Veliki lov

4 Pozvana

Sama u svojoj sobi u ženskim odajama, Moiraina namesti šal preko ramena. Šal je bio izvezen motivom bršljana i vinove loze. Gledala je kako joj stoji u visokom ogledalu u uglu. Njene krupne, tamne oči bile su oštre poput očiju sokola kada bi bila gnevna. Sada kao da su probijale posrebreno staklo. Bio je puki slučaj da je imala taj šal u bisagama kada je stigla u Fal Daru. Šal je u svom središtu, koje je padalo preko leđa onoga koji ga je nosio, imao jarkobeli Plamen Tar Valona i dugi obod u boji Ađaha. Moirainin je bio plav poput jutarnjeg neba. Šalovi su retko nošeni van Tar Valona, a čak i tamo, obično samo unutar Bele kule. Malo je Šta u Tar Valonu, izuzev sastanka Dvorane Kule, zahtevalo formalnost šalova, a izvan Sjajnih zidova prizor plamena naterao bi suviše ljudi da beže, da se kriju ili možda da dovedu Decu Svetla. Strela Belog plašta smrtonosna je za Aes Sedai kao i za bilo koga drugog, a Deca su bila suviše lukava da dopuste Aes Sedai da primeti lukonošu pre no što strela pogodi svoj cilj, dok još može nešto da uradi kako bi se zaštitila. Moiraina svakako nije očekivala da će nositi šal u Fal Dari. Ali kada je u pitanju prijem kod Amirlin, neke stvari morale su da se poštuju.

Bila je vitka i niska. Zbog glatke kože, koju su imale sve Aes Sedai, često je delovala mlađe no što jeste. Ali Moiraina je zračila odlučnošću, spokojem i gracioznošću toliko da je dominirala svakim skupom. Držanje koje je poprimila odrastajući u Kraljevskoj palati Kairhijena nipošto nije nestalo, samo se učvrstilo, tokom godina koje je provela kao Aes Sedai. Znala je da će joj danas možda biti potrebno do posledenje mrvice. A ipak je danas njen spokoj bio samo na površini. Mora da ima nevolja, inače ne bi lično došla, po deseti put pomisli. Ali bilo je još hiljadu pitanja. Kakvih nevolja, i koga je odabrala da je prati? Zašto ovde? Zašto sada? Sada ništa ne sme poći naopako.

Na desnoj ruci slabašno joj se presijavao prsten Velike zmije dok je nameštala tanani zlatni lančić u tamnoj kosi koja joj je u talasima padala na ramena. Svetloplavi kamičak visio je s lanca po sredini njenog čela. Mnogi u Beloj kuli znali su za trikove koje je mogla da izvede koristeći taj kamen kao fokus. Bilo je to samo izglačano parče plavog kristala, samo nešto što je mlada devojka koristila dok je počinjala da uči, pošto nije bilo nikoga ko bi joj pomogao u tome. Ta devojka se sećala priča o angrealima i još moćnijim sa’angrealima – čuvenim ostacima Doba legendi, koji su dopuštali Aes Sedai da usmerava više Jedne moći no što bi to inače bezbedno mogla. Zbog toga je mislila da je potreban nekakav fokus da bi se uopšte usmeravalo. Njene sestre u Beloj kuli znale su za nekoliko njenih trikova, a sumnjale su da postoje i drugi, uključujući i neke koji su je zaprepastili kada ih je naučila. Ono što je činila s kamičkom bilo je sitno i jednostavno, mada povremeno korisno. Takvo što bi zamislilo dete. Ali ako bi pogrešne žene pratile Amirlin, možda bi ih priče o kristalu izbacile iz ravnoteže.

Na vratima Moiraininih odaja začu se brzo, uporno kucanje. Nijedan Šijenarac ne bi tako kucao, ni na čija vrata, a ponajmanje na njena. Nastavila je da posmatra svoj odraz u ogledalu, sve dok joj on nije uzvratio staloženim pogledom. Sve misli bile su skrivene u dubinama tamnih očiju. Proverila je torbicu od meke kože koja joj je visila s pojasa. Kakve god da je nevolje donela iz Tar Valona, zaboraviće ih kada joj ovo pokažem. Ponovo se začu lupanje, ovoga puta još snažnije, pre no što je stigla da pređe sobu i otvori vrata, smireno se nasmešivši dvema ženama koje su došle po nju.

Znala ih je obe. Tamnokosu Anaiju sa šalom plavog poruba i svetlokosu Lijandrin s crvenim. Lijandrin, koja ne samo da je izgledala mlado, već je i bila mlada i lepa i imala lutkasto lice i male, ćudljive usne, podigla je ruku da ponovo pokuca. Njene tamne obrve i još tamnije oči predstavljale su oštru suprotnost mnoštvu pletenica boje bledog meda koje su joj padale preko ramena, ali ta kombinacija nije bila retka u Tarabonu. Obe žene bile su više od Moiraine, mada Lijandrin samo za šaku.

Anaijino jednostavno lice ozari osmeh čim je Moiraina otvorila vrata. Taj osmeh davao joj je jedinu lepotu koju će ikada imati, ali to je bilo dovoljno. Kada se Anaija smešila, skoro svi su se osećali smireno, bezbedno i posebno. „Svetlost te obasjala, Moiraina. Dobro je videti te opet. Da li si dobro? Prošlo je tako mnogo vremena.“

„Srce mi je lakše zbog tvog prisustva, Anaija.“ To je svakako bila istina. Bilo je dobro znati da ima bar jednog prijatelja među Aes Sedai koje su došle u Fal Daru. „Svetlost te obasjala.“

Lijandrin stisnu usne i trznu svoj šal. „Amirlin Tron zahteva tvoje prisustvo, sestro.“ I glas joj je bio ćudljiv, i hladan. Ne zbog Moiraine, ili ne samo zbog Moiraine. Lijandrin je uvek zvučala kao da je nečim nezadovoljna.

Namrštivši se, pokušala je da proviri preko Moiraininog ramena u sobu. „Ova odaja je zaštićena. Ne možemo da uđemo. Zašto postavljaš štitove protiv svojih sestara?“

„Protiv svih“, spretno odgovori Moiraina. „Mnoge služavke su radoznale oko Aes Sedai, a ja ne želim da preturaju po mojoj sobi kada nisam ovde. Sve do sada nije bilo potrebe da se čine izuzeci.“ Zatvorila je vrata za sobom tako da su sada sve tri bile u hodniku. „Hoćemo li? Amirlin ne sme da čeka.“

Pošla je niz hodnik dok je Anaija ćaskala. Lijandrin pogledom prostreli vrata, kao da se pitala Šta to Moiraina krije, a onda požuri da im se pridruži. Išla je kraj Moiraine ukočeno kao stražar. Anaija je jednostavno šetala, praveći Moiraini društvo. Njihove papučice meko su padale na debele tepihe izatkane u jednostavnim šarama.

Livrejisane žene padale su u duboke naklone dok su one prolazile. Mnogi nakloni bili su dublji no što bi ih lord Fal Dare lično dobio. Aes Sedai, tri zajedno, i Amirlin Tron lično, u tvrđavi. Bila je to veća čast no što je bilo koja žena u utvrdi očekivala da će doživeti. U hodnicima je bilo i nekoliko žena iz plemićkih kuća. I one su činile naklone, što sasvim sigurno ne bi pred lordom Agelmarom. Moiraina i Anaija su se smešile i klimale glavom na svaki znak poštovanja, bilo od slugu, bilo od plemkinja. Lijandrin ni na koga nije obraćala pažnju.

Ovde je, naravno, bilo samo žena. Nijedan Šijenarac stariji od deset godina ne bi ušao u ženske odaje bez dozvole ili poziva, iako je nekoliko dečačića trčalo i igralo se po hodnicima. Oni bi nespretno klekli na jedno koleno, dok su njihove sestre padale u duboke naklone. Tu i tamo Anaija bi se nasmešila i u prolazu potapšala neku malu glavu.

„Ovoga puta, Moiraina“, reče Anaija, „predugo si odsustvovala iz Tar Valona. Zaista predugo. Nedostaješ Tar Valonu. Nedostaješ svojim sestrama. Potrebna si u Beloj kuli.“

„Neke od nas moraju da rade u svetu“, nežno odgovori Moiraina. „Prepustiću tebi Dvoranu Kule, Anaija. Ipak, ti u Tar Valonu više od mene čuješ Šta se dešava u svetu. Prečesto se dešava da ne znam Šta se zbilo u mestima koja sam dan ranije ostavila za sobom. Kakve vesti imaš?“

„Još tri lažna Zmaja.“ Lijandrinin glas bese odsečan. „U Saldeji, Murandiji i Tiru lažni Zmajevi pustoše zemlju. Za to vreme, vi Plave samo se smejete i mlatite praznu slamu pokušavajući da živite u prošlosti.“ Anaija podiže obrvu i Lijandrin zatvori usta glasno šmrknuvši.

„Tri“, tiho se mislila Moiraina. Njene oči zasjaše na trenutak, ali brzo je to prikrila. „Trojica u poslednje dve godine, a sada još trojica odjednom.“

„Postaraćemo se za ove, kao i za one pre njih. Za ovu mušku napast, kao i za dronjavu rulju koja ih prati.“

Sigurnost u Lijandrininom glasu skoro da je zabavljala Moirainu. Skoro. Bila je suviše svesna kako stvari zaista stoje. Suviše svesna mogućnosti. „Da li je nekoliko meseci bilo dovoljno da zaboraviš, sestro? Poslednji lažni Zmaj razorio je Geldan pre no što je njegova vojska, dronjava rulja ili ne, bila pobeđena. Da, Logan je do sada stigao u Tar Valon. Pretpostavljam da je smiren i na sigurnom, ali neke od naših sestara dale su živote da ga nadvladaju. Čak i jedna mrtva sestra više je no što možemo da podnesemo, ali gubici u Geldanu bili su mnogo gori. Dvojica pre Logana nisu mogli da usmeravaju, ali narod Kandora i Arad Domana predobro ih pamti. Spaljena sela i poginuli ljudi. Kako će se svet suočiti s trojicom odjednom? Koliko će ljudi pohrliti njihovim barjacima? Nikada nije manjkalo sledbenika za bilo kog čoveka koji se proglasio Ponovorođenim Zmajem. Koliko će veliki ratovi ovoga puta izbiti?“

„Nije sve tako crno“, reče Anaija. „Koliko znamo, samo onaj u Saldeji može da usmerava. Još nije imao dovoljno vremena da privuče mnogo sledbenika, a sestre bi već trebalo da su tamo da se postaraju za njega. Tairenci jure svog lažnog Zmaja i njegove sledbenike kroz Hadon Mirk, a onaj u Murandiji već je u lancima.“ Kratko se nasmejala, kao da je u čudu. „Zamislite da su se Muranđani najbrže pobrinuli za svog. Ako pitate, reći će vam da i nisu Muranđani, već Lugarđani, ili Inišlini, ili podanici ovog ili onog lorda ili gospe. Ali ipak, strahujući da će njihovi susedi uzeti to kao izgovor za zaposedanje, skočili su na svog lažnog Zmaja skoro čim je otvorio usta.“

„Ipak“, kaza Moiraina, „ne može se preći preko trojice istovremeno. Da li je neka sestra bila u stanju da izvrši Proricanje?“ To nije bilo mnogo verovatno – malo je Aes Sedai pokazalo taj Dar, čak i u najslabijem mogućem obliku, tokom mnogo vekova – tako da nije bila iznenađena kada Anaija odmahnu glavom. Nije bila iznenađena, ali ipak je osetila olakšanje.

Stigli su do raskršća hodnika u isto vreme kada i gospa Amalisa. Ona se duboko nakloni, raširivši svoje bledozelene suknje. „Čast Tar Valonu“, tiho reče. „Čast Aes Sedai.“

Sestra lorda Fal Dare zahtevala je više od pukog klimanja glavom. Moiraina uhvati Amalisu za ruke i podiže je iz naklona. „Počastvovane smo, Amalisa. Ustani, sestro.“

Pocrvenevši, Amalisa se graciozno ispravi. Nikada nije ni bila u Tar Valonu, a to što ju je Aes Sedai nazvala sestrom bilo je značajno čak i za osobu njenog položaja. Niska i sredovečna, imala je neku tamnu i zrelu lepotu, koju je dodatno isticalo rumenilo njenih obraza. „Činiš mi preveliku čast, Moiraina Sedai.“

Moiraina se nasmeši. „Koliko dugo se znamo, Amalisa? Moram li ja sada da te zovem: moja. gospo Amalisa, kao da nikada nismo zajedno pile čaj?“

„Naravno da ne.“ Amalisa uzvrati osmeh. Snaga koja je bila očigledna na licu njenog brata, videla se i na njenom. Mekše crte obraza i usana nimalo je nisu smanjivale. Bilo je onih koji su pričali da, ma koliko snažan i odlučan ratnik Agelmar bio, nije bio ništa više no ravan svojoj sestri. „Ali pošto je Amirlin Tron ovde... Kralja Easara kad poseti Fal Daru nasamo zovem Magami, što znači ’ujkica’. Baš kao što sam radila kao dete, kada me je nosio na ramenima. Ali u javnosti mora biti drugačije.“

Anaija coknu jezikom. „Ponekad je formalnost neophodna, ali muškarci joj često pribegavaju i kada se ne mora. Molim te, zovi me Anaija, a ja ću tebe Amalisa, ako mogu.“

Krajičkom oka, Moiraina spazi Egvenu, na samom kraju sporednog hodnika, kako užurbano zamiče za ugao. Za njom se vukla pogrbljena prilika u kožnom prsluku, pognute glave, a ruku prepunih zavežljaja. Moiraina dozvoli sebi mali smešak, ali ga brzo prikri. Ako devojka pokaže toliko inicijative u Tar Valonu, pomisli podsmešljivo, sedeće jednog dana na Amirlin tronu. Ako bude bilo Amirlin trona na kome bi sedela.

Kada je ponovo obratila pažnju na ostale, Lijandrin je govorila.

„...i volela bih da naučim nešto više o vašoj zemlji.“ Osmeh joj je bio otvoren i skoro devojački, a glas prijateljski.

Moiraina natera svoje lice da ostane bezizražajno dok je Amalisa upućivala poziv Lijandrin da joj se pridruži u ličnom vrtu, skupa s pratiljama, a Lijandrin to toplo prihvati. Lijandrin je imala malo prijatelja. Nikoga van Crvenog Ađaha. Svakako nikoga ko nije Aes Sedai. Pre bi se sprijateljila s muškarcem, ili Trolokom. Moiraina nije bila sigurna da Lijandrin vidi neku razliku između muškaraca i Troloka. Nije bila sigurna da iko iz Crvenog Ađaha vidi razliku.

Anaija objasni da ih očekuje Amirlin Tron. „Naravno“, reče Amalisa. „Svetlost je obasjala, a Tvorac zaklonio. Onda kasnije.“ Ispravila se i klimnula glavom dok su one odlazile.

Moiraina je posmatrala Lijandrin dok su hodale nijednom ne pogledavši pravo u nju. Aes Sedai kose boje meda gledala je pravo pred sebe. Usne nalik na ružine pupoljke bile su zamišljeno napućene. Izgledalo je kao da je zaboravila i Moirainu i Anaiju. Šta li smera?

Anaija kao da ništa neobično nije primetila. Ali opet, ona je oduvek bila u stanju da prihvata ljude i kakvi jesu i kakvi žele da budu. Moirainu je stalno zaprepašćivalo što je Anaija imala toliko uspeha u Beloj kuli. Ali njenu otvorenost i poštenje, prihvatanje svih, podmukli su uvek shvatali kao lukave spletke. Uvek bi bili iznenađeni kada bi se pokazalo da je mislila ono što je govorila i da govori ono što misli. Znala je, takođe, i da vidi suštinu i da prihvati ono što vidi. Sada je nastavila da govori o novostima. „Vesti iz Andora su i dobre i loše. Ulični neredi u Kaemlinu smirili su se s dolaskom proleća, ali i dalje se previše priča. Kraljicu i Tar Valon krive za dugu zimu. Morgaza je manje sigurna na svom prestolu no što je bila prošle godine, ali i dalje ga drži. Tako će i biti sve dok je Garet Brin kapetan-zapovednik Kraljičine garde. Gospa Elejna, kći naslednica, i njen brat lord Gavin bezbedno su stigli na obuku u Tar Valon. Neki u Beloj kuli bojali su se da će običaj biti prekinut.“ „Ne dok Morgaza diše“, reče Moiraina.

Lijandrin se trznu, kao da se upravo probudila. „Moli se da diše i dalje. Deca Svetla pratila su povorku kćeri naslednice sve do reke Erinin. Do samih mostova Tar Valona. Još više njih logoruje ispred Kaemlina, tražeći priliku za zlodela, a unutar Kaemlina i dalje ima onih koji ih slušaju.“

„Možda je vreme da Morgaza postane malo opreznija“, uzdahnu Anaija. „Svet svakim danom postaje sve opasniji, čak i za kraljice. Možda pogotovu za kraljice. Uvek je bila tvrdoglava. Sećam se kada je došla u Tar Valon kao devojka. Nije imala dovoljno sposobnosti da postane puna sestra, i to ju je izluđivalo. Ponekad mislim da zbog toga gura svoju kćerku, ne vodeći računa Šta devojka želi.“

Moiraina prezrivo šmrknu. „Elejna je rođena s varnicom. Nije bilo izbora. Morgaza ne bi rizikovala da devojka umre zbog nedostatka obuke, čak i da su svi Beli plaštovi u Amadiciji ulogoreni ispred Kaemlina. Zapovedila bi Garetu Brinu i Kraljičinoj gardi da proseče put do Tar Valona, a Garet Brin bi to učinio, makar i sam.“ Ali i dalje mora da čuva devojčin potencijal u tajnosti. Da li bi narod Andora svesno prihvatio Elejnu nakon Morgaze na Lavljem prestolu, da znaju ? Ne kraljicu koja je samo obučavana u Tar Valonu, već punu Aes Sedai? U čitavoj zabeleženoj istoriji bila je samo šačica kraljica koje su imale pravo da sebe zovu Aes Sedai. A ono malo njih koje su to razglasile, gorko su zažalile. Osetila je dodir tuge. Ali suviše je toga u igri da bi se pomoglo, ili čak i samo brinulo za jednu zemlju i jedan presto. „Šta još, Anaija?“ „Trebalo bi da znaš da je u Ilijanu sazvan Veliki lov na Rog, prvi put u poslednjih četiri stotine godina. Ilijanci kažu da Poslednja bitka dolazi“ – Anaija neznatno zadrhta, ali nastavi – „a Rog Valera mora biti pronađen pre Poslednje bitke protiv Senke. Već se sakupljaju ljudi iz svih zemalja. Svi su željni da postanu deo legende, da pronađu Rog. Murandija i Altara su u stanju pripravnosti, naravno. Misle da je to pritajeni pokušaj napada na njih. To je verovatno i razlog što su Muranđani tako brzo uhvatili svog lažnog Zmaja. U svakom slučaju, biće mnoštvo novih priča koje će bardovi i zabavljači moći da dodaju ciklusu. Svetlost dala da to budu samo priče.“

„Možda ne priče koje oni očekuju“, reče Moiraina. Lijandrin je oštro pogleda, ali njeno lice bilo je bezizražajno. „Pretpostavljam da ne“, spokojno odgovori Anaija. „Priče koje su najmanje očekivane biće upravo one koje će se pridodati ciklusu. Osim ovoga mogu da dodam samo glasine. Morski narod je uznemiren. Njihovi brodovi lete, od luke do luke, skoro bez pristajanja. Sestre sa ostrva govore da dolazi Koramur, njihov Izabrani, ali neće ništa više da kažu. Znaš kako su Ata’an Mijere ćutljivi sa strancima kada je Koramur u pitanju, a izgleda da u ovom slučaju naše sestre razmišljaju više kao pripadnice Morskog naroda nego kao Aes Sedai. Izgleda da su i Aijeli uznemireni, ali niko ne zna zašto. S Aijelima nikada nisi načisto. Barem nema naznaka da ponovo nameravaju da pređu Kičmu sveta, hvala Svetlosti.“ Uzdahnula je i odmahnula glavom. „Šta sve ne bih dala za samo jednu sestru koja dolazi od Aijela. Samo jednu. Premalo znamo o njima.“

Moiraina se nasmeja. „Ponekad mislim da ti je mesto u Smeđem Ađahu, Anaija.“

„Almotska ravnica“, reče Lijandrin. Kao da je i samu sebe iznenadila kad je progovorila.

„E, sad, to jeste glasina, sestro“, kaza Anaija. „Nekoliko šapata koje smo čule dok smo napuštale Tar Valon. Možda ima borbi u Almotskoj ravnici, a možda i na Tomanskoj glavi. Kažem, možda. Šapati su bili slabašni. Glasine o glasinama. Otišle smo pre no što smo doznale više.“

„Mora da su u pitanju Tarabon i Arad Doman“, reče Moiraina i odmahnu glavom. „Svađaju se oko Almotske ravnice skoro tri stotine godina, ali nikada nisu ratovali.“ Pogledala je Lijandrin. Aes Sedai bi trebalo da odbace sve svoje stare odanosti zemljama i vladarima, ali malo njih je to činilo u potpunosti. Bilo je teško ne mariti za zemlju svog rođenja. „Zašto bi sada...“

„Dosta praznih priča“, gnevno je prekide žena kose boje meda. „Tebe, Moiraina, čeka Amirlin.“ Ona načini tri brza koraka i otvori jedno krilo visokih vrata. „S tobom Amirlin neće voditi prazne razgovore.“

Nesvesno dodirujući torbicu za pojasom, Moiraina prođe pored Lijandrin, klimnuvši joj, kao da joj ova drži vrata. Nije se čak ni nasmešila kada je Lijandrinino lice pobledelo od besa. Pitam se šta li ta nesrećna devojka smera?

Pod sobe za prijem bio je pokriven slojevima šarenih prostirki, a sama soba prijatno nameštena stolicama, klupama s jastucima i malim stolovima. Drvo je ili bilo jednostavno izrezbareno, ili samo uglačano. Zavese od brokata pokrivale su proreze za strelce, tako da su više ličili na prozore. U ognjištima nije gorela vatra; dan je bio topao, a šijenarski mraz neće doći pre noći.

Bilo je prisutno svega nekoliko Aes Sedai koje su došle sa Amirlin. Verin Matvin i Serafel iz Smeđeg Ađaha nisu ni pogledale Moirainu kada je ušla. Serafel je svu pažnju posvetila čitanju neke stare knjige pohabanih i izbledelih kožnih korica. Pažljivo je okretala iskrzane stranice dok je punačka Verin, sedeći prekrštenih nogu pod strelnicom, držala mali pupoljak ka svetlu i urednim rukopisom pravila beleške i skice u knjizi koju je pokušavala da drži ravno na kolenu. Na podu kraj nje bila je otvorena mastionica, a u krilu joj je ležala gomilica cveća. Smeđe sestre je zanimalo malo Šta, sem potrage za znanjem. Moiraina se ponekad pitala da li su one zaista svesne onoga što se događa u svetu, ili čak i u njihovoj blizini.

Ostale tri žene koje su bile u sobi okrenuše se, ali nisu ni pokušale da priđu Moiraini. Samo su je pogledale. Jednu od njih, visoku ženu iz Žutog Ađaha, nije ni znala. Premalo je vremena provodila u Tar Valonu da bi poznavala sve Aes Sedai, iako njihov broj nije bio veliki kao nekad. Međutim, znala je druge dve. Karlinja je bila bleda i hladna kao beli obod njenog šala. Potpuna suprotnost tamnoj i vatrenoj Alani Mosvani iz Zelenog, ali obe su samo stajale i gledale je ćutke i bezizražajno. Alana oštrim pokretom obmota šal oko sebe, ali Karlinja se ni ne pomeri. Vitka Žuta sestra se okrenu, delujući sažaljivo.

„Svetlost vas sve obasjala, sestre“, reče Moiraina. Niko nije odgovorio. Nije bila sigurna da su je Serafel i Verin uopšte čule. Gde su ostale? Nema potrebe da sve budu ovde – većina se verovatno odmara u svojim sobama i osvežava od putovanja – ali Moiraina je već bila na oprezu. Kroz glavu su joj jurila sva pitanja koja nije mogla da postavi. Ništa od toga nije se odražavalo na njenom licu.

Otvoriše se unutrašnja vrata i pojavi se Leana, bez svog štapa s pozlaćenim plamenom. Čuvar hronika bila je visoka žena, vitka i graciozna, bakarne kože i kratke tamne kose, veoma lepa. Umesto šala nosila je široku plavu ešarpu, budući da je sedela u Dvorani Kule, iako kao Čuvar, a ne predstavnik svog Ađaha.

„Stigla si“, oštro se obrati Moiraini i pokaza ka vratima iza sebe. „Dođi, sestro. Amirlin Tron čeka.“ Govorila je uvek isto, brzo i odsečno, bilo da je besna, vesela ili uzbuđena. Dok je Moiraina pratila Leanu pitala se Šta Čuvar sada oseća. Leana zatvori vrata za njima. Zalupila su se uz zvuk koji je podsećao na zatvaranje tamničkih rešetaka.

Amirlin Tron je sedela za širokim stolom nasred prostirke. Na stolu je bila spljoštena zlatna kocka, veličine putnog kovčega, kitnjasto ukrašena srebrom. Sto je bio masivan, debelih nogara, ali činilo se kao da je ulegao pod težinom koju bi dva snažna čoveka s teškoćom podigla.

Kada ugleda zlatnu kocku, Moiraina s teškom mukom zadrža smiren izraz lica. Poslednji put ju je videla bezbedno zaključanu u riznici lorda Agelmara. Doznavši da je Amirlin Tron došla, nameravala je da joj lično ispriča o njoj. To što je već bila u posedu Amirlin, bilo je sitnica, ali zabrinjavajuća. Lako je moguće da događaji idu ispred nje.

Nakloni se duboko i svečano reče: „Kako si me pozvala, majko, tako ja dođoh.“ Amirlin ispruži ruku i Moiraina poljubi prsten Velike zmije, koji se nije razlikovao od prstena bilo koje druge Aes Sedai. Bila je svesna da Čuvar stoji iza nje, kraj vrata, i zato, dok se dizala iz naklona, običnijim ali ne i potpuno običnim glasom reče: „Nadam se da je putovanje bilo ugodno, majko.“

Amirlin je bila rođena u Tiru, u jednostavnoj ribarskoj porodici, ne u plemićkoj kući. Ime joj je bilo Sijuan Sanče, iako ga je vrlo malo njih koristilo, ili čak pomišljalo na njega, tokom deset godina otkako je uzdignuta iz Dvorane Kule. Ona je bila Amirlin Tron, i to je sve. Široka ešarpa na njenim ramenima bila je išarana bojama svih sedam Ađaha. Amirlin je pripadala svim Ađasima, a u isto vreme nije pripadala nijednom. Bila je tek srednje visine, i pre naočita no lepa, ali njeno lice pokazivalo je snagu koja je bila tu i pre njenog uspona. Snagu devojke koja je preživela ulice Maula, lučke četvrti Tira, a pod njenim jasnim pogledom kraljevi i kraljice, pa čak i kapetan zapovednik Dece Svetla, spuštali su oči. Ali sada joj je pogled bio napet, a usne stisnute.

„Pozvali smo vetrove da ubrzaju naša plovila uz Erinin, kćeri. Čak smo i struje okrenule u našu korist.“ Amirlinin glas bio je dubok i tužan. „Videla sam poplave koje smo izazvale u selima duž reke, a samo Svetlost zna Šta smo učinile s vremenom. Nikome se nismo umilile štetom koju smo izazvale i usevima koje smo možda upropastile. Sve da bismo što pre stigle ovamo.“ Pogled joj odluta ka ukrašenoj zlatnoj kocki; ona skoro podiže ruku da je dodirne, ali kada je progovorila reče: „Elaida je u Tar Valonu, kćeri. Došla je s Elejnom i Gavinom.“

Moiraina je bila svesna Leane koja je stajala po strani, tiha kao i uvek u prisustvu Amirlin. Ali gledala je i slušala. „Iznenađena sam, majko“, oprezno je rekla. „Ovo nije trenutak da Morgaza bude bez saveta Aes Sedai.“ Morgaza je bila jedna od retkih vladara koji su priznavali da imaju Aes Sedai kao savetnicu. Skoro svi su imali, ali malo njih je to i obznanjivalo.

„Elaida je bila uporna, kćeri. A kraljica ili ne, mislim da Morgaza ima slabiju volju od Elaide. U svakom slučaju, možda ovoga puta nije htela da ostane. Elejna ima potencijala. Više no što sam ikada ranije videla. Već pokazuje vidan napredak. Crvene sestre su se zbog toga naduvale kao riba-balon. Ne mislim da devojka naginje njihovom načinu razmišljanja, ali mlada je, i ništa se unapred ne može reći. Ništa neće značiti čak i ako ne uspeju da je privole svojoj volji. Elejna bi mogla biti najmoćnija Aes Sedai u poslednjih hiljadu godina, a Crveni Ađah je taj koji ju je pronašao. Zbog te devojke stekle su mnogo uticaja u Dvorani.“

„Dve mlade žene su sa mnom u Fal Dari, majko“, kaza Moiraina. „Obe iz Dve Reke, gde je krv Maneterena i dalje jaka, iako se ni ne sećaju da je ikada postojala zemlja koja se tako zvala. Stara krv peva u Dve Reke, majko, i to glasno. Egvena, seoska devojka, snažna je u najmanju ruku kao Elejna. Videla sam kćer naslednicu i znam. Što se druge tiče, Ninaeva je bila Mudrost u njihovom selu, ali skoro da je i sama devojka. To što su je žene iz sela izabrale za Mudrost u njenim godinama, nešto govori. Kada bude svesno ovladala onim što sada nesvesno radi, zaplamteće kao šumski požar naspram sveca koje su Elejna i Egvena. A nema nikakvog izgleda da ove dve odaberu Crveno. Muškarci su im smešni, živciraju ih, ali one ih ipak vole. S lakoćom će poništiti uticaj Crvenog Ađaha u Beloj kuli, kakav god da je stekao time što su pronašli Elejnu.“

Amirlin klimnu, kao da sve to nije bitno. Moiraina iznenađeno diže obrve, pre no što shvati Šta radi, i natera svoje lice da bude bezizražajno. U Dvorani Kule postojale su dve glavne brige: svake godine bilo je sve manje devojaka koje su mogle biti obučene da usmeravaju Jednu moć, ili se barem tako činilo, i sve je manje bilo onih sa istinskom snagom. Gore od straha onih koji su krivili Aes Sedai za Slamanje sveta, gore od Dece Svetla, gore čak i od Prijatelja Mraka, bilo je smanjenje broja Aes Sedai i sve slabije sposobnosti. Hodnici Bele kule jedva da su bili nastanjeni, a nekada su bili zakrčeni. Ono što se nekad s lakoćom moglo uraditi Jednom moći, sada je uspevalo samo uz velike teškoće, ili se uopšte nije moglo.

„Elaida ima još jedan razlog za dolazak u Tar Valon, kćeri. Poslala je šest različitih golubova s istom porukom kako bi bila sigurna da ću je dobiti – a kome je još u Tar Valonu poslala golubove, mogu samo da pretpostavljam – a onda lično došla. Rekla je Dvorani Kule da se petljaš s mladićem koji je ta’veren, i opasan. Rekla je da je bio u Kaemlinu, ali dok je pronašla gostionicu u kojoj je odseo, ti si ga već odvukla sa sobom.“

„Ljudi u toj gostionici služili su nas dobro i verao, majko. Ako je povredila bilo koga od njih...“ Moiraina nije mogla to da kaže mirnim glasom. Čula je kako se Leana vrpolji. Niko se nije tako obraćao Amirlin Tron. Čak ni kralj sa svog prestola.

„Trebalo bi da znaš, kćeri“, suvim glasom reče Amirlin, „da će Elaida povrediti samo one koje smatra opasnim. Prijatelje Mraka, ili one jadne muške budale koje pokušavaju da usmeravaju Jednu moć. Ili one koji prete Tar Valonu. Svi ostali koji nisu Aes Sedai mogli bi biti kamenje na tabli za igru, što se nje tiče. Srećom po njega, izgleda da gostioničar, izvesni gazda Gil, koliko se sećam, vrlo uvažava Aes Sedai, tako da je odgovorio na njena pitanja. Elaida je, u stvari, govorila prilično dobro o njemu. Ali daleko je više govorila o mladiću koga si povela sa sobom. Rekla je da je to najopasniji čovek još od Artura Hokvinga. Ona ponekad Proriče, znaš, i njene reči imaju veliku težinu u Dvorani.“

Moiraina se zbog Leane trudila da joj glas bude što je moguće krotkiji. Nije baš bio preterano krotak, ali dala je sve od sebe. „Tri mladića su sa mnom, majko, ali niko od njih nije kralj, a prilično sumnjam kako sanjaju da ujedine svet pod jednim vladarem. Niko nije sanjao san Artura Hokvinga još od Stogodišnjeg rata.“

„Da, kćeri. Seoski mladići, ili mi barem lord Agelmar tako kaže. Ali jedan od njih je ta’veren.“ Amirlinin pogled ponovo odluta ka spljoštenoj kocki. „Pred Dvoranu je iznet predlog da budeš poslata na razmišljanje. Ovo je predložila jedna od predstavnica Zelenog Ađaha, dok su još dve klimale u znak odobravanja dok je ona govorila.“

Leana ispusti zvuk gađenja, ili možda besa. Uvek se držala u pozadini kada je Amirlin Tron govorila, ali Moiraina shvati tu sićušnu upadicu. Zeleni Ađah bio je saveznik Plavome hiljadu godina. Još od vremena Artura Hokvinga skoro da su govorili jednim glasom. „Nemam želje da gajim povrće u nekom udaljenom selu, majko.“ Niti imam namere, ma Šta Dvorana Kule rekla.

„Još je predloženo, takođe od strane Zelenih, da staranje nad tobom bude povereno Crvenom Ađahu. Crvene predstavnice pokušale su da deluju iznenađeno, ali izgledale su kao ptice-ribari koje znaju da niko ne čuva ulov.“ Amirlin šmrknu. „Crvene su iskazale nevoljnost da preuzmu brigu nad nekim ko nije iz njihovog Ađaha, ali izjavile su da će poštovati želje Dvorane.“

Uprkos sebi, Moiraina se stresla. „To bi bilo... veoma neugodno, majko.“ Bilo bi gore no neugodno, mnogo gore. Crvene nikada nisu bile nežne. Odlučno je potisnula tu misao. Kasnije će brinuti o tome. „Majko, ne shvatam ovo očigledno savezništvo između Zelenih i Crvenih. Njihova verovanja, stavovi prema muškarcima, gledišta na samu svrhu Aes Sedai, potpuno su suprotna. Crvena i Zelena ne mogu ni da pričaju jedna s drugom a da ne povise ton.“

„Stvari se menjaju, kćeri. Ja sam peta zaredom iz redova Plavih koja je uzdignuta na Amirlin tron. Možda misle da je to previše, ili da način razmišljanja Plavih više ne odgovara u svetu punom lažnih Zmajeva. Mnogo Šta se da promeniti posle hiljadu godina.“ Amirlin se namršti i udaljenim glasom reče: „Stari zidovi slabe, a stare prepreke padaju.“ Prenula se, a glas joj očvrsnu. „Bio je još jedan predlog, koji je smrdeo kao riba od nedelju dana na suncu. Pošto je Leana iz Plavog Ađaha, a i ja sam došla iz Plavog, rečeno je da bi slanje dve Plave sestre sa mnom na ovo putovanje dalo Plavom Ađahu četiri predstavnika. To je rečeno u Dvorani, meni u lice, kao da su raspravljali o popravci slivnika. Suprotstavile su mi se dve Bele predstavnice, kao i dve Zelene. Žute su se domunđavale, a onda uzdržale. Samo još jedno ne, i tvoje sestre Anaija i Maigan ne bi bile ovde. Čak je bilo i priča, i to otvorenih, da ja ne bi trebalo ni da napuštam Belu kulu.“

Moiraina se zaprepasti još više no kada je čula da je Crveni Ađah želeo da im ona padne šaka. Ma iz kog Ađaha došla, Čuvar hronika govorila je samo za Amirlin, a Amirlin je govorila za sve Aes Sedai i sve Ađahe. Tako je oduvek bilo, i niko nikada nije rekao da je drugačije. Ni u najmračnijim danima Troločkih ratova, niti kada su vojske Artura Hokvinga pritisle svaku preživelu Aes Sedai unutar Tar Valona. Iznad svega, Amirlin Tron je bila Amirlin Tron. Svaka Aes Sedai je dala zavet da joj se pokorava.

Niko nije mogao da preispituje šta ona radi, ili kuda ide. Ovaj predlog bio je protivan trima hiljadama godina običaja i zakona.

„Ko bi se usudio, majko?“

Amirlin Tron se gorko nasmeja. „Skoro svi, kćeri. Nemiri u Kaemlinu. Veliki lov sazvan, a mi nismo ništa znale pre objave. Lažni Zmajevi niču kao pečurke posle kiše. Plemena nestaju, a otkad je Artur Hokving sasekao sve njihove spletke, više plemića no ikada igra Igru kuća. A što je najgore od svega, sve mi znamo da se Mračni ponovo pokreće. Pokaži mi sestru koja ne misli da Bela kula gubi uticaj na događaje. Ako nije iz Smeđeg Ađaha, onda je mrtva. Imamo sve manje vremena, kćeri. Ponekad mi se čini da mogu da osetim kako ističe.“

„Kao što ti reče, majko, sve se menja. Ali i dalje ima većih opasnosti van Sjajnih zidova, no unutar.“

Jedan dug trenutak Amirlin osta zagledana u Moirainine oči, a onda polako klimnu. „Ostavi nas, Leana. Hoću da sama razgovaram s mojom kćeri Moirainom.“

Leana je oklevala samo na trenutak pre no što reče: „Kako želiš, majko.“ Moiraina oseti njeno iznenađenje. Amirlin je retko kada primala bez prisustva Čuvara, a pogotovu ne sestru koju je imala razloga da prekori.

Vrata se otvoriše i zatim zatvoriše za Leanom. Ona neće reći ni reči o onome što se odigralo unutra, ali vest da je Moiraina bila sama sa Amirlin proširiće se među Aes Sedai u Fal Dari kao vatrena stihija kroz suvu šumu, i otpočeće nagađanja.

Čim se vrata zatvoriše, Amirlin ustade, a Moiraina na trenutak oseti golicanje po koži dok je druga žena usmeravala Jednu moć. Amirlin Tron joj je tog trena izgledala okružena oreolom jarkog svetla.

„Ne znam da li neka od ostalih zna tvoj stari trik“, reče Amirlin, dotakavši nežno plavi kamičak na Moiraininom čelu, „ali većina nas se seća malih trikova iz detinjstva. U svakom slučaju, sada nas niko ne može čuti.“ Iznenada, ona zagrli Moirainu. Bio je to topao zagrljaj starih prijatelja. Moiraina joj uzvrati s podjednakom toplinom.

„Ti si jedina, Moiraina, s kojom se sećam ko sam bila. Čak se i Leana uvek ponaša kao da sam postala ešarpa i štap, čak i kad smo same. Kao da se nikada nismo zajedno kikotale dok smo bile polaznice. Ponekad želim da smo ti i ja i dalje polaznice. I dalje dovoljno nevine da na sve gledamo kao na zabavljačevu priču koja se obistinila. Da mislimo da ćemo pronaći muškarce – prinčeve, sećaš se, naočite, snažne i nežne – koji će moći da podnesu život sa ženom obdarenom moći Aes Sedai. Da sanjamo o srećnom završetku zabavljačeve priče, da ćemo živeti naše živote kao ostatak ženskog roda, samo s nečim više od njih.“

„Mi smo Aes Sedai, Sijuan. Imamo svoju dužnost. Čak i da ti i ja nismo rođene da usmeravamo, da li bi odustala od toga u zamenu za dom i muža, makar on bio i princ? Ne verujem. To je san seoske domaćice. Čak ni Zelene ne idu tako daleko.“

Amirlin koraknu unazad. „Ne, ne bih odustala od toga. Uglavnom ne. Ali bilo je dana kada sam zavidela tim seoskim domaćicama. U ovom trenutku, skoro da je tako. Moiraina, ako bilo ko, čak i Leana, otkrije naše namere, obe ćemo biti umirene. A ne mogu da kažem kako neće biti u pravu.“