Немезис

ПРОЛОГ

Седео је тамо сам, ограђен.

Тамо напољу су биле звезде, међу њима и једна посебна звезда са својим маленим системом светова. Могао је да је види и затворених очију, много јасније него што би је видео када би, једноставно, прозор учинио прозирним.

Мала звезда, ружичастоцрвенкаста, боје крви и уништења, имена које јој сасвим одговара.

Немезис!

Немезис, Богиња Божанске Одмазде.

Поново се присећао приче коју је једном чуо, још у младости — легенде, мита, бајке о свеобухватном Потопу који је са лица земље збрисао дегенерисано и грешно човечанство, остављајући тек једну породицу да би све започело изнова.

Овог пута неће бити Потопа. Али, ту је Немезис.

Човечанство се поново дегенерисало и одмазда ће уследити, уколико се поштују ред и поредак ствари. Али неће то бити Потоп. Било би то сувише једноставно.

Чак и оно мало могућих преживелих — где би се склонили?

Зашто није осећао никакво сажаљење? Човечанство више на овај начин није имало куд. Одумирало је лагано кроз своја сопствена недела. Када би се та агонија заменила бржом смрћу, да ли би било разлога за сажаљење?

Овде, кружећи око Немезис, налази се једна планета. Око планете кружи сателит. Око сателита Ротор.

Тај прадавни Потоп преживела је само шачица људи у Ковчегу спасења. Имао је тек најопштију представу о томе шта је Ковчег заправо представљао, али Ротор је свакако имао исту сврху. Носио је собом узорке човечанства који ће остати у безбедности и од којих ће се изградити један далеко бољи свет.

Али, за стари свет — постојаће само Немезис!

Мисли му се вратише к њој. Звезда црвени патуљак, на свом непоколебљивом курсу. Она сама и њени светови били су сигурни. Земља, међутим, није.

То је њена мета, Земља!

Сврха: Божанска Одмазда.