Oluja na obzorju

14 Kutija se otvara

„Dakle, ovo je jedna od Senodušnih", reče Sorilea. Belokosa Mudra obišla je oko zarobljenice, zamišljeno je gledajući. Naravno, Kecuejn nije očekivala da će se žena kakva je Sorilea ičega bojati. Aijelka je jedno preplanulo stvorenje, kao kip koji je pregrmeo oluju za olujom, strpljivo se suprotstavljajući vetrovima. Među Aijelima, ta Mudra je naročitu poznata po snazi. Tek je skoro stigla u majur, došavši sa onima koji su Al’Toru doneli izveštaj iz Bandar Ebana.

Kecuejn je očekivala da će mnogo toga otkriti u vezi sa Aijelima koji slede Randa al’Tora: opasne ratnike, neobične običaje, čast i odanost, neiskustvo kada je reč o istančanosti i politici. Bila je u pravu. Ali ono što uopšte nije očekivala da će otkriti jeste neko ravan njoj. Svakako ne u jednoj Mudroj koja jedva da može da usmerava. A opet, za divno čudo, upravo tako doživljava tu Aijelku lica oprljenog suncem i vetrom. Nije da ona veruje Sorilei. Mudra ima svoje ciljeve, koji se možda i ne podudaraju baš u potpunosti s Kecuejninim. Međutim, ona zaista Sorileu smatra sposobnom, ali u poslednje vreme na svetu ima veoma malo ljudi koji zaslužuju takav opis.

Semirhag se iznenada lecnu, a Sorilea naheri glavu. Ovoga puta Izgubljena nije lebdela; stajala je uspravno, u uštirkanoj smeđoj haljini, a kratka tamna kosa bila joj je zamršena zbog toga što veoma dugo nije očetkana. Iz nje je i dalje zračila nadmoćnost i vlast. Baš kao što bi i iz Kecuejn, da je u sličnim okolnostima.

„Kakva su ovo tkanja?", upita Sorilea i mahnu. Tkanja o kojima je reč bila su uzrok Semirhaginog povremenog trzanja.

„Moja lična zavrzlama", odgovori Kecuejn i razatka tkanja, pa ih ponovo izatka kako bi pokazala kako se to radi. „Na svakih nekoliko minuta ova tkanja proizvode zvuk u ušima tvoje mete, kao i blesak svetlosti u njihovim očima, tako da ne mogu da zaspu."

„Nadaš se da ćeš je iznuriti toliko da će progovoriti", reče Sorilea, opet odmeravajući Izgubljenu. Naravno, Semirhag je bila pod štitom kako ne bi mogla da ih čuje. Iako je provela dva dana bez ljudskog sna, toj ženi je lice bilo spokojno, a oči su otvorene - premda su ispred njih blistale svetlosne kugle. Vrlo je verovatno savladala nekakvu umnu vežbu koja joj pomaže da se izbori sa iznurenošću.

„Čisto sumnjam da će je to slomiti", priznade Kecuejn. „Fuj! Jedva da se lecnula od toga." Ona, Sorilea i Bair - jedna ostarela Mudra, koja nije obdarena sposobnošću usmeravanja - bile su jedine u toj prostoriji. Aes Sedai koje održavaju Semirhagin štit stajale su napolju.

Sorilea klimnu. „Jedna od Senodušnih neće dozvoliti da je tako lako obmanu. Svejedno, pametno je što si to pokušala, ako se u obzir uzmu tvoja.... ograničenja."

„Mogle bismo da popričamo s Kar’a’karnom", reče Bair. „Da ga ubedimo da ovo ovde na neko vreme prepusti nama. Nekoliko dana tananog aijelskog propitivanja - i reći će ti ona šta god hoćeš da čuješ."

Kecuejn se neobavezujuće nasmeši. Kao da bi ona dopustila da neko drugi sprovodi ispitivanje! Tajne te žene previše su dragocene da bi se prepustile čak i saveznicima. „Pa ti slobodno pitaj", kaza ona, „ali čisto sumnjam da će Al’Tor slušati. Znate kolika budala taj dečko ume da bude kada je reč o nanošenju bola ženama."

Bair uzdahnu. Neobično je bilo pomišljati da bi se ta žena, koja liči na neku gospodstvenu baku, upuštala u „tanano aijelsko propitivanje".

„Da“, kaza ona. „Pretpostavljam da si u pravu. Rand al’Tor je dvostruko tvrdoglaviji od svakog poglavara kog sam u životu znala. I dvostruko bahatiji - kad pretpostavlja da žene ne mogu da podnose bol jednako dobro kao muškarci!"

Kecuejn na to frknu. „Iskrena da budem, razmišljala sam da ovu ovde obesim i izbičujem, a Al’Torove zabrane mogu da se spale! Ali mislim da to ne bi urodilo plodom. Fuj! Da bismo ovu slomili, biće nam potrebno nešto drugo sem bola."

Sorilea je i dalje gledala Semirhag. „Razgovarala bih s njom.“

Kecuejn mahnu i raščini tkanja koja su Semirhag sprečavala da čuje, vidi ili govori. Žena trepnu - samo jednom - da razbistri vid, pa se okrenu da pogleda Sorileu i Bair. „Ah“, reče. „Aijeli. Nekad ste bili tako dobre sluge. Recite mi, koliko boli spoznaja da ste izneverili svoje zavete? Vaši preci bi preklinjali da budu kažnjeni da su znali koliko će ljudi izginuti od ruku njihovih potomaka." Sorilea na to nije ni trepnula. Kecuejn je znala neke sitnice o onome što je Al’Tor otkrio o Aijelima - stvari koje su do nje došle iz druge ih iz treće ruke. Al’Tor je tvrdio da su Aijeli nekada bili sledbenici Puta lista i da su bili pod zakletvom da nikome ne nanose bol pre nego što su te zavete izneverili. Kecuejn je zanimalo da sazna za te glasine, a sada je još više zanima to što ih je Semirhag potvrdila.

„Izgleda daleko ljudskije nego što sam očekivala", kaza Sorilea obraćajući se Bair. „Njeni izrazi, boja glasa i naglasak jesu čudni, ali lako ih je razumeti. To nisam očekivala."

Semirhag je samo na tren ošinu pogledom na tu primedbu. Čudno. Bio je to snažniji odgovor nego doslovce na bilo koju kaznu koja je na njoj bila primenjena. Bleštanje svetlosti i glasni zvuci izazivali su samo neznatno nevoljno trzanje. Ali Sorileina primedba kao da je pogodila Semirhag na ravni osećanja. Hoće li Mudre zapravo tako lako uspeti u onome u čemu Kecuejn tako dugo nije imala uspeha?

„Mislim da ovo moramo da zapamtimo", kaza Bair. „Žena je samo žena, ma koliko drevna i bez obzira na to kakvih se tajni seća. Meso može biti rasečeno, krv može biti prolivena, a kosti slomljene."

„Zapravo, Kecuejn Melajdrin, bezmalo sam razočarana", kaza Sorilea, odmahujući sedom glavom. „Ovo čudovište ima veoma male zube."

Semirhag više ničim nije pokazala da je to pogađa. Povratila je vlast nad sobom, lice joj je bilo spokojno, a pogled zapovednički. „Čula sam nešto o vama novim, verolomnim Aijelima i vašem tumačenju časti. Silno ću uživati u ispitivanju koliko će bola i patnje biti potrebno pre nego što se pripadnici vaših klanova osramote. Recite mi, šta mislite - koliki ću pritisak morati da primenim pre nego što jedan od vas ubije nekog kovača i pojede ga?"

Ona zna više nego „malo" ako razume bezmalo svetu prirodu kovača među Aijelima. Sorilea se na tu primedbu na tren ukoči, ali je zanemari. Opet izatka štitove protiv slušanja, a onda zastade - i postavi i svetlosne kugle ispred Semirhaginih očiju. Da, ona jeste slaba kada je o Moći reč, ali uči veoma brzo.

„Je li pametno držati je ovakvu?", upita Sorilea, a u glasu joj se čulo da bi te reči bile zahtev, samo da su upućene ma kojoj drugoj osobi. Zbog Kecuejn je ublažila svoje reči, a ova se zbog toga umalo nasmešila. Sorilea i ona su kao dva matora jastreba, naviknuta na to da se gnezde i vladaju gde hoće, ali sada primorana da se gnezde u susednom drveću. Ni jednoj ni drugoj nije baš lako da budu ljubazne.

„Kad bih ja odlučivala", nastavi Sorilea, „mislim da bih je zaklala i ostavila njen leš da se suši u prašini. To što se ona održava u životu isto je kao i držati otrovnicu kao mezimca."

„Fuj!“, mršteći se odgovori Kecuejn. „U pravu si kada je reč o opasnosti, ali sada bi bilo još gore da je ubijemo. Al’Tor ne može - ili neće da mi da tačan broj Izgubljenih koje je ubio, ali nagoveštava da je bar pola njih i dalje u životu. Oni će biti prisutni u Poslednjoj bici i boriće se u njoj, a svako tkanje koje naučimo od Semirhag znači da oni imaju jedno tkanje manje kojim mogu da nas iznenade."

Sorilea nije delovala ubeđeno u to, ali više nije pritiskala. „A predmet?", upita. „Mogu li da ga vidim?"

Kecuejn smesta zausti da odrečno odbrusi. Ali... Sorilea ju je naučila Putovanju, što je jedna neverovatno moćna alatka. To je bilo pružanje ruke. Kecuejn mora da sarađuje s tim ženama, a najviše sa Sorileom. Al’Tor je preveliki posao za jednu ženu.

„Pođite sa mnom", kaza Kecuejn i izađe iz sobe. Mudre pođoše za njom. Kada izađe, Kecuejn izdade uputstva sestrama - Dejđin i Sereni - da paze da Semirhag ostane budna i otvorenih očiju. Mala je verovatnoća da će to uroditi plodom, ali Kecuejn trenutno nije mogla da se seti ničeg pametnijeg.

Mada... takođe ima onaj pogled koji je samo na tren sevnuo iz Semirhaginih očiju, onaj nagoveštaj besa na Sorileinu primedbu. Kada vladaš nečijim besom, onda vladaš i drugim njihovim osećanjima. Zato se toliko usredsredila da nauči Al’Tora da obuzdava svoju narav.

Vlast i bes. Šta je to Sorilea kazala da bi dobila takav odgovor? Da Semirhag deluje razočaravajuće ljudski. Kao da je Sorilea očekivala da će jedna od Izgubljenih biti izopačena kao Mirdraal ili Dragkar. A zašto i ne bi? Izgubljeni su tri hiljade godina bili stvorenja iz legendi, vrebajuće seni, mraka i tajanstva. Može biti razočaravajuće otkriti da su oni po mnogo čemu najljudskiji od svih sledbenika Mračnoga: sitničavi, skloni samouništenju i zadevicama. Bar je Al’Tor tvrdio da su se tako ponašali. Čudno koliko je dobro upoznat s njima.

Ali Semirhag sebe vidi kao nešto više od običnog ljudskog bića. Taj stav, to vladanje okruženjem - to je za nju izvor snage.

Kecuejn odmahnu glavom. Previše muka, a premalo vremena.

I drveni hodnik je bio još jedan podsetnik gluposti mladog Al’Tora; Kecuejn je i dalje osećala smrad dima, koji je bio dovoljno jak da bude neprijatan. Razjapljena rupa u prednjem delu majura - sada zastrta tkaninom - u prolećnim noćima propuštala je hladnoću. Trebalo je da se premeste, ali on je izjavio kako neće dozvoliti da ga iko otera.

Al’Tor skoro kao da je željan Poslednje bitke. Ili se samo možda pomirio sa sudbinom. On oseća da se mora probijati kroz sitne zadevice ljudi oko sebe - kao što se ponoćni putnik probija kroz smetove da bi dospeo u gostionicu - a sve to kako bi on stigao do Poslednje bitke. Muka je u tome što Al’Tor nije spreman za Poslednju bitku. Kecuejn to čuje u njegovom govoru, vidi u njegovom ponašanju. Vidi po tome kako on ošamućeno posmatra svet oko sebe, s tim tmurnim i skoro izgubljenim izrazom lica. Ako se takav suoči s Mračnim kako bi odredio usud čitavog sveta, Kecuejn se boji za čovečanstvo.

Kecuejn i dve Mudre stigoše do njene odaje u majuru - stamene sobe koja nije pretrpela nikakvu štetu, s lepim pogledom na izgaženi travnjak i tabor ispred kuće. Malo toga je tražila da joj ukrašava sobu: izdržljiva stolica, kovčeg s bravom, ogledalo i umivaonik. Ona je previše stara i previše nestrpljiva da bi se baktala s bilo čime drugim.

Sanduk je samo varka; u njemu drži nešto zlata i neke druge manje-više bezvredne stvari. Ono najdragocenije što ima ili nosi - kao što je slučaj s njenim ter’angrealima u obliku ukrasa za kosu - ili drži pod ključem u jednoj neuglednoj kutiji za spise na svom umivaoniku. Istrošena kutija od hrastovog drveta, nejednakih godova, bila je korišćena - to se videlo po tome koliko je ulubljena - ali nije bila baš toliko izljuštena da bi odskakala od njenih ostalih stvari. Čim Sorilea zatvori vrata za njima, Kecuejn razoruža zamke na kutiji.

Njoj je veoma neobično to što malo Aes Sedai nauči da bude domišljato s Jednom moći. One uče i pamte proverena stara tkanja, ali retko kada i pomisle na to šta bi još mogle da postignu. Istina, isprobavanje stvari s Jednom moći ume da bude smrtno opasno, ali mnogo zaključaka može da se izvede a da se ne dospe ni u kakvu opasnost. Njeno tkanje koje je do maločas bilo na kutiji jedan je od takvih zaključaka. Sve doskora služila se uobičajenim tkanjem Vatre, Duha i Vazduha kako bi uništila svaki spis u toj kutiji ako je neki uljez otvori. To je delotvorno, premda malčice nemaštovito.

Njeno novo tkanje ima daleko više namena. Ne uništava predmete u kutiji - Kecuejn zapravo nije ni sigurna da se oni mogu uništiti. Umesto toga, ta tkanja - izvrnuta tako da budu nevidljiva - raspliću se u vijugavim nitima Vazduha i hvataju svakoga u prostoriji kada se ta kutija otvori. Onda jedno drugo tkanje stvara glasan zvuk, oponašajući stotinu truba koje sviraju, dok u vazduhu blešti svetlost i sve to skupa daje znak za uzbunu. Ta tkanja će se pokrenuti ako neko otvori kutiju, pomeri je ili je čak dodirne najtananijom mogućom niti Jedne moći.

Kecuejn otvori poklopac. Te izuzetne mere predostrožnosti bile su veoma neophodne, jer dve stvari u toj kutiji predstavljaju krajnje ozbiljnu opasnost.

Sorilea priđe, pa pogleda sadržaj kutije. Jedan predmet bila je statueta nekog mudrog bradatog čoveka kako drži podignutu ruku u kojoj je kugla; statuica beše stopu visoka. Drugi predmet je bio crni metalni okovratnik i dve narukvice: a’dam za muškarce. Pomoću tog ter’angreala žena bi mogla da muškarca koji ima sposobnost da usmerava pretvori u svog roba i da stavi pod svoju vlast njegovu sposobnost da dodiruje Jednu moć. A možda i da ga u potpunosti obuzdava. Okovratnik nisu isprobale. Al’Tor je to zabranio.

Sorilea tiho zasikta, ne obraćajući pažnju na statuicu, već se u potpunosti usredsređujući na okovratnik i narukvice. „Ova stvar je zla.“

„Da“, odgovori Kecuejn. Retko kada bi ona običan predmet nazvala „zlim“, ali taj jeste. „Ninaeva al’Mera tvrdi da joj je ova stvar u izvesnoj meri poznata. Mada mi nije pošlo za rukom da iz te devojke izvučem kako ona zna za te stvari, tvrdi da zna kako je postojao samo jedan muški a’dam i da je ona ugovorila da se on baci u okean. Međutim, priznaje da se nije lično postarala da bude uništen. Možda su ga Seanšani iskoristili kao uzor za pravljenje novih."

„Veoma je onespokojavajuće videti ovo“, primeti Sorilea. „Ako ga jedan od Senodušnih ili čak neki Seanšanin zarobi pomoću ovoga..."

„Svetlost nas sve saklonila", prošapta Bair.

„A ljudi koji imaju ove stvari isti su oni ljudi s kojima Al’Tor želi da sklopi mir?" Sorilea odmahnu glavom. „I samo stvaranje ovih grozota zavređuje krvnu zavadu. Čula sam da ima i drugih poput ovoga. Šta je s njima?"

„Uskladišteni su drugde", odgovori Kecuejn i zatvori poklopac. „Skupa sa ženskim a’damima koje smo uzeli. Neke moje poznanice - Aes Sedai koje su se povukle iz svetovnog života - isprobavaju ih u pokušaju da otkriju njihove slabosti." Kod njih je i Kalandor. Kecuejn se nimalo ne dopada to što je dozvolila da joj budu van domašaja, ali smatrala je da u tom maču i dalje ima tajni koje bi mogle da se otkriju.

„Zadržala sam ovaj zato što nameravam da iznađem neki način da ga isprobam na muškarcu", kaza ona. „To bi bio najbolji način da se otkriju njegove slabosti. Međutim, Al’Tor ne dozvoljava da se ma ko od njegovih Aša’mana veže njime - čak ni na najkraći mogući tren."

Videlo se kako je Bair od tih reči postalo nelagodno. „To pomalo liči na isprobavanje izdržljivosti koplja tako što ćeš nekoga proburaziti njime", promrmlja.

Ali Sorilea klimnu u znak saglasnosti. Ona razume.

Jedna od prvih stvari koje je Kecuejn učinila pošto su oteti ti ženski a’dami, bilo je da stavi jedan na sebe i pokuša da se izvuče iz njega. Naravno, to je radila pod pažljivo osmišljenim okolnostima, u društvu žena u koje je imala poverenja da će joj pomoči da pobegne. Na kraju su morale da je oslobode, jer Kecuejn nije pošlo za rukom da sama otkrije kako to da uradi.

Ali ako tvoj neprijatelj nešto namerava da ti učini, moraš otkriti kako da se tome suprotstaviš. Makar to značilo da moraš sebi staviti povodac. Al’Tor to ne uviđa. Kada ga ona pita, on samo gunđa o „onoj krvavoj kutiji" i tome kako su ga tukli.

„Moramo da uradimo nešto u vezi s tim čovekom", reče Sorilea i pogleda Kecuejn pravo u oči. „Postao je još gori otkad smo se poslednji put sreli."

„Jeste", saglasi se Kecuejn. „Izuzetno je preduzimljiv kada je reč o zanemarivanju moje obuke."

„Onda, hajde da popričamo", reče Sorilea i primače stoličicu. „Nekakav plan mora da se dogovori - zarad dobra svih."

„Zarad dobra svih", saglasi se Kecuejn. „A najviše Al’Tora."