Oluja na obzorju

46 Ponovno iskivanje

Pošto je kao pobednica prešla tarvalonski most, taj dan je Egveni prošao munjevito. Požurila je u Belu kulu, tako da je Gavinu i Sijuan jedva pošlo za rukom da održe korak s njom. Egvenu su u Kuli dočekale sluge; Predstavnice su je čekale u Dvorani.

Sluge su je odvele u jednu odaju zidova popločanih drvetom, u kojoj nije bilo nikakvih ukrasa, već samo dve kožne stolice. Egvena je nikada nije videla; to je, izgleda, bila nekakva čekaonica blizu Dvorane. U njoj se osećao miris kože, a u jednom uglu je plamteo mali gorionik.

Ubrzo je jedna Smeđa sestra, pomalo nalik na žabu, zvana Lejrejn ušla i uputila Egvenu u pravi način obavljanja obreda. Sitna žena kovrdžave kose kao da ni najmanje nije bila svesna značaja tog trenutka, a Egvena je nikada u životu nije videla. Verovatno je ona jedna od onih Smeđih, koje živote provode tumarajući između polica u biblioteci, izlazeći odatle samo jednom po stoleću, ili tako nešto, da izdaju uputstva odgovarajućim Amirlin. Egvena ju je pažljivo saslušala: jednom je već prošla kroz taj obred, ali on je veoma zamršen.

I dalje se sećala svoje usplahirenosti tog dana, pre svih tih meseci, kada je u Salidaru bila uzdignuta. Tada je još bila zbunjena onim što se dešava. Ona? Amirlin?

Te kolebljivosti više nema. Ona zapravo ni najmanje nije zabrinuta zbog mogućnosti da negde pogreši u obredu. To je samo obred, a važna odluka je već doneta. Dok je Egvena slušala Lejrejn, čula je kako se Sijuan ispred vrata raspravlja s jednom od sestara, tvrdeći da je Egvena već uzdignuta i da taj obred nije potreban. Egvena ućutka Lejrejn dižući ruku i pozva Sijuan.

Sijuan proviri kroz vrata.

„Sijuan, uzdigle su me pobunjenice", strogo joj kaza Egvena. „Ove žene zaslužuju priliku da takođe ustanu za mene. U suprotnom, nikada neću moći da zadobijem njihovu odanost. Obred mora ponovo da se izvede."

Sijuan se namršti, ali klimnu. „U redu."

Lejrejn zausti da nastavi sa uputstvima, ali Egvena je opet ućutka još jednim pokretom, zbog čega zaradi prekoran uzdah. „Sijuan, kakve vesti imaš?"

„Pa“, poče Sijuan, otvarajući vrata još malčice, „Brin je veći deo svoje vojske preveo preko mostova i smenio Gardu Kule s položaja na utvrdama, pa ih poslao - zajedno sa čitavim nizom svojih odreda - da pomognu u gašenju požara po gradu. Seanšani su zapalili neke kuće da bi olakšali sebi povlačenje dok su bežali."

To je objašnjavalo manjak vojske na preprekama - skupa sa saznanjem da je Dvorana bila zauzeta raspravom da U da uzdigne Egvenu ih ne. Verovatno nisu ni shvatale koliko su blizu rata.

„Šta hoćeš da uradiš sa sestrama iz svog logora?", upita je Sijuan. „Počinju da se pitaju."

„Reci im da se okupe ispred Kapije sutona", odgovori joj Egvena. „Neka se razvrstaju po ađasima, s Predstavnicama postrojenim ispred njih. Kada završim sa obredom, pozdraviću ih i zvanično prihvatiti njihovo izvinjenje zbog pobune i poželeti im dobrodošlicu nazad u Kulu."

„Prihvatiti njihovo izvinjenje?“, s nevericom upita Sijuan.

„Sijuan, pobunile su se protiv Kule", odgovori Egvena, gledajući je. „Bez obzira na potrebu zbog koje su to učinile, postoji razlog za to izvinjenje."

„Ali ti si bila s njima!"

„Više ne predstavljam samo njih", odvrati Egvena. „Predstavljam Kulu. Čitavu Kulu. A Kula mora da zna kako pobunjenice žale zbog podele do koje je došlo. Ne moraju da lažu i da kažu kako bi više volele da su ostale u Kuli, ali mislim da jeste prikladno da izraze tugu i žaljenje zbog poteškoća nastalih usled podele. Razrešiću ih krivice, pa ćemo moći da nastavimo sa zaceljivanjem."

„Da, majko", reče joj Sijuan, mireći se sa sudbinom. Egvena krajičkom oka ugleda Tesan kako stoji iza vrata, klimajući glavom s tarabonskim pletenicama na Egvenine reči.

Egvena pusti Lejrejn da nastavi sa svojim uputstvima, a onda joj ponovi reči koje će morati da izgovori i postupke koje će morati da uradi. Kada je Smeđa bila zadovoljna, Egvena je ustala, pa je otvorila vrata i videla da je Sijuan otišla da prenese njena naređenja. Tesan je stajala u hodniku ispred vrata, prekrštenih ruku, i gledala Gavina. On je stajao naslonjen na zid nedaleko odade, s balčakom na jabuci svog mača u kanijama.

„Tvoj Zaštitnik?", upita Tesan Egvenu.

Ona pogleda Gavina, suočavajući se sa čitavim klupkom osećanja. Besom, naklonošću, strašću i žaljenjem. Kakva neobična mešavina. „Ne“, odgovori, pa pogleda Gavina pravo u oči. „Gavine, ti ne možeš biti deo onoga što ću sada učiniti. Sačekaj ovde."

On zinu da se pobuni, pa se predomisli i ispravi, a onda se pokloni. Taj njegov potez delovao je daleko drskije nego da se pobunio.

Egvena tiho frknu - ali dovoljno glasno da on to čuje - a onda pusti da je Tesan povede u Dvoranu Kule. Dvorana: istovremeno i mesto i grupa osoba. Jer one su jedno, baš kao što je Amirlin Tron istovremeno i osoba i stolica na kojoj ta osoba sedi.

Stala je pred vratima Dvorane, u čije je tamno drvo bio utisnut srebrni Plamen Tar Valona, a srce joj je buntovno zaigralo. Sijuan se odjednom pojavi, noseći papučice i pokazujući ka Egveninim konjaničkim čizmama. Naravno; pod Dvorane je oslikan osetljivim slikama. Ona obu papuče, a Sijuan joj odnese čizme. Nema potrebe da oseća toliku strepnju! Već sam bila ovde, iznenada je pomislila. Ne samo u Salidaru. U svom iskušavanju. Suočila sam se sa ovim vratima i sa ženama iza njih. U svom iskušavanju...

Odjednom se oglasi gong; kao da beše dovoljno glasan da uzdrma čitavu Kulu, zvonko upozoravajući da će Amirlin biti uzdignuta. Gong se oglasi opet, pa opet, a ona kitnjasta vrata se širom otvoriše. Da, ovo je u potpunosti drugačije iskustvo od onoga koje je imala u onoj skromnoj drvenoj zgradi, kada su je salidarske Aes Sedai uzdigle. Po mnogo čemu, ono u Salidaru bilo je samo proba.

Dveri se otvoriše do kraja i Egvena priguši uzdah zgranutosti. U veličanstvenoj zasvođenoj prostoriji sada je bila razvaljena rupa - zjapeća praznina - tačno naspram ulaza. Gledala je na Zmajevu planinu. Odaja u seanšanskom napadu nije bila oštećena koliko neke druge; srušenog kamena bilo je veoma malo, a uništenje jedva da se protezalo van spoljnog zida. Uzdignuto postolje i dalje je vodilo oko spoljnog ruba prostorije, a stolice na njemu nisu bile oštećene. Bilo ih je osamnaest, u skupinama od po tri, a sve su bile obojene i postavljene tako da označavaju ađah žene koja tu sedi.

Amirlin Tron nalazio se pored naspramnog zida, tačno ispred rupe, leđima okrenut provaliji i dalekoj Zmajevoj planini. Da se seanšanski udarac probio još nekoliko stopa dublje, Tron bi bio uništen. Hvala Svetlosti što je netaknut.

Egvena je u vazduhu osećala slabašan miris boje. Jesu li to one žurno obojile Tron tako da je na njemu opet prikazano svih sedam boja? Ako jesu, brzo su delale. Međutim, nisu imale vremena da vrate sedišta Plavih Predstavnica.

Egvena vide da Serin, Dosina i Jukiri sede među svojim ađasima. Siejn je takođe bila tu, gledajući Egvenu onim svojim proračunatim plavim očima. Koliko li su uticaja te četiri žene imale u skorašnjim događajima? Na licu Suejne, iz Žutog ađaha, otvoreno se video osmeh zadovoljstva dok je gledala Egvenu. Mada je većina lica u prostoriji nosila one spokojne bezizražajne izraze Aes Sedai, Egvena je u njihovom držanju osećala odobravanje. Ili makar odsustvo neprijateljstva. Iza te odluke nisu bile samo one koje su lovile Crni ađah.

Serin ustade sa svoje stolice u Smeđem delu. „Ko dolazi pred Dvoranu Kule?“, zvonko upita.

Egvena se pokoleba, i dalje prelazeći pogledom po Predstavnicama, čija su sedišta bila raspoređena po spoljnom postolju, na jednakom međusobnom odstojanju. Previše tih stolica je prazno. Zelene su imale samo dve Predstavnice; Tejlin je pobegla pre više nedelja. Sivima je nedostajala Evanelejn, koja je nestala ranije tog dana. Nije bilo ni Veline i Sedore. To ne miriše na dobro, pošto su njih dve na Verininom spisku pripadnica Crnog ađaha. Je li ih neko upozorio? Da li Evanelejnin nestanak znači da je ona nekako promakla Verin?

Nije bilo ni Crvenih sestara. Egvena se lecnu kada se seti da je Duhara pre nekoliko nedelja otišla iz Kule - niko ne zna zašto, ali neke kažu da ju je Elaida poslala na nekakav zadatak. Možda je otišla nekim poslom Crnog ađaha. Druge dve Crvene Predstavnice, Džavindra i Pevara, tajanstveno su nestale.

Tako je ostalo osamnaest predstavnica. Po starim zakonima Kule, ne dovoljno da bi se uzdigla Amirlin - ali ti su zakoni bili promenjeni kada je Elaida raspustila Plavi ađah. Manje Predstavnica znači da je manje žena potrebno da bi se uzdigla Amirlin, tako da je ih je sada potrebno svega jedanaest. To će morati da bude dovoljno. Bar sve do jedne Predstavnice koje su trenutno u Kuli znaju za taj događaj; ne odigrava se u tajnosti, kao kada je Elaida bila uzdizana. A Egvena može i da bude prilično sigurna da nijedna Crna sestra neće ustati da je podrži.

Serin se nakašlja, pa nesigurno pogleda Egvenu i opet upita: „Ko dolazi pred Dvoranu Kule?“

Tesan se nagnu, kao da hoće da prosikće prikladan odgovor Egveni, ali ova je ućutka dižući ruku.

Egvena je razmišljala o nečemu - nečemu drskom - ali prikladnom. Zna da to jeste prikladno. Oseća da jeste. „Crveni ađah je osramoćen?" tiho je upitala, obraćajući se Tesani.

Bela klimnu, a pletenice joj očešaše obraze. „Crvene, ne moraš da brineš za njih“, kaza onim svojim laganim tarabonskim naglaskom. „Nakon Elaidinog nestanka, one su se povukle u svoje odaje. Predstavnice okupljene ovde brinule su se da će Crvene brzo izabrati nove Predstavnice i poslati ih na ovaj postupak. Verujem da su izvesne... šture poruke upućene iz Dvorane Kule bile dovoljne da ih zastraše."

„A Silvijana Breon? I dalje zatočena?"

„Jeste, koliko ja znam, majko", kaza Tesan, na tren se zaboravivši i oslovivši je titulom, premda Dvorana još nije zvanično uzdigla Egvenu. „Ne brini, Leana - ona je oslobođena. Morale smo da je ispratimo do ostalih pobunjenica, koje čekaju na tvoj oprost."

Egvena zamišljeno klimnu. „Neka dovedu Silvijanu ovamo, u Dvoranu Kule, i to smesta."

Tesan malčice nabra veđe. „Majko, mislim da ovo nije pravi trenutak da..."

„Samo ti to uradi", prosikta Egvena, pa se okrenu da se suoči s Dvoranom. „Ona koja dolazi poslušno, u Svetlosti", odlučno odgovori.

Serin se opusti. „Ko dolazi pred Dvoranu Kule?"

„Ona koja dolazi ponizno, u Svetlosti", odgovori Egvena. Pogleda sve Predstavnice ponaosob. Čvrsta ruka. Moraće da bude čvrsta. Potrebno im je vodstvo.

„Ko dolazi pred Dvoranu Kule?", završi Serin.

„Ona koja dolazi na poziv Dvorane", odgovori Egvena, „poslušno i ponizno u Svetlosti, tražeći samo da prihvati volju Dvorane."

Obred se nastavi tako što se sve Predstavnice skidoše do pojasa kako bi dokazale da su žene. Egvena učini isto to, jedva crveneći na pomisao na Gavina, koji je očigledno mislio da je trebalo da ga povede na taj događaj.

„Ko stoji za ovu ženu?" upita Serin kada se Predstavnice obukoše. Egvena je morala da za sada ostane naga do pojasa, pa se ježila od hladnog vetra koji je duvao kroz rupu u zidu. „I zavetuje joj se, srcem za srce, dušom za dušu, životom za život?"

Jukiri, Siejn i Suejna smesta ustadoše. „Ja se tako zavetujem", sve izjaviše.

Kada je Egvena prvi put prošla kroz taj obred, bila je zgranuta. Na svakom koraku je bila prestravljena da će negde pogrešiti. Još gore, bila je užasnuta zbog mogućnosti da se sve to ispostavi kao nekakva varka ili greška.

Više ne oseća taj strah. Dok su joj postavljali obredna pitanja - dok je Egvena triput koraknula i kleknula na glatki pod, po Elaidinim naređenju ponovo oslikan tako da samo šest boja kruži iz Plamena Tar Valona - prozrela je kroz svečanost i obred i uvidela suštinu onoga što se dešava. Te žene su prestravljene. Baš kao što su bile one žene u Salidaru. Amirlin Tron je sila postojanosti i one pružaju ruke ka njoj.

Zašto je ona izabrana? Čini joj se da je u oba navrata odgovor isti. Zato što je ona bila jedina u vezi s kojom su sve mogle da se saglase. U ovoj skupini bilo je nasmešenih lica, ali to su bili osmesi žena kojima je pošlo za rukom da spreče svoje suparnice da stupe na Tron. Ili to, ili su to bili osmesi žena koje su osećale olakšanje zbog toga što je neko istupio da preuzme vodstvo. A možda ima i nekih koje se smeše zato što one nisu te koje moraju da sednu na Tron. Njegova skorašnja istorija bila je puna opasnosti, razdora i s dve dramatične tragedije.

Prvobitno, u Salidaru, Egvena je mislila da su te žene bile glupače. Sada je iskusnija - i nada se da je i pametnija. Sada vidi da one nisu bile budale. Bile su Aes Sedai - koje su svoje strahove prikrivale prevelikim oprezom, ali istovremeno i smelošću. Odabrale su neku čiji im mogući pad neće smetati. Odvažile su se na opasan korak, ali nisu sebe stavile u neposrednu opasnost.

Ove žene čine isto to. Sakrivaju strahove iza glatkih lica i pretvaranja da je sve u njihovoj vlasti. Kada je kucnuo čas da Predstavnice ustanu da je podrže, Egvena se nimalo nije iznenadila što je svih jedanaest ustalo na noge. Nijedan glas razdora. Prilikom ovog obreda neće biti pranja nogu.

Ne, nije iznenađena. One znaju da nema drugog izbora, ne kada im je vojska na pragu i ne kada je Elaida kao mrtva. Aes Sedai delaju kao da nikada nije ni bilo nikakve rasprave. Saglasnost se mora postići.

Serin je delovala iznenađeno zbog toga što nijedna nije ostala da sedi, makar samo da bi dokazala da neće trpeti da je prisiljavaju. Zapravo, više Predstavnica je delovalo iznenađeno, a Egvena je pretpostavljala da takođe žale zbog svoje odluke da ustanu tako brzo. Žena može da stekne izvesni uticaj time što će jedina ostati da sedi, prisiljavajući Egvenu da joj pere noge i moli za dozvolu da služi. Naravno, to takođe može da izdvoji tu ženu i da ona tako navuče sebi na glavu nezadovoljstvo nove Amirlin.

Žene lagano sedoše. Egveni nije bilo potrebno da je iko upućuje šta da radi, pa joj niko to nije ni ponudio. Ustala je i zaputila se preko Dvorane, a njene noge u papučama tiho su koračale preko Plamena oslikanog na kamenu. Vetar je tada dunuo kroz prostoriju, mreškajući šalove i duvajući preko Egvenine nage kože. To što je Dvorana odabrala da se tu sastane, iako se kroz suprotni zid pružao pogled koji budi vrtoglavicu, govorilo je o njenoj snazi.

Serin sačeka Egvenu pred Tronom. Altarka maslinaste puti poče da pažljivo zakopčava Egveninu haljinu, a onda s poštovanjem diže Amirlininu ešarpu s Trona. Bila je to ona sa svih sedam boja, pronađena na mestu gde ju je Elaida bacila, gde god to bilo. Serin na tren pogleda Egvenu, odmeravajući težinu ešarpe, kao da donosi sud o tome.

„Dete, jesi li sigurna da želiš da poneseš ovo breme?“, veoma tiho upita Serin. To nije bio deo obreda.

„Već ga nosim, Serin.“ Egvena joj je odgovorila takođe šapatom. „Elaida ga je odbacila kada je pokušala da ga razdeli i raseče kako ona hoće. Ja sam ga tada prihvatila i sve od tog časa nosila. Nosiću ga do smrti."

Serin klimnu. „Mislim da je možda to razlog zašto ga zaslužuješ", reče. „Čisto sumnjam da se bilo šta u istorijama može porediti s danima koji nam predstoje. Pretpostavljam da će se u budućnosti učenjaci osvrtati na naše vreme i smatrati da je bilo daleko teže - više iscrpljujuće za um, telo i dušu - nego što je bilo Vreme ludila ih čak Slamanje."

„Onda je dobro što svet ima nas, zar ne?“, upita Egvena.

Serin se pokoleba, pa klimnu. „Pretpostavljam da jeste." Diže ešarpu i spusti je Egveni na ramena. „Uzdignuta si na Amirlin Tron!", obznani, a glasovi drugih Predstavnica joj se pridružiše. „U slavu Svetlosti, da Bela kula istraje doveka. Egvena al’Ver, Čuvarka pečata, Plamen Tar Valona Amirlin Tron!“

Egvena se okrenu da pogleda žene pred sobom, pa sede na stolicu. Osećala se kao da se vratila kući nakon veoma dugog putovanja. Svet se povija pod dodirom Mračnoga, ali čim je ona sela na svoje mesto - učinilo joj se da se svet malčice popravio, da je postao malčice bezbedniji.

Žene se poredaše pred njom prema starešinstvu, sa Serin na samom kraju. Jedna po jedna, padoše u dubok naklon pred njom, moleći za dozvolu da služe, ljubeći njen prsten Velike zmije i pomerajući se u stranu. Dok su to činile, Egvena je primetila da se Tesan naposletku vratila. Provirila je unutra da bi se uverila da su sve obučene, a onda se trenutak kasnije vratila sa odredom od četiri stražara s belim Plamenom Tar Valona na nedrima. Egvena suspregnu uzdah. Izgleda da su Silvijanu doveli u lancima.

Nakon što su joj poljubile prsten, Predstavnice su se vratile na svoja mesta. Ostalo je još malo obreda da se izvede, ali najvažniji deo je završen. Egvena je napokon zaista Amirlin. Dugo je čekala na taj trenutak.

Sada je vreme za neka iznenađenja. „Skinite zatvorenici lance", naredi Egvena.

Vojnici ispred prostorije nevoljno postupiše po naređenju, pa se začu zveket metala. Predstavnice se zbunjeno okrenuše.

„Silvijana Breon!", uzviknu Egvena, ustajući. „Možeš da pristupiš Amirlin Tronu!"

Vojnici se pomeriše u stranu i pustiše Silvijanu da uđe. Njena crvena haljina nekada je bila lepa, ali u zatočeništvu u koje ju je bacila Elaida prema njoj nisu lepo postupali. Njena crna kosa - obično u punđi - bila je pokupljena u grubu pletenicu. Haljina joj je bila izgužvana i prljava na kolenima, ali njeno četvrtasto lice bilo je spokojno.

Za divno čudo, pošto pređe preko prostorije ona kleknu pred Egvenom. Egvena spusti ruku i dopusti da joj žena poljubi prsten.

Predstavnice su to gledale, zbunjene zbog toga što je Egvena narušila obred. „Majko", naposletku upita Jukiri, „zar je ovo trenutak da se donose presude?"

Egvena povuče ruku od Silvijane koja je klečala i pogleda Jukiri pravo u oči, a onda pređe pogledom preko ostalih Predstavnica, koje su čekale njen odgovor. „Sve vi nosite na sebi veliku sramotu", reče.

Aes Sedai ukočenih lica digoše obrve i razrogačiše oči. Delovale su besno. Nemaju prava na to! Njihov bes nije ništa naspram njenog.

„Ovo", kaza Egvena, pokazujući prema razvaljenom zidu. „Odgovorne ste za ovo." Pokaza Silvijanu, koja je i dalje klečala. „Odgovorne ste za ovo. Vi ste odgovorne za to kako sestre gledaju jedne druge u hodnicima i odgovorne ste zbog toga što ste dozvolile da Kula ovoliko dugo bude podeljena. Mnoge od vas su odgovorne i za to što je do te podele uopšte i došlo!

Vi ste sramota. Bela kula - ponos Svetlosti, sila koja služi postojanosti i istini još od Doba legendi - zbog vas je bila skoro skršena."

Sve do jedne su iskolačile oči, a nekoliko njih se od zatečenosti zagrcnulo. „Elaida...", poče jedna.

„Elaida je bila luda žena i sve vi to znate!", strogo odvrati Egvena, potpuno uspravljena, sve ih streljajući pogledom. „Znale ste to poslednjih nekoliko meseci, dok je ona radila na našem uništenju, i ne znajući da to čini. Svetlosti, mnoge od vas su to verovatno znale i kada ste je uzdigle!

I ranije je bilo glupih Amirlin, ali nijedna se nije primakla tako blizu tome da sruši čitavu Kulu! Vi ste protivteža Amirlin. Vi ste tu da je sprečite da čini takve stvari! Vi ste joj dozvolile da raspusti čitav jedan ađah? Šta ste mislile? Kako ste dozvolile da Kula ovoliko nisko padne? I to kada sam Ponovorođeni Zmaj hodi svetom!

Trebalo je da svrgnete Elaidu istog trena kada ste čule za njen stravično neuspeli pokušaj da zarobi Randa al’Tora. Trebalo je da je svrgnete kada ste videla kako njene zadevice i sitničavost okreću ađahe jedne protiv drugih. A svakako je trebalo da je svrgnete kada je odbila da učini ono što je bilo nužno da bi se Kula opet iscelila!"

Egvena pogleda redove sestara, svaku od njih gledajući pravo u oči sve dok ta ne bi skrenula pogled. Nijedna nije smela dugo da je gleda u oči. Napokon, ugledala je stid kako proviruje iza njihovih maski. Tako i treba!

„Nijedna od vas nije smela da joj se suprotstavi", prosikta Egvena. „Vi se usuđujete da sebe nazivate Dvoranom Kule? Vi koje ste bile zastrašene? Vi koje ste bile suviše uplašene da učinite ono što je bilo nužno? Vi koje ste bile suviše zauzete sopstvenim zavadama i spletkama da biste videle šta je nužno?“

Egvena spusti pogled na Silvijanu. „Samo je jedna žena u ovoj prostoriji bila voljna da se bori za ono što je znala da je ispravno. Samo se jedna žena usudila da prkosi Elaidi i prihvatila je cenu za to. A vi ste mislile da sam dovela tu ženu ovamo kako bih joj se svetila? Zar ste zaista toliko zaslepljene da mislite kako bih kaznila jedinu u čitavoj Kuli koja je u poslednjih nekoliko meseci uradila nešto pristojno?"

Sada su sve poniknule. Čak ni Serin nije smela da je gleda u oči.

Silvijana diže glavu i pogleda je.

„Silvijana, vršila si svoju dužnost", kaza joj Egvena. „I to dobro. Ustani."

Žena ustade. Delovala je iznureno, oči su joj bile otekle zbog nespavanja, a Egveni se činilo da joj je teško da stoji. Da li se u pometnji poslednjih nekoliko dana neko setio da joj donese hranu i vodu?

„Silvijana", reče Egvena, „nova Amirlin je uzdignuta. A sramota me je što moram da kažem da je to učinjeno u potaji sličnoj onoj kada je uzdignuta Elaida. Od sedam ađaha samo je pet predstavljeno. Znam da bi me Plave podržale da su ovde, ali Crvenima nije ni pružena prilika da dignu svoj glas u negodovanju ili odobravanju."

„Ima dobrih razloga za to, majko", odgovori Silvijana.

„To možda jeste istina", kaza Egvena, „ali to znači da je gotovo sigurno da će moja vladavina biti obeležena napetošću između mene i Crvenog. One će to smatrati zlovoljom, bez obzira na to što ta zlovolja ne postoji, a ja ću ostati bez snage stotina žena. Žena koje će biti preko potrebne."

„Ja... ne vidim izlaz iz toga, majko", iskreno joj reče Silvijana.

„Ja vidim", kaza joj Egvena. „Silvijana Breon, ja bih da ti budeš moja Čuvarka hronika. Neka niko ne kaže da sam odbacila Crveni ađah."

Silvijana iznenađeno trepnu. Nekoliko Predstavnica oštro uzdahnu od iznenađenja, mada Egvena nije uočila koje su to bile.

Gledala je Silvijanu pravo u oči. Pre svega kratkog vremena, ta žena je presamićivala Egvenu preko stola i tukla ju je na Elaidinu zapovest. Ali Silvijana je sada kleknula; to je učinila bez naređenja. Prihvatila je da je Dvorana saglasna da uzdigne Egvenu. Ali prihvata li i nju?

Egvenina ponuda staviće je na težak i opasan put. Crvene bi mogle to doživeti kao izdaju. Šta li će Silvijana odgovoriti? Egvena je u sebi blagosiljala onu varkicu koja sprečava znojenje, inače bi joj se graške slivale niz lice - znala je to.

„Majko, počastvovana sam“, reče Silvijana i opet kleknu. „Zaista počastovana."

Egvena ispusti uzdah olakšanja. Njen zadatak ujedinjavanja razbijenih ađaha biće težak - ali bio bi skoro nemoguć da je Crvene vide kao svog neprijatelja. Sa Silvijanom uza se, imaće izaslanika Crvenima, koji neće biti odbijen. Bar se nada.

„Kćeri, ovo će biti teška vremena za Crveni ađah“, reče Egvena. „Njihova priroda uvek je bila da zarobljavaju muškarce koji mogu da usmeravaju, ali izveštaji tvrde da je saidin očišćen."

„Uvek će biti odmetnika koji mogu da usmeravaju, majko", reče Silvijana. „A muškarcima se ne može verovati."

Jednoga dana ćemo morati da prevaziđemo tu poslednju izjavu, pomislila je Egvena. Ali za sada je dovoljno istinita da je ostavim na miru. „Nisam rekla da će vaša svrha nestati, već da će se samo promeniti. Vidim velike stvari za Crveni ađah u budućnosti - širenje cilja, obnovu dužnosti. Drago mi je da si ti uz mene da mi pomogneš da ih vodim."

Egvena pogleda Predstavnice koje su zgranute i neme gledale šta se dešava. „Svima bih vam odredila pokoru", obrati im se Egvena, „samo da ne znam sa sigurnošću da su makar neke od vas delale iza kulisa kako bi sprečile rušenje Bele kule. Niste radile dovoljno, ali jeste radile nešto. Sem toga, mislim da je pokora koju zahtevamo od sebe besmislena. Šta je telesni bol za Aes Sedai?"

Egvena duboko uzdahnu. „A ni ja nisam potpuno nevina. Delim vašu sramotu, jer su se ove nedaće odigrale u vreme moje vlasti. Stala sam na stranu pobunjenica i dopustila da me uzdignu zato što je to bio jedini izbor. Ali svejedno sam kriva zbog tog izbora.

Predstavnice, nosite breme svoje sramote - ali nosite ga odlučno. Ne dozvolite mu da vas slomi. Vreme zaceljenja je otpočelo i više nema svrhe da upiremo prste jedne u druge i određujemo krivicu. Izneverile ste - ali vi ste sve što imamo. Mi smo sve što svet ima."

Žene počeše da dižu glave.

„Hajde", reče Egvena, koračajući preko prostorije. Silvijana smesta glatko stade pored nje. „Hajde da pozdravimo pobunjenice."

Prolazile su kroz hodnike Kule, u kojima se i dalje osećao dim, a mestimično se i dalje videlo odlomljeno kamenje. Egvena je pokušavala da ne gleda krvave mrlje. Predstavnice su išle za njom, razdvojene po ađasima, iako ih je Egvena maločas prekorila. Čeka je još mnogo truda da bi ih zalečila.

„Majko", tiho joj se obrati Silvijana dok su hodale. „Pretpostavljam da si već imala Čuvarku među pobunjenicama. Nameravaš li da nas obe zadržiš?" Po napetosti u njenom glasu videlo se šta misli o tako neuobičajenim okolnostima.

„Ne“, odgovori Egvena. „Moja nekadašnja čuvarka je pogubljena zbog toga što je pripadala Crnom ađahu."

Silvijana preblede. „Shvatam."

„Silvijana, više ne možemo da okolišamo oko ovakvih stvari", reče joj Egvena. „Neposredno pre mog... spasavanja... došla mi je veoma važna gošća. Pripadala je Crnom ađahu i odala mi je imena drugih Crnih sestara. Upotrebila sam Štap zakletvi da potvrdim svako od njih među pobunjenim Aes Sedai."

„Štap zaketvi?", uzviknu Silvijana.

„Da“, odgovori Egvena kada kročiše na stepenište. „Sinoć mi ga je dala jedna saveznica u Kuli. Mada mi je sad sinulo da ćemo morati da promenimo prostoriju u kojoj čuvamo ter’angreale - i da to mesto držimo u tajnosti i stalno pod štitovima. Neće proći mnogo pre nego što sve sestre koje su dovoljno snažne nauče da Putuju, a ne bi me čudilo da mnoge od njih, uključujući i one kojima verujem, povremeno pozajmljuju angreale."

„Da, majko", kaza joj Silvijana. A onda tiše dodade: „Pretpostavljam da ću morati da se naviknem na to da su se mnoge stvari promenile."

„Bojim se da je tako", odgovori Egvena. „Između ostalog i to da je potrebno izabrati odgovarajuću nadzornicu polaznica, koja je u stanju da izađe na kraj sa stotinama novih posvećenica - pri čemu mnoge od njih nisu uobičajenih godina. Već sam otpočela postupak prihvatanja na obuku svih žena, bez obzira na njihovu starost, koje pokazuju makar nekakvu sposobnost usmeravanja. Sigurna sam da će Bela kula ubrzo pucati po šavovima od polaznica."

„U tom slučaju, majko, smesta ću razmotriti predloge za zamenu", odgovori Silvijana.

Egvena klimnu glavom u znak odobravanja. Romanda i Lelejna će pobesneti kada otkriju da je Egvena odabrala Silvijanu, ali što ona više razmišlja o tome, to je zadovoljnija. Ne samo zbog toga što je Silvijana Crvena, već i zbog toga što je tako sposobna. Serin bi takođe bila dobar izbor, ali mnoge bi na nju gledale kao na Egveninu učiteljicu i možda pravu moć iza Trona. Kada bi odabrala Plavu, to bi samo doprinelo trenutnim podelama u Kuli. Sem toga, pošto je Amirlin bila jedna od pobunjenica - to niko neće ubrzo zaboraviti - ma šta Egvena činila ili pričala - biće od velike koristi za isceljenje Kule da Čuvarka bude jedna od Aes Sedai koje su ostale verne zvaničnoj Kuli.

Ubrzo stigoše do Kulinog Velikog trga, na istočnoj strani građevine. Po njenim naređenjima, trg je bio ispunjen ženama razvrstanim po ađasima.

Egvena je to mesto odabrala zbog visokog stepeništa koje vodi u kulu, na čijem se kraju nalazi prostrano odmorište. Tu je stajala, leđima okrenuta veličanstveno izrezbarnim dverima. Bilo je to savršeno mesto s kojeg može da se obrati mnoštvu.

Takođe se nalazi iza krila koja su u sinoćnjem napadu najviše oštećena. Istočno krilo se i dalje puši; kupola se srušila, kao i jedan zid. Međutim, s te tačke gledišta, sama Kula manje-više nije oštećena, niti se pruža neposredan pogled na neku od zjapećih rupa.

Egvena je videla lica načičkana po donjim prozorima. Aes Sedai i polaznice su je gledale. Izgleda da će se Egveni pružiti prilika da se obrati ne samo pobunjenicama, nego i većini žiteljki Kule. Ona izatka tkanje koje će joj osnažiti glas. Ne do gromoglasnih razmera, ali dovoljno da je čuju i one iza nje i one ispod nje.

„Sestre", poče, „kćeri. Sada sam uzdignuta na Amirlin Tron onako kako treba. Izabrale su me obe strane u ovom sukobu. Obe su sledile propisani način i sada me obe prihvataju kao svoju Amirlin. Vreme je da se ponovo spojimo.

Neću se pretvarati da se naša podela nije dogodila. Mi iz Bele kule ponekad smo previše željne da zaboravimo one činjenice koje ne želimo da prihvatimo. Ova činjenica ne može da se sakrije - ne od nas, koje smo to proživele. Bile smo podeljene. Umalo što nismo međusobno zaratile. Osramotile smo se.

Vi, pobunjenice preda mnom, učinile ste nešto užasno. Skršile ste Kulu i uzdigle drugu Amirlin. Prvi put u istoriji, Aes Sedai su okupile vojsku da je povedu protiv drugih Aes Sedai. Ja sam predvodila te vojnike. Znana mi je ta sramota.

Bila ona nužna ili ne, to jeste sramota. I zato prihvatam vaše priznanje krivice. Morate prihvatiti odgovornost za svoje zločine, čak i za one počinjene zarad većeg dobra."

Ona pogleda Aes Sedai na trgu. Ako im to što ih je naterala da se razvrstaju u redove - što ih je naterala da čekaju da čuju kakva je njena volja - nije stavilo do znanja kakav je njen stav, možda će to učiniti njene reči. „Niste došle ovamo ovenčane slavom", kaza im Egvena. „Niste došle ovamo ovenčane pobedom. Jer nema pobede, niti može da je bude, kada se sestra bori protiv sestre i kada Zaštitnik umire od ruke drugog Zaštitnika." Ona primeti da Sijuan stoji u prednjim redovima i preko sve te udaljenosti pogleda je pravo u oči. I Leana je bila tu, raščupana od dugog zatočeništva, ali potpuno uspravna.

„Obe strane su grešile", kaza Egvena. „I sve ćemo morati naporno da radimo kako bismo popravile ono što smo učinile. Kovači kažu da mač nikada ne može da se popravi nakon slamanja. Mora se u potpunosti nanovo iskovati, da se metal istopi, pa da se opet oblikuje i obradi.

Narednih nekoliko meseci biće naše prekivanje. Bile smo skršene, pa skoro iščupane iz korena. Poslednja bitka se bliži, a ja nameravam da mi opet budemo snažno iskovan mač, čitav i ceo pre nego što ona nastupi! Zahtevaću neke stvari od vas. Biće teške. Ti će vas zahtevi iskušati do vaših krajnjih granica, toliko da ćete misliti da više ne možete da podnesete. Popuniću ove spaljene rupe! Moraće se doći do nekih dogovora, jer sada ima previše Predstavnica u Dvorani, a da ne pominjem to što sad ima pet poglavarki ađaha više nego što bi trebalo. Neke od vas moraće da odstupe s položaja i da se ponizno poklone onima koje ne vole.

Ova vremena će vas staviti na iskušenje! Nateraću vas da sarađujete sa onima koje su vam do pre svega nekoliko sati bile neprijateljice. Koračaćete rame uz rame sa onima koje su vas odbacile, povredile ili mrzele.

Ali mi smo jače od naših slabosti. Bela kula stoji i mi ćemo stajati uz nju! Bićemo nanovo celovite. Bićemo skup o kojem će se priče ispredati! Kada završim s vama, neće biti zabeleženo da je Bela kula bila slaba. Naše podele biće zaboravljene zbog naših pobeda. Nas će se sećati ne kao Bele kule koja se okrenula sama protiv sebe, već kao Bele kule koja se snažno suprotstavila Senci. Ovi dani biće legendarni!“

Prolomi se klicanje - mahom od polaznica i vojnika, pošto su Aes Sedai suviše suzdržane za takvo ponašanje. Obično. Neke mlađe ipak zaklicaše, ponete trenutkom. Srećom, to klicanje se čulo sa obe strane. Egvena ih na trenutak pusti da viču, a onda diže ruke da ih stiša.

„Neka se pronese glas po celoj zemlji!“, viknu. „Neka se to priča, prepričava i upamti. Bela kula je zdrava i čitava. I niko - ni čovek, ni žena, ni stvorenje Senke - neće nas videti opet podeljene!"

Klicanje koje se ovoga puta prolomilo bilo je bezmalo zaglušujuće - a za divno čudo, ovoga puta se klicanju pridružilo još više Aes Sedai. Egvena spusti ruke.

Nadala se da će joj i dalje klicati u predstojećim mesecima. Posla ima mnogo.