Немезис

69

Д'Обисонова је пажљиво проучавала резултате компјутерске анализе скенирања мозга, док ју је Џенар посматрао.

„Занимљиво скенирање”, промрмља Д'Обисонова.

„Знали смо то од почетка”, примети Џенар. „Она је необична млада жена. Питање је има ли какве промене?”

„Никакве”, рече Д'Обисонова.

„Звучиш разочарано.”

„Не почињи то поново, заповедниче. Постоји извесно професионално разочарење. Волела бих да изучим ствар.”

„Како се ти осећаш?”

„Управо сам ти казала…”

„Мислим, у физичком погледу. Јуче си имала необичан колапс.”

„Није то био колапс. Посреди је била нервна напетост. Не оптужују ме баш сваки час да желим да се неко озбиљно разболи — при чему још сви у то поверују.”

„Шта се догодило? Бол у желуцу?”

„Није искључено. Стомак, у сваком случају. И вртоглавица.”

„Да ли ти се то често догађа, Ренеј?”

„Не, не догађа ми се”, одврати она оштро. „Такође ме често не оптужују за непрофесионално понашање.”

„Била је то само једна узбуђена млада жена. Зашто си ствар тако примила к срцу?”

„Како би било да променимо тему разговора? Резултати скенирања њеног мозга не показују никакву промену. Ако је претходно била нормална, онда је то и даље.”

„У том случају, је ли твоје професионално мишљење да сме да настави са истрживањем Еритра?”

„Будући да, како изгледа, није претрпела никакав утицај, немам на основу чега да јој то забраним.”

„Јеси ли вољна да одеш корак даље и да је упутиш напоље?”

Д'Обисонова заузе непријатељски став. „Знаш да сам била на Ротору да се видим са Начелником Питом.” Није звучало као питање.

„Да, знам”, узврати тихо Џенар.

„Затражио је од мене да предводим нови пројекат чији је циљ да се изучи еритроска куга. Ово изучавање биће издашно потпомогнуто.”

„Мислим да је то добра замисао и да је твој избор за предводника пројекта сасвим у реду.”

„Хвала. Међутим, није ме наименовао за заповедника уместо тебе. Према томе, на теби је, заповедниче, да одлучиш да ли ће Марлени Фишер бити допуштено да изиђе на Еритро. Ја ћу се ограничити само на то да извршим ново скенирање мозга уколико се појаве знаци абнормалности.”

„Намеравам да Марлени дам дозволу да слободно истражује Еритро кад год пожели. Могу ли у томе имати твоју подршку?”

„Будући да располажеш мојим медицинским мишљењем да она нема кугу, нећу ништа предузети да те спречим, али одлука на крају мора бити само твоја. Ако ишта треба припремити написмено, мораћеш лично да потпишеш.”

„Али нећеш покушати да ме зауставиш?”

„Немам разлога за то.”