Sećanje na svetlost

49 Svetlost i Senka

Sve je mrtvo. Perin se u vučjem snu teturao preko stenovite pustare po kojoj nije bilo ni biljaka ni tla na kojem bi te biljke mogle da rastu. Nebo se zacrnelo a mračni oblaci nestali su u tom ništavilu. Dok se peo na vrh grebena, čitav deo tla iza njega samo se odlomio - kamen na kojem je stajao snažno se zatresao - pa odleteo u vazduh.

Ispod toga prostirala se samo praznina.

Sve što je u vučjem snu biva progutano. Perin je nastavio prema Šajol Gulu. Video ga je, kao blistavi svetionik. Čudno, ali iza sebe je u daljini razabirao Zmajevu planinu, mada bi ona trebalo da je tako daleko da uopšte ne može daje vidi. Kao da se zemlja između njih smrvila, a svet smanjio.

Dva vrha primiču se jedan drugome, a sve između njih krši se i lomi. Perin se premesti ispred tunela koji je vodio u Jamu usuda, a onda uđe u tunel prolazeći kroz ljubičastu prepreku koju je tu ranije podigao.

Unutra ga je Lanfear lenjo čekala. Kosa joj je bila crna kao katran, kao kada ju je upoznao, a lice joj je bilo poznato. Izgledala je kao nekada.

„Onaj snoklin mi ide na živce“, kaza. „Zar si baš morao da ga postaviš ovde?“

„Sprečava ostale Izgubljene da dođu“, rasejano odgovori Perin.

„Valjda jeste tako“, kaza ona prekrštajući ruke.

„On je i dalje tamo?" upita Perin.

„Ovo je kraj“, reče ona klimajući glavom. „Upravo se dogodilo nešto ne verovat no." Pogleda ga ispod oka. „Ovo je možda najvažniji trenutak u istoriji čovečanstva, otkad smo otvorili Rupu.“

„Onda bi nam bilo bolje da se postaramo da ništa ne pođe po zlu“, kaza joj Perin hodajući pored Lanfear niz dugo kameno ždrelo.

Na kraju tunela zatekoše neočekivani prizor. Neko drugi drži Kalandor - i to onaj čovek protiv kojeg se Rand ranije borio. Možda je to Demandred? Perin ne zna. To svakako jeste jedan od Izgubljenih.

Taj čovek je klečao na podu a Ninaeva ga je držala za rame. Stajala je neposredno iza Randa, s leve strane. Moiraina je bila s Randove desne strane i sve troje su stajali pogleda uprtog u ništavilo ispred sebe.

Planina se tresla.

„Savršeno“, prošapta Lanfear. „Nisam mogla ni da sanjam da će ovo ispasti ovako dobro." Ona pogleda dve žene. „Moraćemo da napadnemo veoma brzo. Ja ću ubiti višu ženu, a ti ubij onu nižu.“

Perin se namršti. Nešto tu nije u redu. „Da ubijem...“

„Naravno“, kaza Lanfear. „Ako napadnemo dovoljno brzo, biće vremena da ovladamo Moridinom dok on drži to sečivo. Tako ću moći da nateram Lijusa Terina da mi se potčini." Ona ga mrko pogleda. „On sada drži Mračnoga u šaci i potrebno je samo da je stegne pa da ugasi taj život - ako to može tako da se nazove. Sada samo jedna osoba može da spase Velikog gospodara. U ovom trenutku ja ću zaslužiti svoju nagradu. U ovom trenutku ja ću postati najviša od svih koji su uzdignuti.“

„Ti... ti hoćeš da spaseš Mračnoga?" upita Perin hvatajući se za glavu. „Ti si nam se pridružila. Sećam se...“

Ona ga pogleda krajičkom oka. „Tako bedna alatka“, kaza ona, a u mirisu joj se osećalo nezadovoljstvo. „Mrsko mi je što moram da je koristim. Tako nisam ništa bolja od Grendal." Ona se naježi. „Da su mi samo dali više vermena, pošteno bih te ulovila." S naklonošću dodirnu Perina po obrazu. „Uznemiren si. Sada sam se setila da je ona viša iz tvog sela. Pretpostavljam da ste odrasli zajedno? Neću te terati da je ubiješ, moj vuče. Ti možeš da ubiješ onu nižu. Mrziš je, zar ne?“

„Ja... da, mrzim je. Otrgla me je od moje porodice. Oni su zapravo zbog nje izginuli. U suprotnom bih ja bio tamo.“

„Tako je“, kaza Lanfear. „Moramo da požurimo. Ova prilika koja nam se ukazala neće trajati dugo.“

Ona se okrenu i pogleda dve žene. Ninaevu i Moirainu. Njegove prijateljice. A onda... a onda je tu i Rand. Perin je dobro znao da će ga ona ubiti. Nateraće ga da joj se pokori, a onda će ga ubiti. Njoj je sve vreme cilj bio da stavi sebe u položaj takav da Mračni lično bude bespomoćan, a pa da ga ona spase.

Perin joj priđe.

„Napašćemo zajedno“, tiho mu kaza Lanfear. „Prepreke između svetova ovde su se skršile. One će moći da uzvrate udarac ako ne budemo brzu Moramo da ih ubijemo istovremeno.

Ovo je pogrešno, mislio je Perin. Ovo je veoma, veoma pogrešno. On ne može da dopusti da se to dogodi, ali ruke su mu se dizale same od sebe.

OVO JE POGREŠNO. Ne zna zašto. Misli mu ne dozvoljavaju da razmišlja o tome.

„Spreman“, kaza Lanfear ne skidajući pogled s Ninaeve.

Perin se okrenu da je pogleda.

„Brojaću do tri“, reče Lanfear ne gledajući ga.

Moja je dužnost, pomislio je Perin, da radim ono što Rand ne može.

Ovo je vučji san. U vučjem snu ono što on oseća postaje stvarnost.

„Jedan“, poče da broji Lanfear.

On voli Failu.

„Dva.“

On voli Failu.

„Tri.“

On voli Failu. Prinuda nestade kao dim rasut vetrom, zbačena s njegovog uma kao stara odeća za treptaj oka. Pre nego što Lanfear stiže da udari, Perin pruži ruku i zgrabi je za vrat.

Uvrnu ga jednom. Vrat joj prsnu u njegovoj šaci.

Lanfear se skljoka, a Perin prihvati njeno telo u padu. Ona jeste prelepa. Dok je umirala, vratila se u svoje drugo obličje, koje je ranije nosila, u svoje novo telo.

Perin oseti stravičan gubitak. Nije u potpunosti izbrisao iz uma ono što mu je uradila. Savladao je to i možda preko toga stavio nešto novo - nešto ispravno. To su mu omogućili samo vučji san i njegova sposobnost da sagledava sebe onakvim kakav bi trebalo da bude.

Nažalost, negde duboko u srcu on i dalje oseća ljubav prema toj ženi. Zbog toga ga je preplavila mučnina. Ta ljubav nije ni izbliza snažna kao njegova ljubav prema Faili, ali je tu. Shvatio je da plače dok je na kameni pod spuštao njeno telo u beloj i srebrnoj haljini.

„Zao mi je“, prošapta on. Da ubije jednu ženu, a naročito ženu koja nije predstavljala pretnju po njega... nikada ne bi ni pomislio da je sposoban da uradi tako nešto.

Nešto što je moralo da se učini. Ako ništa drugo, to je bilo jedno iskušenje s kojim Rand neće morati da se suoči. Bilo je to jedno breme koje će Perin moći da ponese za svog prijatelja.

Pogleda Randa. „Idi“, prošapta Perin. „Uradi ono što moraš. Kao i uvek - čuvaću ti leđa.“

Pečati se smrviše. Mračni izlete na slobodu.

Rand ga je čvrsto držao u šaci.

Ispunjen s toliko Moći, stojeći u stubu svetlosti, Rand uvuče Mračnog u Saru. Vreme postoji samo tu. Senka može biti ubijena samo tu.

Sila u njegovoj šaci, istovremeno neizmerna i sićušna, kao da je drhtala. Njeni vrisci bili su zvuk planeta koje se mrve jedna o drugu.

Bedna stvar. Rand se odjednom oseti ne kao da u ruci drži jednu od iskonskih sila, već ljigavu stvar s poda nekog tora za ovce.

TI ZAISTA NISI NIŠTA, reče Rand u potpunosti spoznavši tajne Mračnoga. TI MI NIKADA NE BI DAO POČINAK KAO ŠTO SI OBEČAO, OCE LAZI. TI BI ME POROBIO BAS KAO ŠTO SI POROBIO OSTALE. TI NE MOŽEŠ DA PODARIŠ ZABORAV. POČINAK NIJE TVOJ. SAMO SU MUKE.

Mračni je drhtao u njegovom stisku.

TI GROZNI I BEDNI CRVE, reče Rand.

On umire. Krv ističe iz njega, a pored toga i količina tri Moći u njemu ubrzo će ga sagoreti.

Držao je Mračnoga u šaci. Krenu da je steže, ali onda stade.

Spoznao je sve njegove tajne. Video je sve što je Mračni uradio. I Svetlosti, Rand razume. Većina onoga što mu je Mračni pokazao bile su laži.

Ali vizija koju je Rand stvorio - ona bez Mračnoga - bila je istinita. Ako postupi onako kako želi, ljudima neće biti ništa .bolje nego s Mračnim.

Kakva sam samo budala bio.

Rand dreknu i gurnu Mračnoga kroz rupu iz koje je došao. Rand raširi ruke i umom zgrabi dva stuba saidara i saidina, obavijena Pravom moći što ju je povlačio kroz Moridina, koji je otvorenih očiju klečao na podu, pošto je kroz njega kolalo toliko Moći da nije mogao ni da mrdne.

Rand umom potera tri Moći ispred sebe i uplete ih. Saidin i saidar zajedno, a Pravu moć oko njih i tako da obrazuje štit na Rupi.

Izatkao je nešto veličanstveno, šaru isprepletenog saidara i saidina u njihovom istinskom obliku. Nije to bila Vatra, niti Duh, niti Voda, niti Zemlja, niti Vazduh. Bila je to čistota. Bila je to Svetlost. Ovo ne popravlja, ovo ne krpi - to iznova stvara.

S tim novim obličjem Moći, Rand zatvori pukotinu koju su tu davno napravili glupi ljudi.

Napokon shvati da Mračni nije neprijatelj.

Nikada nije ni bio.

Moiraina uhvati Ninaevu, pipajući ispred sebe da bi znala kuda ide, jer je ono svetlo bilo zaslepljujuće.

Ona diže Ninaevu na noge, pa se zajedno dadoše u beg. Sto dalje od onog gorućeg svetla iza njih. Trčale su uz hodnik. Moiraina izlete na otvoreno i ne shvatajući daje to učinila, pa se skoro surva s ruba, zbog čega bi se zakotrljala niz strmu padinu. Neko ju je uhvatio.

„Držim te“, začu se Tomov glas, a ona mu potpuno iscrpljena pade u naručje. Ninaeva se skljoka na tle boreći se da povrati dah.

Tom okrenu Moirainu dalje od hodnika, ali ona je odbijala da skrene pogled. Otvorila je oči, mada je znala da je svetlost previše jaka, međutim, videla je nešto. Videla je Randa i Moridina kako stoje usred svetla dok se ono širi i svojim sjajem guta čitavu planinu.

Crnilo ispred Randa visilo je kao rupa koja sve guta. Lagano, mic po mic, ta rupa se smanjivala sve dok se nije svela na veličinu čiode.

A onda je nestala.