Oluja na obzorju

12 Neočekivani susreti

Egvena je hodala ogromnim hodnicima Bele kule, izgubljena u mislima. Njene dve Crvene čuvarke hodale su za njom. Poslednjih nekoliko dana delovale su nadureno. Elaida im je sve češće i češće naređivala da ostaju sa Egvenom; mada su se smenjivale, skoro uvek su dve bile s njom. Ali izgleda da su osećale kako ih Egvena više smatra pratiljama nego tamničarkama.

Prošlo je više od mesec dana otkad joj je Sijuan u Tel’aran’riodu prenela one uznemirujuće vesti, ali Egvena je i dalje razmišljala o tome. Ti događati su podsetnik na to da se svet raspada. Ovo je vreme kada bi Bela kula trebalo da bude izvor postojanosti. Umesto toga, podelila se iznutra, dok ljudi Randa al’Tora vezuju sestre za sebe. Kako je Rand mogao da dopusti taku nešto? Očigledno da je od dečaka s kojim je ona odrasla malo toga ostalo Naravno, malo toga je ostalo i od mlađane Egvene. Prošla su vremena kada je izgledalo kao da je njima dvoma suđeno da se uzmu i prožive život na imanju u Dvema Rekama.

Za divno čudo, to ju je navelo da pomisli na Gavina. Koliko li je vremena prošlo otkad ga je poslednji put videla i otkad joj je krao poljupce u Kairhijenu? Gde li je sada? Je li bezbedan?

Usredsredi se, kazala je u sebi. Izribaj deo poda na kom radiš pre nego što pređeš na ostatak kuće. Gavin može da se stara o sebi - u prošlosti je pokazao da je sasvim sposoban za to. A u nekim slučajevima i previše sposoban.

Sijuan i ostale pobrinuće se za to pitanje Aša’mana. Druge vesti daleko više uznemiruju. Jedna od Izgubljenih u logoru? Žena, ali koja usmerava saidin umesto saidara? Egvena bi to nekada smatrala nemogućim. Ali svojim očima je videla aveti u dvoranama Bele kule, a hodnici kao da se svakoga dana premeštaju. To je samo još jedan znak.

Naježi se. Halima je dodirivala Egvenu, navodno je masirajući kako bi je prošle glavobolje. Te glavobolje su nestale istog trena kada je Egvena zarobljena; zašto nije pomislila na to da ih možda Halima izaziva? Šta li je ta žena spletkarila? Preko kojih će se skrivenih konopaca Aes Sedai saplesti - kakve li je zamke postavila?

Jedan po jedan deo poda. Očisti ono do čega možeš da se pružiš, pa nastavi dalje. Sijuan i ostale moraće da se postaraju i za Halimine spletke.

Egvenu je bolela zadnjica, ali taj bol joj postaje sve manje bitan. Ponekad se smejala kada prima batine, a ponekad ne. Remen je nebitan. Drugi bol - ono što se dešava s Tar Valonom - daleko je veći. Klimnu jednoj skupini u belo odevenih polaznica dok su u hodnicima prolazile pored nje, a one na tren padoše u naklone. Egvena se namršti, ali nije ih prekorila - samo se nadala da neće od Crvenih koje su je pratile zaraditi pokore zbog toga što su iskazale poštovanje Egveni.

Zaputila se u odaje Smeđeg ađaha, u onaj deo koji se sada nalazi u krilu. Mejdani je odugovlačila sa svojom ponudom da obučava Egvenu. Zapovest je naposletku stigla danas, nedeljama nakon one večere sa Elaidom. Međutim, i divno čudo, Bene Nalsad takođe je ponudila da je danas podučava. Egvena nije razgovarala sa šijenarskom Smeđom još od onog njihovog prvog razgovora, od pre nekoliko nedelja. Nikada se nije desilo da je ista žena dvaput podučava. Ali toga jutra su joj rekli njeno ime, uz saopštenje da će to biti prva jutarnja poseta.

Kada je stigla do istočnog krila, u kom je sada bio smešten Smeđi ađah, njene Crvene stražarke nevoljno su zauzele položaje u hodniku ispred odaja, čekajući da se ona vrati. Elaida bi verovatno više volela da one ostanu sa Egvenom, ali nakon što su Crvene počele da onako zahtevno štite svoje granice, slabi su izgledi da bi neki drugi ađah - čak i blage Smeđe - dopustio dvema crvenim sestrama da uđu u njihove odaje. Egvena ubrza korak pošto kroči na smeđe pločice, prolazeći pored užurbanih žena u neuglednim haljinama prigušenih boja. Dan će joj biti pun, sa sastancima koji su joj zakazani sa sestrama, batinanjem koje bi trebalo da primi i redovnim polazničkim ribanjem podova i drugim zadacima.

Stiže do Beninih vrata, ali pred njima se pokoleba. Većina sestara pristajala je da obučava Egvenu tek kada su na to naterane, a to iskustvo je počesto neprijatno za nju. Neke od učiteljica ne vole Egvenu zbog toga što je u vezi s pobunjenicama, druge bivaju razdražene zbog lakoće kojom ona stvara tkanja, dok treće pobesne kada otkriju da ona neće da im ukazuje poštovanje kao polaznica.

Međutim, te „pouke" su najbolje prilike koje Egvena ima da zaseje seme razdora protiv Elaide. Jednu od tih semenki zasadila je za vreme prve posete Beni. Je li to semence pustilo izdanak?

Egvena pokuca, pa uđe kada se u odgovor začu poziv. Primaća soba iza vrata bila je prepuna naslaga uobičajenih za učenjake. Hrpe i hrpe knjiga - nalik na patuljaste gradske kule - naslanjale su se jedne na druge. Kosturi raznih stvorova bili su sklopljeni, ali nisu svi bili završeni; ta žena ima dovoljno kostiju za čitavu menažeriju. Egvena se naježi kada ugleda čitav ljudski kostur u jednom uglu, uspravljen i vezan nekim nitima, sa gustim beleškama crnim mastilom ispisanim po kostima.

U sobi jedva da je bilo dovoljno mesta da se prođe, a bilo je samo jedno raščišćeno za sedenje - Benina postavljena stolica, s dva udubljenja u izlizanim rukonaslonima, gde su nesumnjivo Benine ruke počivale u bezbrojnim noćima provedenim u čitanju. Niska tavanica delovala je još niže zbog nekoliko mumificiranih ptica i astronomskih naprava koje su visile s nje. Egvena je morala da se sagne ispod jednog modela Sunca kako bi stigla do mesta gde je Bene stajala i preturala po hrpi knjiga povezanih u kožne korice.

„Ah“, kaza kada primeti Egvenu. „Dobro." Bila je vitka i koščata, tamne kose prošarane sedim vlasima i skupljene u punđu, a baš kao mnoge Smeđe nosila je jednostavnu haljinu, kroja modernog pre jednog ili dva stoleća.

Bene priđe svojoj mekanoj naslonjači, ne obraćajući pažnju na tvrđe stolice pored ognjišta - na kojima su se od Egvenine prethodne posete nataložile hrpe hartije. Egvena raščisti jednu stoličicu i spusti na pod jedan pacovski kostur, tačno između dve hrpe knjiga koje su govorile o vladavini Artura Hokvinga.

„Pa, valjda bi trebalo da krenemo s podučavanjem", reče Bene, sedajući u naslonjaču.

Egvena je pazila da joj lice bude bezizražajno. Je li Bene tražila da opet podučava Egvenu? Ili su je druge naterale na to? Egvena jednostavno ne može da zamisli grubu Smeđu sestru kako stalno biva naterana na dužnost koju niko drugi neće.

Na Benin zahtev, Egvena je izvela čitav niz tkanja, što je daleko iznad umeća većine polaznica, ali Egveni veoma lako, bez obzira na to što joj dvokoren prigušuje moć. Pokušala je da iščeprka kako se Smeđa oseća zbog toga što su joj odaje premeštene, ali je Bene - baš kao većina Smeđih s kojima je Egvena razgovarala - izbegavala da se bavi tom temom.

Egvena pokaza još neka tkanja. Nakon nekog vremena, počela je da se pita kakva je svrha tog susreta. Zar Bene od nje nije i prilikom prethodne posete tražila da joj pokaže veliki broj tih istih tkanja?

„U redu“, reče Bene, sipajući, sebi čaj iz jednog čajnika koji se grejao na malom gorioniku sa ugljem. Nije ponudila Egvenu. „U tome si sasvim dovoljno umešna. Ali - pitam se. Imaš li oštrinu uma, sposobnost potrebnu za izlaženje iz teških okolnosti, što svaka Aes Sedai mora da ima?“

Egvena ništa ne reče, mada namerno nasu sebi čaj. Bene se nije protivila.

„Da vidimo...“, stade da se misli Bene. „Pretpostavimo da se nalaziš u okolnostima u kojima si u sukobu s nekim članicama sopstvenog ađaha. Nabasala si na neke stvari koje ne bi trebalo da znaš, pa su vođe tvog ađaha vrlo ljute na tebe. Odjednom, osuđena si na neke veoma neprijatne dužnosti, kao da pokušavaju da te gurnu pod tepih i zaborave na tebe. Reci mi, kako bi se ti ponela u takvim okolnostima?"

Egvena se skoro zagrcnu. Smeđa nije preterano istančana. Počela je da se raspituje za trinaesto spremište, zar ne? I zbog toga je upala u nevolje? Malo njih zna za tajne istorije koje je Egvena onako olako spomenula za vreme svoje prethodne posete.

„Pa“, poče Egvena skrnuvši čaj, „pokušaću da ovome priđem najbistrijeg uma, koliko je to moguće. Najbolje je to sagledati s tačke gledišta predvodnika ađaha, ili mi se bar tako čini.“

Smeđa se neznatno namršti. „Recimo."

„Sad, u okolnostima koje si opisala, možemo li pretpostaviti da su te tajne poverene ađahu na čuvanje? A, dobro. Pa, sa stanovišta predvodnica ađaha, poremećeni su važni i pažljivo pripremani planovi. Pomisli na to kako li to njima izgleda. Neko je saznao tajne koje ne bi trebalo da sazna. To nagoveštava da neko od pripadnica ađaha u koje se ima najviše poverenja odaje tajne, što je veoma uznemirujuće."

Bene preblede. „Pretpostavljam da je tako nešto moguće."

„Onda bi najbolji način za rešavanje toga bio dvostruk", nastavi Egvena, pa opet srknu čaj. Bio je groznog ukusa.

„Najpre, predvodnice ađaha morale bi da budu uverene. Moraju đa znaju kako nisu one krive zbog toga što je ta tajna procurela. Da sam ja ta navodna sestra u nevolji - i da nisam učinila ništa loše - otišla bih kod njih i objasnila šta se desilo. Tako bi one prestale da traže onu koja je odala tajnu."

„Ali", primeti Bene, „to verovatno ne bi pomoglo sestri - toj navodnoj sestri koja je u nevolji - da se izvuče od kažnjavanja."

„Ne može da naškodi", odgovori Egvena. „Ona je verovatno pod kaznom kako bi bila sklonjena s puta dok njen ađah traži izdajnicu. Kada predvodnice budu saznale da izdajnice nema, verovatnije će na okolnosti u kojoj se posrnula sestra nalazi gledati sa saosećanjem - naročito nakon što im je ona ponudila rešenje."

„Rešenje?", upita Bene. Držala je šoljicu kao da je na nju zaboravila. „A kakvo bi ti rešenje ponudila?"

„Najbolje moguće: sposobnost. Očigledno neki ljudi među ađasima znaju za te tajne. Pa, ako bi ta sestra dokazala da je sposobna i da joj se može verovati, možda bi vođe njenog ađaha shvatile da je najbolje mesto za nju da bude jedna od čuvarki tih tajni. Kada malo razmisliš o tome, to je lako rešenje."

Bene je zamišljeno sedela, dok se jedna mala mumificirana zeba lagano vrtela na jednoj vrpci tačno iznad nje. „Da, ali hoće li to uroditi plodom?"

„Svakako je bolje nego služenje u nekom zaboravljenom skladištu, na popisivanju svitaka", odgovori Egvena. „Ponekad nije moguće izbeći nepravičnu kaznu, ali najbolje je ne dozvoliti ostalima da zaborave kako je ta kazna nepravična. Ako ta sestra jednostavno prihvati kako se ljudi ponašaju prema njoj, onda neće proći dugo pre nego što ljudi pretpostave da ona zaslužuje da bude u položaju u kojem se nalazi." I hvala ti, Silvijana, na tom malom savetu."

„Da“, kaza Bene, klimajući glavom. „Da, pretpostavljam da si u pravu."

„Uvek sam spremna da pomognem, Bene", odgovori Egvena tiše, vraćajući se svom čaju. „Naravno, u tim navodnim okolnostima."

Egvena se na tren zabrinu da je otišla predaleko kada je Smeđu nazvala po imenu. Međutim, Bene je pogleda u oči, pa čak malčice nakloni glavu u znak zahvalnosti.

Da je tih sat vremena provedenih s Bene bio usamljen slučaj, Egvena bi i dalje mislila da je to što se desilo nešto izvanredno. Međutim, zgranula se kada je zatekla - po izlasku iz Beninih odaja - jednu polaznicu s porukom u kojoj se Egveni nalaže da ide kod Nagore, jedne Bele sestre. Egvena je imala vremena pre sastanka s Mejdani, pa je stoga otišla. Nije bila u prilici da zanemari poziv jedne sestre, mada će nesumnjivo kasnije morati da obavlja dodatna zaduženja kako bi nadoknadila to što je preskočila ribanje podova.

Na sastanku s Nagorom Egvena je bila učena logici - a „logičke zagonetke“ koje su joj bile predstavljene zvučale su veoma slično molbi za pomor u odnosu sa Zaštitnikom koji oseća sve veću osujećenost zbog starenja i nemogućnosti da se bori. Egvena je pomogla koliko je mogla, što je Nagora nazvala „besprekornom logikom" pre nego što ju je pustila da ide. Nakon toga, sačekala ju je još jedna poruka, ovoga puta od Suejne, jedne od Predstavnica Žutog ađaha.

Predstavnica! Bilo je to prvi put da je Egveni naređeno da ode kod jedne od njih. Egvena je požurila na taj sastanak i vrata joj je otvorila jedna sluškinja. Suejnine odaje pre su ličile na vrt nego na prave sobe. Budući Predstavnica, Suejna je mogla da traži odaje s prozorima, pa je svoj uvučeni balkon u potpunosti iskoristila da od njega napravi vrt. Međutim, sem toga, u prostoriji su bila razmeštena ogledala, kako bi rasipala svetlost po čitavoj sobi, koju je zauzelo patuljasto drveće u saksijama, žbunje u velikim posudama punim zemlje, pa čak i baštica za šargarepu i ren. Egvena nezadovoljno primeti gomilicu pokvarenih krtola u jednoj posudi, verovatno upravo izvađenih, ili nekako već pokvarenih.

U sobi se osećao snažan miris bosiljka i drugog bilja. Iako u Kuli vladaju nevolje, iako biljke trunu u zemlji, ohrabrio ju je miris života u toj prostoriji sveže prekopane zemlje i biljaka koje rastu. A Ninaeva se uvek žali kako sestre u Beloj kuli zanemaruju korisnost lekovitog bilja! Da je samo mogla da provede malo vremena s punačkom Suejnom.

Egveni je ta žena bila neverovatno prijatna. Suejna ju je provela kroz niz tkanja, pri čemu su mnoga od njih bila u vezi s Lečenjem, u čemu Egvena nikada nije nešto posebno blistala. Ipak, Predstavnica mora da je bila zadivljena njenim umećem, jer se na pola predavanja - Egvena je sedela između dva drveta u saksiji, na jednoj stoličici s jastukom, dok je Suejna sedela u kobnoj naslonjači - ton razgovora promenio.

„Mislim da bismo veoma volele da budeš u Žutom", reče joj ta žena.

Egvena se lecnu. „Nikada nisam bila nešto posebno umešna kada je reč o lečenju."

„Dete, biti Žuta nema veze s veštinom", odgovori Suejna. „To ima veze sa strašću. Ako voliš da donosiš zdravlje, da popravljaš ono što je pokvareno, onda će za tebe biti mesta ovde."

„Zahvaljujem se“, reče Egvena. „Ali Amirlin nema ađaha."

„Da, ali biva uzdignuta iz jednog ađaha. Razmisli o tome, Egvena. Mislim da bi ti ovde bio dobar dom."

Bio je to zapanjujuć razgovor. Suejna očigledno nije smatrala da je Egvena Amirlin, ali činjenica da pokušava da nagovori Egvenu da pristupi tom ađahu govori nešto. To znači da je bar u izvesnoj meri prihvatila da Egvena zaslužuje da bude sestra.

„Suejna", kaza Egvena, iskušavajući koliko daleko može da stigne s tim, „jesu li Predstavnice razgovarale o tome šta da se radi u vezi s napetošću između ađaha?“

„Ne vidim šta tu može da se uradi", odgovori Suejna, gledajući prema svom obraslom balkonu. „Ako su drugi ađasi rešili da Žuti posmatraju kao neprijatelja, ja ih ne mogu naterati da se ponašaju manje glupo."

Oni vrlo verovatno isto to pričaju i u vezi s tobom, pomislila je Egvena, ali je rekla: „Neko mora da učini prvi korak. Ljuštura nepoverenja postala je toliko debela da će je uskoro biti veoma teško razbiti. Ako neke Predstavnice iz različitih ađaha budu viđene kako ručaju zajedno, ili se zajedno šetaju hodnicima, to bi bio vredan nauk ostatku Kule.“

„Možda...", izusti Suejna.

„Suejna, one ti nisu neprijatelji", reče joj Egvena, odlučnijim glasom. Žena se namršti na Egvenu, kao da tek tada shvati ko joj to daje savete.

„Pa, mislim da bi najbolje bilo da ideš svojim putem. Sigurna sam da danas imaš mnogo posla."

Egvena sama izađe, pažljivo izbegavajući grane i saksije. Kada je izašla iz Žutog dela kule i pokupila svoje pratilje iz Crvenog ađaha, nešto je shvatila. Završila je sa sva tri sastanka a da joj nije dodeljena nijedna kazna. Nije baš sigurna šta da misli o tome. Čak je od te tri sestre dve u lice nazvala po imenu!

Počinju da je prihvataju. Nažalost, to je samo mali deo bitke. Veći deo je postarati se da Bela kula preživi pritiske koje je Elaida natovarila njenim žiteljkama.

Mejdanine odaje bile su iznenađujuće udobne i prijatne. Egvena je Sive odu vek smatrala sličnim Belima - savršeni pregovarači, bez strasti, koji nemaju vremena za osećanja ili beznačajne stvari.

Međutim, te odaje su govorile o ženi koja voli da putuje. Po zidovima su bile okačene karte, uramljene u tanane ramove, i postavljene kao da su umetnička dela. Pored jedne karte bila su okačena dva aijelska koplja; na jednoj drugoj karti bila su prikazana ostrva Morskog naroda. Mada mnogi vole porcelanske uspomene koje se obično dovode u vezu s Morskim narodom, Mejdani je imala malu zbirku naušnica i oslikanih školjaka, pažljivo uramljenu i izloženu, sa sve malom pločicom ispod nje na kojoj su navedeni dani kada su predmeti ulazili u zbirku.

Primaća soba podsećala je na muzej posvećen putovanjima jedne osobe Altarski venčani nož, ukrašen sa četiri blistava rubina, visio je pored jednog, malog kairhijenskog barjaka i šijenarskog mača. Svakome je bila dodeljena pločica na kojoj je objašnjeno zašto je taj predmet značajan. Na primer, Mejdani je venčani nož dobila na poklon kao znak zahvalnosti za pomoć u rešavanju spora između dve kuće, koji se vodio posle smrti jednog veoma važnog zemljoposednika. Njegova udovica joj je poklonila taj nož kao izraz zahvalnosti.

Ko bi pomislio da ta žena, pre nekoliko nedelja toliko prestravljena na onoj večeri, ima tako ponosnu zbirku? Čak je i ćilim bio označen - pisalo je da je reč o daru koji je jedan trgovac kupio u zatvorenom pristaništu u Šari, a onda ga poklonio Mejdani iz zahvalnosti zbog toga što mu je iscelila kćer. Bio je čudnih šara, izgleda izatkan od sitne obojene trske, opervažen pramičcima nekakvog nepoznatog sivog krzna. Na ćilimu su bila prikazana neobična stvorenja dugih vratova.

Mejdani je sedela u čudnoj stolici od isprepletene trske, izrađenoj tako da podseća na žbun koji je slučajno izrastao u obliku stolice. Ta naslonjača bi užasno štrcala u svakoj drugoj prostoriji u Kuli, ali priličila je tim odajama gde je svaka stvar bila drugačija od ostalih i nijedna od njih nije bila srodna drugima, ali nekako su sve bile povezane time što su darovi dobijeni na putovanjima.

Siva je izgledala iznenađujuće drugačije nego na onoj večeri sa Elaidom. Umesto jarke haljine dubokog izreza, bila je u jednostavnoj beloj haljini visokog okovratnika, dugoj i krojenoj tako da joj ne naglašava nedra. Njena tamnozlatna kosa bila je pokupljena u punđu, a nije imala ni komadić nakita. Je li ta suprotnost namerna?

„Načekala si se da me pozoveš“, reče joj Egvena.

„Nisam želela da delujem sumnjivo ispred Amirlin“, odgovori Mejdani, dok je Egvena prelazila preko čudesnog čilima Šare. „Sem toga i dalje nisam sigurna šta da mislim o tebi.“

„Nije me briga šta misliš o meni“, odvrati Egvena ravnim glasom, pa sede u jednu ogromnu hrastovu stolicu, na čijoj je pločici pisalo da je poklon od jednog zelenaša iz Tira. „Amirlin ne mora da uživa dobro mišljenje onih koje je slede sve dok joj se pokoravaju."

„Ti si zarobljena i svrgnuta."

Egvena izvi jednu obrvu i pogleda Mejdani pravo u oči. „Zarobljena, stvarno.“

„Pobunjenička Dvorana je dosada zacelo izabrala novu Amirlin “

„Slučajno znam da nije tako.“

Mejdani se pokoleba. To što je otkrila da je u dodiru s pobunjenim Aes Sedai bila je kocka, ali ako ne može da obezbedi odanost Mejdani i ostalih uhoda, onda je zaista na klimavim nogama. Egvena je pretpostavila da će lako zadobiti njenu podršku, uzevši u obzir koliko je Mejdani bila prestravljena na onoj večeri. Ali izgleda da tu ženu nije tako lako zastrašiti, kako se činilo.

„Pa“, odgovori Mejdani, „sve i da to jeste istina, mora da si svesna toga da su te one izabrale samo da bi bila figura. Lutka čije će konci one povlačiti.“

Egvena ju je i dalje gledala pravo u oči.

„Ti nemaš pravu vlast", nastavi Mejdani, a glas joj malčice zadrhta.

Egvena nije skretala pogled. Mejdani ju je gledala, korak po korak sve se više mršteći, tako da su se po njenom glatkom i bezvremenom licu jedne Aes Sedai lagano javljale bore. Zagledala se Egveni u oči kao da je zidar koji traži mane u kamenu pre nego što ga ugradi u građevinu. Ono što je otkrila kao da ju je još više zbunilo.

„A sada“, kaza Egvena, kao da nije upravo dovedena u pitanje, „reći ćeš mi zašto nisi pobegla iz Kule. Premda verujem da je tvoje uhođenje Elaide dragoceno, mora da znaš u kolikoj si opasnosti sada kada je Elaida svesna kome si zaista odana. Zašto nisi otišla?"

„Ja... ne mogu da kažem", reče Mejdani i skrenu pogled.

„Zapovedam ti kao tvoja Amirlin!"

„I dalje ne mogu da kažem." Mejdani je gledala u pod, kao da je posramljena.

Zanimljivo, pomislila je Egvena, skrivajući svoju osujećenost. „Očigledno da ne razumeš koliko su okolnosti u kojima se nalazimo teške i ozbiljne. Ili ćeš prihvatiti moju vlast ili Elaidinu. Mejdani, nema srednjeg rešenja. A obećavam ti sledeće: ako Elaida ostane Amirlin Tron, videćeš da je njeno ponašanje prema onima koje smatra izdajnicama krajnje neugodno."

Mejdani je i dalje gledala u pod. Iako je isprva delovalo kao da pruža otpor, izgleda da joj je preostalo veoma malo snage volje.

„Shvatam." Egvena ustade. „Izdala si nas, zar ne? Jesi li prešla na Elaidinu stranu pre nego što si otkrivena, ili nakon Beoninog priznanja?"

Mejdani smesta diže pogled. „Šta? Ne! Nikada ne bih izdala naš cilj!" Delovala je kao da joj je mučno; beše prebledela, a usne je stisla u tanku liniju. „Kako možeš i da pomisliš da bih podržavala tu groznu ženu? Mrzim ono što je ona učinila Kuli."

Pa, to je sasvim dovoljno neposredno; Tri zaveta ostavljaju malo prostora za migoljenje u tim izjavama. Ilije Mejdani verna, ih je Crna - mada je Egveni veoma teško da poveruje da bi se jedna Crna sestra dovela u opasnost time što bi izgovorila laž koja se može razokriti manje-više lako.

„Zašto onda nisi pobegla?" upita Egvena. „Zašto ostaješ ovde?"

Mejdani odmahnu glavom. „Ne mogu da kažem."

Egvena duboko udahnu. Nešto u vezi s tim razgovorom dovodi je do ludila. „Hoćeš li bar da mi kažeš zašto tako često večeraš sa Elaidom? Zacelo nije zbog toga što ti se dopada njeno ponašanje prema tebi.“

Mejdani pocrvene. „Elaida i ja smo bile prijateljice za šaputanje na jastuku dok smo bile polaznice. Ostale su zaključile da bih možda uspela da saznam neke dragocene stvari ako bih obnovila taj odnos s njom.“

Egvena prekrsti ruke ispod nedara. „Čini mi se nehajnim pretpostaviti da će ona imati poverenja u tebe. Međutim, Elaidu žudnja za vlašću navodi na to da i ona postupa nehajno, tako da taj plan možda i nije potpuno loše skovan. Bez obzira na to, ona ti nikada neće pokloniti svoje poverenje sada kada zna kome si zaista odana.“

„Znam. Ali odlučeno je da joj ne smem dozvoliti da postane svesna toga da ja znam da sam razotkrivena. Ako bih se sada povukla, to bi joj stavilo do znanja da sam upozorena - a to je jedna od veoma malo dragocenih prednosti koje sada imamo.“

Dovoljno malo da je trebalo da jednostavno pobegne iz Kule. Time što ostaje u Kuli ama baš ništa ne može da se dobije. Onda, zašto? Izgleda da nešto zadržava tu ženu. Nešto snažno. Možda obećanje?

„Mejdani", reče joj Egvena, „moram da znam šta mi to ne govoriš."

Ona odmahnu glavom; delovala je skoro kao da je prestravljena. Svetlosti!, pomislila je Egvena. Neću da joj radim ono što joj Elaida radi.

Egvena opet sede. „Ispravi se, Mejdani. Ti nisi neka balava polaznica. Ti si Aes Sedai. Počni tako da se ponašaš."

Žena diže pogled, a oči joj sevnuše na te Egvenine reči. Egvena klimnu glavom u znak odobravanja. „Zacelićemo štetu koju je Elaida nanela, a ja ću sesti na mesto koje mi pripada kao Amirlin. Ali čeka nas posao."

„Ne mogu..."

„Da", reče joj Egvena. „Ne možeš da mi kažeš šta to nije u redu. Pretpostavljam da je to u nekoj vezi s Tri zaveta, mada samo Svetlost zna kakvoj. Možemo da zaobiđemo tu stvar. Ne možeš da mi kažeš zašto si ostala u Kuli, ali možeš li da mi pokažeš?"

Mejdani naheri glavu. „Nisam sigurna. Mogla bih da te..." Odjednom ućuta. Da, jedan od zaveta silom je sprečava da nastavi. „Možda bih mogla da ti pokažem", bespomoćno završi Mejdani. „Nisam sigurna."

„Onda, hajde da saznamo. Koliko će biti opasno ako nas one moje Crvene čuvarke slede?"

Mejdani preblede. „Opasno."

„Onda ćemo morati da ih ostavimo za sobom", reče Egvena, rasejano kuckajući noktom po rukonaslonu prevelike hrastove stolice dok je razmišljala.

„Možemo nekim drugim putem da izađemo iz zajedničkog dela Kule, ali ako budemo primećene - to bi moglo da dovede do nezgodnih pitanja."

„Dosta Crvenih vreba blizu ulaza u naše odaje", odgovori Mejdani. „Pretpostavljam da se ađasi tako međusobno drže na oku. Biće veoma teško da neprimećeno izađemo. Mene samu neće slediti, ali ako vide tebe..."

Uhode, koje drže na oku odaje drugih ađaha? Svetlosti! Zar se sve toliko pogoršalo? To je kao da su poslali izviđače da posmatraju neprijateljske logore. Ne može dozvoliti opasnost da je vide kako odlazi s Mejdani, ali privukla bi pažnju i da ode sama - Crvene dobro znaju da Egvena mora da bude čuvana.

To je dovodi u nevolju, a Egvena može da se seti samo jednog načina da tu nevolju reši. Pogleda Mejdani. Koliko da joj veruje? „Daješ li reč da ne podržavaš Elaidu i da prihvataš moje vodstvo?"

Žena se pokoleba, pa klimnu. „Dajem."

„Ako ti nešto pokažem, zavetuješ li se da to nikome drugom nećeš otkriti a da ti ja prethodno ne dozvolim?"

Ona se namršti. „Da.“

Egvena prelomi. Duboko udahnuvši, prigrli Izvor. „Dobro gledaj", reče i poče da tka niti Duha. Sputana dvokorenom, nije bila dovoljno snažna da otvori kapiju, ali je svejedno mogla da pokaže tkanja Mejdani.

„Šta je fo?“, upita Mejdani.

„To se zove kapija", odgovori Egvena. „Koristi se za Putovanja."

„Putovanje je nemoguće!", smesta odvrati Mejdani. „Ta sposobnost je izgubljena još od..." A onda ućuta i još više razrogači oči.

Egvena pusti da se tkanje rasprši. Mejdani smesta prigrli Izvor, delujući rešeno.

„Razmisli o mestu kuda želiš da odeš", reče Egvena. „Da bi ovo radilo kako treba, moraš veoma dobro poznavati mesto koje ostavljaš za sobom. Pretpostavljam da su ti tvoje odaje dovoljno poznate. Odaberi odredište gde je malo verovatno da će neko biti; kapije mogu da budu opasne ako se otvore na pogrešnom mestu."

Mejdani klimnu, a zlatna punđa zatrese se dok se usredsređivala. Zadivljujuće dobro je oponašla Egvenino tkanje, pa se kapija pojavila tačno između njih dve - bela linija koja je rascepila vazduh i povijala se u sebe. Rupa je bila na Mejdaninoj strani; Egvena je videla samo mreškanje, kao kada vazduh titra od vreline. Obišla je kapiju, kroz rupu gledajući mračni kameni hodnik iza nje. Pločice na podu bile su smeđe i bele, a nigde na vidiku nije bilo prozora. Egvena je pretpostavljala da je to mesto negde u dubinama Kule.

„Brzo", reče Egvena. „Ako se iz tvojih odaja ne vratim otprilike sat vremena, moje Crvene čuvarke mogu da se zapitaju zašto sam se toliko zadržala.

Već je dovoljno sumnjivo to što si me baš ti pozvala. Možemo samo da se nadamo da Elaida nije dovoljno oprezna da se zapita zbog te slučajnosti."

„Da, majko“, odgovori Mejdani, žureći da sa svog stola uzme jednu bronzanu svetiljku, sa čijeg je fitilja treperio plamičak. Onda se pokoleba.

„Šta je bilo?“, upita Egvena.

„Samo sam iznenađena."

Egvena samo što je ne upita šta je to toliko iznenađuje, ali onda shvati kako je Mejdani vidi. Mejdani se iznenadila zbog toga što ju je tako brzo poslušala. Iznenadila se zbog toga što joj je prirodno da o Egveni misli kao o Amirlin. Ta žena nije u potpunosti pridobijena - ne još - ali je blizu toga.

„Brzo“, kaza Egvena.

Mejdani klimnu, pa prođe kroz kapiju, a Egvena pođe za njom. Mada na podu nije bilo prašine, hodnik je bio zagušljiv od memljivog mirisa ustajalog vazduha. Na zidovima nije bilo ukrasa, kakvi se povremeno vide u gornjim hodnicima, a jedini zvuk koji se čuo bilo je daleko grebuckanje nekoliko pacova. Pacovi. U Beloj kuli. Nekada bi tako nešto bilo nemoguće. Slabljenje štitova samo je još jedna nemoguća stvar povrh hrpe nemogućih stvari.

Sluge koje rade u Kuli ne poklanjaju baš često pažnju tom delu u kom su ne njih dve našle. Verovatno je Mejdani baš zbog toga odlučila da upravo tu otvori kapiju. To je lepo i krasno, ali verovatno je previše mislila o bezbednosti. S tolike dubine u Kuli, biće im potrebni dragoceni minuti da se vrate do glavnih hodnika i nađu to što Mejdani hoće da joj pokaže, šta god to bilo. A to sa sobom nosi svoje muke. Šta će se desiti ako druge sestre primete Egvenu kako se šeta hodnicima bez svoje uobičajene pratnje iz Crvenog ađaha.

Pre nego što Egvena stiže da izrazi svoju zabrinutost, Mejdani pođe - ali ne prema stepeništima, već niz hodnik, krećući se sve dublje. Egvena se namršti, ali pođe za njom.

„Nisam sigurna hoće li mi biti dozvoljeno da ti pokažem", ukočeno reče Mejdani, dok su joj suknje šuštale; taj je zvuk bio pomalo sličan slabašnom grebuckanju dalekih pacova. „Ali moram da te upozorim da će te ono što češ videti možda iznenaditi. To može biti opasno."

Da li Mejdani misli na telesnu ili na političku opasnost? Egveni se čini da ne može biti u većoj političkoj opasnosti nego što već jeste, ali svejedno je klimnula i ozbiljno prihvatila to upozorenje. „Razumem. Ali ako se nešto opasno zaista dešava u Kuli - moram da znam za to. To ne samo da je moje pravo, već i moja dužnost."

Mejdani ništa više ne reče. Povela je Egvenu kroz krivudavi hodnik, mrmljajući kako bi volela da je mogla da povede svog Zaštitnika. On je izgleda nekim poslom bio u gradu. Hodnik je krivudao pomalo nalik vijugavim kolutovima Velike zmije. Baš kada je Egvena osetila kako je muči nestrpljenje, Mejdani stade ispred jednih zatvorenih vrata. Po izgledu se nisu razlikovala od desetine drugih skoro zaboravljenih ostava koje su se odvajale od glavnog hodnika. Mejdani kolebljivo diže ruku, pa oštro pokuca.

Vrata se smesta otvoriše i otkriše jednog oštrookog Zaštitnika, riđe kose i četvrtaste vilice. On odmeri Mejdani, pa se okrenu prema Egveni i lice mu se još smrknu. Ruka mu se trznu, kao da se jedva sprečio da se ne lati mača za bokom.

„To je sigurno Mejdani“, iz prostorije se začu jedan ženski glas, „došla da ispriča kako je prošao sastanak s devojkom. Adsalane?"

Zaštitnik se skloni u stranu i otkri jednu sobicu sa sanducima koji su služili kao stolice. U njoj su bile četiri žene, sve Aes Sedai. A - zapanjujuće - sve iz različitih ađaha! Egvena nije videla žene iz četiri različita ađaha ni da se zajedno šetaju hodnicima, a kamoli da razgovaraju. Nijedna nije bila Crvena, a sve četiri Predstavnice.

Siejn je bila dostojanstvena žena u beloj odori srebrnog poruba. Predstavnica iz Belog ađaha, bila je guste crne kose i obrva, ali i vodnjikavih plavih očiju koje su bezizražajno gledale Egvenu. Pored nje je bila Dosina, Predstavka Žutog ađaha. Za jednu Kairhijenjanku, bila je visoka i vitka; njena skupocena ružičasta haljina bila je izvezena zlatovezom. Safiri u kosi su joj se slagali s dragim kamenom na čelu.

Jukiri, koja je sedela pored Dosine, bila je Siva sestra. Jukiri beše jedna od najnižih žena koje je Egvena u životu videla, ali sve oko sebe je gledala tako da je uvek izgledalo kao da ona drži sve konce u svojim rukama, čak i kada je u njenom društvu neka veoma visoka Aes Sedai. Poslednja prisutna žena bila je Serin, Predstavnica Smeđih, rodom iz Altare. Baš kao i u mnogih Smeđih, haljina joj je bila jednostavna, neupadljivo sivo-smeđa. Njenu maslinastu put ružio je ožiljak na levom obrazu. Egvena malo toga zna o njoj. Od svih sestara u prostoriji ona je delovala najmanje zgranuto što vidi Egvenu.

„Šta si to uradila?" zgroženo izusti Siejn, obraćajući se Mejdani.

„Adsalane, uvedi ih ovamo", naredi Dosina, dižući se i užurbano mašući. „Ako neko naiđe i vidi malu Al’Verovu..."

Mejdani se lecnu od strogih reči - ali na njoj će morati mnogo da se poradi pre nego što se opet bude nosila kao prava Aes Sedai. Egvena uđe u sobu pre nego što grubi Zaštitnik stiže da je uvuče. Mejdani pođe za njim, a Adsalan uz tresak zatvori vrata. Prostorija je bila obasjana dvema svetiljkama koje nisu odavale dovoljno svetlosti, kao da doprinose zavereničkoj prirodi susreta tih žena.

Sanduci na kojima su sedele kao da su bili prestoli, ako je suditi po tome kako su četiri Predstavnice sedele na njima, pa je tako i Egvena sela. „Devojko, niko ti nije dozvolio da sedneš“, ledeno reče Serin. „Mejdani, šta znači ovaj bezobrazluk? Tvoj zavet je trebalo da spreči ovakve propuste!"

„Zavet?" upita Egvena. „A o kom je to zavetu reč?"

„Tišina, dete", prasnu Jukiri i ošinu Egvenu po leđima šibom Vazduha. Bila je to tako blaga kazna da se Egvena skoro zasmejala.

„Nisam prekršila svoj zavet!" kaza Mejdani i stade pored Egvene. „Naredile ste mi da nikome ne pričam o ovim susretima. Pa, poslušala sam - nisam joj rekla. Pokazala sam joj."

Varnica prkosa zaiskri u toj ženi. To je dobro.

Egvena nije bila sigurna šta se to dešava u toj prostoriji, ali četiri Predstavnice na jednom mestu pružile su joj priliku kakva joj se dotad nije ukazala. Nikada joj ni na kraj pameti nije bilo da če dobiti mogućnost da se odjednom obrati tolikom broju njih, i ako su ove četiri voljne da se sastanu, onda možda nisu podlegle podelama koje podrivaju ostatak Kule.

Ili je ovaj sastanak nečeg zlokobnijeg? Zaveti o kojima ništa ne zna, sastanci daleko od gornjih hodnika, Zaštitnik koji čuva vrata... jesu li te žene iz četiri ađaha - ili iz jednog? Je li zabasala pravo u gnezdo Crnih?

Srce poče da joj tuče u grudima, i Egvena natera sebe da ne donosi ishitrene zaključke. Ako one jesu Crne, onda je uhvaćena u zamku. Ako nisu, onda je čeka posao.

„Ovo je veoma neočekivano", Siejn smireno reče Mejdani. „Mejdani, ubuduće ćemo se više starati da bolje sročimo tvoja naređenja."

Jukiri klimnu. „Nisam mislila da ćeš biti toliko detinjasta da nas iz obesti razotkriješ. Trebalo je da shvatimo da i ti, baš kao sve mi, imaš iskustva kada je reč o izvrdavanju zavetima i njihovom prilagođavanju tvojim potrebama."

Čekaj malo, pomislila je Egvena. To zvuči kao...

„Odista", nastavi Jukiri. „Mislim da ovaj prestup zavređuje pokoru. Ali šta da radimo sa ovom devojkom koju je dovela? Ona se nije zavetovala na Štapu, pa će stoga biti..."

„Naterale ste je da da četvrti zavet, zar ne?“, prekide je Egvena. „Svetlosti, gde vam je bila pamet?"

Jukiri je pogleda, a Egvena opet oseti šibanje Vazduha. „Nije ti data dozvola da govoriš."

„Amirlin nisu potrebne dozvole da govori", odvrati Egvena i ošinu tu ženu pogledom. „Jukiri, šta ste vi to učinile? Izneverile ste sve što jeste? Zaveti nisu da služe kao alatke podela. Zar je čitava Kula poludela kao Elaida?"

„Nije to ludilo“, odjednom reče Serin, upadajući u razgovor. Smeđa odmahnu glavom, delujući daleko zapovednije nego što bi Egvena očekivala od žene iz njenog ađaha. „To je učinjeno samo iz nužnosti. Nismo mogle da joj verujemo - ne pošto je stala na stranu pobunjenica."

„Nemoj misliti da ne znamo za tvoju umešanost s njima, Egvena al’Ver“, reče joj Jukiri. Nadmena Siva jedva je suzdržavala bes. „Da se mi pitamo, ne bismo te mazile kao Elaida.“

Egvena nehajno slegnu ramenim. „Jukiri, možeš da me umiriš, pogubiš ili tučeš, ali Kula će i dalje biti u rasulu. Te koje s tolikom lakoćom nazivaš pobunjenicama nisu krive za to što se dešava. Tajni sastanci u podrumima, zaveti nametnuti bez odobrenja - to su zločini u najmanju ruku ravni odmetanju od Elaide.“

„Ne bi trebalo da nas preispituješ", tiho odvrati Siejn. Delovala je krotkije od ostalih. „Ponekad se moraju doneti teške odluke. Ne možemo dozvoliti da među Aes Sedai postoje Prijateljice Mraka i preduzete su mere kako bi bile otkriveni. Sve smo dokazale Mejdani da nismo naklonjene Senci i stoga nikakvo zlo nije naneto kada smo je naterale da nam položi zakletvu. Bio je to razuman postupak, kako bismo se uverile da sve radimo sa istim ciljem."

Egvena je strogo pazila da joj lice ostane spokojno. Siejn je bezmalo priznala da Crni ađah postoji! Egvena nikada ne bi ni očekivala da će tako nešto čuti iz usta jedne Predstavnice, a naročito ispred toliko svedoka. Dakle, te žene koriste Štap zakletvi kako bi tragale za Crnim sestrama. Ako se neka sestra razreši svojih zaveta i natera da ih ponovo položi, moglo bi joj se postavili pitanje da li je Crvena. To je očajnički postupak, ali - zaključila je Egvena sasvim opravdan, kada se u obzir uzmu vremena u kojem žive.

„Prihvatam da je to razumno", odgovori Egvena. „Ali primoravanje ove žene da položi novi zavet potpuno je nepotrebno!"

„A šta ako je poznato da je neka žena odana drugim stvarima?", odlučno upita Serin. „To što neka žena nije Prijateljica Mraka ne znači da nas neće izdati na druge načine."

I taj zavet pokornosti verovatno je razlog zašto Mejdani ne može da pobegne iz Kule. Egvena oseti talas saosećanja prema toj jadnici. Poslale su je Aes Sedai iz Salidara da se vrati u Kulu i bude njihova uhoda, a onda su je ove žene otkrile - verovatno prilikom svoje potrage za Crnima - i razotkrilo je Elaidi. Tri potpuno različite strane, sve okrenute protiv nje.

„To je i dalje neprilično", odvrati Egvena. „Ali za sada možemo da to stavimo u stranu. Šta je sa Elaidom? Jeste li utvrdile da li ona pripada Crnom: Ko vam je dao ovo zaduženje i kako ste se okupile?"

„Bah! Zašto uopšte razgovaramo s njom?“, htede da čuje Jukiri, pa ustade i podboči se. „Trebalo bi da se dogovorimo šta ćemo da radimo s njom, a ne da odgovaramo na njena pitanja!"

„Ako ću već da vam pomažem u tom vašem poslu", odvrati Egvena, „onda moram biti upućena u činjenice."

„Dete, ti nisi ovde da bi pomagala", odgovori Desina. Glas vitke Žute iz Kairhijena beše odlučan. „Mejdani te je očigledno dovela ovamo kako bi pokazala da nije u potpunosti u našoj vlasti - kao neko dete koje izvodi besne gliste."

„A šta je sa ostalima?", upita Siejn. „Moramo ih okupiti i postarati se da njihova naređenja budu bolje sročena. Ne bi bilo dobro da neka od njih ode pred Amirlin pre nego što otkrijemo kome je ona odana."

Ostale?, pomislila je Egvena. Da li su one, dakle, sve uhode naterale da polože zavet? Ako otkriješ jednu uhodu, biće lako saznati imena ostalih. „Dakle, jeste li otkrile sestre koje su zaista pripadnice Crnog?", upita Egvena. „Ko su one?"

„Dete, ti da ćutiš", odbrusi joj Jukiri i pogleda Egvenu tim svojim zelenim očima. „Samo još jednom zucni - i odrediću ti takvu pokoru da će ti se oči osušiti od plakanja."

„Jukiri, čisto sumnjam da možeš da mi odrediš veću pokoru od ovih na kojima sam sada", smireno odgovori Egvena. „Sem ako neću da svakoga dana po čitav dan boravim u radnoj sobi nadzornice polaznica. Sem toga, šta da joj kažem ako me pošalješ kod nje? Da si mi ti lično odredila pokoru? Ona će znati da danas nije trebalo da idem kod tebe. To bi moglo uzrokovati izvesna pitanja."

„Mogle bismo da jednostavno kažemo Mejdani da joj ona odredi pokoru", predloži Siejn iz Belog ađaha.

„Ona neće učiniti ništa ni nalik tome", reče Egvena. „Ona me prihvata za Amirlin."

Ostale sestre pogledaše Mejdani. Egvena od napetosti nije mogla ni da udahne. Mejdani nekako pođe za rukom da klimne glavom, mada je delovala prestravljeno zbog toga što prkosi ostalima. Egvena tiho uzdahnu od olakšanja.

Serin je delovala iznenađeno, ali radoznalo. Međutim, Jukiri je i dalje stajala prekrštenih ruku i nije pristajala da bude baš tako lako razuverena. „To je beznačajno. Samo ćemo joj narediti da ti odredi pokoru."

„Hoćete li?“, upita Egvena. „Zar mi niste rekle da četvrti zavet služi da povrati jedinstvo, da je spreči da odjuri do Elaide s vašim tajnama? A sada hoćete da taj zavet koristite kao malj i da je primorate na to da postane vaša alatka?"

Na te reči prostorijom zavlada muk.

„Zato je zavet na poslušnost užasna zamisao", nastavi Egvena. „Nijedna žena ne bi trebalo da ima toliko vlasti nad nekom drugom. To što ste vi učinile tim ostalim ženama samo je korak daleko od Prinude. Još pokušavam da zaključim je li ova grozota na ma koji način opravdana; ta odluka će verovatno biti doneta najviše na osnovu vašeg ophođenja prema Mejdani i ostalima."

„Moram li da se ponavljam?" prasnu Jukiri, okrećući se da pogleda ostale žene. „Zašto traćimo vreme zvocajući sa ovom devojkom, kada još ima kokošaka u dvorištu? Moramo da odlučimo šta ćemo!"

„Razgovaramo s njom zbog toga što je ona izgleda rešena da nam dosađuje", odbrusi Serin, gledajući Egvenu. „Sedi, Jukiri. Ja ću se pobrinuti za ovo dete."

Egvena pogleda Serin pravo u oči, a srce joj divlje zakuca u grudima. Jukiri frknu, pa sede i kao da se tek tada priseti da je Aes Sedai, pa uspokoji izraz svog lica. Ta družina je pod velikim pritiskom. Ako se pročuje šta one rade...

Egvena nije skidala pogled sa Serin. Pretpostavljala je da je Jukiri na čelu te skupine - ona i Serin su približno slične snage, a mnoge Smeđe su krotke po naravi. Ali to je bila greška; previše je lako imati o nekoj ženi predrasude zasnovane na njenom ađahu.

Serin se nagnu prema njoj, pa joj se odlučno obrati. „Dete, moraš da nam budeš poslušna. Ne možemo te naterati da nam se zakuneš na Štapu zakletvi, a svejedno čisto sumnjam da bi ti i dala zavet poslušnosti. Ali ne možeš da nastaviš sa ovom lakrdijom i da se pretvaraš da si Amirlin Tron. Sve znamo koliko često primaš pokoru i sve znamo koliko je to slabe vajde. Stoga, hoću da pokušam nešto što pretpostavljam da niko drugi nije pokušao s tobom: hoću da budem razumna."

„Reci šta imaš", odgovori Egvena.

Smeđa frknu u odgovor. „Dobro. Kao prvo, ne možeš da budeš Amirlin. S tim dvokorenom, jedva da si u stanju da usmeravaš!"

„Da li se, dakle, vlast Amirlin Tron zasniva na njenoj sposobnosti usmeravanja?", upita Egvena. „Je li ona samo obična nasilnica, kojoj se sestro pokoravaju samo zato što ona može da ih natera da je slušaju?"

„Pa, ne", odgovori Serin.

„Onda ne vidim kakve veze to što mi je dat dvokoren ima s mojom vlašću."

„Vraćena si na položaj polaznice."

„Samo je Elaida dovoljno glupa da misli kako zvanje Aes Sedai može da se ukloni", odgovori Egvena. „Uopšte nije trebalo da joj se dopusti ni da pretpostavi kako ima tu moć."

„Dete, da ona to nije pretpostavila", reče Serin, „ti bi bila mrtva."

Egvena opet pogleda Serin u oči. „Ponekad mislim da bi bolje bilo da sam mrtva nego što sam videla šta je Elaida učinila ženama koje pripadaju ovoj Kuli."

Na te reči prostorijom zavlada tišina.

„Moram reći“, tiho kaza Siejn, „da su tvoje tvrdnje potpuno nerazumne. Elaida je Amirlin zato što ju je Dvorana po propisu uzdigla na taj položaj. Stoga, ti ne možeš biti Amirlin."

Egvena odmahnu glavom. „Ona je uzdignuta nakon sramotnog i neuobičajenog svrgavanja Sijuan Sanče. Kako možeš Elaidino stupanje na dužnost nazivati propisnim, ako uzmeš u obzir ono što se desilo?" A onda joj nešto sinu. Bila bi to kocka, ali imala je dobar osećaj u vezi s tim. „Recite mi sledeče: jeste li ispitale žene koje su trenutno Predstavnice? Jeste li među njima našle Crne?"

Premda je Serin nastavila da je staloženo gleda, Siejn skrenu pogled. Eto!, pomislila je Egvena.

„Jeste", kaza ona. „To ima smisla. Da sam ja pripadnica Crnog, veoma bih se trudila da makar jednu sestru koja je Prijateljica Mraka postavim za Predstavnicu. S tog položaja je najlakše i najbolje obmanjivati Kulu. Sada mi recite - da li je među onima koje su uzdigle Elaidu bilo tih Crnih Predstavnica? Je li neka od njih ustala u podršku Sijuaninog svrgavanja?"

Vladala je tišina.

„Odgovorite mi“, zatraži Egvena.

„Otkrile smo jednu Crnu među Predstavnicama", naposletku kaza Desina. „I... da, bila je jedna od onih koje su ustale u znak podrške svrgavanju Sijuan Sanče." Glas joj beše smrtno ozbiljan. Shvatila je na šta Egvena cilja.

„Sijuan je svrgnuta glasovima najmanjeg mogućeg broja potrebnih Predstavnica", reče Egvena. „Jedna od njih bila je Crna, što znači da njen glas nije važeći. Umirile ste i svrgle svoju Amirlin i ubile njenog Zaštitnika - i to ste učinile nezakonito.“

„Svetlosti mi", prošapta Siejn. „U pravu je."

„Ovo je besmisleno", reče Jukiri i opet ustade. „Ako počnemo da sve dovodimo u pitanje i pokušavamo da utvrdimo koja je Amirlin možda na taj položaj uzdignuta od strane pripadnica Crnog, onda bismo mogle da sumnjamo u sve Amirlin koje su ikada bile na tom položaju!"

„Oh?“, upita Egvena. „A koliko je njih uzdigla Dvorana u kojoj je sedeo tačno najmanji mogući broj trenutnih Predstavnica? To je samo jedan od razloga zašto je bila velika i kobna greška tako svrgnuti Sijuan. Kada sam ja bila uzdignuta, postarale smo se da sve Predstavnice u gradu znaju šta se dešava."

„Lažne Predstavnice", odbrusi Jukiri i upre prstom u nju. „Nezakonito postavljene na svoje položaje!"

Egvena se okrenu da je pogleda, srećna što one ne mogu da čuju kako joj srce usplahireno kuca. Mora da zadrži vlast nad sobom. Mora. „Ti nas nazivaš lažnim, Jukiri? Koju bi ti Amirlin radije sledila? Onu koja Aes Sedai pretvara u polaznice i Prihvaćene, ukida čitav jedan ađah i izaziva podele u Kuli opasnije od svake vojske koja ju je ikada napala? Ili bi radije da služiš Amirlin koja pokušava da sve to ispravi?"

„Ne misliš valjda da smo služile Crnom kada smo uzdigle Elaidu", kaza Desina.

„Mislim da sve mi služimo Senci", oštro odvrati Egvena, „sve dok dopuštamo da budemo podeljene. Šta mislite, kako su se Crne ponele na to skoro tajno svrgavanje jedne Amirlin Tron, nakon čega je usledila podela među Aes Sedai? Ne bi me čudilo kada biste, nakon izvesne istrage, otkrile da ta bezimena Crna sestra koju ste pronašle nije bila jedina Prijateljica Mraka među onima koje su radile na svrgavanju zakonite Amirlin."

Na te njene reče, opet nastade muk.

Serin se ispravi i uzdahnu. „Ne možemo promeniti prošlost. Ma koliko tvoji stavovi bili prosvetljujući, Egvena al’Ver, na kraju su jalovi."

„Saglasna sam s tim da ne možemo promeniti ono što se dogodilo", klimnu joj Egvena. „Međutim, možemo da gledamo u budućnost. Ma koliko je vaš trud da otkrijete Crni ađah dostojan divljenja, daleko me više ohrabruje činjenica da ste spremne da u tome sarađujete. U ovakvoj Kuli, saradnja među ađasima prava je retkost. Izazivam vas da vam to bude glavni cilj - vraćanje jedinstva Beloj kuli. Bez obzira na cenu."

Ustade, napola očekujući da će je neka sestra prekoriti zbog toga, ali one kao da su zaboravile da razgovaraju s jednom „polaznicom" i pobunjenicom. „Mejdani", reče Egvena. „Ti me prihvataš kao Amirlin."

„Da, majko", odgovori ta žena, naklonivši glavu.

„Onda ti naređujem da nastaviš da radiš sa ovim ženama. One nam nisu neprijatelji i nikada nisu ni bile. To što si poslata kao uhoda u Kulu bila je greška i volela bih da sam mogla da je sprečim. Ali sada, kada si već ovde, možeš da budeš od koristi. Žalim zbog toga što moraš da nastaviš glumatanje pred Elaidom, ali moram da pohvalim hrabrost koju si time iskazala."

„Služiću kako god bude potrebno, majko", odgovori ona, mada je izgledala kao da joj je muka od toga.

Egvena pogleda ostale. „Odanost je bolje zaslužiti nego nametnuti. Je li vam Štap zakletvi ovde?"

„Ne“, odgovori Jukiri. „Teško ga je uzeti a da se to ne primeti. Samo povremeno možemo to izvesti."

„Šteta", reče Egvena. „Volela bih da položim zavete. Bez obzira na to, smesta ćete ga uzeti i razrešiti Mejdani četvrtog zaveta."

„Razmislićemo o tome", odvrati Serin.

Egvena izvi jednu obrvu. „Kako god hoćete. Ali znajte da će Dvorana saznati za ova dela kada Bela kula opet bude ujedinjena. Volela bih da obavestim Dvoranu da ste bile oprezne, a ne da ste grabile moć koja vam ne pripada. Ako vam budem potrebna u narednih nekoliko dana, možete da me pozovete - ali ljubazno vas molim da nađete neki način da izađete na kraj s dvema Crvenim sestrama koje motre na mene. Radije ne bih da opet koristim Putovanje u Kuli, da ne bih nehotice otkrila previše onima kojima je najbolje ništa ne otkrivati."

To rekavši, pođe prema vratima. Zaštitnik je nije zaustavio, premda ju je i dalje sumnjičavo gledao. Pitala se čiji je on to Zaštitnik - pošto misli da nijedna prisutna sestra nema Zaštitnike, mada nije potpuno sigurna u to. Možda pripada nekoj od ostalih uhoda poslatih iz Salidara, pa su ga Serin i ostale primorale na tu dužnost. To bi objasnilo njegovo raspoloženje.

Mejdani brzo izađe za Egvenom, osvrćući se kao da očekuje da se iza nje oglase rasprave ili prekori. Zaštitnik jednostavno zatvori vrata.

„Ne mogu da verujem da si uspela", reče Siva. „Trebalo je da te obese za noge i ubiju od batina!"

„Previše su one pametne da bi učinile tako nešto", odgovori Egvena. „One su jedine u ovoj spaljenoj Kuli - sem možda Silvijane - koje imaju makar malo mozga u glavi."

„Silvijana?", iznenađeno upita Mejdani. „Zar te ona ne tuče svakog dana?"

„Nekoliko puta dnevno", rasejano odgovori Egvena. „Ona je veoma verna svojoj dužnosti, a ne treba ni pominjati to što je veoma promišljena. Da imamo više takvih, Kula ne bi dospela u ovakvo stanje."

Mejdani pogleda Egvenu, a na licu joj beše čudan izraz. „Ti zaista jesi Amirlin", naposletku reče. Bila je to čudna primedba. Zar se nije upravo zaklela kako prihvata Egveninu vlast?

„Hajde", reče joj Egvena i pruži korak. „Moram da se vratim pre nego što one Crvene počnu da nešto sumnjaju."