Oluja na obzorju

24 Nova predanost

Iznuren od dva dana jahanja, Gavin je sedeo u Izazivačevom sedlu na vrhu jednog brdašca jugozapadno od Tar Valona.

Krajolik oko njega trebalo bi da se zeleni od dolaska proleća, ali padine pred njim bile su prekrivene samo uvelim korovom, poleglim od snegova. Tu i tamo su tisa i crnodrvo narušavali taj jalovi prizor. Prebrajao je više lugova od kojih su ostali samo panjevi. Ratni tabor proždire drveće kao jato gladnih buba, služeći se drvećem za strele, ogrev, zgrade i opsadnu opremu.

Gavin zevnu - čitave noći je naporno jahao. Brinov ratni tabor dobro je ukopan i prepun uskomešane vojske. Tako velika vojska u najboljem slučaju rađa uređeni metež. Mali odred konjice može da putuje bez mnogo stvari, kao što su to Gavinovi Omladinci činih; jedan takav odred može da naraste do nekoliko hiljada ljudi, a da ne postane trom. Za odlične konjanike, kakvi su na primer Saldejci, priča se da mogu da zadrže brzinu i pokretnost i u većim jedinicama, od po sedam ili osam hiljada vojnika.

Ali vojna sila kao što je ta pred njim potpuno je drugačija. Ogromna je i rasprostrta, kao ogroman mehur s jednim manjim logorom u središtu; tu su verovatno Aes Sedai. Brin je takođe zauzeo sve gradiće pored mostova sa obe strane reke Erinin, odsekavši tako ostrvo od snabdevanja zemljom.

Vojska se ugnezdila pored Tal Valona kao pauk koji vreba leptira što leti neposredno ispred paukove mreže. Odredi konjanika dolazili su i odlazili u potrazi za hranom i raznoseći poruke. Na desetine i desetine vojnih odreda konjice ili pešadije. Kao kada pčele napuštaju košnicu dok se druge vraćaju u roj. Istočna strana glavnog logora bila je zakrčena raznolikim straćarama i šatorima, uobičajenim talogom logorskih sledbenika koji se skupljaju oko vojske. U blizini, odmah u granicama glavnog ratnog tabora, zid od zašiljenih stubova - možda pedeset koraka u prečniku - dizao se i obrazovao visok prsten. Verovatno je reč o zapovedničkom položaju.

Gavin je dobro znao da su ga Brinovi osmatrači primetili dok je prilazio, ali niko ga nije zaustavio. Verovatno i neće, ako ne pokuša da odjaše odatle. Jedan čovek - u pristojnom sivom plaštu i čakširama, s belom košuljom na pertlanje - nije preterano zanimljiv. Možda je reč o najamniku koji dolazi da traži posao. Možda je glasnik od nekog mesnog velmože, odaslat da uruči žalbu na neke izviđače. Možda je čak i pripadnik vojske. Premda mnogi Brinovi vojnici nose uniforme, opet ih ima mnogo sa običnim žutim povezom na rukavima, pošto još ne mogu da plate da im se na odeću zašije pravo znamenje.

Ne, jedan čovek koji prilazi vojsci ne predstavlja opasnost - ali jedan čovek koji jaše od vojske jeste razlog za uzbunu. Čovek koji prilazi logoru može biti prijatelj, dušmanin - ili ni jedno ni drugo. Čovek koji pregleda logor pa ode skoro je sigurno uhoda. Sve dok Gavin ne ode pre nego što stavi do znanja kakve su mu namere, Brinovi osmatrači verovatno će ga ostaviti na miru.

Svetlosti, kako bi mu prijalo da legne u krevet. Proveo je dve besane noći, spavajući samo po dva sata, umotan u plašt. Osećao se razdražljivo i plahovito, delimično ljut i na sebe zato što nije hteo da ide u gostionicu, u slučaju da ga Omladinci jure. Trepnu krmeljivim očima i potera konja niz padinu. Sada više nema kuda. Predan je tome.

Ne. Postao je predan toj odluci onog trena kada je ostavio Slita u Dorlanu. Omladinci sada već znaju za neveru svog vođe. Slit im ne bi dozvolio da traće vreme na traganje za njim. Zacelo im je rekao ono što zna. Gavin bi veoma voleo kada bi mogao ubediti sebe u to da će biti iznenađeni, ali često se dešavalo da ga namršteno ih zbunjeno gledaju zbog toga kako priča o Elaidi i Aes Sedai.

Bela kula ne zaslužuje njegovu odanost, ali Omladinci - više ne može da im se vrati. To ga muči; bilo je to prvi put da je njegova kolebljivost razotkrivena pred nekom većom skupinom. Niko ne zna da je on pomogao Sijuan da pobegne, niti je opšte poznato da gaji naklonost prema Egveni.

Ali dobro je postupio kada je otišao. Prvi put za mnogo meseci, njegova dela bila su u skladu s njegovim osećanjima. Spasti Egvenu - u to on može da veruje.

Prišao je rubu tabora, pazeći da mu lice bude bezizazražajno. Mrzi to što će morati da sarađuje s pobunjenim Aes Sedai skoro koliko i to što je napustio svoje ljude. Te pobunjenice nisu ništa bolje od Elaide. One su isturile Egvenu da bude Amirlin i od nje napravile metu. Egvena! Obična Prihvaćena. Pion. Ako one ne budu uspele da se dokopaju Kule, možda i izbegnu kaznu. Egvena će biti pogubljena.

Upašću unutra, pomislio je Gavin. Nekako ću je izbaviti. A onda ću popričati s njom, da se opameti, i odvesti je daleko od svih ovih Aes Sedai. Možda mi uspe da i Brina urazumim. Svi se možemo lepo vratiti u Andor i pomoči Elejni.

Potera konja ponet svežom rešenošću, raspršivši makar malo svoju iznurenost. Da bi stigao do zapovedničkog položaja, morao je da se probije kroz logorske sledbenike, kojih je čak bilo više od pravih vojnika. Kuvari da pripremaju hranu. Žene da služe hranu i peru sudove. Vozari da prevoze hranu. Majstori da popravljaju kola koja voze hranu. Kovači da prave potkovice za konje koji vuku kola što voze hranu. Trgovci da hranu kupuju i komornici da sve to dovode u red. Manje ugledni trgovci, koji hoće da zarade na vojnicima i njihovoj ratnoj plati, kao i žene koje žele isto to. Dečaci koji raznose poruke i nadaju se da će jednoga dana i sami nositi mačeve.

Bio je to potpuni metež. Čitava jedna sirotinjska četvrt šatora i straćara, različitih boja, izgleda i različito uređenih. Čak ni jedan sposoban vojskovođa kakav je Brin ne može da nametne preveliki red logorskim sledbenicima. Njegovi ljudi će se manje-više držati podalje od njih, ali neće moći da nateraju logorske sledbenike da održavaju vojničku poslušnost.

Gavin je jahao kroz sve to, ne obraćajući pažnju na one koji su mu nudili da mu uglačaju mač ili prodaju nekakvo slatko pecivo. Cene su svakako niske - to je mesto koje živi od vojnika - ali njegov bojni at i lepša odeća jasno govore da je on nekakav zapovednik. Ako bilo šta kupi od jednog prodavca, ostali će nanjušiti novac i lako bi se moglo desiti da ga opkole svi oni koji se nadaju da će mu prodati svoju robu ili usluge.

Stoga nije obraćao pažnju na viku, već je gledao pravo preda se i prema vojsci pred njim. Njeni šatori bili su podignuti u urednim redovima, razvrstanim po odredima i barjacima, mada ponekad i u manjim skupinama. Gavin je mogao da pretpostavi kakav je raspored, a da nije morao ni da ga pogleda. Brin voli uređenost, ali takođe veruje u podelu dužnosti. Dopušta svojim nižim zapovednicima da upravljaju svojim logorima kako god hoće, što dovodi do manje jednoobraznog rasporeda, ali i do toga da su svi ti manji logori daleko bolji u upravljanju samim sobom.

Jahao je pravo prema drvenom zidu. Međutim, nije bilo tako lako zanemarivati logorske sledbenike oko njega. Njihova dreka ispunjavala je vazduh, skupa sa zadahom kuvanja, nužnika, konja i jeftinih mirisa. U taboru nije gužva kao u gradu, ali tabor nije ni tako dobro održavan. Vonj znoja meša se s dimom logorskih vatri, pa s memlom ustajale vode i smradom neopranih ljudi. Od svega toga došlo mu je da prinese maramicu licu, mada se suzdržao. Tako bi delovao kao razmaženi velmoža kada diže nos videći običan svet.

Smrad, metež i dreka nimalo nisu doprinosili njegovom raspoloženju. Morao je da stisne zube da ne bi psovao prodavce. Neko se zatetura na stazu pred njim - on zauzda konja. Ta žena je bila u smeđoj suknji i beloj bluzi, a ruke su joj bile kaljave. „Sklanjaj mi se s puta“, prasnu Gavin. Majka bi mu pobesnela da ga čuje da tako priča. Pa, njegova majka je sada mrtva; ubio ju je Al’Tor.

Žena pred njim diže pogled i skloni se sa staze. Svetla kosa joj beše povezana u žutu maramu, a telo joj je bilo blago dežmekasto. Dok s okretala, Gavin joj samo na tren vide lice.

Ukočio se. To je lice jedne Aes Sedai! Nepogrešivo prepoznatljivo. Zgranuto je sedeo u sedlu dok je ta žena namicala maramu i žurno odlazila. „Čekaj!“, viknu i okrenu konja. Ali žena se nije zaustavila. Pokolebao se, pa spustio ruku kada je video da se pridružila redu pralja koje nedaleko odatle rade između nekoliko drvenih korita. Ako se pretvara da je obična žena, onda vrlo verovatno ima svoje plamene razloge za to, pa mu neće biti zahvalna na razotkrivanju. U redu. Gavin suzbi razdraženost. Egvena. Mora se usredsrediti na Egvenu.

Kada je stigao pred zid oko zapovedničkog položaja, vazduh je već bio daleko bolji. Na straži su, držeći halebarde, stajala četiri vojnika s uglačanim čeličnim kalpacima i oklopnim prsnicima obeleženim Brinovim trima zvezdama. Pored kapije je lepršao barjak s Plamenom Tar Valona.

„Hoćeš da stupiš u vojsku?", upita jedan vojnik kada Gavin zauzda konja. Gojazni čovek je na levom ramenu imao crvenu prugu, što je govorilo da je narednik zadužen za stražu. Umesto halebarde je nosio mač. Oklopni prsnik jedva da je stajao kako treba na njegovoj trbušini, a brada mu je bila prekrivena riđim čekinjama. „Moraćeš da se vidiš s kapetanom Aldanom", proštenja ovaj. „Veliki plavi šator, negde na četvrtini puta oko logora. Imaš svog konja i mač; to će ti obezbediti dobru platu.“ Čovek pokaza prema jednom dalekom delu glavnine vojske, van bedema od kolja. Tako neće moći. Gavin lepo vidi kako se Brinov barjak vijori unutar drvenog zida.

„Nisam došao da bih stupio u vojsku", odvrati Gavin, okrećući Izazivača kako bi bolje pogledao te ljude. „Zovem se Gavin Trakand. Moram smesta da razgovaram s Garetom Brinom, a u vezi s veoma hitnim stvarima."

Vojnik izvi jednu obrvu, pa se zasmeja sebi u bradu.

„Ne veruješ mi", bezizražajno reče Gavin.

„Trebalo bi da odeš da popričaš s kapetanom Aldanom", lenjo odbrusi čovek i opet pokaza ka dalekom šatoru.

Gavin duboko udahnu kako bi se smirio, pokušavajući da suzbije razdraženost. „Ako bi samo poslao nekoga po Brina, otkrićeš da...“

„Misliš li da praviš nevolje?" upita ga vojnik i nakostreši se. Ostali spustiše halebarde.

„Neću da pravim nevolje", ravnim glasom odvrati Gavin. „Samo mi je potrebno da...“

„Ako nameravaš da boraviš u našem logoru", prekide ga vojnik i pođe napred, „moraćeš da naučiš da radiš šta ti se kaže."

Gavin ga pogleda pravo u oči. „U redu. Možemo to i ovako. Verovatno će svejedno tako biti brže."

Narednik se lati mača.

Gavin izvuče noge iz stremena i skoči iz sedla. Bilo bi mu teško da nekoga ne ubije ako ostane u sedlu. Čim doskoči na blatnjavo tle, isuka sečivo tako hitro da se začu siktanje nalik na uzdah. Gavin smesta pređe u „hrast trese granje", što je stav namenjen nanošenju udaraca koji nisu smrtonosni i često ga koriste učitelji prilikom obuke učenika. Takođe je veoma delotvoran protiv više ljudi koji koriste različito oružje.

Pre nego što narednik stiže da isuče mač, Gavin nalete na njega i zabi mu lakat u trbušinu odmah ispod loše nameštenog oklopnog prsnika. Čovek zastenja i povi se, a Gavin ga jabukom na balčaku udari postrance po glavi - trebalo je da zna da se kalpak ne nosi tako. Gavin onda pređe u „rasecanje svile", kako bi se postarao za prvog halebardistu. U trenutku kada jedan drugi vojnik vrisnu u pomoć, Gavinovo sečivo zvonko zaseče oklopni prsnik prvog halebardiste, terajući ga da ustukne. Gavin završi tako što mu izbi noge pod njim, a onda pređe u „kovitlanje vetra" kako bi zaustavio udarce preostale dvojice.

Nažalost, morao je da pribegne tome da ih poseče po butinama. Najviše bi voleo da je mogao da izbegne to da ih rani, ali borbe - čak i takva borba, protiv daleko nesposobnijih protivnika - postaju nepredvidljivije što duže traju. Čovek mora brzo i odlučno ovladati bojnim poljem, a to znači da Gavin u ovom slučaju mora da obori ta dva vojnika - koji su se držali za raskrvavljene butine. Narednik je bio onesvešćen od udarca po glavi, ali prvi halebardista se teturavo pridiže na noge. Gavin mu udarcem noge gurnu halebardu van domašaja, a onda mu zabi čizmu u lice, oborivši ga na leđa i raskrvarivši mu nos.

Izazivač zanjišta iza njega, ržući i kopajući zemlju. Bojni at je osetio bitku, ali dobro je uvežban. Zna da mora ostati tu gde jeste ako su mu uzde puštene na zemlju. Gavin obrisa sečivo o nogavicu, pa ga vrati u kanije dok su ranjeni vojnici ječali na tlu. Potapša Izazivača po gubici i opet uze uzde. Iza Gavina, obližnji logorski sledbenici ustuknuše, pa se dadoše u beg. Odred vojnika unutar drvenog bedema stade da mu prilazi s nategnutim lukovima. To nije dobro. Gavin se okrenu prema njima, pa skide s pojasa mač koji mu je i dalje bio u kanijama, te ga baci na tle ispred njih.

„Nisam naoružan", kaza glasno, kako bi se čuo od ječanja ranjenika. „A nijedan od ove četvorice neće danas umreti. Idite i recite svom vojskovođi da je jedan majstor sečiva potpuno sam oborio na zemlju odred njegovih stražara, i to za manje od deset otkucaja srca. Ja sam njegov bivši učenik. Hteće da me vidi.“

Jedan od lukonoša požuri napred kako bi digao sa zemlje Gavinov mač, a drugi dade znak jednom glasniku. Ostali su držali podignute lukove. Jedan od oborenih halebardista poče da puzi dalje od Gavina. Gavin pomeri Izazivača, spremajući se da zamakne iza konja ako vojnici krenu da natežu lukove. Najviše bi voleo da do toga ne dođe, ali od njih dvojice, daleko je verovatnije da će Izazivač preživeti strele puštene s kratkih lukova.

Nekolicina vojnika usudi se da pođe napred kako bi pomogli svojim oborenim saborcima. Debeli narednik se prenuo iz nesvesti, pa se pridigao u sedeći položaj, psujući sebi u bradu. Gavin nije činio nikakve preteče pokrete.

Možda je bila greška to što se borio protiv tih ljudi, ali već je previše vremena protraćio. Egvena bi već do sada mogla i da bude mrtva! Kada neki čovek kao što je taj narednik pokuša da nametne svoju vlast, postoje samo dva izbora. Čovek može ili da se pričom probija kroz vojničku birokratiju, ubeđujući svakog vojnika da je zaista neko važan. Ili može da izazove pometnju. Ovo drugo je daleko brže, a u logoru očigledno ima dovoljno Aes Sedai da se postaraju za nekoliko povređenih vojnika.

Nakon izvesnog vremena, omanja skupina ljudi izađe iz prostora okruženog drvenim zidom. Uniforme su im bile ispeglane, držanje opasno, a po licima se videlo da su iznureni. Na čelu je bio jedan čovek četvrtastog lica, prosed na slepoočnicama i snažne, stamene građe. Gavin se nasmeši. Brin lično. Kockanje je urodilo plodom.

Kapetan-general odmeri Gavina, pa priđe da brzo pogleda svoje oborene vojnike. Na kraju, samo odmahnu glavom. „Na mestu voljno", naredi svojim ljudima. „Naredniče Kordse."

Debeli narednik ustade na noge. „Gospodine!"

Brin opet pogleda Gavina. „Kada sledeči put neko dođe na kapiju tvrdeći da je velmoža i tražeći da razgovara sa mnom, pošalji po nekog zapovednika.

I to smesta. Nije me briga ni da taj čovek ima dvomesečnu bradu i da bazdi na jeftino pivo. Jesi li razumeo?"

„Da, gospodine", crveneći odgovori narednik. „Razumeo, gospodine."

„Naredniče, odvedi svoje ljude u bolnicu", naredi Brin, i dalje gledajući Gavina. „Ti, polazi sa mnom."

Gavin stisnu zube. Garet Brin mu se nije tako obratio još od vremena pre nego što je počeo da se brije. Svejedno, nije baš ni mogao da očekuje da tom čoveku bude drago. Odmah unutar drvenog bedema, Gavin uoči jednog dečaka koji je bio ili konjušar ili glasnik. Pruži uzde razrogačenom detetu, dajući mu uputstva kako da se postara za konje. Onda Gavin uze svoj mač od čoveka koji ga je držao i požuri za Brinom.

„Garete", obrati mu se Gavin, sustigavši ga. „Ja...“

„Jezik za zube, mladiću", prekide ga Brin, ne okrećući se prema njemu. „Još nisam rešio šta ću s tobom."

Gavin odsečno zatvori usta. To je nečuveno! Gavin je i dalje brat zakonite kraljice Andora i biće prvi princ mača ako Elejna preuzme i zadrži presto! Brin bi trebalo da mu ukazuje poštovanje.

Ali Brin ume da bude tvrdoglav kao nerast. Gavin se ugrize za jezik. Stigoše do visokog šiljatog šatora, ispred kojeg su stajala dva stražara. Brin se pognu i uđe, a Gavin za njim. Unutrašnjost šatora bila je čista i uredna, čak i više nego što je Gavin očekivao. Sto je bio zatrpan uvijenim kartama i uredno složenim listovima hartije, a ležajevi u jednom uglu pažljivo zamotani, dok su ćebad bila skalupljena pod oštrim uglovima. Brin se očigledno oslanja na neku veoma urednu osobu da posprema za njim.

Brin sklopi ruke iza leđa, a odraz Gavinovog lica pojavi se u njegovom oklopnom prsniku kada se okrenu. „U redu. Objasni mi šta tražiš ovde."

Gavin se isprsi. „Generale", kaza, „mislim da grešiš. Više nisam tvoj učenik."

„Znam", šturo odvrati Brin. „Mladič kog sam ja obučavao nikada ne bi izveo nešto toliko detinjasto samo da bi mi privukao pažnju."

„Narednik na straži je bio ratoboran, a ja nisam imao strpljenja da trpim da se jedna budala šepuri. Ovo mi je delovalo kao najbolji način."

„Najbolji način za šta?" upita Brin. „Da me razbesniš?"

„Vidi", obrati mu se Gavin, „možda jesam bio ishitren, ali imam važna posla. Moraš da me saslušaš."

„A šta ako te ne saslušam?" upita ga Brin. „Šta ako te izbacim iz svog logora zato što si razmaženi knežić, previše gord a nedovoljno pametan?"

Gavin se namršti. „Pazi se, Garete. Mnogo toga sam naučio od našeg poslednjeg susreta. Mislim da ćeš otkriti kako tvoj mač više nije u stanju da porazi moj onako lako kao nekada."

„U to nimalo ne sumnjam", odgovori Brin. „Svetlosti, dečko! Oduvek si bio nadaren. Ali zar misliš da tvoje reči imaju veću težinu samo zato što si vešt s mačem? Zar bi trebalo da te saslušam zato što ćeš me u suprotnom ubiti? Mislio sam da sam te daleko bolje naučio."

Brin je ostario otkad ga je Gavin poslednji put video, ali nije se pogurio od te starosti - lagodno ju je nosio na plećima. Malo više sedih na slepoočnicama, nešto malo novih bora oko očiju, ali beše snažan i dovoljno vitkog tela da je delovao godinama mlađi nego što je zaista bio. Čovek ne može da pogleda Gareta Brina a da ne vidi muškarca u punoj snazi - svakako ne na zalasku.

Gavin pogleda vojskovođu pravo u oči, pokušavajući da se obuzda da ne proključa. Brin mu spokojno uzvrati pogled. Stameno. Baš kakav bi vojskovođa i trebalo da bude. Baš kakav bi i Gavin trebalo da bude.

Gavin skrenu pogled, iznenada posramljen zbog samog sebe. „Svetlosti", prošapta, pa pusti mač i uhvati se za glavu. Odjednom se osećao veoma, veoma umorno.

„Žao mi je, Garete. U pravu si. Bio sam budala."

Brin zagunđa. „Dobro je što to čujem. Počeo da sam da se pitam šta ti se to desilo."

Gavin uzdahnu, pa obrisa znoj s veđa, priželjkujući da može da popije nešto hladno. Bes mu se rasprši, pa se oseti iznureno. „Protekla godina bila je teška", reče, „a naporno sam jahao kako bih stigao dovde. Na ivici sam živaca."

„Nisi jedini, momče", odgovori Brin. Duboko uzdahnu, pa priđe jednom stočiću za posluženje i nasu Gavinu šolju nečega. Bio je to samo mlak čaj, ali Gavin ga sa zahvalnošću prihvati i srknu.

„Ovo su gadna vremena", nastavi Brin, pa i sebi nasu šolju. Srknu i namršti se.

„Šta je bilo?", upita Gavin i pogleda svoju šolju.

„Ništa. Samo prezirem ovo čudo."

„Zašto ga onda piješ?", upita Gavin.

„Navodno je zdravo", progunđa Brin. Pre nego što Gavin stiže da pita nešto više, krupni vojskovođa nastavi: „Dakle, hoćeš li me naterati da te bacim u zatvor pre nego što mi kažeš zašto si rešio da se probiješ do mog zapovedničkog položaja?"

Gavin mu priđe. „Garete, reč je o Egveni. Uhvatile su je."

„Aes Sedai iz Bele kule?"

Gavin odsečno klimnu.

„Znam." Brin otpi još jedan gutljaj, pa se opet namršti.

„Moramo po nju!“, kaza Gavin. „Došao sam da te zamolim za pomoć. Nameravam da je spasem."

Brin tiho frknu. „Spaseš? A kako nameravaš da uđeš u Belu kulu? Čak ni Aijeli nisu mogli da upadnu u taj grad."

„Oni nisu želeli", odgovori Gavin. „Ali ja ne moram da zauzmem grad - već samo da se ušunjam s malim odredom, pa da nakon toga iz grada izvedem jednu osobu. Svaka stena ima svoje pukotine. Naći ću neki način."

Brin spusti šolju. Pogleda Gavina, a njegovo odlučno lice oprljeno suncem i vetrom izgledalo je kao živa ikona plemenitosti. „Ali reci mi sledeče, momče - kako nameravaš da je nateraš da pođe s tobom?"

Gavin se lecnu. „Pa biće joj drago da pođe. Zašto joj ne bi bilo?"

„Zato što nam je zabranila da pokušamo da je spasemo", odgovori mu Brin i opet ukrsti šake iza leđa. „Ili sam barem tako zaključio. Aes Sedai mi malo toga govore. Čovek bi pomislio da će imati više poverenja u čoveka koji upravlja ovom njihovom opsadom. Bilo kako bilo, Amirlin je nekako u dodiru s njima i naredila im je da je ostave na miru."

Šta? Pa to je besmisleno! Aes Sedai u logoru očigledno izobličavaju činjenice. „Brine, ona je zatočena! Čuo sam kako Aes Sedai kažu da je svakoga dana tuku. Pogubiće je!“

„Ne znam baš", odvrati Brin. „Već je nedeljama s njima, a još je nisu ubile."

„Pogubiće je“, žurno ponovi Gavin. „Znaš da hoće. Možda neko vreme šetaš poraženog neprijatelja pred svojim vojnicima, ali na kraju moraš da mu nabiješ glavu na kolac kako bi upravo tim vojnicima stavio do znanja da je neprijatelj mrtav i da ga nema više. Znaš da sam u pravu."

Brin ga pogleda, pa klimnu. „Možda i znam. Ali ništa ne mogu da uradim. Obavezuju me zakletve koje sam dao, Gavine. Ne mogu da uradim ništa ako mi ta devojka ne naredi."

„Pustićeš je da umre?"

„Ako je to potrebno kako bih održao svoju reč, onda da."

Ako se Brin zakleo na nešto... pa, pre će čuti kako Aes Sedai laže nego videti Gareta Brina kako krši svoju reč. Ali Egvena! Mora da postoji makar nešto što može da učini!

„Pokušaću da ti s nekim Aes Sedai kojima služim obezbedim prijem", nastavi Brin. „Možda one mogu da urade nešto. Ako ih ubediš da je spasavanje potrebno i da bi ga Amirlin želela, onda ćemo videti."

Gavin klimnu. Makar nešto. „Hvala ti."

Brin nehajno odmahnu. „Mada bi trebalo da te bacim u zatvor - makar samo zbog toga što si mi ranio trojicu ljudi, ako ni zbog čega drugog."

„Neka ih neka Aes Sedai Izleći", odgovori mu Gavin. „Sudeći po onome što sam čuo, ne manjka ti Aes Sedai da te pritiskaju."

„Ma", odgovori Brin, „jedva mi polazi za rukom da ih namolim da bilo koga Izleče, ako život tog vojnika nije u opasnosti. Pre neki dan jedan čovek je nezgodno pao s konja, a rečeno mi je da bi ga Lečenje samo naučilo da bude nemaran. Bolje sam po sebi nauk, kazala mi je ta plamena žena. Možda se narednog puta neće glupirati i zasmejavati prijatelje dok jaše.“

Gavin se namršti. „Ali zacelo će učiniti izuzetak kada je reč o onim ljudima. Naposletku, ranio ih je neprijatelj."

„Videćemo", reče mu Brin. „Sestre retko kada obilaze vojnike. Imaju svoja posla."

„Eno jedne sestre u spoljnom delu logora", rasejano odvrati Gavin, osvrćući se.

„Mlađa devojka? Tamna kosa, bez bezvremenog lica?"

„Ne, ovo je bila Aes Sedai. Prepoznao sam je upravo po licu. Malo je punačka i svetle je kose."

„Verovatno samo traži Zaštitnike", uzdahnu Brin. „To često rade."

„Ne bih rekao", reče mu Gavin, pa se opet osvrnu. „Krila se među praljama." Kad to reče, shvati kako je lako moguće da je ona uhoda Aes Sedai koje su u Beloj kuli.

Brin se još više namršti. Možda je i on pomislio na isto. „Pokaži mi", reče, pa pođe prema šatorskim krilima prebačenim preko ulaza. Zabaci ih i izađe na jutarnju svetlost, a Gavin pođe za njim.

„Nikako da mi objasniš šta ćeš ovde, Gavine", reče Brin dok su hodali kroz lepo uređeni logor, a vojnici usput pozdravljali svog vojskovođu.

„Rekoh ti", odgovori Gavin, odmarajući ruku na jabuci svog mača. „Naći ću način da izbavim Egvenu iz onih ralja smrti."

„Nisam mislio na to šta tražiš u mom taboru. Mislio sam na to šta uopšte tražiš u ovom kraju. Zašto se nisi vratio u Kaemlin, da pomogneš svojoj sestri?"

„Imaš vesti o Elejni", upita, ukopavši se u mestu. Svetlosti! Trebalo je da ranije pita. Zaista jeste umoran. „Čuo sam da je bila u vašem logoru. Zar se vratila u Kaemlin? Je li dobro?"

„Već dugo nije s nama", odgovori Brin. „Ali izgleda da joj dobro ide." Stade, pa pogleda Gavina. „Hoćeš da kažeš kako ne znaš?"

„Šta?"

„Pa, glasine nisu pouzdane", objasni Brin. „Ali mnoge od njih sam potvrdio kod Aes Sedai koje su Putovale u Kaemlin kako bi prikupljale novosti. Tvoja sestra je stupila na Lavlji presto. Izgleda da je razrešila veći deo zamešateljstva koje joj je vaša majka ostavila."

Gavin duboko uzdahnu. Hvala Svetlosti, pomislio je, pa je sklopio oči. Elejna je živa. Elejna je na prestolu. Otvori oči, a oblačno nebo učini mu se makar malčice svetlijim. Nastavi da hoda, a Brin krenu pored njega.

„Zaista nisi znao“, reče Brin. „Gde si ti to bio, momče? Ti si sada prvi princ mača - ili češ to postati kada se vratiš u Kaemlin! Mesto ti je pored tvoje sestre."

„Najpre Egvena."

„Dao si zavet", prekori ga Brin. „Preda mnom. Zar si zaboravio?"

„Ne", odgovori Gavin. „Ali ako je Elejna osvojila presto, onda je za sada bezbedna. Izbaviču Egvenu i odvući ću je u Kaemlin, gde mogu da je držim na oku. Gde ću moći da obe držim na oku."

Brin frknu. „Čini mi se da bih voleo da gledam dok pokušavaš da izvedeš to prvo", primeti. „Ali bez obzira na to, zašto nisi bio tamo dok je Elejna pokušavala da osvoji presto? Šta si to radio što je bilo važnije od toga?"

„Ja... upetljao sam se“, odgovori Gavin, ne skrećući pogled.

„Upetljao?", upita Brin. „Bio si u Beloj kuli kada se sve ovo..." Onda ućuta. Neko vreme hodali su rame uz rame. „Gde si čuo sestre kako pričaju o Egveninom zarobljavanju?" upita Brin. „Otkud ti znaš za njeno kažnjavanje?"

Gavin ništa ne odgovori.

„Krv i krvavi pepeo!" uzviknu Brin. Vojskovođa je retko kada psovao. „Znao sam da je osoba koja je predvodila one napade protiv mene predobro obaveštena. A ja među svojim zapovednicima tražio odakle je procurelo!"

„To sada nije bitno."

„Ja ću da sudim o tome", reče mu Brin. „Ubijao si moje ljude. Vodio si napade protiv mene!"

„Vodio sam napade protiv pobunjenika", reče Gavin, pa strogo pogleda Brina. „Možeš da me kriviš zbog toga što sam silom upao u tvoj logor, ali zar zaista očekuješ da ću osećati grižu savesti zbog toga što sam pomagao Beloj kuli protiv vojske koja je opseda?“

Brin zaćuta, pa odsečno klimnu. „Dobro. Ali to znači da si ti neprijateljski zapovednik."

„Više nisam", odgovori Gavin. „Napustio sam taj položaj."

„Ali..."

„Pomagao sam im", kaza Gavin. „Više im ne pomažem. Brine, ništa što ovde budem video neće dospeti do tvojih neprijatelja. Zaklinjem ti se Svetlošću."

Brin nije odmah odgovorio. Prođoše pored šatora, verovatno namenjenih višim zapovednicima, prilazeći zidu od drvenih stubova. „U redu", kaza Brin. „Verujem da se nisi toliko promenio da prekršiš reč."

„Ne bih se okrenuo protiv takve zakletve", strogo mu odbrusi Gavin. „Kako možeš i da pomisliš da bih to učinio?"

„U poslednje vreme sam imao mnogo iskustva s neočekivanim odbacivanjem zaveta", odgovori Brin. „Rekao sam da ti verujem, momče. I verujem ti. Ali još mi nisi objasnio zašto se nisi vratio u Kaemlin."

„Egvena je bila sa Aes Sedai“, kaza mu Gavin. „Koliko sam znao, isto je važilo i za Elejnu. Činilo mi se da je pametno biti ovde, mada nisam baš bio siguran da mi se dopada Elaidina vlast."

„A šta je Egvena za tebe?", tiho ga upita Brin.

Gavin ga pogleda u oči. „Ne znam", priznade. „Voleo bih da znam."

Za divno čudo, Brin se tiho zasmeja. „Shvatam. I razumem. Hajde da nađemo tu Aes Sedai koju misliš da si video."

„Jesam je video, Garete", reče mu Gavin, klimajući glavom stražarima kada su njih dvojica prošli kroz kapiju. Ljudi pozdraviše Brina, ali Gavina su gledali kao što bi gledali crno koplje. Tako i treba.

„Videćemo šta ćemo naći", odvrati Brin. „Bez obzira na to, kada ti obezbedim taj sastanak s predvodnicama Aes Sedai, hoću da mi daš reč da ćeš se vratiti u Kaemlin. Egvenu prepusti nama. Ti moraš da pomogneš Elejni. Mesto ti je u Andoru."

„Isto to bih mogao reći i za tebe." Gavin je šestario pogledom po logorskim sledbenicima, koji su se rojili na sve strane. Gde li je ta žena?

„Mogao bi", grubo odgovori Brin. „Ali to ne bi bilo tačno. Tvoja majka se postarala za to."

Gavin ga pogleda krajičkom oka.

„Odbacila me je, Gavine. Prognala me je i zapretila mi smrću."

„Nemoguće!"

Brin je delovao sumorno i smrtno ozbiljno. „I ja sam se tako osećao. Ali to je svejedno istina. Ono što mi je kazala... zabolelo me je, Gavine. Zaista."

Brin je samo to rekao, ali za njega je to bilo kao da je izgovorio čitave tomove. Gavin od tog čoveka nikada ni reč nezadovoljstva o svom položaju ili svojim naređenjima nije čuo. Bio je odan Morgazi - odan onako nepokolebljivo kako jedan vladar može samo da se nada. Gavin nikada nije znao za ubeđenijeg čoveka, niti za nekoga ko se manje žali.

„To mora da je bio deo neke spletke", odgovori Gavin. „Znaš majku. Ako te je povredila, postojao je razlog za to."

Brin odmahnu glavom. „Nikakav razlog sem lude ljubavi prema onom naduvenku Gebrilu. Umalo da je dopustila da njena zaluđena glava upropasti Andor."

„Nikada ne bi to uradila!" prasnu Gavin. „Garete, bar bi ti trebalo da to znaš!"

„Trebalo bi“, odgovori Brin, tišim glasom. „I voleo bih da znam."

„Imala je neku drugu pobudu", tvrdoglavo mu reče Gavin. Osećao je kako ga bes opet preplavljuje. Prodavci oko njih ih pogledaše, ali ništa ne rekoše. Verovatno su dobro znali da ne treba da prilaze Brinu. „Ali mi to sada nikada nećemo znati. Sada je mrtva. Proklet bio Al’Tor! Jedva čekam dan kada ću ga proburaziti."

Brin oštro pogleda Gavina. „Sine, Al’Tor je spasao Andor. Ili prišao nadomak tome koliko je za jednog muškarca moguće."

„Kako to možeš da kažeš?", upita Gavin. „Kako možeš da govoriš blagonaklono o tom čudovištu? On je ubio moju majku!"

„Ne znam da li da verujem u te glasine ili ne", reče mu Brin, češkajući se po bradi. „Ali ako verujem u njih, momče, onda je lako moguće da je učinio uslugu Andoru. Ne znaš kako su stvari postale gadne na kraju."

„Ne mogu da verujem da ovo čujem", reče Gavin i spusti ruku na balčak. „Brine, neću da slušam da se njeno ime tako kalja. Ozbiljno ti kažem."

Brin ga pogleda pravo u oči. Pogled mu je bio potpuno nepokolebljiv. Kao da su mu oči isklesane od granita. „Gavine, uvek ću govoriti samo istinu - ma ko me izazivao. Je li ti teško da to slušaš? Pa, teže je bilo da se to proživi. Kukanje na sve strane ne donosi ništa dobro, ali njen sin mora da zna šta se dešavalo. Gavine, tvoja majka se na kraju okrenula protiv Andora time što je prihvatila Gebrila. Morala je da bude uklonjena. Ako je Al’Tor to učinio za nas, onda moramo da mu budemo zahvalni."

Gavin odmahnu glavom, osećajući bes i zabezeknutost kako se nadmeću u njemu. Zar je to Garet Brin?

„Ovo nisu reči odbačenog ljubavnika", nastavi Brin, lica kamenog, kao da suzbija osećanja. Govorio je tiho dok su on i Gavin hodali, a logorski sledbenici ih zaobilazili u širokom luku. „Mogu prihvatiti da žena može prestati da voli jednog čoveka i zavoleti drugoga. Da, mogu da oprostim Morgazi ženi. Ali Morgazi kraljici? Dala je kraljevstvo onoj zmiji. Poslala je svoje saveznike u zatočeništvo i batinanje. Nije bila pri sebi. Ponekad, kada se vojniku zagnoji ruka, mora biti odsečena kako bi mu se spasao život. Drago mi je zbog Elejninog uspeha - i nanosi mi bol da to kažem. Ali ti moraš da zakopaš tu mržnju prema Al’Toru. Nije on bio muka, već tvoja majka."

Gavin je i dalje stiskao zube. Nikada, pomislio je. Nikada neću oprostiti Al’Toru. Ne ovo.

„Vidim koja se namera krije iza tog pogleda", reče mu Brin. „To su samo još jači razlozi da se što pre vratiš u Andor. Videćeš. Ako ne veruješ meni, pitaj svoju sestru. Vidi šta će ti ona reći."

Gavin odsečno klimnu glavom. Dosta s tim. Pred sobom je ugledao mesto gde je ranije video onu ženu. Baci pogled prema dalekim redovima pralja, pa se okrenu i pođe prema njima, prolazeći postrance između dva trgovca sa smrdljivim kavezima punim kokošaka, koji su prodavali jaja. „Ovuda", kaza, možda preoštro.

Nije se osvrnuo da vidi ide li Brin za njim. Vojskovođa ga ubrzo sustiže, delujući nezadovoljno. Ali on je održavao korak. Išli su zakrčenom vijugavom stazom, probijajući se između ljudi u smeđoj i mrkosivoj odeći, pa su ubrzo stigli do reda žena koje su klečale između dva duga drvena korita što su se lagano punila vodom. Muškarci su stajali na krajevima, sipajući vodu u korita, a žene u redovima su prale odeću najpre u sapunjavoj vodi, a onda je ispirale u koritu sa čistom vodom. Nije ni čudo što je tle bilo toliko mokro! Bar se osećao miris sapunice i čistoće.

Žene su rukave podvrnule do mišica, a mnoge su čavrljale dok su radile, trljajući odeću po prakljačama u koritima. Sve su bile odevene u iste onakve smeđe suknje kakve je video na Aes Sedai. Gavin spusti šaku na jabuku svog mača, gledajući žene s leđa.

„Koja?“, upita Brin.

„Samo trenutak", odgovori Gavin. Bilo je na desetine žena. Je li zaista video ono što misli da je video? Zašto bi jedna Aes Sedai bila baš u tom logoru? Elaida zacelo ne bi poslala Aes Sedai da uhodi pobunjenike; njihova lica su previše prepoznatljiva.

Naravno, ako su već toliko prepoznatljiva, zašto je do sada nije uočio?

A onda je ugleda. Bila je jedna od retkih koje nisu čavrljale s drugima oko sebe. Klečala je glave pognute, žute marame vezane oko glave tako da joj senka pada preko lica, a ispod marame viri tek nekoliko pramenova svetle kose. Držanje joj je bilo tako ponizno da je skoro nije ni video, ali isticala se po telu. Bila je punačka i jedino je ona imala žutu maramu.

Gavin pođe niz red pralja, a njih nekoliko ustaše, pa se podbočiše i objasniše mu da „vojnici s velikim stopalima i nezgrapnim laktovima" ne treba da se mešaju u ženski posao. Gavin nije obraćao pažnju na njih, već se probijao sve dok nije stigao do žute marame.

Ovo je sumanuto, pomislio je Gavin. U čitavoj istoriji ljudskog roda nije bilo Aes Sedai koja je smogla snage da natera sebe da poprimi takvo držanje.

Brin mu priđe. Gavin se sagnu, pokušavajući da pogleda ženu u lice. Ona se povi još više, snažnije ribajući košulju u koritu ispred sebe.

„Ženo", obrati joj se Gavin. „Mogu li da ti vidim lice?"

Ona nije odgovorila. Gavin pogleda Brina. Vojskovođa kolebljivo pruži ruku i smače maramu dežmekastoj ženi. Lice ispod marame bilo je nepogrešivo lice jedne Aes Sedai, sa onim bezvremenim svojstvom. Nije digla pogled, već je samo nastavila da radi.

„Kazala sam da to neće uspeti", reče jedna pozamašna žena. Uspravi se, pa se dogega niz red pralja, odevena u kao šator veliku zeleno-smeđu haljinu.

„Kazala sam joj: Moja gospo, ti možeš da radiš kako god ’oćeš. Ja neću da odbijem tak’u ko što si ti, ali neko će da primeti."

„Ti si na čelu pralja“, primeti Brin.

Krupna žena odlučno klimnu, a crvene kovrdže joj se zanjihaše. „Jesam, generale." Okrenu se prema Aes Sedai, pa pade u naklon. „Gospo Tagren, jesam te upozorila. Svetlost me sagorela, ali jesam. Mnogo mi je žao.“

Žena zvana Tagren pognu glavu. Jesu li joj to suze na obrazima? Je li to uopšte moguće? Šta se to dešava?

„Milostiva", obrati joj se Brin, čučnuvši pored nje. „Jesi li ti Aes Sedai? Ako jesi i ako mi zapovediš da odem, učiniću to bez pitanja."

Bio je to dobar pristup. Ako je zaista Aes Sedai, ne može da laže.

„Ja nisam Aes Sedai“, prošapta žena.

Brin pogleda Gavina i namršti se. Šta sad te njene reči znače? Jedna Aes Sedai ne može da laže. Dakle...

Žena tiho kaza: „Zovem se Šemerin. Bila sam Aes Sedai. Više nisam. Ne otkad..." Opet spusti pogled. „Molim te. Samo me pusti da radim ovako osramoćena."

„Hoću“, odgovori joj Brin, pa se pokoleba. „Ali najpre moram da te odvedem da porazgovaraš s nekim sestrama u logoru. Otkinuće mi uši ako te ne dovedem."

Šemerin uzdahnu, ali ustade.

„Hajde", reče Brin Gavinu. „Ne sumnjam da će one hteti da popričaju i s tobom. Najbolje bi bilo da sa ovim završimo što je brže moguće."