18 Poruka u žurbi

Sijuan se ukoči - s kotaricom prljavog rublja na boku - istog trena kada uđe u logor Aes Sedai. Ovoga puta, to je bilo njeno rublje. Napokon je shvatila da ne mora da pere i svoje i Brinovo. Zašto polaznice ne bi uložile malo vremena u pranje njenih stvari? U poslednje vreme svakako ih ima i više nego dovoljno.

A sve i jedna od njih gurala se po pločniku oko paviljona u središtu logora. Stajale su nabijene rame uz rame, kao zid od beline, povrh kojeg su bile kose svih mogućih prirodnih boja. Toliku pažnju ne bi privukao nijedan običan sastanak Dvorane. Mora da se nešto dešava.

Sijuan spusti kotaricu na jedan panj, pa je pokri peškirom. Nema ona poverenja u to nebo, mada proteklih nedelju dana kiša nije padala, sem što bi povremeno poprskala. Nikad ne veruj nebu lučkog kapetana. To su reći koje valja slušati celog života. Pa makar posledica toga bila samo jedna kotarica mokrog rublja, pritom prljavog.

Ona požuri preko puta od nabijene zemlje i zakorači na jedan drveni pločnik. Grube daske malčice joj se izviše pod nogama i zaškripaše od njenih koraka dok je žurila prema paviljonu. Pričalo se o tome da se pločnici zamene nečim trajnijim, pa možda čak i nečim skupim kao što je kaldrma.

Stigla je iza okupljenih žena. Poslednji sastanak Dvorane koji je privukao toliku pažnju bilo je kada je otkriveno da su Aša’mani vezali sestre za sebe i da je opačina očišćena. Svetlost dala da je ne čekaju iznenađenja tih razmera! Živci su joj i ovako više nego dovoljno napeti zbog krvavog Gareta Brina. U ovom slučaju, zbog predloga da je on poduči kako da drži mač, čisto za svaki slučaj. Ona nikada nije bila mišljenja da od mačeva ima velike vajde. Sem toga, ko je ikada čuo za Aes Sedai sa oružjem u ruci, kako se bori kao pomahnitala Aijelka? Zaista, kakav čovek!

Progurala se između polaznica, ljuta zbog toga što mora da im skrene pažnju kako bi je propustile. Naravno, sklanjale su se s puta čim bi videle da jedna sestra prolazi između njih, ali bile su toliko rasejane da je bilo potrebno potruditi se da im se skrene pažnja. Prekorila je nekolike zbog toga što se ne bave svojim dužnostima. Gde je Tajana? Trebalo je da rastera te devojke na njihova zaduženja. Da se Rand al’Tor lično krvavo pojavio u tom logoru, polaznice bi trebalo da nastave sa učenjem!

Naposletku, blizu ulaza u paviljon, zatekla je ženu koju je očekivala da vidi. Šerijam, kao Egvenina Čuvarka, ne može da uđe u Dvoranu bez Amirlin. Stoga je morala da čeka napolju. To je verovatno bolje nego da se kuva u svom šatoru.

Prethodnih nekoliko nedelja, ta žena kose riđe kao plamen poprilično je smršala. Zaista bi morala da naruči nove haljine; stare su počele da vise na njoj. Ipak, izgleda da je u poslednje vreme povratila malo smirenosti i da je manje nestalna. Možda je boljka koja ju je mučila prošla, šta god to bilo. Stalno je tvrdila da je s njom sve bilo u redu.

„Riblja utroba", promrlja Sijuan kada je jedna polaznica slučajno munu laktom. Sijuan tu devojku ošinu pogledom, a ova se pokunji i pobeže, a njena porodica polaznica nevoljno pođe za njom. Sijuan se opet okrenu da pogleda Šerijam. „Dakle, šta je bilo? Da se nije ispostavilo da je jedan od konjušara zapravo kralj Tira?"

Šerijam izvi obrvu. „Elaida zna za Putovanja."

Molim?" upita Sijuan i baci pogled ka šatoru. Sedišta su bila prepuna Aes Sedai, a vižljasta Ašmanaila - iz Sivog - obraćala se svima njima. Zašto taj sastanak nije Zapečaćen za Plamen?

Šerijam klimnu. „Saznale smo za to kada je Ašmanaila poslata u prikupljanje iz Kandora." Danak je bio jedan od glavnih izvora prihoda za Egvenine Aes Sedai. Tokom mnogih stoleća, sva kraljevstva su u Tar Valon slala takve darove. Bela kula više se ne oslanja na taj prihod - ima na raspolaganju za svoje izdržavanje daleko bolja sredstva, koja ne zavise od velikodušnosti spoljnog sveta. Ipak, danak se nikada ne odbija, a mnoga krajiška kraljevstva i dalje poštuju stare običaje.

Pre nego što se Bela kula podelila, jedno od Ašmanailinih dužnosti bilo je da prati te darove i da svakoga meseca šalje zahvalnice u Amirlinino ime. Podele Bele kule i otkriće putovanja značili su da je Egveninim Aes Sedai veoma lako da pošalju poslanstvo i lično prikupe danak. Kandorski glavni pisar nije mario za to koju stranu u Beloj kuli podržava, sve dok je danak poslat, pa mu je stoga bilo veoma drago da novac uruči Ašmanaili u ruke.

Opsada Tar Valona je pojednostavila uzimanje novca od tog danka, koji bi inače otišao Elaidi, i koriščenje tog novca za plaćanje Brinovih vojnika. Zgodan obrt sudbine. Ali nijedno more nije doveka spokojno.

„Glavni pisar bio je krajnje besan", govorila je Ašmanaila svojim ozbiljnim glasom. „Već sam vam platio ovog meseca, kazao mi je. Dao sam ga jednoj ženi koliko juče. Ta žena je sa sobom donela pismo od Amirlin lično, zapečaćeno po propisu, u kojem mi je rečeno da novac dajem samo pripadnicama Crvenog ađaha. “

„To ne mora da znači da Elaida zna za Putovanje", primeti Romanda u šatoru. „Crvene sestre su mogle da stignu do Kandora i na druge načine."

Ašmanaila odmahnu glavom. „Videli su kapiju. Glavni pisar je otkrio grešku u računu i poslao jednog pomoćnika za Elaidinim poslanstvom kako bi im dao još nekoliko novčića. Čovek je savršeno opisao ono što je video. Konji su prolazili kroz crnu rupu u vazduhu. To ga je toliko zapanjilo da je pozvao stražu - ali Elaidini ljudi su dotad već otišli. Lično sam ga ispitala."

„Ne dopada mi se to što moramo da verujemo u reči samo jednog čoveka", kaza Morija, sedeći pri čelu skupine.

„Glavni pisar je do najsitnijih pojedinosti opisao ženu koja je od njega uzela novac", kaza Ašmanaila. „Uverena sam da je to Nesita. Možda bismo mogle da otkrijemo je li ona i dalje u Kuli? To bi nam dalo dodatne dokaze."

Druge se pobuniše, ali Sijuan prestade da ih sluša. Možda je to veoma pametna varka, s ciljem da im skrene pažnju, ali ne smeju da se igraju s time. Svetlosti! Zar je ona jedina s glavom na ramenima?

Zgrabi jednu obližnju polaznicu, sitnu devojku koja je ličila na miša i verovatno bila starija nego što je izgledala - morala bi da bude pošto nije delovala kao da joj je više od devet godina. „Potreban mi je glasnik", reče joj Sijuan. „Dovedi mi jednog od vlasnika koje je lord Brin ostavio u logoru kako bi mu nosili vesti. Brzo.“

Devojka ciknu, pa odjuri. „Šta to radiš?", upita je Šerijam.

„Spašavam nam živote", odvrati Sijuan, streljajući pogledom okupljene polaznice. „Dobro!", procedi kroz zube. „Dosta zveranja! Ako su vam časovi odloženi zbog ovoga, onda nađite sebi neka posla. Sve polaznice koje kroz deset otkucaja srca budu stajale na ovom pločniku, završiće na pokori takvoj da posle nje neće moći ni da broje!“

To izazva lavinu belila u bekstvu, kako su porodice žena žurno odlazile. Za nekoliko trenutaka ostala je samo mala skupina Prihvaćenih, pored Šerijam i Sijuan. Prihvaćene se lecnuše kada ih Sijuan ošinu pogledom, ali ona ništa ne reče. Deo prednosti koje Prihvaćene imaju ogleda se i u većoj slobodi. Sem toga, sve dok Sijuan može da se kreće a da pri tome ne udara u nekoga, zadovoljna je.

„Zašto ovaj sastanak nije Zapečaćen za Plamen?", upita ona Šerijam.

„Ne znam", priznade Šerijam i baci pogled u veliki šator. „Mora se priznati da su to ozbiljne vesti."

„Ovo je pre ih posle moralo da se dogodi", odvrati Sijuan, mada u sebi nije bila ni najmanje spokojna. „Vesti o Putovanju mora da se šire."

Šta li se desilo?, pomislila je. Nisu valjda slomile Egvenu, zar ne? Svetlost dala da ni ona ni Leana nisu primorane da odaju ovu tajnu. Beonin. Mora da je o njoj reč. Plamen sve spalio!

Odmahnu glavom. „Svetlost dala da možemo da tajnu Putovanja sačuvamo od Seanšana. Kada se oni reše da napadnu Belu kulu, biće nam potrebna svaka moguća prednost."

Šerijam je pogleda - i to sa očiglednom nevericom. Većina sestara nije verovala u Egvenino Snevanje o napadu. Glupače - hoće da ulove ribu, ali neće da je očiste. Ne možeš da uzdigneš ženu na položaj Amirlin, a onda da ne obraćaš pažnju na njena upozorenja.

Sijuan je nestrpljivo čekala, lupkajući nogom i slušajući razgovor koji se odvijao u šatoru. Baš kada je počela da se pita hoće li morati da pošalje još jednu polaznicu, jedan od Brinovih glasnika dotera konja do šatora. Prgava zver koju je jahao bila je crna kao ponoć, s belim čarapama samo iznad kopita, i ona frknu na Sijuan kada ju je jahač, u urednoj uniformi i kratko ošišane smeđe kose, zauzdao. Je li morao da povede to stvorenje sa sobom?

„Aes Sedai?", upita taj čovek, klanjajući se iz sedla. „Imaš poruku za lorda Brina?"

„Da", odgovori Sijuan. „I ti ćeš mu je uručiti što je brže moguće. Razumeš li me? Lako je moguće da svima nama životi zavise od toga."

Vojnik odsečno klimnu.

„Reci lordu Brinu...", poče Sijuan. „Reci mu da pazi na svoja krila. Naš neprijatelj je naučio da se služi istim sredstvom pomoću kojeg smo mi stigli ovamo."

„Biće učinjeno."

„Ponovi mi šta sam ti rekla", naredi mu Sijuan.

„Naravno, Aes Sedai“, reče joj taj vitki čovek, pa se opet nakloni. „Samo da znaš, proveo sam više od decenije kao glasnik pod generalovim zapovedništvom. Moje pamćenje..."

„Stani“, prekide ga Sijuan. „Nije me briga koliko dugo ovo radiš. Ne marim za to koliko ti je pamćenje dobro. Nije mi stalo ni do toga da si nekakvim čudnim obrtom sudbine morao da već hiljadu puta preneseš istu ovu poruku. Rekla sam ti da mi je ponoviš.“

„Ovaj, da, Aes Sedai. Kazano mi je da saopštim lordu generalu da pazi na svoja krila. Naš neprijatelj je naučio da se služi istim sredstvom pomoću kojeg smo mi stigli ovamo."

„Dobro. Polazi."

Čovek klimnu.

„Smesta!"

On natera tog groznog konja da se propne i galopom izjuri iz tabora, tako da se plašt vijorio za njim.

„Šta to bi?“, upita Šerijam, skrećući pogled s dešavanja unutar Dvorane.

„Staram se da se ne probudimo okruženi Elaidinom vojskom", odgovori Sijuan. „Kladim se da sam ja jedina koja se setila da upozori našeg vojskovođu na to da nas je neprijatelj možda lišio naše najveće taktičke prednosti. Toliko o opsadi."

Šerijam se namršti, kao da se toga nije ni setila. Zacelo nije jedina. O, neki će se setiti Brina i nameravaće da s vremenom jave vojskovođi šta se dogodilo. Ali za mnoge od njih nedaća nije u činjenici što Elaida sada može da pomeri svoju vojsku tako da opkoli njih, ili da je Brinova opsada sada beskorisna. Za njih je nedaća potpuno lične prirode; znanje koje su tako naporno držale u tajnosti više nije njihovo, već je palo u tuđe ruke. Putovanje je bilo njihovo, a sada Elaida zna za njega! To baš liči na Aes Sedai. Najpre uvređenost, a potom posledice.

Ili je možda samo posredi i to što se Sijuan oseća ogorčeno. Neko u tom šatoru napokon se setio da se to zasedanje Zapečati za Plamen, tako da se Sijuan povukla i sišla s pločnika na nabijenu zemlju. Polaznice su žurile na sve strane, glava pognutih kako bi izbegavale njen pogled, mada su hitro padale u naklone. Danas baš i nisam preterano uspešno izigravala da sam slaba, namršteno je pomislila Sijuan.

Bela kula se ruši. Ađasi međusobno slabe zbog zadevica. Čak i tu, u Egveninom taboru, više vremena se provodi u spletkarenju nego u pripremama za nadolazeću oluju.

A Sijuan je delimično odgovorna za te neuspehe.

Ogroman deo krivice je na Elaidi i njenom ađahu, ali da li bi se Kula uopšte podelila da je Sijuan podsticala saradnju među ađasima? Elaida nije imala toliko mnogo vremena na raspolaganju. Svaki procep koji se pojavio u Kuli verovatno se može dovesti u vezu sa sićušnim pukotinama nastalim u vreme kada je Sijuan bila Amirlin. Da je više posredovala među stranama u Beloj kuli, je li mogla ojačati te žene? Je li ih mogla sprečiti da se ne okrenu jedna protiv druge kao jato krvoločnih brijačica?

Ponovorođeni Zmaj je važan. Ali on je samo jedna pojava u tkanju ovih poslednjih dana. Prelako je zaboraviti na to i prelako je zagledati se u tu dramatičnu priliku iz legendi, a zaboraviti na sve ostalo.

Uzdahnu, pa uze rublje i - iz navike - pogleda kako bi se uverila da je sve tu. Dok je to činila, jedna prilika u belom priđe joj iz jednog susednog prolaza. „Sijuan Sedai?"

Sijuan diže pogled i namršti se. Polaznica pred njom bila je jedna od najneobičnijih u logoru. Skoro sedamdeset godina stara, Šarina je bila naborana kao nekakva baba. Njena seda kosa bila je skupljena u punđu, i mada nije bila pogurena, zračila je izvesnom težinom. Mnogo toga je videla, mnogo toga je uradila i proživela toliko godina. A za razliku od neke Aes Sedai, Šarina je proživela sve te godine. Radila je, podizala porodicu, čak je i rođenu decu sahranila.

Snažna je kada je reč o Moći. Izuzetno snažna. Sasvim je sigurno da će poneti šal, a čim to učini, biće daleko iznad Sijuan. Ali Šarina sada pade u dubok naklon. Odavala je skoro savršenu krotkost. Od svih polaznica, ona se najmanje žalila, pravila najmanje nevolja i najmarljivije učila. Kao polaznica, ona je dobro znala i ono što većina Aes Sedai nikada nije naučila - ih je zaboravila istog trena pošto su dobile šal. Kako biti ponizan kada je neophodno, kako prihvatiti kažnjavanje, kako znati kada ti je potrebno da učiš, umesto da se pretvaraš kako već sve znaš. Kad bismo samo imali nekoliko desetina sestara koje su više kao ona, pomislila je Sijuan, a nekoliko desetina manje Elaida i Romandi.

„Da, dete?“, upita Sijuan. „Šta je bilo?"

„Videla sam kako dižeš to rublje, Sijuan Sedai", reče Šarina. „I mislila sam kako bi možda trebalo da ga ponesem umesto tebe."

Sijuan se pokoleba. „Ne bih htela da se zamaraš."

Šarina izvi obrvu, u izrazu koji nimalo nije pristajao jednoj polaznici. „Sijuan Sedai, ove stare ruke nosile su dvostruko teže breme ka reci i od reke koliko prošle godine, usput noseći i troje unučadi. Mislim da ću biti dobra." Videlo se nešto u njenom pogledu, nekakav nagoveštaj da se još nešto krije u njenoj ponudi. Izgleda da ta žena nije vešta samo u Lečenju.

Sijuan radoznalo prepusti starici da prihvati kotaricu. Pođoše niz pločnik prema šatorima u kojima žive polaznice.

„Zanimljivo je", primeti Šarina, „kako takvo naizgled malo otkriće može da izazove toliki metež, zar ne, Sijuan Sedai?“

„To što je Elaida otkrila Putovanje jeste važno saznanje."

„Ali ni izbliza važno kao saznanja za koja se priča da su izneta na zasedanju od pre nekoliko meseci, kada je došao onaj muškarac koji može da usmerava. Baš je čudno to što je ovo izazvalo takvu pometnju."

Sijuan odmahnu glavom. „Šarina, to kako gomile razmišljaju ume da bude čudno na prvi pogled. Svi još pričaju o poseti onog Aša’mana i željno čekaju priliku da čuju još nešto o tome. Stoga su svi uzbuđeni zbog prilike da čuju nešto drugo. Na taj način, velika otkrovenja mogu da nastupe u tajnosti, ali da onda dovedu do toga da neka manja otkrovenja budu prihvaćena sa strepnjom."

„Rekla bih da bi neko tu primedbu mogao dobrano iskoristiti." Šarina usput klimnu jednoj grupi polaznica. „To jest, ako želi da izazove veliku zabrinutost."

„Šta to hoćeš da kažeš?" upita je Sijuan i oštro je pogleda.

„Ašmanaila je najpre podnela izveštaj Lelejni Sedai", tiho kaza Šarina. „Čula sam da Lelejna nikada ništa ne otkriva. Međutim, o tome je glasno pričala u blizini jedne porodice polaznica dok je sazivala zasedanje Dvorane. Takođe je omela nekoliko prethodnih zahteva da se zasedanje Zapečati za Plamen."

„Ah“, izusti Sijuan. „Dakle, eto zašto!"

„Naravno, samo prenosim šta se priča", objasni Šarina, pa zastade u senci jednog izvitoperenog gloga. „To je verovatno čista glupost. Ma, jedna Aes Sedai Lelejninog uticaja svakako bi znala da nije pametno da bilo šta otkriva tamo gde polaznice mogu da je čuju, jer će se to vrlo brzo proneti do svih radoznalih ušiju."

„A u Kuli sve su uši radoznale."

„Upravo tako, Sijuan Sedai", nasmeši se Šarina.

Lelejna je htela da od tog zasedanja napravi pometnju - htela je da polaznice slušaju o čemu se priča i da se sve sestre u taboru priključe raspravi. Zašto? I zašto joj Šarina saopštava ta svoja razmišljanja, koja nimalo ne pristaju jednoj polaznici?

Odgovor je očigledan. Što se žene u logoru osećaju ugroženije - što su više pod pretnjom od Elaide - to je nečijoj čvrstoj ruci lakše da ugrabi vlast. Mada su sestre sada uvređene zbog pukog gubitka strogo čuvane tajne, ubrzo će shvatiti isto ono što je Sijuan već uvidela, istu tu opasnost. Ubrzo će zavladati strah. Briga. Strepnja. Opsada nikada neće uroditi plodom, sada kada Aes Sedai između bedema mogu da Putuju kud god žele i kada god žele. Brinova vojska i mostovi postali su potpuno beskorisni.

Sem ako Sijuan ne greši, Lelejna će se postarati da sve ostale uvide posledice tog događaja.

„Ona želi da budemo prestravljene", kaza Sijuan. „Želi nevolju." To je baš pametno. Trebalo je da Sijuan to predvidi. Činjenica da nije predvidela - i činjenica da nije ni naslutila Lelejnine namere - takođe nagoveštava nešto važno. Ta žena možda ne veruje Sijuan onako duboko kako se to na prvi pogled činilo. Plamen ga spalio!

Ona pogleda Šarinu. Sedokosa žena je strpljivo stajala i čekala da Sijuan promisli o onome što joj je otkrila.

„Zašto si mi sve to ispričala?", upita Sijuan. „Što se tebe tiče, ja sam Lelejnin čankoliz."

Šarina izvi obrvu. „Molim te, Sijuan Sedai. Ove oči nisu slepe, a vide ženu koja se silno trudi da raznim stvarima zaokupi Amirlinine neprijatelje."

„Dobro", odgovori Sijan. „Ali svejedno se izlažeš opasnosti zarad male nagrade."

„Male nagrade?" upita Šarina. „Izvini, Sijuan Sedai, ali šta misliš kakva će me sudbina zadesiti ako se Amirlin ne vrati? Ma šta sada pričala, sve mi osećamo šta Lelejna Sedai zaista misli."

Sijuan se pokoleba. Mada Lelejna sada izigrava Egveninu vernu pobornicu, ne tako davno bila je, baš kao sve ostale, nezadovoljna prestarim polaznicama. Malo njih voli kada se običaji menjaju.

Sada kada su nove polaznice upisane u knjigu, biće veoma teško izbaciti ih iz Kule. Ali to ne znači da će Aes Sedai nastaviti da prihvataju starije žene. Sem toga, postoje dobri izgledi da će Lelejna - ili ko god da završi kao Amirlin Tron - naći načina da odloži ili poremeti napredak žena koje su prihvaćene za polaznice protivno običajima. Među njih se svakako ubraja i Šarina.

„Obavestiću Amirlin o tvojim delima", reče Sijuan. „Bićeš nagrađena."

„Sijuan Sedai, moja nagrada će biti povratak Egvene Sedai. Moli se da bude brz. Čim nas je prihvatila, ispreplela je svoju sudbinu s našim. Nakon onoga što sam videla i što sam osetila, nemam nameru da stajem sa svojom obukom." Žena diže kotaricu. „Pretpostavljam da želiš da ti se ovo opere i vrati?"

„Da. Hvala ti."

„Ja sam polaznica, Sijuan Sedai. To mi je dužnost i zadovoljstvo." Starica se s poštovanjem pokloni i nastavi niz stazu, hodajući korakom po kom bi se reklo da je daleko mlađa.

Sijuan ju je gledala kako odlazi, a onda zaustavila još jednu polaznicu. Još jedna poruka Brinu. Za svaki slučaj. Požuri devojko, u mislima se obratila Egveni, bacajući pogled ka tornju Bele kule. Šarina nije jedina čija je sudbina isprepletena s tvojom. Sve si nas uplela u tu svoju mrežu.

Загрузка...