalazila način da podseti sve oko sebe kako joj je kosa crna, a ne uobičajeno plava ili crvena.

Sevana se osmehnu. Uživala je da zna ono što one ne znaju. „Upotrebiću je da prizovem mokrozemca koji mi ju je dao.“

„To si nam već rekla“, kiselo primeti Rijle, a Tion otvoreno upita: „Kako ćeš ga prizvati?“ Ta se možda bojala Randa al’Tora, ali retko čega drugog. U svakom slučaju, nikako Sevane. Belind lagano pomilova kocku jednim koščatim prstom, namrštivši od sunca izbledele obrve.

Zadržavši mirno lice, Sevana je razdraženo obuzdavala sopstvene šake kako se ne bi poigravale ogrlicom niti nameštale šal. „Rekla sam vam sve što je potrebno da znate.“ Mnogo više nego što im je potrebno, po njenom mišljenju, ali toliko je bilo neophodno. U suprotnom, sve one bi bile pozadi, sa kopljima i drugim Mudrim, jedući tvrdi hleb i osušeno meso. Ili bi se sve kretale, tamo negde na istoku, tražeći bilo kakve naznake da je još neko preživeo. Tražeći bilo kakve naznake potere. Iako bi krenule kasno, još uvek su mogle da pređu pedeset milja pre zaustavljanja. „Reči neće odrati vepra, a još manje će ga zaklati. Ako ste odlučile da se odvučete nazad u planine i provedete svoje živote u bežanju i sakrivanju, onda idite. Ako nećete, onda učinite ono što se mora, a ja ću obaviti svoj deo.“

Rijleine plave oči posmatrale su je hladno izazivajući, kao i Tionine sive. Čak je i Modara delovala kao da se dvoumi, a nju i Somerin najčvršće je držala u šaci.

Sevana je čekala, naoko potpuno smirena, ne želeći da im ponovi naređenje niti da ih moli. Iznutra, stomak joj se grčio od besa. Ona neće dozvoliti da je poraze jer ove su žene imale bleda srca.

„Ako baš moramo“, konačno je uzdahnula Rijle. Izuzimajući odsutnu Teravu, ona joj se najčešće suprotstavljala, ali Sevana je u vezi s njom gajila nadu. Kičma koja odbija da se imalo savije najčešće postaje najpodatnija kada jednom popusti. To je važilo za žene koliko i za muškarce. Rijle i ostale okrenuše se ka kocki, neke od njih mršteći se.

Sevana nije videla ništa, naravno. U stvari, shvatila je da ako ne budu ništa uradile, uvek mogu da tvrde kako kocka nije proradila, a ona to nikada ne bi saznala.

Iznenada, međutim, Somerin zasopta, a Merija prozbori, gotovo šapatom: „Privlači još. Gledajte.“ Pokazivala je. „Vatra ovde i tamo, i Zemlja i Vazduh i Duh, ispunjavaju ureze.“

„Ne sve njih“, reče Belind. „Oni se mogu ispuniti na mnogo načina, mislim. A postoje i mesta gde se tokovi... uvijaju oko nečega čega nema.“ Celo joj se nabora. „Mora da ovo privlači i mušku stranu.“

Sevana se malo izmaknu, nameštajući šalove, otresajući suknje kao da pokušava da skine prljavštinu. Sve na svetu bi dala za mogućnost da to vidi. Gotovo sve. Kako mogu da budu tolike kukavice? Kako mogu to da pokazuju?

Konačno, Modara reče: „Pitam se šta bi se dogodilo kada bismo je dotakle Vatrom na nekom drugom mestu.“

„Preopteretite li dozivkutiju, ona može da se istopi", začuo se iz vazduha muški glas. „Mogla bi čak i da eks...“

Glas se prekinu kada se ostale žene osoviše na noge, čkiljeći prema drveću. Alaris i Modara čak izvadiše i noževe koje su nosile za pojasom, iako im čelik uopšte nije bio potreban kada su imale Jednu moć. Ništa se nije pomeralo među suncem prošaranim senkama, čak ni ptica.

Sevana ne trepnu. Ona možda jeste verovala tek u treći deo onoga što joj je mokrozemac rekao, ne u ovo, uistinu, ali prepoznala je Kadarov glas. Mokrozemci su uvek imali više imena, ali ovaj joj je dao jedino to. Čovek s mnogo tajni, slutila je. „Vratite se na mesta“, naredila im je. „I vratite tokove tamo gde su bili. Kako da ga prizovem ako se vi plašite reči?“

Rijle se brzo okrenu, razjapljenih usta i očiju punih neverice. Bez sumnje, pitala se otkuda je ona znala kako su one prestale da usmeravaju; ta žena nije jasno razmišljala. Polako, nesigurno, ponovo su sele ukrug. Rijle je imala najbezizražajnije lice među njima.

„Znači, vratila si se“, iz vazduha se čuo Kadarov glas. „Imaš li al’Tora?“ Nešto u njegovom tonu upozorilo ju je. Nije mogao da zna. Ali jeste. Odbacila je sve što je nameravala da kaže. „Ne, Kadare. Ali još uvek moramo da razgovaramo. Srešću te kroz deset dana tamo gde smo se prvi put susreli.“ Mogla je i brže da stigne do Rodoubičinog bodeža, ali trebalo joj je vremena da se pripremi. Kako li je znao?

„Dobro je da si mi rekla istinu, dete“, suvo je promrmljao Kadar. „Naučićeš da ne trpim kada mi se govore laži. Održavaj putanju veze zbog položaja, pa ću ja doći do tebe.“

Sevana je s nevericom piljila u kocku. Dete? „Šta si to rekao?“, zahtevala je da zna. Dete! Nije mogla da poveruje sopstvenim ušima. Rijle napadno nije gledala ka njoj, a Merijina usta iskriviše se u osmeh, potpuno izvitoperen jer ga je retko upotrebljavala.

Kadarov uzdah ispuni čistinu. „Reci svojoj Mudroj da nastavi sa onim što radi samo sa tim pa ću doći do tebe.“ Napadna strpljivost njegovog glasa grebala je poput kamena za glačanje. Kada od tog mokrozemca bude dobila ono što joj je potrebno, obući će ga u belo gai'šaina. Ne, u crno!

„Kako to misliš, ti ćeš doći, Kadare?“ Samo tišina umesto odgovora. „Kadare, gde si?“ Tišina. „Kadare?“

Ostale nesigurno razmeniše poglede.

„Je li on lud?“, reče Tion. Alaris progunđa kako mora da jeste, a Belind je ljutito zahtevala da zna dokle će nastaviti sa ovom glupošću.

„Dok vam ne kažem da prekinete“, meko reče Sevana, piljeći u kocku. Žmarci nade prožimali su joj grudi. Ako može ovo da učini, onda će sigurno moći da izvede i ono što je obećao. A možda... Neće se previše nadati. Pogleda kroz grane koje su se gotovo dodirivale nad čistinom. Sunce je još imalo da se penje do zenita. „Ako ne stigne do sredine dana, otići ćemo.“ Bilo bi previše očekivati da ne gunđaju.

„Znači, sedećemo ovde poput kamenja?“ Alaris uvežbanim pokretom odmahnu glavom, prebacivši svu kosu preko jednog ramena. „Zbog jednog mokrozemca?"

„Šta god da ti je obećao, Sevana“, natmureno joj reče Rijle, „to ne može biti vredno ovoga.“

„On je lud“, zareža Tion.

Modara pokaza glavom ka kocki. „Šta ako još može da nas čuje?“

Tion prezirno šmrknu, a Somerin reče: „Zašto bi nas bilo briga da li neki muškarac čuje šta mi govorimo? Ali ne uživam da čekam na njega.“

„ A šta ako je on kao oni mokrozemci u crnim kaputima?“ Belind napući usne, tako da je poprimila gotovo isti izraz kao Merija.

„Ne budi blesava" brecnu se Alaris. „Mokrozemci smesta ubijaju takve muškarce. Šta god algai’d’sisvai tvrdili, to mora da je bilo delo Aes Sedai. Ili Randa al’Tora.“ To ime prouzrokovalo je bolnu tišinu, ali ona nije potrajala.

„Kadar mora da ima kocku poput ove“, reče Belind. „Mora da ima i neku ženu s darom, kako bi mu proradila."

„Neku Aes Sedai?“ Rijle s gađenjem pročisti grlo. „Ako uz njega ima i deset Aes Sedai, neka samo dođu. Obračunaćemo se s njima, kao što i zaslužuju."

Merija se nasmeja suvim zvukom, oštrim poput njenog lica. „Čini mi se da si ti gotovo poverovala da su one stvarno ubile Desainu.“

„Pripazi na svoj jezik!“, frknu Rijle.

„Da“, napeto promrmlja Somerin. „Neoprezne reči mogu da stignu do pogrešnih ušiju.“

Tionin smeh je bio kratak i neprijatan. „Mnoge od vas imaju manje hrabrosti nego jedan mokrozemac.“ A to je izazvalo Somerin da se zauzvrat obrecne na nju, naravno, kao i Modaru, zbog čega Merija izgovori reči koje bi dovele do dvoboja, samo da nisu bile Mudre, na šta joj Alaris uzvrati još gorim, a Belind...

Njihovo međusobno čerupanje nerviralo je Sevanu, iako je jamčilo da Joj neće raditi iza leđa. Ali nije zbog toga podigla ruku da ih ućutka. Rijle je namršteno pogleda otvorivši usta i u tom trenutku i ostale su čule isto što I ona. Nešto je šuškalo u mrtvom lišću među drvećem. Nijedan Aijel ne bi pravio toliku buku, čak ni kada bi prilazio Mudrima bez loših namera, niti bi ijedna životinja prišla toliko blizu ljudi. Ovog puta, digla se na noge sa ostalima.

Pojaviše se dve osobe, muškarac i žena, koji su, hodajući, lomili toliko grana da bi i stenu probudili. Zaustaviše se nedaleko od čistine, a čovek neznatno nagnu glavu da bi porazgovarao sa ženom. Bio je to Kadar, u gotovo crnom kaputu s čipkom oko vrata i zglobova. Makar nije nosio mač. Izgledalo je da se svađaju. Trebalo bi da Sevana može da čuje bar neke od njihovih reči, međutim, tišina je bila potpuna. Kadar je bio gotovo za šaku viši od Modare visok za mokrozemca, pa čak i za Aijela a ženina glava nije dosezala dalje od njegovih grudi. Tamnog lica i tamnokosa koliko i on, a dovoljno lepa da Sevana napući usne, nosila je jarkocrvenu svilu, toliko otvorenu da je pokazivala grudi čak i više nego što je Somerin činila.

Kao da ju je razmišljanje o njoj prizvalo, Somerin se primače Sevani. „Ta žena ima dar“, prošaputala je ne skidajući oči sa njih dvoje. „Istkala je prepreku.“ Napućivši usne, dodala je, oklevajući: „Jaka je. Vrlo jaka.“ To je stvarno bilo značajno kada je ona to izrekla. Sevana nikada nije uspela da shvati zbog čega snaga u Moći nije bila bitna među Mudrima iako je, za sopstveno dobro, bila zahvalna što je to tako ali Somerin se ponosila time što nikada nije susrela ženu jednako snažnu koliko i ona. Sudeći po njenom glasu, Sevana je zaključila da je ova žena bila snažnija.

U ovom trenutku nije je bilo briga može li ta žena pomerati planine ili jedva upaliti sveću. Mora da je Aes Sedai. Nije imala njihovo lice, ali Sevana je susrela neke koje ga nisu imale. Mora da je tako Kadar uspeo da se dočepa ter’angreala. Tako je uspeo da ih pronađe i da dođe. Tako rano; tako brzo. Mogućnosti su se ukazivale a nada je rasla. Ali između njega i nje, ko je zapovedao?

„Prekinite da usmeravate u to“, naredila je. Možda još uvek može da ih čuje kroz to.

Rijle joj dobaci pogled koji se nije zaustavio nadomak sažaljenja. „Somerin je već prekinula, Sevana."

Ništa nije moglo da joj pokvari raspoloženje. Osmehnula se i progovorila: „Vrlo dobro. Pamtite šta sam vam kazala. Pustite me da sama obavim razgovor.“ Većina ostalih klimnu glavom; Rijle šmrknu. Sevana zadrža osmeh. Mudre nisu mogle da postanu gai’šaini, ali toliko je istrošenih običaja već bilo ćušnuto u stranu da je još poneki mogao da ih sledi.

Kadar i žena nastaviše napred, a Somerin prošaputa: „Ona i dalje drži Moć.“

„Sedi pored mene“, brzo joj zapovedi Sevana. „Dotakni mi nogu ako usmerava.“ Kako ju je to peklo. Ali morala je da zna.

Sede, skupivši noge pod sebe, a ostale su je sledile, ostavivši prostor za Kadara i ženu. Somerin je sela dovoljno blizu da im se kolena dodiruju. Sevana požele da ima stolicu.

„Vidim te, Kadare“, reče ona zvanično, ne obazirući se na njegovu raniju uvredu. „Sedite, ti i tvoja žena.“

Želela je da vidi kako će Aes Sedai odvratiti, ali ova se samo lenjo osmehnu podigavši obrvu. Oči su joj bile crne kao i njegove, crne kao u gavrana. Ostale Mudre dopustiše da se pokaže malo hladnoće. Da Aes Sedai kod Kladenaca nisu dopustile da se Rand al'Tor oslobodi, sigurno bi svaka od njih bila ubijena ili zarobljena. Ova Aes Sedai mora da je bila svesna toga, jer je Kadar očigledno znao šta se dogodilo, a opet nije delovala nimalo uplašeno.

„Ovo je Majsija“, reče Kadar spuštajući se na zemlju nedaleko od mesta ostavljenog za njega. Zbog nečega, on nije voleo da bude nadohvat ruke. Možda se bojao noževa. „Rekoh ti da upotrebiš samo jednu Mudru, Sevana, a ne sedam. Neki muškarci postali bi sumnjičavi.“ Zbog nečega je delovao kao da se zabavlja.

Ta žena, Majsija, kada je izgovorio njeno ime, zaustavi se usred nameštanja suknji pod sobom, pokazavši mu zube s toliko besa kao da namerava kožu da mu odere. Možda nije želela da se zna ko je ona. Međutim, ništa nije rekla. Trenutak kasnije, ona sede pored njega, a osmeh joj se tako naglo vrati na lice da je delovalo kao da ga nikada nije ni skidala. Ovo nije bilo prvi put da je Sevana bila zahvalna što mokrozemci nose svoja osećanja na licima.

„Jesi li doneo onu stvar koja može da upravlja Random al’Torom?“ Nije ni pogledala ka vrču sa vodom. Kada je bio tako nevaspitan, zašto bi ona nastavljala s pristojnošću? Nije pamtila da je bio takav kada su se ranije sretali. Možda ga je ohrabrivalo prisustvo Aes Sedai.

Kadar je upitno pogleda. „Zašto bih, kada ga nemaš?“

„Imaću ga“, ravno mu odgovori, a on se nasmeši. Isto učini i Majsija.

„Onda, kada ga budeš imala.“ Njegov osmeh urlao je o sumnji i neverici. £ena ga je podražavala. I za nju bi mogla da se nađe crna odežda. „Ono što imam moći će njime da upravlja, onda kada bude uhvaćen, ali ne može da ga nadvlada. Ne želim da se izložim opasnosti pa da sazna za mene pre nego što ga ti imaš na sigurnom.“ Ni najmanje nije delovalo kao da se stidi zbog ovoga što je priznao.

Sevana je obuzdala ujed razočaranja. Jedna nada je propala, ali imala je ostale. Rijle i Tion su prekrstile ruke i zurile pravo pred sebe, izvan kruga, pored njega; on više nije bio vredan njihove pažnje. Naravno, one nisu znale celu priču.

„A šta je sa Aes Sedai? Može li ta stvar da upravlja i njima?“ Rijle i Tion prestadoše da zure pored drveća. Belind zaigraše obrve, a Merija pogleda pravo u nju. Sevana je proklinjala njihov nedostatak samokontrole.

Međutim, Kadar je bio slep kao i svi mokrozemci. On zabaci glavu i nasmeja se. „Pokušavaš li da mi kažeš kako si propustila al’Tora, ali si uspela da uhvatiš neku Aes Sedai? Posegnula si za orlom a uhvatila si nekoliko ševa!“

„Možeš li mi obezbediti istu stvar za Aes Sedai?“ Došlo joj je da zaškrguće zubima. Ranije se sasvim sigurno ponašao sa više uvažavanja.

On slegnu ramenima. „Možda. Ako je cena odgovarajuća.“ To je za njega bila prašina, bez ikakve važnosti. Što se toga ticalo, ni Majsija takođe nije pokazivala nimalo zainteresovanosti. Čudno, ako je Aes Sedai. Ali mora da jeste.

„Tvoj jezik palaca niz vetar rasipajući jarke boje, mokrozemče“, ravnim glasom prozbori Tion. „Kakve ti dokaze imaš za to?“ Ovoga puta Sevani nije smetalo što je ova progovorila preko reda.

Kadarovo lice zategnu se baš kao da je neki poglavar klana, kao da je čuo nekakvu uvredu, ali trenutak kasnije ponovo je sav bio u osmesima. „Po vašoj želji. Majsija, poigraj se dozivkutijom za njih.“

Somerin pomeri svoje suknje, pritisnuvši skupljenim prstima Sevaninu butinu dok se siva kocka dizala za korak u vazduh. Odskakivala je napred-nazad kao da se neko dobacuje njome, a onda se zaljuljala i počela da se vrti na jednom ćošku, poput čigre, sve brže i brže dok nije postala nejasna.

„Hoćete li da vidite kako je vrti navrh nosa?“, upita Kadar uz osmeh koji je pokazivao zube.

Tamnoputa žena iskošenih očiju gledala je pravo pred sebe, a osmeh joj je sada bio upadljivo izveštačen. „Čini mi se da sam im pokazala sasvim dovoljno, Kadare“, hladno reče ona. Ali kocka dozivkutija? nastavi sa okretanjem.

Sevana je sačekala da sporo izbroji do dvadeset pre nego što je kazala: „To je sasvim dovoljno.“

„Možeš sada da prestaneš, Majsija“, reče Kadar. „Vrati je tamo gde je i bila.“ Tek tada je kocka polako počela da se spušta, nežno se ugnezdivši na svome starom mestu. Iako tamnoputa, žena je delovala bledo. I besno.

Da je bila sama, Sevana bi zaigrala i glasno bi se nasmejala. Ovako, imala je muke da zadrži bezizražajno lice. Rijle i ostale bile su suviše zauzete prezrivim piljenjem u Majsiju da bi išta primetile. Ono što radi na jednoj ženi koja ima dar, radiće i na nekoj drugoj. Nema potrebe za Somerin ili Modaru, možda, ali Rijle, ili Terava... Nije smela da deluje suviše zainteresovano ne kad su ostale znale kako nema nikakvih zarobljenih Aes Sedai.

„Naravno", nastavio je Kadar, „trebaće malo vremena da ti nabavim ono što tražiš.“ Gledao ju je prepredeno, pokušavajući to da prikrije; možda neki drugi mokrozemac to ne bi ni primetio. „Upozoravam te, to neće biti jeftino."

I pored najboljih namera, Sevana se nagnu napred. „A način na koji Ste ovako brzo stigli ovamo? Koliko košta da je nateraš da nas to nauči?“ Pokušala je da sakrije pohlepu u svom glasu, ali bojala se da se prezir koji je osećala probio. Mokrozemci su za zlato bili spremni na sve.

Možda je čovek to čuo; njegove su se oči sasvim sigurno raširile od Iznenađenja pre nego što je uspeo da se obuzda. Onoliko koliko je mogao. Proučavao je sopstvene šake, a usne mu se blago izviše. Zašto mu je osmeh delovao tako samozadovoljno? „To nije nešto što ona čini“, reče on glasom glatkim poput njegovih dlanova, „ne sasvim sama. To je kao dozivkutija. Mogu vam nabaviti nekoliko, ali njihova cena je još viša. Sumnjam da bi ono što ste napabirčili u Kairhijenu bilo dovoljno. Srećom, možete da koristite one... putokutije da biste prevele svoje ljude u bogatije zemlje.“

Čak je i Merija imala muke da se obuzda kako ne bi pokazala lakomost na svom licu. Bogatije zemlje, a neće biti potrebe da se krči prolaz između onih budala koje prate Randa al’Tora.

„Reci mi nešto više“, hladno odvrati Sevana. „Bogatije zemlje bi možda mogle da budu zanimljive.“ Međutim, to neće biti dovoljno da je natera na zaboravljanje Kar’a’karna. Kadar će joj dati sve što joj je obećao pre nego što ih proglasi da’tsangom. Dobro je što je, izgleda, voleo da nosi crno. Onda neće biti potrebe da mu se daje bilo kakvo zlato.

Posmatrač se kretao među drvećem poput duha, ne praveći nikakav šum. Bilo je predivno šta sve može da se sazna preko dozivkutije, pogotovo na mestu gde su, činilo se, preostale još samo dve druge. Crvenu haljinu bilo je lako pratiti, a ono dvoje se nijednom nisu osvrnuli da pogledaju ne prati li ih neko od ovih takozvanih Aijela. Grendal je održavala Ogledalo izmaglice koje joj je sakrivalo pravi lik, ali Samael je, odbacivši svoje, ponovo bio zlatnobrad, za glavu i ramena viši od nje. Pustio je i da se veza među njima istoči. Posmatrač se pitao je li to mudro, pod ovim okolnostima. Oduvek se pitao koliko je Samaelove izvikane hrabrosti u stvari bilo glupost i zaslepljenost. Ali čovek je držao saidin; možda ipak nije bio potpuno nesvestan u kakvoj je opasnosti.

Posmatrač ih je pratio i prisluškivao. Nisu imali pojma. Istinska moć, upijana neposredno od Mračnog Gospodara, nije mogla biti ni viđena ni otkrivena, osim od onoga ko njome rukuje. Crne pahulje lebdele su mu pred očima. Postojala je i cena, to je bilo sigurno, ali on je uvek bio spreman da plati punu cenu ako je to neophodno. Biti ispunjen Istinskom moći bilo je skoro kao da se kleči pred Šajol Gulom, obasjan veličanstvenošću Velikog gospodara. Veličanstvenost je bila vredna bola.

„Naravno da si morala da kreneš sa mnom“, režao je Samael, saplevši se preko mrtve loze. On se nikada nije stvarno snalazio van gradova. „Pružila si im odgovore na stotine pitanja samim svojim prisustvom. Gotovo da ne poveruješ kako je glupava devojčura sama predložila ono što sam želeo.“ On se štektavo nasmeja. „Možda sam i sam ta’veren.

Grana koja se isprečila na Grendalinu putanju poče da se uvija unazad dok ne puče uz oštar prasak. Za trenutak je lebdela u vazduhu, kao da je Grendal imala nameru da njome raspali svoga pratioca. „Ta glupa devojčura će ti iščupati srce i poješće ga ako joj se ukaže i najmanja prilika.“ Grana odlete u stranu. „Imam nekoliko sopstvenih pitanja. Nikada nisam očekivala da poštuješ svoje primirje sa al’Torom nimalo duže nego što je neophodno, ali ovo...?“

Posmatračeve obrve se izdigoše. Primirje? Po svemu sudeći, ta je tvrdnja opasna koliko i lažna.

„Nisam ja organizovao njegovu otmicu.“ Samael je nekako pogleda, što je trebalo da bude lukavo; zbog njegovog ožiljka sve je ličilo na grimasu. „Mada je Mesana upetljana u to. Možda i Demandred i Semirhag, bez obzira na to kako se to završilo, ali Mesana sasvim sigurno. Možda bi trebalo da promisliš o tome šta je Veliki gospodar mislio kad je rekao da ostavimo al’Tora nepovređenog.“

Grendal je to razmatrala, do te mere da se saplela. Samael je uhvati podruku, zadržavši je na nogama, ali čim je povratila ravnotežu, ona se uz trzaj oslobodila. To je bilo zanimljivo, čak i ako se uzme u obzir ono što se odvijalo tamo nazad, na toj čistini. Grendalino pravo interesovanje oduvek su bili najlepši izabrani među najmoćnijima, ali ona bi očijukala, da ubije vreme, čak i sa čovekom koga namerava da ubije ili koji pokušava da ubije nju. Jedini sa kojima nikada nije očijukala bili su oni Izabrani što su u tom trenutku stajali iznad nje. Ona nikada nije prihvatala da bude na nižem položaju u paru.

„Zašto onda nastavljaš s njima?“ Iz glasa joj se cedila istopljena lava, iako je, obično, umela savršeno da obuzdava svoja osećanja. „Al’Tor u Mesaninim rukama je jedno; al’Tor u rukama ove divljakuše jeste nešto potpuno drugačije. Mada neće imati mnogo prilike da se okuša na njemu ako stvarno nameravaš da ih pošalješ u pljačku. Po kutije? Kakvu to igru igraš? Drže li neke zarobljenike? Ako misliš da ću ih učiti Prinudi, možeš to odmah da zaboraviš. Jedna od tih žena uopšte nije zanemarljiva. Neću da prosipam snagu ni veštinu na ono što je u njoj ili u nekome koga će ona da poduči. Ili možda među svojim igračkama imaš neki skriveni sputavač? Kad smo kod toga, gde si ti bio ranije? Ja nikako ne volim da čekam!“

Samael se zaustavi, bacivši pogled unazad. Posmatrač je nepomično stajao. Potpuno obavijen prevrtitkaninom, osim preko očiju, nije brinuo da li će biti primećen. Tokom godina usavršio se u mnogim oblastima koje je Simael prezirao. A i u nekima za koje se ovaj zanimao.

Prolaz koji se otvorio iznenada, rascepivši jedno drvo na pola, naterao je Cirendal da odskoči. Rascepljeno deblo pijano se naglo. Sada je i ona znala dn se on drži Izvora.

„Misliš li da sam im govorio istinu?“, zadirkivao ju je Samael. „Mala uvećanja haosa bitna su koliko i velika. One će ići kud god da ih pošaljem, i vidiće ono što ja hoću, a naučiće da budu zadovoljne onim što poželim da im pružim. Kao i ti, Majsija.“

Grendal dopusti da njena Varka nestane i stajala je, zlatokosa kao i on, svetloputa koliko je malopre bila tamna. „Nazoveš li me tako još jedanput, ubiću te.“ Glas joj je bio još bezosećajniji od lica. Stvarno je to nameravala. I posmatrač se nape. Pokuša li, jedno od njih će umreti. Treba li da se umeša? Mirne pahulje vrtložile su mu se pred očima, sve brže i brže.

Samael joj uzvrati jednako čvrstim pogledom. „Priseti se ko će biti Nae’blis, Grendal“, reče on. Pa stupi kroz prolaz.

Za trenutak je stajala gledajući u otvor. Uspravan srebrni procep pojavi se na jednoj strani, ali pre no što je prolaz počeo da se širi, ona otpusti tkanje, polako, tako da se procep skupljao u tačkicu pre nego što se ugasio. Posmatraču je prestalo peckanje na koži kada je otpustila i saidar. Ukočenog lica, pratila je Samaela, a njegov prolaz zatvorio se za njom.

Iza svoje šunjalačke maske od prevrtitkanine, Posmatrač se iskrivljeno osmehnu. Nae’blis. To je pojašnjavalo zašto se Grendal pripitomila, šta ju je obuzdavalo da ne ubije Samaela. Čak bi i ona bila time zaslepljena. Međutim, on je još veća opasnost za Samaela od tvrdnje o primirju sa Lijusom Terinom. Osim, naravno, ako nije bila istina. Veliki gospodar je uživao da svoje sluge okrene jedne protiv drugih, da vidi ko je od njih jači. Samo su najjači mogli da stoje blizu njegove slave. Ali današnja istina nije morala biti i sutrašnja.

I posmatrač je viđao kako se istina menja po stotinu puta između jednog jedinog izlaska i zalaska sunca. Više no jednom i sam ju je promenio. Razmatrao je da se vrati i pobije osam žena na čistini. Lako bi umrle, sumnjao je da su znale kako da naprave pravi krug. Crne pahulje ispuniše mu oči, kao polegla mećava. Ne, pustiće to da se odvija svojim tokom. Za sada.

U njegovim ušima svet je kričao dok je koristio Istinsku moć da razdere malu rupu i stupi van Šare. Samael nije imao pojma koliko je istinito govorio. Mala pojačavanja haosa mogla su biti jednako važna kao i velika.