Oluja na obzorju

13 Ponuda i polazak

Gavin je s podignutim mačem stajao naspram dva Zaštitnika. Kroz zidove ambara probijali su se zraci svetlosti, tako da su u vazduhu svetlucala zrnca prašine i komadići slame koji su se raspršili od borbe. Gavin se lagano povlačio preko poda od nabijene zemlje, prolazeći kroz barice svetlosti. Vazduh je bio topao. Znoj mu se slivao niz lice, ali čvrsto je držao mač dok su se dva Zaštitnika kretala ka njemu.

Prvi je bio Slit, vitak i dugoruk čovek grubih crta lica. Na neravnomernoj svetlosti u ambaru lice mu je delovalo nedovršeno kao da je nekakav kip u vajarskoj radionici, sa senkama preko očiju, rupicom u bradi, a nosem iskrivljenim nakon loma koji nije Izlečen. Imao je dugu kosu i crne zulufe.

Hatori je bila veoma srećna kada je njen Zaštitnik naposletku stigao u Dorian; izgubila ga je kod Dumajskih kladenaca, a njegova priča je od onih o kojima zabavljači i bardovi pevaju. Slit je satima ležao ranjen pre nego što mu je u bunilu pošlo za rukom da zgrabi uzde svog konja i da se digne u sedlo. Konj ga je verno nosio, dok je on bio bezmalo onesvešćen, satima pre nego što je dospeo u obližnje selo. Seljani su bili u iskušenju da prodaju Slita jednoj razbojničkoj družini - njihov vođa ih je pre toga obišao obećavajući bezbednost kao nagradu ako mu otkriju bilo koga ko je preživeo obližnju bitku. Međutim, kći seoskog starešine borila se za Slitov život i ubedila seljane da su razbojnici zacelo Prijatelji Mraka ako traže ranjene Zaštitnike. Seljani su na kraju rešili da sakriju Slita, a devojka ga je viđala sve dok nije ozdravio.

Slit je bio primoran da krišom ode iz sela čim su mu se rane dovoljno zacelile; izgleda da je počeo da se dopada toj devojci. Među Omladincima se šaputalo da je Slit pobegao i zbog toga što je i on počeo da oseća nešto prema njoj. Većina Zaštitnika zna da nije pametno da gaje osećanja ni prema kome. Slit je otišao usred noći, nakon što su devojka i njena porodica zaspali - ali da bi se odužio selu, pronašao je one razbojnike i postarao se da nikada više ne uznemiravaju seljane.

Bila je to sama suština priča i legendi - makar među običnim ljudima. Za jednog Zaštitnika, Slitova priča je skoro svakodnevica. Ljudi poput njega privlače legende kao što obični ljudi privlače buve. Zapravo, Slit nije ni želeo da otkrije svoju priču; za to što se pročula zaslužna je samo bujica pitanja koja su mu Omladinci postavljali. On se i dalje ponaša kao da to što je preživeo nije nikakav razlog za hvalisanje. On je Zaštitnik. Preživljavanje uprkos svemu, jahanje u bunilu preko milja i milja opasnog zemljišta, razbijanje čitave lopovske družine - i to s još nezalečenim ranama - to je ono što čovek inače radi kada je Zaštitnik.

Gavin ih poštuje. Poštuje čak i one koje je ubio. Naročito one koje je ubio. Čovek mora da pripada posebnoj vrsti ljudi da bi bio tako posvećen i tako budan. Da bi bio tako ponizan. Dok Aes Sedai povlače konce tako da čitav svet igra kako one sviraju, a čudovišta kao što je Al’Tor dobijaju svu slavu, ljudi kao što je Slit svakoga dana završavaju herojski posao. Bez slave ih priznanja. Ako ih iko uopšte upamti, to je obično samo u vezi sa njihovim Aes Sedai. Ili ih pamte drugi Zaštitnici. Svoji se ne zaboravljaju.

Slit napade, a mač mu sevnu napred u jednom pravom udarcu, zadatom najvećom mogućom brzinom. „Guja palaca jezikom" - to je bio smeo udarac, Još delotvorniji zbog toga što se Slit borio rame uz rame s jednim mršavim niskim čovekom koji se kretao prema Gavinovoj levoj strani. Marleš je jedini drugi Zaštitnik u Dorlanu - a njegov dolazak bio je daleko manje dramatičan od Slitovog. Marleš je bio s prvobitnom družinom od jedanaest Aes Sedai koje «u pobegle sa Dumajskih klađenaca, pa je sve vreme ostao s njima. Njegova Aes Sedai, jedna lepa mlada domanska Zelena po imenu Vaša, besposleno je sa strane posmatrala šta se dešava.

Gavin na „guja palaca jezikom" odgovori udarcem „mačka poigrava po zidu", pa odbi napad i jednim pokretom pođe na protivnikove noge. Međutim, nije nameravao da ga pogodi; bio je to odbrambeni udarac, čija je svrha bila da mu omogući da motri na oba protivnika. Marleš pokuša „leopardovo milovanje", ali Gavin se premesti u „preklapanje vazduha", pažljivo odbivši njegov udarac u stranu i čekajući da ga Slit - od njih dvojice opasniji suparnik - opet napadne. Slit zauze nov položaj, načinivši nekoliko hitrih koraka, držeći sečivo sa strane dok se leđima okretao prema ogromnim hrpama sena u zadnjem delu zagušljivog ambara.

Gavin se premesti u stav „mačka na vrelom pesku“ kada Marleš pokuša da izvede „kolibri ljubi ružu“. „Kolibri" nije dobar potez za takav napad; retko kada je od koristi protiv nekoga ko se brani, ali Marlešu je očigledno dojadilo da njegovi udarci nikada ne prolaze. Postaje lakomislen. Gavin to može da iskoristi. I hoće.

Slit opet napade. Gavin diže mač u odbrambeni položaj u trenu kada ga oba Zaštitnika napadoše. Gavin smesta pređe u „jabukove latice na vetru“. Sečivo mu sevnu tri puta, terajući razrogačenog Marleša da ustukne. On opsova i baci se u napad, ali Gavin diže mač iz prethodnog stava i skladno pređe u „tresti rosu s grane". Zakorači i zadade niz od šest oštrih udaraca, po tri upućena svakom protivniku, tako da Marleša obori na tle - čovek se prebrzo vrati u borbu - i dva puta odbijajući Slitovo sečivo, završivši tako što mu je svoje sečivo prislonio uz vrat.

Dva Zaštitnika zgranuto pogledaše Gavina. Imali su iste takve izraze na licima poslednji put kada ih je Gavin pobedio, kao i onaj put pre toga. Slit nosi sečivo označeno čapljom i u Beloj kuli je skoro živa legenda zbog svog umeća mačevanja. Priča se da je čak i Lana Mandragorana pobedio dva puta u sedam dvoboja, u vreme kada je Mandragoran još vežbao s drugim Zaštitnicima. Marleš nije čuven kao njegov saborac, ali svejedno je u potpunosti sposoban i uvežban Zaštitnik, a ne nekakav lak protivnik.

Ali Gavin je pobedio. Opet. Stvari deluju tako jednostavno kada mačuje. Svet se smanji - stisne se kao bobica iz koje se cedi sok - u nešto manje, što je lakše videti izbliza. Gavin je oduvek želeo samo da štiti Elejnu. Želeo je da brani Andor. Možda da bude malo više kao Galad.

Zašto život ne može da bude jednostavan kao mačevanje? Protivnici jasno određeni i poredani pred tobom. Nagrada očigledna: preživljavanje. Kada se ljudi bore, međusobno se povezuju. Postajete braća dok razmenjujete udarce.

Gavin skloni sečivo, pa odstupi i vrati ga u kanije. On pruži ruku Marlešu, koji je prihvati, pa odmahnu glavu dižući se na noge. „Ti si izvanredan, Gavine Trakande, kao neko stvorenje od svetla, boje i senke dok se krećeš. Kada sam suočen s tobom, osećam se kao malo dete koje umesto mača drži prutić."

Slit ništa ne reče dok je vraćao mač u kanije, ali klimnu Gavinu u znak poštovanja - baš kao prethodna dva puta kada su se borili. On je čovek koji nije preterano sklon rečima. Gavin to poštuje.

U jednom uglu ambara bilo je bure napola puno vode i sva trojica pođoše prema njemu. Korbet, jedan od Omladinaca, žurno zahvati vodu kutlačom i pruži je Gavinu. Gavin je dade Slitu. Stariji čovek opet klimnu i prihvati vodu, a Marleš uze jednu šolju s prašnjavog prozorskog okvira i sam zahvati vode da popije. „Lepo kažem, Trakande“, nastavi niži čovek, „da moramo da ti nađemo neko sečivo sa čapljama. Niko ne bi trebalo da se suoči s tobom a da ne zna u šta se upušta!"

„Ja nisam majstor sečiva", tiho odgovori Gavin, prihvativši kutlaču od krivonosog Slita i napivši se vode. Bila je topla, što mu je prijalo. Delovalo je prirodnije i kao manji napad na telo.

„Ubio si Hamara, zar ne?“, upita Marleš.

Gavin se pokoleba. Ona jednostavnost koju je osećao maločas, dok se borio, već se mrvila. „Da.“

„Pa, onda si majstor sečiva", odvrati Marleš. „Trebalo je da uzmeš njegov mač kada si ga ubio."

„To bi bilo nepoštovanje", odgovori Gavin. „Sem toga nisam imao vremena da grabim plen." Marleš se na to nasmeja kao na šalu, mada se Gavin nije šalio. Pogleda Slita, koji ga je radoznao gledao.

Šuštanje sukanja obznani da im Vaša prilazi. Zelena sestra duge crne kose imala je prelepe zelene oči, koje su povremeno delovale bezmalo mačkasto. „Marleše, jesi li se izigrao?", upita ona, sa slabašnim domanskim naglaskom.

Marleš se zasmeja. „Vaša, trebalo bi da ti je drago što se igram. Ako se dobro sećam, moje igranje ti je na bojnom polju nekoliko puta spasio glavu."

Ona frknu i izvi obrvu. Gavin je retko kada imao priliku da vidi Aes Sedai i Zaštitnika koji su u tako opuštenom odnosu kao njih dvoje. „Hajde", kaza mu ona, pa se okrenu u mestu i krenu prema otvorenim vratima. „Hoću da vidim zašto Narenvin i ostale toliko dugo ne izlaze napolje. To mi smrdi na donošenje nekih odluka."

Marveš slegnu ramenima i baci šolju Korbetu. „Šta god da reše, nadam se da će to značiti pokret. Ne dopada mi se što sedimo u ovom gradu, a oni vojnici nam se lagano približavaju. Ako u ovom logoru postane još malo napetije, ima da pobegnem i da se priključim Krparima."

Gavin klimnu na tu primedbu. Prošle su nedelje otkad se poslednji put usudio da pošalje Omladince u napad. Brinove potere sve se više približavaju gradu, a to pak sve više ograničava broj prilika za galopiranje po okolini.

Vaša izađe, ali Gavin je ipak ču kako kaže: „Ponekad zvučiš kao pravo dete." Marleš samo slegnu ramenima, pa mahnu Gavinu i Slitu pre nego što izađe iz ambara.

Gavin odmahnu glavom, pa opet napuni kutlaču i napi se vode. „To dvoje me ponekad podsećaju na brata i sestru."

Slit se nasmeši.

Gavin vrati kutlaču na mesto, klimnu Korbetu, pa se okrenu da ode. Hteo je da proveri večernji obrok Omladinaca i da se postara da bude pravilno raspodeljen. Neki mladići počeli su da vežbaju mačevanje onda kada bi trebalo da jedu.

Ali dok je odlazio, Slit ga uhvati za ruku. Gavin ga iznenađeno pogleda.

„Hatori ima samo jednog Zaštitnika", reče mu taj čovek promuklim i tihim glasom.

Gavin klimnu. „To nije nečuveno za jednu Zelenu."

„To nije zbog toga što ona nije sklona tome da ima više Zaštitnika", objasni Slit. „Pre mnogo godina, kada me je vezala, kazala je da će uzeti još jednog Zaštitnika samo ako ga ja ocenim dostojnim. Zamolila me je da tragam. Ona ne misli preterano o tim stvarima. Previše je zauzeta drugim pitanjima."

Dobro, pomislio je Gavin, pitajući se zašto mu ovaj sve to priča.

Slit se okrenu i pogleda Gavina pravo u oči. „Prošlo je više od deset godina, ali našao sam nekog dostojnog. Ako želiš, vezaće te za manje od sat vremena."

Gavin iznenađeno trepnu gledajući Slita. Vižljasti čovek opet je bio ogrnut svojim plaštom koji menja boje, u neupadljivoj smeđoj i zelenoj odeći ispod njega. Neki se žale da zbog svoje duge kose i zulufa Slit deluje neurednije nego što bi jedan Zaštitnik trebalo da bude. Ali „neuredan" je potpuno pogrešan izraz za tog čoveka. Možda je pre grub, ali prirodan. Baš kao neotesano kamenje ili kvrgav - ali stamen hrast.

„Slite, počastvovan sam", odgovori mu Gavin. „Ali došao sam u Belu kulu da se obučavam zato što je to andorski običaj, a ne zbog toga što sam hteo da budem Zaštitnik. Mesto mi je pored moje sestre." A ako će neko da me veže, onda će to biti Egvena.

„Iz tih razloga si došao", kaza mu Slit, „ali ti razlozi više ne važe. Borio si se u našem ratu, ubio si Zaštitnike i branio Kulu. Ti si jedan od nas. Pripadaš nama."

Gavin se pokoleba.

„Ti tragaš", nastavi Slit, „kao jastreb koji gleda čas na ovu a čas na onu stranu, pokušavajući da reši da li da sleti ili da lovi. S vremenom ćeš se umoriti od letenja. Pridruži nam se i postani jedan od nas. Videćeš da je Hatori dobra Aes Sedai. Mudrija od većine i daleko manje sklona zadevicama i glupostima od mnogih u Kuli."

„Ne mogu, Slite", odgovori Gavin, odmahujući glavom. „Andor..."

„Hatori se u Beloj kuli ne smatra uticajnom", prekide ga Slit. „Ostale retko kada mare za ono što ona radi. Da bi dobila tebe, postarala bi se da je pošalju u Andor. Možeš imati i jedno i drugo, Gavine Trakande. Razmisli o tome.“

Gavin se opet pokoleba, pa klimnu glavom. „U redu. Razmisliću o tome.“

Slit mu pusti ruku. „Više od toga ne može od čoveka ni da se traži.“

Gavin krenu da ode, ali onda stade i opet pogleda Slita u tom prašnjavom ambaru - a onda se okrenu i mahnu Korbetu, odsečno mu dajući jedan znak, koji je značio idi i drži stražu. Omladinac željno klimnu - on je najmlađi među njima i uvek gleda kako da se dokaže. Držače stražu na vratima i upozoriti ako neko priđe.

Slit je radoznalo gledao dok je Korbet zauzimao položaj sa šakom na balčaku. Gavin onda koraknu napred i obrati se Slitu tiše, pretiho da bi ga Korbet čuo. „Šta ti misliš da se desilo u Kuli, Slite?“

Grubi čovek se namršti, pa načini korak unazad i nasloni se na zid. Jednim pogledom prilikom tog nehajnog koraka Slit je kroz prozor proverio da li s te strane neko prisluškuje.

„To je gadno", naposletku prigušeno odgovori. „Zaštitnici ne bi trebalo da se bore protiv Zaštitnika. Aes Sedai ne bi trebalo da se bore protiv Aes Sedai. Nije trebalo da dođe do toga. Ne sada. Nikada."

„Ali došlo je“, primeti Gavin.

Slit klimnu.

„A sada imamo dve različiti skupine Aes Sedai", nastavi Gavin, „s dve različite vojske, pri čemu jedna od njih opseda drugu."

„Samo gledaj svoja posla", odgovori Slit. „U Kuli ima usijanih glava, ali ima i mudrih. Učiniće ono što je ispravno."

„A to je?"

„Okončaće ovo što se dešava", odogovori Slit. „Ubijanjem - ako bude neophodno; na druge načine, ako bude moguće. Ništa ne vredi ove podele. Ništa."

Gavin klimnu.

Slit odmahnu glavom. „Moja Aes Sedai - nije joj se dopadalo kako je u Kuli. Htela je da ode. Ona je mudra... mudra i lukava. Ali takođe nije uticajna, pa je ostale ne slušaju. Ponekad, svima njima kao da je jedino stalo do toga koja ima veću batinu."

Gavin mu se još više približi. Čovek retko kada ima prilike da sluša o uticaju i položajima unutar Aes Sedai. One nemaju činove kao u vojsci, ali sve one nagonski znaju koja je među njima glavna. Kako to rade? Slit izgleda ima neku predstavu o tome, ali o toj stvari više ništa nije rekao, pa će za sada to morati da ostane zagonetka.

„Hatori je otišla iz Kule“, tiho nastavi Slit. „Pošla je na zadatak po Al’Tora, ne znajući koliko je to što se dešava ozbiljno. Ona samo nije htela da bude u Kuli. Pametna žena.“ Uzdahnu i uspravi se, pa spusti ruku Gavinu na rame. „Hamar je bio dobar čovek.“

„Jeste", odgovori Gavin, osećajući kako mu se utroba okreće.

„Ali on bi te ubio", reče mu Slit. „Ubio bi te brzo i bezbolno. On je napadao, a ne ti. Razumeo je zašto si činio to što si činio. Tog dana niko nije doneo dobre odluke. Nije bilo moguće doneti dobre odluke."

„Ja...“, Gavin samo klimnu. „Hvala ti."

Slit spusti ruku i pođe prema ulazu - ali se osvrnu. „Neki kažu da je Hatori trebalo da se vrati po mene", reče. „Ovi tvoji Omladinci, oni misle da me je ostavila kod Dumajskih kladenaca. Nije. Znala je da sam živ. Znala je da sam povređen. Ali takođe je imala poverenja u mene da ću izvršiti svoju dužnost baš kao što ona vrši svoju. Ona je morala da obavesti Zelene o onome što se dogodilo kod Dumajskih kladenaca i o pravim naređenjima koja je Amirlin izdala u vezi sa Al’Torom. Ja sam morao da preživim. Oboje smo ispunili svoje dužnosti. Ali kada je poslala svoju poruku, pošla bi po mene da me nije osetila kako sam dolazim. Bez obzira na sve. I oboje to znamo."

To reče, pa ode. Gavin ostade da razmišlja o tim čudnim poslednjim rečima. Sa Slitom je često neobično razgovarati. Ma koliko bio vešt mačevalac, nije mu baš lako da razgovara.

Gavin odmahnu glavom, pa izađe iz ambara i mahnu Korbetu da je oslobođen stražarske dužnosti. Ni u kom slučaju nije moguće da Gavin pristane da postane Hatorin Zaštitnik. Ta ponuda je na tren bila primamljiva, ali samo kao način da pobegne od svojih muka. Dobro zna da ne bi bio srećan kao njen Zaštitnik ili ma čiji Zaštitnik sem Egvenin.

Egveni je obećao sve. Sve, samo da to ne škodi Andoru ili Elejni. Svetlosti, obećao joj je da neće ubiti Al’Tora. Makar dok ne dokaže sa sigurnošću da je Zmaj ubio njegovu majku. Kako to da Egvena ne vidi da je čovek s kojim je odrasla postao čudovište, izopačeno Jednom moći? Al’Tor mora biti ubijen kao besno pseto. Zarad svih njih.

Gavin je stiskao pesnicu, odsečnim koracima prelazeći preko središta sela, priželjkujući da spokoj mačevanja može da proširi i na ostatak svog života. U vazduhu se osećao vonj krava i balege iz staja; bio bi srećan kad bi se vratio u pravi grad. Dorlanova veličina i udaljenost čine ga dobrim skrovištem, ali Gavin je iz sve snage priželjkivao da je Elaida odabrala neko manje smrdljivo mesto za smeštaj Omladinaca. Čini mu se kao da će mu odeća do kraja života smrdeti na stoku - pod pretpostavkom da ih pobunjenička vojska u narednih nekoliko nedelja ne otkrije i pobije.

Gavin odmahnu glavom prilazeći kući seoskog starešine. Kuća s prizemljem i spratom imala je krov na dve vode i nalazila se tačno u središtu sela. Glavnina Omladinaca digla je logor na malom polju iza zgrade. Nekada su tu rasle borovnice, ali pretoplo leto nakon kojeg su usledili zimski mrazevi pobilo je žbunje. Te borovnice su jedna od mnogih žrtava zbog kojih će ove godina zima biti još teža.

To polje baš i nije bilo najbolje mesto za dizanje logora - njegovi ljudi neprestano gunđaju zbog toga što moraju da vade trnje iz kože - ali blizu je sedišta sela, a istovremeno je malo zaklonjeno. Zbog toga se isplati biti u trnjaku.

Da bi stigao do polja, Gavin je morao da prepreci preko nekaldrmisanog seoskog trga i da prođe pored kanala prosečenog ispred starešinine kuće. Klimnuo je ženama koje su tu prale odeću. Aes Sedai su ih okupile da služe kao pralje sestrama i Gavinovim zapovednicima. Plata je bila mala za veoma mnogo posla, pa je Gavin iz sopstvenog džepa plaćao tim ženama male dodatke, onoliko koliko je mogao da priušti. Narenvin Sedai mu se podsmevala zbog toga, ali seljanke su mu bile zahvalne. Gavina je majka oduvek učila da su obični radnici i seljaci kičma jednog kraljevstva; ako njih slomiš, ubrzo ćeš otkriti da više ne možeš ni da se mrdneš. Žitelji te varoši možda nisu podanici njegove sestre, ali on nema namere da dozvoli da ih njegovi ratnici iskorišćavaju.

Prolazeći pored starešinine kuće, primetio je zatvorene kapke na prozorima. Marleš je lenjo stajao ispred kuće, a njegova sitna Aes Sedai se podbočeno mrštila na vrata. Izgleda da su odbile da je puste unutra. Zašto? Vaša nije veoma uticajna među Aes Sedai, ali nije ni nisko kao Hatori. Ako je Vaši zabranjen pristup... pa, možda se u toj kući ipak razgovara o nečemu važnom. To je u Gavinu probudilo radoznalost.

Njegovi ljudi bi to zanemarili - Radžar bi mu rekao da je ono čime se Aes Sedai bave najbolje ostaviti za njihove sastanke, na kojima nema neželjenih ušiju koje bi mogle da izazovu pometnju. To je jedan od razloga zašto od Gavina neće biti dobar Zaštitnik. On nema poverenja u Aes Sedai. Njegova majka je imala - i eto kako je završila. A kako se Bela kula ponela prema Elejni i Egveni... pa, on možda podržava Aes Sedai, ali svakako im ne veruje.

On skrenu za zgradu, polazeći u savršeno opravdan obilazak straža. Većina Aes Sedai u selu nema Zaštitnike - ih su Crvene, ih su svoje Zaštitnike ostavile negde drugde. Nekoliko njih čak je imalo toliko godina da su bez Zaštitnika ostale jer su bili u poodmakloj starosti ili mrtvi, pa nikada nisu odabrale nove. Dve nesrečnice ostale su bez Zaštitnika kod Dumajskih kladenaca. Gavin i ostali trudili su se iz sve snage da se pretvaraju kako ne primećuju crvenilo u očima, niti jecaje koji se povremeno čuju iz njihovih soba.

Naravno, Aes Sedai tvrde kako im Omladinci nisu potrebni da drže stražu i da ih čuvaju. Verovatno su u pravu - ali Gavin je svojim očima video mrtve Aes Sedai kod Dumajskih kladenaca; nisu nepobedive.

Pred zadnjim vratima ga pozdravi Hal Moir i propusti Gavina da nastavi sa svojim obilaskom. Gavin pođe uz kratko pravo stepenište i uđe u gornji hodnik. Tu je smenio sa straže Berdena, jednog tamnoputog Omladinca iz Tira. Berden beše zapovednik, pa mu je Gavin naredio da ode i proveri raspodelu hrane u logoru. Čovek klimnu, pa ode.

Gavin se pokoleba ispred sobe Narenvin Sedai. Ako hoće da čuje šta se odvija između Aes Sedai, očigledno bi trebalo da prisluškuje. Berden je bio jedini stražar na spratu, a nema Zaštitnika da čuvaju Aes Sedai od neželjenih ušiju. Ali Gavina je hvatala muka i od same pomisli na prisluškivanje. Ne bi trebalo da je primoran na to. On je zapovednik Omladinaca, a Aes Sedai koriste njegove ljude koliko god mogu. Duguju mu da ga obaveste o onome što se dešava. Stoga, umesto da pokušava da prisluškuje, odlučno pokuca na vrata.

Odgovor beše samo tišina - a onda se vrata malčice odškrinuše, tek toliko da se vidi delić Kovarlinog namrštenog lica. Svetlokosa Crvena bila je zadužena za sestre u toj varoši pre nego što su je potisnuli s tog položaja, ali i dalje je jedna od važnijih žena u Dorlanu.

„Zabranile smo da nas prekidaju", prasnu ona kroz malčice odškrinuta vrata. „Tvojim vojnicima su izdata naređenja da nikoga ne propuštaju, čak ni druge sestre."

„To ne važi za mene", odvrati Gavin, gledajući je pravo u oči. „Moji ljudi su u ozbiljnoj opasnosti u ovoj varoši. Ako mi već ne date da učestvujem u donošenju odluka, onda zahtevam da bar slušam." Na Kovarlinom inače bezizražajnom licu kao da sevnu razdraženost. „Dete, svakog dana si sve drskiji", odvrati mu ona. „Možda bi trebalo da te smenimo i da nađemo prikladniju zamenu za kapetana te družine."

Gavin stisnu zube.

„Misliš da te ne bi sklonili ako bi neka sestra to zatražila od njih?" upita Kovarla, malčice se smešeći. „Možda jesu bedan izgovor za vojsku, ali znaju gde im je mesto. Šteta što se isto to ne može reći za njihovog glavnog zapovednika. Vrati se svojim ljudima, Gavine Trakande."

To rekavši, zalupi mu vrata pred nosem.

Gavin se jedva suzdrža da ne provali u sobu - ali to bi ga zadovoljilo na svega dva trenutka, jer bi upravo toliko bilo potrebno da ga Aes Sedai sputaju pomoću Moći. Kako bi to uticalo na Omladince - kada bi videli svog zapovednika, hrabrog Gavina Trakanda, izbačenog iz zgrade, a usta zapušenih Vazduhom? On prenebregnu svoju osujećenost, pa se vrati niz stepenište.

Ode u kuhinju i nasloni se na suprotni zid, zureći uz stepenište ka spratu. Sada kada je smenio Berdena sa straže, osećao je da mora sam ostati na straži, ili poslati glasnika po nekog drugog. Ali najpre želi da nekoliko trenutaka provede razmišljajući; ako njihov sastanak potraje predugo, odrediće već nekoga da ga zameni na straži.

Aes Sedai. Pametni ljudi drže se što je dalje moguće od njih i pokoravaju im se što je brže moguće kada ne mogu da im pobegnu. Gavinu je teško i jedno i drugo; njegovo poreklo i krvna loza sprečavaju ga da se drži podalje, a ponos mu smeta da im se pokorava. Podržao je Elaidinu pobunu ne zato što mu se dopadala - uvek je bila hladna dok je bila savetnica njegove majke. Ne, podržao ju je zato što mu se nije dopadalo kako se Sijuan ponaša prema njegovoj sestri i Egveni.

Ali da li bi se Elaida drugačije ponašala prema devojkama? Da li bi se bilo koja od njih ponašala drugačije? Gavin je svoju odluku doneo u naletu strasti; to nije bio čin odanosti, učinjen hladne glave, kako njegovi ljudi pretpostavljaju.

Onda kome je on odan?

Nekoliko minuta kasnije koraci na stepeništu i tihi glasovi u hodniku obznaniše da su Aes Sedai završile sa svojim tajnim sastankom. Kovarla je sišla niz stepenište, odevena u crveno i žuto, govoreći nešto sestrama iza sebe. .....Ne mogu da verujem da su pobunjenice postavile sopstvenu Amirlin."

Narenvin - mršava i četvrtastog lica - išla je za njom i klimala glavom. A onda, zapanjujuće, niz stepenište za nj ima spustila se Katerina Alrudin. Gavin se zgranuto uspravi. Katerina je otišla iz logora pre više nedelja, istog onog dana kada je Narenvin stigla. Ta Crvena vrane kose nije bila deo prvobitne skupine kojoj je naređeno da dođe u Dorian, pa je to iskoristila kao izgovor da se vrati u Belu kulu.

Kada se vratila u Dorian? Kako se vratila? Njegovi ljudi bi ga izvestili o tome da su je videli. Čisto sumnja da je stražari ne bi uočili.

Ona pogleda Gavina dok su njih tri Aes Sedai prolazile kroz kuhinju, pa ne lukavo nasmeši. Primetila je njegovu zabezeknutost.

„Da“, kaza Katerina, okrećući se ka Kovarli. „Zamisli samo - Amirlin bez trona na kom sedi! One su samo gomila glupačica koje priređuju lutkarsku predstavu za decu, oblačeći lutke kao one bolje od njih. Naravno, odabrale mu jednu divljakušu za tu dužnost - i to običnu Prihvaćenu. One dobro znaju koliko je ta njihova odluka bedna.“

„Ali makar je zarobljena", primeti Narenvin, zastavši u dovratku dok je Kovarla prolazila.

Katerina se oštro zasmeja. „Zarobljena i po pola dana urla od bolova. Ne bih volela da sam u koži male Al’Verove. Naravno, ona i ne zaslužuje ništa bolje zbog toga što je dopustila da je ogrnu Amirlininim šalom."

Šta?, zgranuto je pomislio Gavin.

Njih tri izađoše iz kuhinje, tako da im glasovi utihnuše. Gavin to jedva primeti. Zatetura se i tresnu leđima o zid da ne bi pao. Nemoguće! Zvučalo je kao... Egvena... on mora da je nije dobro čuo!

Ali Aes Sedai ne mogu da lažu. Čuo je glasine da pobunjenice imaju svoju Dvoranu i Amirlin... ali Egvena? To je besmisleno! Ona je samo Prihvaćena!

Ali zar postoji neka bolja od nje da je nameste za slučaj pada? Možda nijedna sestra nije bila voljna da stavi glavu na panj tako što će prihvatiti tu titulu. Mlađa žena kao što je Egvena bila bi savršen pion.

Pribravši se, Gavin izjuri iz kuhinje i pođe za Aes Sedai. Već je bilo kasno po podne kada je izašao napolje i zatekao Vašu kako razjapljenih usta zuri u Katerinu. Očigledno da Gavin nije bio jedini iznenađen naglim povratkom te Crvene.

Gavin priđe Tandou, jednom od Omladinaca koji su držali stražu ispred kuće, pa ga uhvati za ruku. „Jesi li je video kada je ušla u zgradu?"

Mladi Andorac odmahnu glavom. „Ne, milostivi. Jedan od ljudi unutra obavestio nas je da ju je video kako se sastala s drugim Aes Sedai - izgleda da je iznenada sišla s tavana. Ali niko od stražara ne zna kako je ušla!

Gavin pusti vojnika i požuri za Katerinom. Sustigao je tri žene posred prašnjavog trga. Sve tri okrenuše bezvremena lica prema njemu, istovetno se mršteći i stiskajući usne. Kovarlin pogled beše naročito strog, ali Gavin ni najmanje nije mario da li će mu oduzeti Omladince ili ga obesiti u vazduhu. Poniženje nije bitno. Samo je jedno bitno.

„Je li to istina?", zatraži da čuje - a onda, lecnuvši se, natera sebe da s poštovanjem u glasu upita: „Molim te, Katerina Sedai. Je li istina to što sam načuo da govoriš o pobunjenicama i njihovim Amirlin?"

Ona ga pogleda, odmeravajući ga. „Pretpostavljam da bi bilo dobro proneti te vesti među tvojim vojnicima. Da, pobunjena Amirlin je zarobljena."

„A kako se zove?", upita Gavin.

„Egvena al’Ver", odgovori Katerina. „Neka glasine makar jednom budu istinite." A onda mu klimnu nehajno i odsečno, pa se opet zaputi prema drugim dvema. „Ovo što sam vas naučila iskoristite kako treba. Amirlin zahteva da se napadi učestaju, a ova tkanja će vam omogućiti neviđenu pokretljivost. Ali nemojte se iznenaditi ako pobunjenice predvide vaše poteze. One dobro znaju da je njihova takozvana Amirlin u našim rukama i verovatno su pretpostavile da znamo nova tkanja. Neće proći dugo pre nego što sve nauče da Putuju. Iskoristite tu prednost koja vam je data pre nego što njena oštrica otupi."

Gavin jedva da je slušao. Delimično je bio zatečen. Putovanje? To je nešto iz legendi. Da li Garetu Brinu tako polazi za rukom da snabdeva svoju vojsku?

Međutim, veći deo Gavinovog mozga i dalje je bio obamro. Sijuan Sanče su umirili i odredili za pogubljenje, a ona je bila samo svrgnuta Amirlin. Šta će učiniti s lažnom Amirlin, predvodnicom pobunjeničke strane.

Popola dana zavija od bolova...

Egvenu muče. Umiriće je! Verovatno je već umirena. Nakon toga - biće pogubljena. Gavin je gledao tri Aes Sedai kako odlaze. Onda se lagano okrenuo, neobično spokojan, i spustio šaku na balčak.

Egvena je u nevolji. Namerno trepnu, stojeći tako nasred trga, dok je stoka u daljini mukala, a voda žuborila u kanalu pored njega.

Egvena će biti pogubljena.

Kome si odan, Gavine Trakande?

On pređe preko sela, hodajući začuđujuće sigurnim korakom. Omladinci ne bi bili pouzdani protiv Bele kule. Ne može ih upotrebiti prilikom spašavanja. Ali malo je verovatno da bi mu pošlo za rukom da to spasavanje izvede potpuno sam. To mu ostavlja samo jednu mogućnost.

Deset minuta kasnije, našao se u svom šatoru i pažljivo slagao stvari u bisage. Većina njegovih stvari moraće da ostane u šatoru. Razmestio je osmatračke položaje daleko od logora i znao je i ranije da ih iznenada obilazi. To će biti dobar izgovor da napusti logor.

Ne sme da pobudi sumnje u svoje ponašanje. Kovarla je u pravu. Omladinci ga slede. Poštuju ga. Ali oni nisu njegovi - oni pripadaju Beloj kuli i okrenuće se protiv njega jednako brzo kao što se on okrenuo protiv Hamara, ako to bude Amirlinina volja. Ako iko od njih makar nasluti šta on namerava, neće mu poći za rukom da pređe ni stotinu koraka.

On zatvori i zakopča bisage. To će morati da bude dovoljno. Izađe iz Šatora, prebaci bisage preko ramena, pa pođe prema konjima. Usput mahnu kadžaru, koji je odredu vojnika pokazivao neke napredne poteze mačem. Radžar odredi nekoga drugog da nastavi s tim, pa požuri do Gavina, mršteći se na bisage.

„Idem da obiđem četvrti osmatrački položaj", reče Gavin.

Radžar baci pogled ka nebu; već se smrkavalo. „Tako kasno?"

„Poslednji put sam ih obilazio ujutru", odgovori Gavin. Baš čudno kako mu srce ne lupa. Kuca mirno i ravnomerno. „A pre toga je bilo po podne. Ali najopasniji trenutak za iznenađenje je veče, kada se još dovoljno dobro vidi za napad, ali je dovoljno kasno da ljudi budu umorni i lenji posle večere."

Radžar klimnu, pa se pridruži Gavinu. „Svetlost zna da su nam sada potrebni oprezniji osmatrači“, saglasi se on. Brinovi izviđači obilaze sela ni pola dana jahanja od Dorlana. „Odrediću ti pratnju."

„Nema potrebe", odvrati Gavin. „Poslednji put me je četvrta osmatračnica videla s dobrih pola milje udaljenosti. Čitav odred diže previše prašine. Hoću da vidim koliko su im oštre oči kada je reč o samo jednom konjaniku."

Radžar se opet namršti.

„Biću dobro", kaza mu Gavin i natera sebe da se kiselo nasmeši. „Radžare, znaš da ću biti dobro. Šta je? Zar se bojiš da će me uhvatiti razbojnici?"

Radžar se opusti i zasmeja. „Tebe? Pre bi zarobili Slita. Pa dobro. Ali obavezno mi pošalji glasnika kada se vratiš u logor. Ako se ne budeš vratio, neću zaspati od brige."

Onda mi je žao zbog toga što ću te koštati sna, prijatelju moj, pomislio je Gavin klimajući glavom. Radžar otrča da se vrati nadgledanju oružane vežbe, a Gavin se ubrzo nađe odmah ispred logora, razvezujući konopac kojim je Izazivač bio sapet, dok je jedan seoski dečak - koji je služio kao konjušar - išao po njegovo sedlo.

„Izgledaš kao čovek koji je doneo svoju odluku", iznenada se začuo tih glas.

Gavin se munjevito okrenu, hvatajući se za balčak. Gledajući pobliže, razazna obrise jednog čoveka sa iskrivljenim nosem. Plamen spalio te zaštitničke plaštove!

Gavin pokuša da ga obmane, kao što je učinio s Radžarom. „Valjda mi je drago što imam nešto da radim", odgovori i okrenu se od Slita kada se konjušar vrati. Gavin mu baci bakrenjak i prihvati sedlo, pa pokaza dečaku da može da ide.

Slit ga je i dalje gledao iz senke ogromnog bora dok je Gavin nameštao sedlo. Zaštitnik zna. Gavin je sve ostale prevario, ali osećao je da mu to neće uspeti s tim čovekom. Svetlosti! Zar će morati da ubije još jednog čoveka kog poštuje? Spaljena bila, Elaida! Spaljena bila, Sijuan Sanče - i čitava vaša Kula. Prekinite više da iskorišćavate ljude. Prekinite da iskorišćavate mene!

„Kada da kažem tvojim ljudima da se nećeš vraćati?", upita Slit.

Gavin zateže kolan i sačeka da mu konj izdahne. Pogleda preko ata i namršti se. „Ne nameravaš da me zaustaviš?"

Slit se zasmeja. „Danas sam se tri puta borio protiv tebe i nisam te nijednom dobio, mada mi je pomagao dobar borac. Izgledaš kao čovek koji je spreman da ubije ako se to pokaže neophodnim, a ja nisam željan smrti koliko neki pretpostavljaju da jesam."

„Ti bi se borio protiv mene", kaza Gavin, naposletku završavajući sa sedlom, stavljajući bisage i vezujući ih. Izazivač frknu. Taj konj nikada nije voleo da nosi veću težinu nego što baš mora. „Poginuo bi ako bi mislio da je to neophodno. Ako bi me napao, to bi diglo buku, sve i da te ubijem. Nikada ne bih mogao da objasnim zašto sam ubio jednog Zaštitnika. Mogao bi da me zaustaviš."

„Istina", reče mu Slit.

„Zašto me onda puštaš da idem?" upita Gavin, okrećući škopca i hvatajući uzde. Pogleda te oči u senci i učini mu se da na usnama ispod njih vidi tek najmanji mogući tračak osmeha.

„Možda samo volim da vidim ljude koji mare", odgovori Slit. „Možda se nadam da ćeš naći neki način da pomogneš u okončavanju svega ovoga. Možda sam samo lenj, izubijan i klonuo duhom od toliko poraza. Neka bi našao ono što tražiš, mladi Trakande." Praćen šuštanjem plašta, Slit ode, stapajući se s mrakom predstojeće noći.

Gavin se baci u sedlo. Mogao je da se seti samo jednog mesta kud bi otišao po pomoć za spasavanje Egvene.

On mamuznu konja i ostavi Dorian za sobom.