Oluja na obzorju

8 Čiste košulje

To se nazivalo „nebom lučkog kapetana". Ti tmurni oblaci, koji su hirovito i mrgudno zaklanjali sunce. Možda ostali - u tom logoru odmah ispred Tar Valona - nisu primetili te trajne oblake, ali Sijuan Jeste. Nema tog moreplovca koji ih ne bi primetio. Nisu dovoljno mračni da bi bili vesnici oluje, niti dovoljno svetli da bi nagoveštavali kako će plovidba biti glatka.

Takvo nebo je nestalno. Čovek može da isplovi i da i ne vidi ni kap kiše, niti tračak olujnog vetra. A može i da se bez upozorenja nađe usred vihora. Pritvorni su ti oblaci.

Većina luka naplaćuje dnevnu nadoknadu za svako plovilo koje je u njima ukotvljeno, ali kada šiba oluja - kada nijedan ribar ne može da uhvati ulov - ta nadoknada se ih polovi ili u potpunosti ukida. Međutim, kada je ovakvo vreme, kada je oblačno ali nema dokaza da će biti oluje, lučki kapetan če naplatiti punu nadoknadu. I tako ribar mora da odluči. Ili da ostane u luci i da čeka, ili da ode u ribolov kako bi zaradio za lučki ceh. Uglavnom se ne dešava da dođe oluja. Uglavnom je bezbedno.

Ali ako oluja ipak dođe po takvom danu, obično je veoma gadna. Većina najstrašnijih orkana u istoriji izrodila se iz tog „neba lučkog kapetana". Zato neki ribari imaju i drugo ime za takve oblake. Nazivaju ih velom ribe-lava.

A vreme je već danima takvo, bez ikakvih promena. Sijuan se naježi, pa se bolje ogrnu šalom. To je loše znamenje.

Čisto je sumnjala da je mnogo ribara tog dana rešilo da isplovi.

„Sijuan?“, pozva je Lelejna, glasom u kom se čula razdraženost. „Molim te požuri. I neću više da slušam bilo kakve sujeverne gluposti o nebu. Mislim, zaista." Visoka Aes Sedai se okrenu i nastavi pločnikom.

Sujeverje?, uvređeno je pomislila Sijuan. Hiljadu pokolenja mudrosti nije sujeverje. To je zdrav razum! Ali ništa nije rekla, već je požurila za Lelejnom. Oko nje je logor Aes Sedai odanih Egveni nastavio sa svojim svakodnevnim životom, postojano kao zupčanici u satu. Ako su Aes Sedai u nečemu dobre, onda je to održavanje reda. Šatori su podignuti u skupinama, po ađasima, kao da oponašaju tlocrt Bele kule. Bilo je malo muškaraca u logoru, a i većina onih koji su bili u prolazu - vojnici koje je Garet Brin poslao nekim poslom, ili konjušari koji se staraju o konjima - brzo su završavali šta su imali. Žene koje su tu radile bile su daleko brojnije u odnosu na njih, a mnoge su otišle čak toliko daleko da su po suknjama ili grudnjacima izvezle Plamen Tar Valona.

Jedna od čudnih stvari u vezi s tim taborom - ako se izuzme činjenica da su tu umesto soba podignuti šatori i da se logorom prostiru drveni pločnici umesto popločanih hodnika - bio je broj polaznica. Sada ih ima na stotine i stotine. Zapravo, mora da ih je već preko hiljadu, što je mnogo više nego što je u Kuli bilo otkad se pamti. Kada se Aes Sedai opet ujedine, moraće da si otvore polazničke odaje koje već decenijama nisu u upotrebi. Možda će im čak biti potrebna i druga kuhinja.

Polaznice su žurile unaokolo okupljene u porodice, a većina Aes Sedai pokušavala je da ne obraća pažnju na njih. Neke su to činile iz navike; ko još obraća pažnju na polaznice? Ali druge su to činile iz nezadovoljstva. Po njihovom mišljenju, žene dovoljno stare da budu majke i babe - pri čemu mnoge od njih zaista jesu majke i babe - ne bi trebalo da se upisuju u knjigu polaznica. Ali šta da se radi? Egvena al’Ver, Amirlin Tron, obznanila je da će tako biti.

Sijuan je i dalje mogla da vidi zabezeknutost nekih Aes Sedai pored kojih je prolazila. Egvena je trebalo da bude pod budnim i pažljivim nadzorom Šta je pošlo po zlu? Kada im se Amirlin otrgla? Sijuan bi osećala daleko veće potajno zadovoljstvo zbog tih pogleda samo da se nije brinula zbog toga što je Egvena i dalje zatočena u Beloj kuli. To je zaista veo ribe-lava. Postoji mu gućnost za veliki uspeh, ali i za veliku nedaću. A onda je požurila za Lelejnom.

„Šta se dešava s pregovorima?" upita Lelejna, i ne trudeći se da pogleda Sijuan.

Mogla bi da odeš na jedan sastanak i da vidiš, pomislila je Sijuan. Ali Elejna je želela da ostavi utisak kako nadgleda stvari, a ne učestvuje neposredno u njima. A to što je otvoreno pitala Sijuan takođe je bio proračunat potez. Poznato je da je Sijuan jedna od Egveninih osoba od poverenja, a i dalje je u izvesnoj meri zloglasna zato što je bila Amirlin. Stvari koje Sijuan kaže Lelejni nisu bitne; ali to što vide kako joj Sijuan te stvari govori samo povečava uticaj koji Lelejna ima u logoru.

„Ne idu dobro, Lelejna“, odgovori Sijuan. „Elaidini izaslanici nikada ništa me obećavaju i izgleda da se vređaju svaki put kada pokrenemo važne teme, kao što je ponovno uspostavljanje Plavog ađaha. Čisto sumnjam da imaju bilo kakvu Elaidinu dozvolu da sklapaju obavezujuće sporazume."

„Hmm“, zamišljeno izusti Lelejna, klimajući jednoj skupini polaznica. One popadaše u naklon. Lelejna je u poslednje vreme počela da veoma blagonaklono govori o novim polaznicama, što je bila veoma oštroumna odluka.

Dobro je poznato koliko Romanda ne voli te nove polaznice; sada kada je Egvena otišla, Romanda je počela da nagoveštava kako će morati da se brzo postaraju za tu „ludost", čim dođe do pomirenja. Međutim, sve više i više sestara uviđa Egveninu mudrost. Među novim polaznicama ima veoma snažnih i ne mali broj njih biće uzdignut do Prihvaćenih čim stignu u Belu kulu. U poslednje vreme - izričito prihvatajući te žene - Lelejna je na još jedan način dovela sebe u vezu sa Egvenom.

Sijuan pogleda za porodicom polaznica. Pale su u naklon pred Lelejnom skoro jednako brzo i pokorno kao što bi pred Amirlin. Postaje jasno da sada, nakon meseci provedenih bez pomaka, Lelejna dobija bitku protiv Romande.

A to je veoma velika nevolja.

Nije da Sijuan ne voli Lelejnu. Ona je sposobna, snažne volje i odlučna. Nekada su bile prijateljice, mada se njihov odnos iz korena promenio kada se promenio položaj u kom se Sijuan nalazi.

Da, moglo bi se reći da se njoj Lelejna dopada. Ali ona toj ženi ne veruje, i pogotovo ne želi da je vidi kao Amirlin. U neko drugo vreme, Lelejna bi bila dobra za taj položaj. Ali ovom svetu je potrebna Egvena i - bez obzira na prijateljstvo - Sijuan ne može dopustiti toj ženi da svrgne zakonitu Amirlin. I moraće se postarati da Lelejna ne preduzme ništa kako bi sprečila Egvenin povratak.

„Pa“, reče Lelejna, „moraćemo da razmotrimo te pregovore u Dvorani. Amirlin želi da nastavimo s njima, pa svakako ne možemo da ih prekinemo. Ali moramo iznaći neki način da budu plodotvorniji. Moramo se postarati da sprovedemo Amirlinine želje u delo, zar nije tako?"

„Nesumnjivo", zajedljivo odgovori Sijuan.

Lelejna je pogleda, a Sijuan opsova u sebi zbog toga što je dopustila da se vidi kakva su joj osećanja. Lelejna mora da veruje kako je Sijuan na njenoj strani. „Žao mi je, Lelejna. Poludela sam od te žene. Zašto Elaida održava pregovore ako neće da pristane ni na šta?“

Lelejna klimnu. „Da. Ali ko zna zašto Elaida radi ono što radi? Amirlinini izveštaji nagoveštavaju da je Elaidino vodstvo Kule u najboljem slučaju... nepostojano.

Sijuan samo klimnu. Srećom, Lelejna ne sumnja da joj Sijuan nije odana, ili ne haje za to. Za veliko je čuđenje to što žene misle da je Sijuan bezazlena sada kada joj je moć tako silno umanjena.

To što je slaba za nju je jedno novo iskustvo. Već na početku njenog boravka u Beloj kuli sestre su uočile njenu snagu i bridak um. Skoro smesta su se začuli šapati o tome da će ona jednoga dana postati Amirlin - i Sijuan se ponekad čini da ju je sama Šara gurnula na Tron. Mada su se mnoge iznenadile što je tako mlada postala Amirlin, ona nije bila zatečena. Kada loviš ribu služeći se sipom kao mamcem, ne bi trebalo da se iznenadiš kada uloviš zubatu ribu. Ako hoćeš da loviš jegulje, onda se služi drugim mamcem.

Kada je bila Isceljena, razočaralo ju je to što joj je snaga toliko umanjena. Ali to se menja. Da, izluđujuće je to što je po uticaju ispod tako mnogo njih i što je ne poštuju. Međutim, zbog toga što je slabija kada je o Moći reč, mnoge pretpostavljaju da je slabija i kada je reč o političkom umeću! Zar je moguće da ljudi tako brzo zaboravljaju? Njen novi položaj među Aes Sedai nekako joj deluje oslobađajuće.

„Da“, kaza Lelejna klimajući još jednoj skupini polaznica, „verujem da je kucnuo čas da pošaljemo izaslanice kraljevstvima koja Al’Tor nije pokorio. Možda Bela kula nije u našim rukama, ali to nije razlog da se odreknemo našeg starateljstva nad svetom.“

„Da, Lelejna", saglasi se Sijuan. „Ali jesi li sigurna da se Romanda neće protiviti tome?"

„Zašto bi se protivila?" nehajno upita Lelejna. „To ne bi imalo smisla."

„Malo toga što Romanda čini ima nekog posebnog smisla", odgovori Sijuan. „Mislim da se ona ne slaže s mnogo čime samo da bi ti napakostila. Ali jesam je videla kako pre nekoliko dana čavrlja s Maralendom."

Lelejna se namršti. Maralenda je daleka rođaka loze Trakanda.

Sijuan prikri smešak. Neverovatno je koliko toga možeš da postigneš kada te ljudi olako shvate. Koliko li je žena ona olako shvatila samo zbog toga što nisu imale očiglednu moć? Koliko je često ona bila obmanuta, kao što sada obmanjuje Lelejnu?

„Pozabaviću se time“, reče Lelejna. Nije bitno šta će otkriti; sve dok je zauzeta brigom o Romandi, neće biti u prilici da provodi previše vremena na otimanju vlasti od Egvene.

Egvena. Amirlin mora da požuri i da završi sa svojim spletkarenjem u Beloj kuli. Šta vredi to što će podriti Elaidu ako se Aes Sedai van Tar Valona uruše dok Egvena ne pazi na njih? Sijuan ne može doveka skretati pažnju Romandi i Lelejni, naročito sada kada je Lelejna u tolikoj prednosti. Svetlosti! Ponekad se oseća kao da pokušava da se igra živom srebrozubom, premazanom uljem.

Sijuan pogleda gde je sunce iza onog neba lučkog kapetana. Već je kasno popodne. „Riblja utroba", progunđa. „Lelejna, moram da idem."

Lelejna je pogleda. „Pretpostavljam da moraš da pereš? Za onog tvog grubijana od vojskovođe?"

„ O n nije grubijan", prasnu Sijuan, pa se opsova u sebi. Izgubiće mnogo prednosti koju ima ako nastavi da se breca na one koje misle da su bolje od nje.

Lelejna se nasmeši, a oči joj zablistaše kao da zna nešto posebno. Neizdrživa žena. Bila ona prijateljica ili ne, Sijuan se ozbiljno nosi mišlju da je...

Ne. „Izvinjavam se, Lelejna", Sijuan natera sebe da izgovori. „Razdražim se svaki put kada pomislim na ono što taj čovek traži od mene."

„Da“, saglasi se Lelejna, stiskajući usne. „Razmišljala sam o tome, Sijuan. Amirlin je možda trpela da se Brin iživljava na jednoj sestri, ali ja to neću. Odsada si jedna od mojih poslušnica."

Jedna od tvojih poslušnica?, pomislila je Sijuan. Mislila sam da je samo trebalo da te podržavam dok se Egvena ne vrati.

„Da“, mislila se Lelejna, „mislim da je vreme da se tvoje služenje Brinu završi. Sijuan, otplatiću tvoj dug."

„Otplatićeš moj dug?“, upita Sijuan, na trenutak obuzeta strahom. „Je li to pametno? Naravno, ne bih imala ništa protiv da se ratosiljam tog čoveka, ali moj položaj mi pruža veoma korisne prilike da prisluškujem šta namerava."

„Namerava?", mršteći se upita Lelejna.

Sijuan se lecnu u sebi. Poslednje što želi jeste da nagovesti kako Brin radi nešto što ne bi trebalo. Svetlosti, taj čovek je dovoljno strog da naspram njega Zaštitnici deluju neuredno kada je reč o ispunjavanju svojih zaveta.

Trebalo bi da pusti Lelejnu da okonča to njeno glupo služenje, ali i od pomisli na to utroba joj se prevrnula. Brin je već razočaran zbog toga što je prekršila zavet koji mu je dala pre više meseci. Pa, nije ga prekršila - samo je odložila svoje vreme služenja. Ali valja ubediti tu tvrdoglavu budalu u tu činjenicu!

Ako se sada lako izvuče iz svega toga, šta će on misliti o njoj? Misliće da je on pobedio i da je ona pokazala kako ne ume da drži svoju reč. Nema šanse da ona dopusti da se to dogodi.

Sem toga, nema namere da omogući Lelejni da ona bude ta koja ju je oslobodila. To bi samo njen dug prebacilo s Brina na nju. Aes Sedai bi ga naplatila daleko tananije, ali svaki novčić bio bi joj ovako ili onako naplaćen, makar kroz zahteve koje nameće odanost.

„Lelejna", tiho kaza Sijuan, „nemam nikakve sumnje u našeg čestitog vojskovođu. Međutim, on upravlja našim vojskama. Zar mu se zaista može verovati da će raditi ono što je neophodno bez ikakvog nadzora?"

Lelejna frknu. „Nisam sigurna da se bilo kom muškarcu može verovati bez nadzora."

„Mrzim da mu perem rublje", nastavi Sijuan. Pa, zaista mrzi - bez obzira na to što neće prestati da to radi ni za sve zlato u Tar Valonu. „Ali ako sam zbog te dužnosti u njegovoj blizini, s načuljenim ušima..."

„Da", kaza Lelejna, lagano klimnuvši glavom. „Uviđam da si u pravu. Sijuan, neću zaboraviti tvoju žrtvu. U redu, slobodna si da se povučeš."

Lelejna se okrenu, bacivši pogled na svoju ruku, kao da čezne za nečim. Verovatno sanja o danu kada će ona - kao Amirlin - moći da pruži svoj prsten Velike zmije na poljubac kada se rastaje s drugom sestrom. Svetlosti, ali Egvena mora da se što pre vrati. Uljem premazana srebrozuba! Plamena uljem premazana srebrozuba!

Sijuan pođe ka rubu logora Aes Sedai. Brinova vojska opkoljavala je njihov logor obrazujući veliki prsten, ali ona je bila na suprotnoj strani tog prstena. Biće joj potrebno dobrih pola sata da stigne do njegovog zapovedničkog položaja. Srećom, našla je nekog vozara koji je tovario potrepštine da ih kroz kapiju preveze do vojske. Oniži prosedi čovek smesta je pristao da je pusti da se vozi s repama, mada je delovao zbunjeno zbog toga što nije htela da uzme konja, kako priliči njenom položaju jedne Aes Sedai. Pa, nije toliko daleko, a vožnja s povrćem je sudbina daleko manje ponižavajuća nego da bude prisiljena da se trucka na konjskim leđima. Ako Garet Brin bude hteo da se žali zbog njenog kašnjenja, održaće mu bukvicu - svakako će mu održati!

Zavalila se uz jednu vreću repe, pustivši da joj noge u smeđim suknjama vise preko kraja kola. Dok su se taljige kotrljale uz blagi uspon, pružao joj sc pogled na logor Aes Sedai - s belim šatorima i uređen poput nekog grada. Oko njega je bio prsten vojske, s manjim šatorima podignutim u urednim pravim linijama, a oko njih je bio sve veći prsten logorskih sledbenika.

Iza svega toga krajolik je bio smeđ sada kada su se zimski snegovi istopili, ali nema prolećnog rastinja. Okolina je bila načičkana gustišima žbunastog hrasta; senke u dolinama i vijugavi stubovi dima iz odžaka ukazivali su na to da su u daljini neka sela. Iznenađujuće je kako joj je ta ravnica dobro poznata i draga. Kada je prvi put došla u Belu kulu, bila je ubeđena da nikada neće zavoleti tu kopnom opkoljenu seosku sredinu.

Sada, kada je više godina proživela u Tar Valonu nego u Tiru, ponekad joj je teško da se priseti one devojčice koja je krpila mreže i sa ocem rano izjutra plovila u ribu. Postala je nešto drugo, žena koja umesto ribom trguje tajnama.

Tajne, te silne tajne koje svime vladaju. Postale su joj život. Nije znala za ljubav, sem kratkotrajnih mladalačkih veza. Nije imala vremena za veze, niti mnogo prostora za prijateljstva. Usredsredila se samo na jedno: nalaženje Ponovorođenog Zmaja. Pomaganje njemu, davanje smernica njemu i, uz malo nade, obuzdavanje njega.

Moiraina je poginula na tom istom zadatku, ali ona je makar imala prilike da se nagleda sveta. Sijuan je omatorila - duhom, ako već ne telom - zavučena u Kulu, povlačeći svoje uzice i terajući svet da igra kako ona svira. Postigla je neke dobre stvari. Vreme će reći jesu li ti njeni napori bili dovoljni.

Ne žali zbog svog života. Ali u tom trenutku, dok je prolazila pored vojnih Šatora - a taljige se tresle od rupa i brazdi u putu, tako da su zveketale kao suve riblje kosti u loncu - zavidila je Moiraini. Koliko se puta Sijuan potrudila da kroz prozor pogleda taj prelepi zeleni krajolik, pre nego što je sve uvelo i postalo bolešljivo? Ona i Moiraina tako su se naporno borile da spasu ovaj svet, ali ostavile su sebe bez ičega na svetu u čemu bi mogle da uživaju.

Možda je Sijuan pogrešila kada je ostala s Plavima, za razliku od Leane, koja je iskoristila priliku kakvu joj je pružilo to što je umirena i Isceljena da promeni ađah i stupi u Zeleni. Ne, pomislila je Sijuan dok su se kola tresla i dok se osećao opori miris repe. Ne, i dalje sam usredsređena na spasavanje ovog sveta, plamen ga spalio. Ona neće prelaziti u Zeleni. Mada, kada pomisli na Brina, ipak poželi da je Plavi u ponečem sličniji Zelenom.

Sijuan koja je bila Amirlin nije imala vremena za veze, ali šta je sa Sijuan poslušnicom? Navođenje ljudi da rade ono što želiš pomoću tihih obmana zahteva daleko više umeća i veština nego prisiljavanje pomoću sve sile koju ima Amirlin Tron, a pokazalo se da je to takođe više ispunjava. Ali upravo stoga nema ni teško breme odgovornosti koje je osećala svih onih godina provedenih na čelu Bele kule. Ima li, možda, u njenom životu mesta za još nekoliko promena?

Kola stigoše do suprotne strane vojnog tabora, a ona odmahnu glavom zbog sopstvene gluposti, a onda skoči na tle, pa u znak zahvalnosti klimnu vozaru. Zar je ona devojčica, jedva dovoljno stara za svoj prvi celodnevni lov na crnu ribu? Nema svrhe razmišljati o Brinu na taj način. Bar ne trenutno. Mnogo toga ima da uradi.

Krenula je rubom logora, tako da su joj vojni šatori ostali s leve strane. Smrkavalo se, a svetiljke koje su sagorevale dragoceno ulje obasjavale su straćare i šatore podignute bez ikakvog reda s njene desne strane. Ispred nje, mala kružna palisada bila je podignuta na vojnoj strani. Nije obuhvatala čitavu vojsku - zapravo, palisada je bila tek tolika da u njoj bude nekoliko desetina zapovedničkih šatora i nekoliko većih šatora za sastanke. Namena te palisade bila je da u slučaju nužde služi kao utvrda, ali i da uvek bude središte vojske - Brin je smatrao da je pametno imati opipljivu prepreku koja razdvaja tabor od mesta gde on održava sastanke sa svojim nižim zapovednicima. S obzirom na svu pometnju u logoru onih koji su se sakupili da prate vojsku i s tako dugim obodom tabora koji je trebalo obilaziti, uhodama bi bilo previše lako da se u suprotnom prikradu njegovim šatorima.

Palisada je bila završena svega tri četvrtine, ali rad na njoj napreduje veoma brzo. Možda će s vremenom on rešiti da ipak tim stubovima okruži čitavu vojsku - ako opsada potraje dovoljno dugo. Brin je za sada bio mišljenja da jedno malo, utvrđeno zapovedničko sedište vojnicima govori ne samo o bezbednosti, već i zrači izvesnim ugledom.

Osam stopa dugi drveni kočevi dizali su se iz tla ispred nje kao nekakav red stražara, šiljcima prema nebu. Za vreme opsade vojskovođa obično ima više nego dovoljno ljudske snage za takve poslove. Stražari na kapiji palisade znali su da nju treba da propuste, pa je brzo otišla do Brinovog šatora. Ona zaista ima rublja za pranje, ali najveći deo toga verovatno će morati da sačeka do jutra. Trebalo bi da se nađe sa Egvenom u Tel’aran’riodu čim padne mrak, a sjaj sutona već je počeo da bledi.

Kao i obično, Brinov šator je bio tek slabašno osvetljen. Dok se većina ljudi napolju razbacivala uljem, on je škrtario. Većina njegovih ljudi živi bolje od njega. Budala od čoveka. Sijuan uđe u šator a da se nije najavila. Ako je on dovoljno glup da se ne presvlači iza paravana, onda je dovoljno glup da ga ona gleda kako to radi.

Sedeo je za svojim stolom i radio na svetlosti jedne jedine svece. Izgleda da je čitao izveštaje izviđača.

Sijuan frknu, pustivši da šatorsko krilo padne za njom. Nijedna jedina svetiljka! Taj čovek! „Garete Brine, upropastićeš oči čitajući na tako slabom svetlu."

„Proveo sam veći deo svog života čitajući na svetlosti jedne sveće, Sijuan“, odgovori joj on, okrećući novi list i ne dižući pogled. „I samo da znaš da mi je vid jednako dobar kao kada sam bio dečak.“

„O?“, upita Sijuan. „Dakle, hoćeš da kažeš da ti je vid i u mladosti bio slab?“

Brin se isceri, ali nastavi da čita. Sijuan glasno frknu, kako bi bila sigurna da če je čuti, pa izatka kuglu svetlosti i posla je da lebdi iznad njegovog stola. Budala muška. Nema ona namere da mu dopusti da toliko oslepi i pogine u bici od nekog napada koji neće primetiti. Nakon što je postavila svetlo pored njegove glave - možda ipak malčice preblizu da bi mu bilo prijatno a da se ne pomeri - otišla je da skine odeću s kanapa za rublje koji je razvukla sredinom šatora. On se ni u jednom trenutku nije pobunio zbog toga što je raširila konopac za sušenje po sredini šatora, niti zbog toga što rublje suši u šatoru, pa ga nije ni skinuo. To je bilo razočarenje. Radovala se tome što će ga zbog toga grditi.

„Jedna žena iz spoljnog logora danas mi je prišla", kaza Brin, pomerivši stolicu u stranu, pa uzevši još jednu hrpu stranica. „Ponudila mi je usluge pranja rublja. Okupila je pralje u logoru i tvrdi da može da mi pere stvari daleko brže i bolje od jedne rasejane služavke."

Sijuan se ukoči, pa krajičkom oka pogleda Brina, koji je listao svoje hartije. Njegova jaka vilica bila je sleva obasjana ravnomernom belom svetlošću njene kugle, a zdesna treperavom narandžastom svetlošću sveće. Neki ljudi u starosti deluju nejako, a drugi umorno ili zapušteno. Brin je jednostavno postao dostojanstven, kao nekakav stub isklesan rukom majstora vajara, pa prepušten zubu vremena. Godine nisu umanjile Brinovu delotvornost niti snagu. Jednostavno su mu porosile slepoočnice srebrom i naborale lice mudrošću.

„A šta si ti kazao toj ženi?“, upita ona.

Brin okrenu list. „Kazao sam joj da sam zadovoljan pranjem mog rublja." On diže glavu i pogleda je. „Sijuan, moram reći da sam iznenađen. Pretpostavljao sam da se jedna Aes Sedai neće preterano razumeti u takve poslove, ali moje uniforme su retko kada bile u tako savršenom spoju uštirkanosti i udobnosti. Za to te treba pohvaliti."

Ona se okrenu od njega, skrivajući da je pocrvenela. Budala jedna! Pred njom su kraljevi klečali! Obmanjivala je Aes Sedai i pripremila spas čitavog čovečanstva! A on je hvali zato što je dobra pralja!

Stvar je u tome što je za Brina to bila iskrena i značajna pohvala. On ne gleda s visine pralje, niti glasnike. On se prema svima ponaša ravnopravno. Niko ne dobija na ugledu u očima Gareta Brina time što je kralj ili kraljica - čovek dobija na ugledu time što poštuje svoje zavete i izvršava svoju dužnost. Njemu je pohvala zbog dobrog pranja jednako značajna kao odlikovanje dodeljeno nekom vojniku koji nije pobegao pred neprijateljem.

Ona ga opet pogleda. I dalje je gleda. Budala jedna! Žurno skide još jednu njegovu košulju i poče da je presavija.

„Nikada mi nisi do kraja objasnila zašto si prekršila zavet", kaza joj on.

Sijuan se ukoči, gledajući zadnji zid šatora, po kom su poigravale senke od rublja i dalje okačenog na konopcu. „Mislila sam da si razumeo“, reče mu ona, nastavljajući da presavija košulju. „Imala sam važne vesti za Aes Sedai u Salidaru. Sem toga, nisam mogla dopustiti da Logan bude na slobodi. Morala sam da ga nađem i da ga odvedem u Salidar.“

„To su izgovori", primeti Brin. „O, znam da je sve to istina - ali ti si Aes Sedai. Možeš da navedeš četiri činjenice i da ih iskoristiš za prikrivanje istine jednako uspešno kao što bi se neko drugi poslužio lažima."

„Dakle, hoćeš da tvrdiš kako sam ja lažljivica?“, zatraži da čuje ona.

„Ne“ odgovori Brin. „Samo da si prekršila zakletvu."

Ona ga razrogačeno pogleda. Ma, ima da mu...

A onda se pokoleba. Gledao ju je, obasjan s dva izvora svetlosti, zamišljenog pogleda. Suzdržanog, ali ne optužujućeg. „Znaš, to me je pitanje dovelo ovamo", reče joj. „Zato sam te čitavim putem proganjao. Zato sam se naposletku zavetovao ovim pobunjenim Aes Sedai, mada nisam imao želje da budem uvučen u još jedan rat kod Tar Valona. Sve sam to učinio zato što sam morao da razumem. Morao sam da znam. Zašto? Zašto bi jedna žena s takvim očima - takvim strastvenim očima, koje bude jezu u čoveku - prekršila svoju zakletvu."

„Kazala sam da ću se vratiti i ispuniti taj zavet", odgovori Sijuan, pa se okrenu od njega i rasprostre košulju ispred sebe da bi je ispravila.

„Još jedan izgovor", tiho kaza on. „Još jedan odgovor od jedne Aes Sedai. Hoću li ikada čuti istinu od tebe, Sijuan Sanče? Je li iko ikada čuo istinu od tebe?" On uzdahnu, ona začu šuštanje hartije, a svetlost sveće zatreperila je od njegovih blagih pokreta dok se vraćao čitanju svojih izveštaja.

„Dok sam još bila Prihvaćena u Beloj kuli", tiho kaza Sijuan, „bila sam jedna od četiri osobe prisutne prilikom Proricanja kojim je najavljeno rođenje Ponovorođenog Zmaja na padinama Zmajeve planine."

Njegovo šuštanje potpuno prestade.

„Jedna od ostalih prisutnih", nastavi Sijuan, „preminula je na licu mesta. Druga je umrla ubrzo nakon toga. Uverena sam da je nju - samu Amirlin Tron - umorio Crni ađah. Da, postoji. Ako ikome drugom kažeš da sam to priznala, iščupaću ti jezik.

U svakom slučaju, pre nego što je umrla, Amirlin je poslala Aes Sedai da traže Zmaja. Jedna po jedna, te žene su nestale. Crne mora da su mučenjem izvukle njihova imena iz Tamre pre nego što su je ubile. Ona ih ne bi tako lako odala. Ponekad se i dalje ježim kada pomislim šta je sve zacelo pretrpela.

Ubrzo smo ostale samo nas dve koje smo znale šta se dogodilo. Moiraina i ja. Nije trebalo da čujemo Proricanje. Bile smo samo Prihvaćene i u toj prostoriji našle smo se slučajno. Ubeđena sam da je Tamri nekako pošlo za rukom da sakrije od Crnih kako se zovemo - jer da to nije učinila, nesumnjivo bismo bile ubijene baš kao ostale.

I tako smo preostale samo nas dve. Jedine dve osobe na svetu koje su znale šta se bliži. To jest, jedine dve koje su služile Svetlosti. I stoga sam učinila ono što sam morala, Garete Brine. Posvetila sam svoj život pripremi za Zmajev dolazak. Zaklela sam se da ću nas provesti kroz Poslednju bitku. Da ću učiniti šta god bude neophodno - šta god - kako bih nosila to breme koje mi je dato. Postojala je samo još jedna osoba kojoj sam mogla da verujem, a ona je sada mrtva."

Sijuan se okrenu i pogleda ga preko šatora u oči. Lahor zamreška zidove Šatora i plamen sveće zatreperi od strujanja vazduha, ali Brin je nepomično sedeo i gledao je.

„I tako, Garete Brine", nastavi ona, „morala sam da odložim ispunjenje zakletve koju sam tebi dala zbog toga što sam imala druge zakletve. Zavetovala sam se da ću ovo sprovesti do kraja, a Zmaj se još nije suočio sa svojom sudbinom kod Šajol Gula. Svako mora da ispunjava zakletve po njihovom redosledu važnosti. Kada sam ti se zaklela, nisam ti obećala da ću te smesta služiti. Namerno sam pazila na to. Ti to možda zoveš igrom reči kakvom se služe Aes Sedai. Ja to zovem nečim drugim."

„A to je?“, upita je on.

„Neophodnim postupkom da bi se ti zaštitio, Garete Brine - ti, tvoje zemlje i tvoji ljudi. Kriviš me zbog gubitka jednog ambara i nekoliko krava. Pa, predlažem ti da razmisliš o cehu koji će tvoji ljudi platiti ako Ponovorođeni Zmaj pretrpi neuspeh. Ponekad se cena mora platiti kako bi se značajnija dužnost ispunila. Očekivala sam da će jedan vojnik to razumeti."

„Trebalo je da mi kažeš", reče joj on, i dalje je gledajući pravo u oči. „Trebalo je da objasniš ko si."

„Šta", upita Sijuan. „Da li bi mi poverovao?"

On se pokoleba.

„Sem toga", iskreno mu kaza ona, „nisam ti verovala. Koliko se sećam, naš prethodni sastanak nije bio naročito... prijatan. Jesam li smela da se igram lime, Garete Brine, i to sa čovekom kog ne poznajem? Da li sam mogla da mu odam tajne koje samo ja znam i koje su morale da se prenesu novoj Amirlin Tron? Je li trebalo da protraćim makar i tren kada čitav svet nosi omču oko vrata?"

Gledala ga je u oči, zahtevajući da joj odgovori.

„Ne", naposletku priznade on. „Plamen me spalio, Sijuan, ali ne. Nije trebalo da čekaš. Nije trebalo ni da daješ taj zavet!"

„Trebalo je da ti slušaš pažljivije", na kraju mu odgovori ona, na posletku skrenuvši pogled i frknuvši. „Kada ti se sledeći put neko zavetuje na službu, predlažem da pažljivo odrediš početak i trajanje te službe."

„Da nisi zucnuo", pripreti mu ona. „Zapušiću ti usta i ostaviću te da do ! ujutru visiš u vazduhu. Nemoj misliti da neću.“

Brin je nemo sedeo.

„Nisam završila s tobom Garete Brine." Ona otrese košulju, pa je presavi. „Reći ću ti kada budem završila."

„Svetlosti, ženo", promrlja on skoro sebi u bradu. „Da sam, pre nego što sam za tobom odjurio u Salidar, znao da si Aes Sedai... da sam znao šta radim..."

„Šta?“, ona zatraži da čuje. „Ne bi me jurio dok me ne pronađeš?"

„Naravno da bih", uvređeno odgovori on. „Samo bih bio oprezniji - i možda bih se bolje pripremio. Otišao sam u lov na divlje svinje s nožićem za dranje zečeva, a ne s kopljem!"

Sijuan spusti presavijenu košulju povrh ostalih, a onda diže čitavu frku. Pogleda ga pogledom izmučenog strpljenja. „Potrudiću se iz petnih žila da se pretvaram kako me nisi upravo uporedio s nerastom, Brine. Molim te da malo pripaziš šta pričaš. U suprotnom ćeš ostati bez služavke, pa ćeš morati da pustiš one žene iz logora da ti peru rublje."

On je pogleda - pa samo prasnu u smeh. Ni njoj nije pošlo za rukom da zauzda osmeh. Pa, nakon te razmene reči, on će morati da shvati ko je tu glavni.

Ali... Svetlosti! Zašto mu je ispričala sve to u vezi s Proricanjem? Retko kome je za to rekla! Dok mu je smeštala košulje u kovčeg, pogledala je Brina ispod oka i videla da se on i dalje tiho smeje i odmahuje glavom.

Kada druge zakletve budu ispunjene, pomislila je, kada budem sigurna da Ponovorođeni Zmaj radi ono što je neophodno - možda će biti vremena. Prvi put se nadam da ću završiti sa ovim zadatkom. Kako je to neobično.

„Sijuan, trebalo bi da legneš", kaza Brin.

„Još je rano", odgovori ona.

„Da, ali je suton. Svake treće noći ti legneš neuobičajno rano, noseći taj neobični prsten koji si sakrila između dušeka na tvom ležaju." Okrenu list hartije preko stola. „Molim te, prenesi Amirlin moje najsrdačnije pozdrave."

Ona se okrenu i zgranuto ga pogleda. Ne može biti da on zna za Tel’aran’riod, zar ne? Uhvatila ga je kako se zadovoljno smeši. Pa, možda ne zna za Tel’aran’riod, ali očigledno je pretpostavio da njen prsten i njen raspored imaju nekakve veze sa Egvenom. Lukavo. On pogleda preko vrha svoje hartije dok je prolazila, a oči su mu malčice blistale.

„Neizdrživ čovek“, progunđa ona, pa sede na ležaj i rastka svoju kuglu svetlosti. A onda izvadi ter’angreal, osećajući se glupavo, i stavi ga oko vrata, okrenuvši leđa ka njemu i opruživši se na ležaj, pokušavajući da se uspava. Starala se da svakog trećeg dana ustaje veoma rano, da bi noću bila umorna. Volela bi da se može uspavati jednako lako kao što to Egvena čini.

Neizdrživ... neizdrživ čovek! Moraće nekako da mu vrati. Miševi u posteljini. To će biti dobra osveta.

Dugo je ležala, ali naposletku se naterala da zaspi, blago se smešeći zbog izgleda da će se prikladno osvetiti. Probudila se u Tel’aran’riodu, samo u spavaćici koja joj je jedva pokrivala telo. Ona ciknu i smesta zameni tu spavaćicu - usredsredivši se - zelenom haljinom. Zelenom? Zašto zelenom? Pretvori je u plavu. Svetlosti! Kako to da je Egvena tako dobra kada je reč o ovladavanju stvarima u Tel’aran’riodu, a Sijuan jedva može da spreči odeću da se sa svakom mišlju menja? Mora da to ima nekakve veze sa činjenicom da Sijuan nosi taj lošiji ter’angreal, koji ne radi onako dobro kao prvobitni, zbog njega ona svima koji je gledaju deluje bestelesno.

Stajala je posred logora Aes Sedai, okružena šatorima. Šatorska krila preko njihovih ulaza jednog trena bi bila podignuta, a već sledećeg spuštena - nebom je duvala nasilna, ali nekako veoma čudno tiha oluja. To jeste čudno, ali u Tel’aran’riodu se često dešavaju čudne stvari. Sklopila je oči, terajući sebe da se pojavi u radnoj sobi nadzornice polaznica u Beloj kuli. Kada je otvorila oči, našla se tamo. Bila je to jedna mala prostorija s drvenim pisaćim stolom i stolom za šibanje.

Volela bi da ima prvobitni prsten, ali to su Predstavnice pažljivo čuvale. Kao što je njen otac voleo da govori, trebalo bi da bude zahvalna čak i zbog malog ulova. Mogla je da ostane bez ijednog prstena. Predstavnice su mislile da je taj prsten bio s Leanom kada je zarobljena.

Je li Leana dobro? Lažna Amirlin bi svakoga časa mogla da se opredeli za pogubljenje. Sijuan dobro zna koliko Elaida može biti hirovita i okrutna; kad god pomisli na svog jadnog ubijenog Alrika, preplavi je talas tuge. Da li je Elaida ikada osetila grižu savesti zbog toga što je hladnokrvno ubila jednog Zaštitnika, pre nego što je žena koju je rušila bila prikladno svrgnuta?

„Mač, Sijuan", Egvena je delovala blago iznenađeno. „To je nešto novo.“

Sijuan spusti pogled, iznenadivši se kada vide da drži krvav mač, verovatno predviđen za Elaidino srce. Natera ga da nestane pa pogleda Egvenu. Devojka je od glave do pete izgledala kao Amirlin, u onoj veličanstvenoj zlatnoj haljini, smeđe kose ukrašene biserima i upletene u zamršenu frizuru. Lice joj još nije bilo bezvremeno, ali Egvena je naučila da veoma dobro oponaša onaj hladni spokoj jedne Aes Sedai. Zapravo, izgleda da je počela da još više sumnja pre nego što su je zarobili.

„Majko, izgledaš dobro“, reče joj Sijuan.

„Hvala ti“, slabašno se osmehnu Egvena. Pokazivala je više sebe u društvu Sijuan nego kada su ostale prisutne. Obe znaju u kojoj se meri Egvena oslanjala na Sijuanino učenje kako bi dospela tu gde jeste.

Mada bi verovatno svejedno stigla tu gde jeste, priznala je Sijuan u sebi. Samo ne baš tako brzo.

Egvena baci pogled po prostoriji oko njih, a onda se blago nasmeši. „Shvatam da sam poslednji put ja predložila ovo kao mesto gde ćemo se naći, ali u poslednje vreme sam se nagledala ove prostorije. Sastaćemo se u polazničkoj trpezariji." Ona nestade.

Neobičan izbor, ali vrlo je verovatno da tamo nema neželjenih ušiju. Sijuan i Egvena nisu bile jedine koje su koristile Tel’aran’riod za tajne sastanke. Sijuan sklopi oči - nije morala, ali to joj je izgleda pomagalo - i zamislila je polazničku trpezariju, s redovima klupa u njoj i golih zidova. Kada je otvorila oči, i ona i Egvena nalazile su se tamo. Amirlin je sedela u veličanstvenoj postavljenoj naslonjači, koja se pojavila ispred nje, lupkajući po stolu dok je pribirala misli.

„Majko, mislim da bi nam bolje bilo da se češće sastajemo", reče Sijuan, lupkajući prstima po stolu dok je pribirala misli.

„Je li?“, upita Egvena, ispravljajući se u stolici. „Da li se nešto dogodilo?"

„Nekoliko nečega", odgovori Sijuan, „a bojim se da nekoliko tih stvari bazdi kao prošlonedeljni ulov."

„Ispričaj mi."

„Neko od Izgubljenih je bio u našem logoru", reče Sijuan. Nije želela da o tome razmišlja prečesto. Sva se ježila od toga.

„Je li neko mrtav?" upita Egvena, glasa spokojnog - mada su joj oči bile hladne kao da su od čelika.

„Ne, hvala Svetlosti" odgovori Sijuan. „Sem onih za koje već znaš. Romanda je povezala sve. Egvena, to stvorenje je duže vreme bilo s nama, samo što se krilo."

„Ko?"

„Delana Moselejn", odgovori Sijuan. „Hi njena služavka, Halima. Najverovatnije da je reč o Halimi, pošto ja veoma dugo poznajem Delanu.“ Egvena samo malo razrogači oči. Halima je nju služila. Egvenu je dodirivao i služio jedan od Izgubljenih. Dobro je prihvatila te vesti, kao prava Amirlin.

„Ali Anaiju je ubio muškarac", primeti Egvena. „Jesu li ta ubistva po nečemu drugačija?"

„Ne. Anaiju nije ubio muškarac, več žena koja je koristila saidin. Mora da je bilo tako - to je jedino što ima smisla.

Egvena lagano klimnu. Sve je moguće kada je reč o Mračnom. Sijuan se nasmeši od zadovoljstva i ponosa. Ta devojka uči da bude Amirlin. Svetlosti, ona jeste Amirlin!

„Ima još nečeg?", upita Egvena.

„Ne što se te teme tiče", odgovori Sijuan. „Nažalost, pobegle su od nas. Nestale su istog dana kada smo ih otkrile."

„Pitam se šta ih je upozorilo."

„Pa, to je povezano s drugim stvarima koje moram da ti kažem." Sijuan duboko udahnu. Najgore je prošlo, ali ni naredni deo nije baš lagan. „Toga dana je bio sastanak Dvorane, kom je prisustvovala Delana. Na tom sastanku jedan Aša’man je izjavio kako oseća da u logoru neki muškarac usmerava. Mislimo da joj je to stavilo do znanja da je otkrivena. To smo povezale tek pošto je Delana pobegla. Isti taj Aša’man nam je ispričao da je jedan njegov saborac susreo ženu koja može da usmerava saidin."

„A zašto je Aša’man bio u logoru?", ledeno upita Egvena.

„Bio je poslat kao izaslanik", objasni Sijuan. „Od Ponovorođenog Zmaja. Majko, izgleda da su neki od tih ljudi koji slede Al’Tora vezali za sebe Aes Sedai."

Egvena samo jednom trepnu. „Da. Čula sam glasine o tome, ali nadala sam se da su preterane. Je li taj Aša’man rekao ko je Randu dao dozvolu da počini takvo zlodelo?"

„On je Ponovorođeni Zmaj", namršti se Sijuan. „Mislim da on smatra kako njemu dozvola nije potrebna. Ali, u njegovu odbranu, izgleda da nije znao šta se dešava. Žene koje su njegovi ljudi vezali za sebe poslala je Elaida s naređenjem da unište Crnu kulu."

„Da“, napokon Egvena pokaza tračak osećanja. „Dakle, glasine su istinite. Čak suviše istinite." Njena prelepa haljina zadrža svoj kroj, ali postade tamno-smeđa kao aijelska odeća. Egvena kao da nije ni primetila tu promenu. „Zar nedaćama obeleženoj Elaidinoj vladavini nikada neće doći kraj?"

Sijuan samo odmahnu glavom. „Ponuđeno nam je četrdeset sedam Aša’mana, kao svojevrsna nadoknada, da ih mi vežemo za sebe. To teško da je poštena razmena, ali Dvorana je odlučila da, bez obzira na to, prihvati tu ponudu."

„I treba“, kaza Egvena. „Moraćemo da se pobrinemo za tu Zmajevu glupost nešto kasnije. Možda su njegovi ljudi delali bez njegovih neposrednih naređenja, ali Rand mora da preuzme odgovornost za to. Muškarci. Koji za sebe vezuju žene!“

„Tvrde da je saidin očišćen", kaza Sijuan.

Egvena izvi obrvu, ali ne usprotivi se tome. „Da", kaza, „rekla bih da je to razumna mogućnost. Naravno, biće nam potrebno da to potvrdimo. Ali opačina se pojavila kada se činilo da je bitka dobijena; zašto se ne bi desilo da nestane kada izgleda kao da sve odlazi u čisto ludilo?"

„Nisam o tome tako razmišljala", odgovori Sijuan. „Pa šta da radimo, majko?"

„Neka se Dvorana postara za to", kaza Egvena. „Izgleda da im to dobro ide od ruke."

„Bolje bi im išlo kada bi se ti vratila, majko."

„S vremenom ću se vratiti", odgovori Egvena. Zavali se u stolicu i ukrsti prste u krilu, nekako delujući znatno starije nego što bi joj se to po licu reklo. „Za sada moram da budem ovde. Moraćeš da se postaraš da Dvorana radi ono što bi trebalo. Imam velikog poverenja u tebe."

„I zahvalna sam na tome, majko", odgovori Sijuan, držeći sav svoj osećaj osujećenosti u sebi. „Ali počinju da se otržu mom navođenju. Lelejna je počela da se ponaša kao druga Amirlin - i to čini pretvarajući se da podržava tebe. Uvidela je da delanjem u tvoje ime zapravo služi sebi."

Egvena napući usne. „Mislila bih da će Romanda biti u prednosti, uzevši u obzir to da je ona otkrila Izgubljenog."

„Mislim da je ona pretpostavila da će biti u prednosti", odgovori Sijuan, „ali previše je vremena provela uživajući u svojoj pobedi. Lelejna je, uz prilično truda i napora, postala najodaniji sluga kakvog je ma koja Amirlin u istoriji imala. Kako priča, čovek bi pomislio da ste vas dve najbliže prijateljice. Postavila me je za svoju poslušnicu i svaki put kada se Dvorana sastane, od nje se čuje Egvena je htela ovo ili Setite se šta je Egvena kazala kada smo to učinile

„Pametno", primeti Egvena.

„Briljantno", uzdahnu Sijuan. „Ali znamo da će jedna od njih na kraju steći ogromnu prednost nad drugom. Stalno je skrećem ka Romandi, ali ne znam koliko će mi dugo polaziti za rukom da joj skrećem pažnju."

„Učini najbolje što možeš", reče joj Egvena. „Ali ništa ti ne brini ako Lelejna ne pristane na to da joj pažnja bude skrenuta."

Sijuan se namršti. „Ali ona ti krade mesto!"

„Time što ga gradi", smešeći se odgovori Egvena. Tek tada primeti da joj je haljina postala smeđa, pa je za tren oka vrati nazad, i ne prekidajući razgovor.

„Elejnin pokušaj urodiće plodom samo ako se ja ne vratim. Ona koristi mene kao izvorište vlasti. Kada se budem vratila, neće imati drugog izbora no da prihvati moje vodstvo. Sav svoj trud utrošiće na izgradnju mog ugleda."

„A šta ako se ne vratiš, majko?“, tiho upita Sijuan.

„Onda će biti bolje da Aes Sedai imaju snažnu predvodnicu", odgovori Egvena. „Ako Lelejna bude ta koja će za sebe osigurati toliku snagu, onda neka tako i bude."

„Znaš, ona ima dobrih razloga da se postara da se ne vratiš", saopšti joj Sijuan. „U najbolju ruku - sve što ima stavlja kao ulog protiv tebe."

„Pa, ne možeš je kriviti zbog toga." Egvena se opusti dovoljno da se namršti. „I ja bih bila u iskušenju da se kladim protiv sebe, samo da sam napolju. Sijuan, jednostavno ćeš morati da izađeš s njom na kraj. Ne mogu dopustiti da budem rasejana. Ne kada ovde vidim toliko mnogo mogućnosti za uspeh i ne kada je cena za neuspeh tako velika."

Sijuan je dobro znala kada Egvena tvrdoglavo stisne vilicu. Noćas je neće ubediti. Sijuan će jednostavno morati da se prilikom njihovog narednog postanka opet okuša u tome.

Zbog svega toga - čišćenja saidina, Aša’mana, mrvljenja Kule - naježila se i zadrhtala krajnje nelagodno. Mada se većim delom svog života pripremala z.i ovaj čas, i dalje je duboko uznemirava to što su ti dani napokon svanuli. „Poslednja bitka zaista se bliži", kaza Sijuan, mahom samoj sebi.

„Zaista", ozbiljno odgovori Egvena.

„A ja moram da se suočim s njom s jedva tračkom svojih nekadašnjih moći", mršteći se kaza Sijuan.

„Pa, možda možemo da ti nabavimo angreal kada se Kula zaceli", primeti Egvena. „Kada pojašemo protiv Senke, koristićemo sve što imamo."

Sijuan se nasmeši. „To bi bilo lepo, ali ne nužno. Valjda gunđam iz navike. Zapravo, učim kako da se nosim sa svojim... novim okolnostima. Sada kada nam uvidela da to ima svojih prednosti... nije mi tako teško da to istrpim."

Egvena se namršti, kao da pokušava da shvati kakve to prednosti smanjena snaga može da donese. Naposletku, samo odmahnu glavom. „Elejna mi je jednom spomenula prostoriju u Kuli prepunu predmeta moći. Pretpostavljam da ta prostorija zaista postoji?"

„Naravno", reče Sijuan. „To je skladište u podrumu. Nalazi se na drugom nivou podruma, na severoistočnoj strani. To je sobica sa običnim drvenim vratima, ali ne možeš da je promašiš. To je jedina prostorija u zaključanom hodniku."

Egvena klimnu sama za sebe. „Pa, ne mogu poraziti Elaidu sirovom silom ali svejedno je lepo znati za to. Imaš li o još nečemu da me izvestiš?"

„Trenutno ne, majko", odgovori Sijuan.

„Onda idi da se naspavaš." Egvena se pokoleba. „Sledeči put, sastaćemo se za tri dana. Ovde u Dvorani polaznica, mada se možemo nalaziti i u gradu. Više ne verujem ovom mestu. Ako je jedan Izgubljeni bio u našem logoru, kladim se u pola očeve gostionice da bar jedan uhodi i Belu kulu."

Sijuan klimnu. „U redu." Ona sklopi oči i ubrzo zatrepta, budeći se u Brinovom šatoru. Sveča je bila ugašena, a čula je Brina kako tiho diše na svom ležaju s druge strane šatora. Pridigla se u sedeči položaj i pogledala ka njemu, mada je bilo toliko mračno da nije videla ništa sem senki. Za divno čudo, nakon razgovora o Izgubljenima i Aša’manima, prisustvo stamenog vojskovođe pružalo joj je utehu.

Ima li još o nećemo da te izvestim, Egvena?, besposleno je pomislila Sijuan, ustajući da se iza paravana presvuče iz svoje haljine u spavaćicu. Mislim da sam se zaljubila. Je li to dovoljno zanimljivo? Njoj to deluje čudnije od očišćene opačine ili žene koja usmerava saidin.

Odmahujući glavom, ona vrati ter’angreal za snevanje u skrovište, pa se ušuška pod ćebad.

Samo ovoga puta, zaboraviće na miševe.