Sećanje na svetlost

30 Ponašanje grabljivaca

Perin i Gaul još jednom obiđoše Egvenin logor - ako ništa drugo, ono malo Egveninog logora što se odražavalo u vučjem snu. Njena vojska je bila potisnuta daleko na istok, a šatori nisu bili dovoljno dugo podignuti kod reke da bi se snažno odražavali u vučjem snu.

Vukovi su tu uočili Grendal, ali Perinu nije pošlo za rukom da je uhvati u onome što je radila, šta god to bilo.

Koljač je sada već tri puta pokušao da napadne Rupu, a vukovi su upozorili Perina. Koljač se svakog puta povukao pre nego što je Perin stigao. Čovek ih iskušava. Tako se grabljivci ponašaju - odmeravaju krdo i traže slabe jedinke.

Makar je Perinov plan s vukovima urodio plodom. Vreme u Rupi prolazi sporije, pa je Koljač - silom nužde - usporen kada pokušava da dopre do Randa. To Perinu pruža priliku da na vreme stigne do njega.

„Moramo upozoriti ostale na Grendal“, primeti Perin zastavši u središtu logora. „Ona mora da je u dodiru s Prijateljima Mraka u našim taborima.“

„Možda bi trebalo da odemo kod onih u Rupi? Uspeo si da razgovaraš s Ninaevom Sedai.“

„Možda“, odgovori Perin. „Ne znam da li bi bilo pametno da opet ometam Ninaevu, uzimajući u obzir ono što ona radi.“ Perin se osvrnu, gledajući umotanu ćebad koja je zatreperila, pa nestala u vučjem snu. On i Gaul proverili su je li otvorena kapija na Meriloru, ali trenutno je tamo nije bilo. Ako želi da se vrati u svet jave, moraće da ode u logor tamo podignut i da čeka satima. To mu se čini velikim traćenjem vremena.

Kad bi samo mogao da otkrije kako da se sam premešta u stvarni svet. Lanfear je nagovestila da bi on to mogao da nauči, ali jedini nagoveštaj koji on na raspolaganju ima zapravo še krije u Koljaču. Perin pokuša da se priseti trenutka kada se taj čovekpremestio napolje. Je li Perin tada nešto osetio? Je li osetio ikakav nagoveštaj kako Koljač to radi?

On odmahnu glavom. Mozgao je o tome, ali nije uspeo da dođe ni do kakvih zaključaka. Uzdahnuo je, pa poslao pitanje vukovima: Ima li ikakvog traga od Srcotragačice? - nadajući se da će dobiti potvrdan odgovor.

Vukovi mu poslaše osećaj da im je to smešno. Prečesto ih zapitkuje.

Jeste li, onda, videli logore dvonogih?, posla im Perin.

Na to dobi nejasan odgovor. Vukovi na ljude obraćaju pažnju tek toliko da mogu da ih izbegavaju; to u vučjem snu nije preterano bitno. Ipak, gde god da se ljudi okupljaju, košmari se često razulare, pa su vukovi naučili da se drže podalje od tih mesta.

Voleo bi da zna kako se druge bitke odvijaju. Sta li je sa Elejninom vojskom, Perinovim ljudima, lordom i gospom Bašer? Perin odvede Gaula odatle; trčali su umesto da smesta skoče na mesto kud je želeo da ode. Perin je hteo da malo razmisli.

Sto je duže telom u vučjem snu, to više oseća kako bi trebalo da zna kako da se premesti nazad u stvaran svet. Njegovo telo kao da razume da to mesto nije prirodno za njega. Tu nije spavao, iako... koliko li je vremena prošlo? Ne može da oceni. Hrane im je skoro nestalo, mada se on oseća kao da su on i Gaul tu svega nekoliko sati. Taj osećaj delimično je izazvan čestim obilascima Rupe, kako bi proveravao šta je sa snoklinom, ali i inače je veoma lako izgubiti pojam o vremenu kada je čovek u vučjem snu.

Takođe ga muči neka duboka iznurenost, koja postaje sve jača. Ne zna niože li tu da spava. Njegovo telo želi da se odmori, ali zaboravilo je kako. To ga je pomalo podsećalo na ono kada im je Moiraina raspršila umor dok su pre sveg onog vremena bežali iz Dve Reke. Prošlo je već dve godine od tada.

Veoma duge dve godine.

Perin i Gaul potom su obišli Lanov logor. On je još bestelesniji od Egveninog, pa je tu izviđanje u vučjem snu bilo besmisleno. Lan se kreće s gomilom konjice i povlači velikom brzinom. On i njegovi ljudi ne zadržavaju se na jednom mestu dovoljno dugo da bi se to odrazilo u vučjem snu, sem najmanje moguće.

Od Grendal nema ni traga. „I Aanalein se povlači“, pretpostavi Gaul odmeravajući stenovito tle za koje njih dvojica misle da je tu podignut Lanov tabor. Nije bilo nikakvih šatora, već samo povremenih kratkih prikaza krugova za spavanje, obeleženih stubićima u sredini gde konjanici sapinju svoje atove.

Gaul diže pogled, šestareći njime ka zapadu. „Ako nastave da se povlače odavde, s vremenom će stići do Merilorskog polja. Možda im je to cilj.“

„Možda“, odgovori Perin. „Hoću da obiđem Elejnino bojište i da...“

Mladi Biče, posla mu jedan vuk. „Glas“ tog slanja bio mu je nekako poznat. Ona je ovde.

Ovde?, posla Perin. Srcotragačica?

Dođi.

Perin uhvati Gaula za ruku i premesti ih daleko na sever. Grendal je kod Šajol Gula? Da li ona to pokušava da se probije unutra i ubije Randa?

Stigoše do jednog grebena koji je gledao na dolinu. On i Gaul smesta se prostreše po tlu i proviriše preko ruba litice kako bi pogledali šta se dešava u dolini. Jedan stari i prosedi vuk pojavi se pored Perina. Ubeđen je da poznaje tog vuka - njegov miris mu je poznat - ali nikako nije mogao da mu se seti imena, a vuk mu ga nije poslao.

„Gde?“ prošapta Perin. „Je li ona u pećini?“

Ne, odgovorio mu je prosedi vuk. Onamo. Vuk mu je poslao sliku šatora podignutih u dolini odmah ispod ulaza u pećinu. Ona nije primećena u toj dolini još otkad ju je Perin prvi put zatekao tamo.

Ituraldeovi vojnici dovoljno se dugo brane s tih položaja da su njihovi šatori postali postojaniji u vučjem snu. Perin se oprezno premestio dole. Gaul i vuk pridružili su mu se dok se šunjao oslanjajući se na ono što mu je vuk poslao.

Eno, sada posla vuk klimajući glavom ka velikom šatoru u središtu logora. Perin je i ranije video Grendal kod tog šatora - kod šatora Rodela Ituraldea.

Perin se ukoči kada šatorsko krilo zašušta. Grendal izađe iz šatora. Izgledala je isto kao ranije, s licem koje je bilo kao rošavi kamen.

Perin ispred sebe stvori tanki oslikani zid kako bi se sakrio, ali ispostavilo se da nije ni morao da se trudi. Grendal smesta otvori kapiju i izađe u svet jave. Tamo je bila noć, mada vreme čudno protiče tako blizu Rupe, pa to možda ne znači ništa kada je o ostatku sveta reč.

Perin je š druge strane kapije u mraku video isti taj šator, ispred kojeg su stražu držala dva Domanca. Grendal mahnu rukom i obojica se ispraviše i pozdraviše je.

Kapija poče da se zatvara dok je Grendal ulazila u šator. Perin se pokoleba, pa se premesti tako da stade tačno ispred kapije. Ima samo trenutak da donese odluku. Da li da je sledi?

Ne. Mora da pazi na Koljača. Međutim, pošto je bio tako blizu, osetio je nešto... nekakvu svest o stvarima. Kada bi prošao kroz tu kapiju, bilo bi to kao da se...

Kao da se probudio.

Kapija se zatvori. Perin oseti trenutak žaljenja, ali znao je da je bio u pravu što je ostao u vučjem snu. Rand je ovde skoro potpuno bespomoćan protiv Koljača; biće mu potrebna Perinova pomoć.

„Moramo da ih upozorimo“, primeti Perin.

Valjda bih mogao da prenesem poruku u tvoje ime, Mladi Biče, posla mu neznani vuk.

Perin se ukoči, pa se munjevito okrenu u upre prstom. „Elijase!”

Mladi Biče, ovde sam Dugi Zub. Elijas mu posla osećaj smeha.

„Zar nisi rekao da ti ne dolaziš ovamo?“

Rekao sam da izbegavam da dolazim ovamo. Ovo mesto je čudno i opasno.

I jednog i drugog imam više nego dovoljno u svom životu koji vodim u drugom svetu. Vuk sede. Ali nekoje morao da vidi šta radiš, štene jedno budalasto.

Perin se nasmeši. Elijasove misli bile su neobična mešavina vučjih i ljudskih. Način na koji ih je slao bio je veoma vukolik, ali način na koji on misli o sebi bio je suviše samostalan, suviše ljudski.

„Kako se odvija bitka?" upita Perin, željan da čuje odgovor. Gaul zauze položaj u njihovoj blizini, oprezno držeći stražu za slučaj da se Grendal ili Koljač ponovo pojave. Polje ispred njih, dno doline, bilo je makar jednom mirno. Vihor je zamro, a prašina na peščanom tlu mreškala se u talasićima, kao voda.

Ne znam šta je s drugim bojištima, posla mu Elijas, a mi vukovi držimo se daleko od dvonogih. Borimo se tu i tamo, na rubovima bitke. Uglavnom napadamo Izopačene i Nerođene koji su s druge strane klanca, gde nema dvonogih - izuzev onih čudnih Aijela.

To je iscrpljujuča borba. Senoubica mora da požuri. Izdržali smo pet dana, ali možda nećemo izdržati još dugo.

Pet dana na severu. U ostatku sveta prošlo je daleko više vremena otkad je Rand ušao da se suoči s Mračnim. Rand je sada toliko blizu Rupi da su njemu verovatno prošli samo sati, ako ne minuti. Perin oseća kako vreme drugačije protiče kada se približi tom mestu gde se Rand bori.

„Ituralde“, promrmlja Perin češkajući se po bradi. „On je jedan od velikih kapetana.“

Da, posla Elijas, Mirisao je kao da mu je nešto smešno. Neki ga zovu „Mali Vuk".

„Bašer je sa Elejninom vojskom“, reče Perin. „A Garet Brin je sa Egvenom. Agelmar je s Krajišnicima i Lanom.“

Ne znam.

„Jeste. Četiri bojišta. Četiri velika kapetana. To je ono što ona radi“

„Grendal?" upita Gaul.

„Da“, odgovori Perin, osećajući kako ga obuzima sve veći bes. „Ona im nešto radi; menja im umove i kvari ih. Čuo sam je kako govori. Da. Ubeđen sam da je o tome reč. Umesto da se protiv naših vojski bori svojim vojskama, ona namerava da sruši velike kapetane. Elijase, znaš li kako čovek može da se telom premesti u vučji san i iz njega?“

Sve i da znam za tako nešto - što ne znam - nikada te ne bih naučio, režeći odgovori Elijas. Zar ti niko nije rekao da je to strašna i opasna stvar?

„To mi je previše ljudi reklo“, odvrati Perin. „Svetlosti! Moramo da upozorimo Bašera. Moram da...“

„Perine Ajbara!“, viknu Gaul i upre prstom. „On je ovde!“

Perin se munjevito okrenu i ugleda nešto tamno, razliveno od brzine, kako stremi ka ulazu u Jamu usuda. Vukovi su cvileli i umirali. Drugi su zavijali, otpočinjući lov. Koljač ovoga puta nije uzmakao.

Tako se grabljivci ponašaju. Dva ili tri lažna napada kako bi se utvrdila slabost, a onda napad iz sve snage.

„Budi se!" viknu Perin Elijasu trčeći uz uspon. „Upozori Elejnu, Egvenu, sve koje budeš mogao! A ako ne budeš mogao da ih upozoriš, zaustavi nekako Ituraldea. Veliki kapetani su iskvareni. Jedna od Izgubljenih vlada njihovim mislima i više se ne može verovati njihovim bojnim planovima!“

Hoću, Mladi Biče, posla Elijas bledeći iz sna.

„Gaule, idi kod Randa!" zaurla Perin. „Brani put koji vodi ka njemu! Ne daj da oni crveni velovi prođu pored tebe!“

Perin pozva čekić u šake, ne čekajući odgovor, pa se premesti kako bi se suočio s Koljačem.

Rand se borio protiv Moridina, mačem protiv mača, dok je stajao pred tamom koja je bila suština Mračnoga. Hladno prostranstvo nekako je bilo istovremeno beskonačno i prazno.

Rand je u sebi držao toliko Jedne moći da je bezmalo pucao po šavovima. Biće mu potrebna ta snaga za predstojeću bitku. Za sada se od Moridina branio mačem. Vitlao je Kalandorom kao opipljivim oružjem, boreći se kao da u ruci drži mač satkan od svetlosti, odgovarajući na Moridinove napade.

Sa svakim Randovim korakom krv se slivala na tle. Ninaeva i Moiraina držale su se za stalagmite kao da ih tuče nekakav vetar koji Rand nije osećao.

Ninaeva je sklopila oči, a Moiraina je gledala pravo preda se, kao da je rešena da ne skreće pogled pa neka bude šta bude.

Rand skrenu Moridinov poslednji napad tako da se varnice rasuše sa sečiva. U Dobu legendi on je bio bolji mačevalac.

Ostao je bez jedne šake, ali zahvaljući Tamu, to više nije bilo onoliko važno koliko je nekada moglo da bude. A i ranjen je. To mesto... to mesto menja stvari. Kamenje na tlu kao da se pomera, pa se često dešavalo da se spotakne. Vazduh je naizmence zagušljiv i suv, pa vlažan i memljiv. Vreme oko njih teče kao potok. Rand se osećao kao da može da ga vidi. Svaki udarac trajao je samo tren, ali napolju su prolazili sati.

On zaseče Moridina po ruci, tako da se krv prosu po pećinskom zidu.

„Moja i tvoja krv“, kaza Rand. „Elane, tebi imam da zahvalim na ovoj rani na boku. Mislio si da si Mračni, zar ne? Je li te kaznio zbog toga?“

„Jeste”, odbrusi Moridin. „Vratio me je u život.“

Moridin ga napade udarcem sa obema rukama na balčaku. Rand ustupi za korak i zaustavi njegov udarac Kalandorom, ali pogrešno proceni nagib tla - ili to ili se nagib iza njega promenio. Rand se zatetura i silina udarca obori ga na koleno.

Sečivo je bilo pribijeno uz sečivo. Randu noga skliznu i očeša tamu iza sebe, koja ga je čekala kao jezero mastila.

Sve se zacrne.

Daleka ogijerska pesma Elejni je zvučala utešno dok je pogureno sedela u sedlu na vrhu jednog brda severno od Kairhijena.

Žene oko nje nisu bile u ništa boljem stanju od nje. Elejna je sakupila oko sebe sve Srodnice koje su mogle da drže saidar - ma koliko one bile slabe ili umorne - i s njima je obrazovala dva kruga. U njenom krugu bilo ih je dvanaest, ali njihova sabrana snaga trenutno je bila tek neznatno veća od snage jedne jedine Aes Sedai.

Elejna je prestala da usmerava da bi pustila žene da se oporave. Većina ljih bila je pogurena u sedlima ili su sedele na zemlji. Ispred njih se pružala iskrzana linija bitke. Ljudi su se očajnički borili ispred kairhijenskih brda, Pokušavajući da zadrže more Troloka.

Njihova pobeda nad severnom troločkom vojskom bila je kratkoga veka, pošto su sada rašireni preko prevelike razdaljine, iscrpljeni i u ozbiljnoj opasnosti da ih južna vojska opkoli.

„Skoro nam je uspelo“, kaza Arganda iza nje, odmahujući glavom. „Skoro da smo uspeli.“

Nosio je perjanicu na kalpaku. Bila je Galenova. Elejna nije bila prisutna kada je majenski zapovednik poginuo.

To je ono što je izluđuje. Zaista su blizu. Iako ih je Bašer izdao, iako je južna vojska neočekivano stigla na bojno polje, skoro da im je pošlo za rukom da ostvare ono što su namerili. Da je samo imala više vremena da razmesti svoje vojnike, da su mogli da predahnu nakon što su porazili severnu vojsku, pa da onda krenu na južnu...

Ali nije bilo tako. Ponosni Ogijeri borili su se blizu njenog položaja da bi zaštitili zmajeve, ali i Ogijeri su lagano popuštali. Drevna stvorenja počela su da padaju kao posečena stabla, koja Troloci obaraju. Jedna po jedna, njihove pesme su zamirale.

Arganda se krvavom šakom uhvati za bok. Prebledeo je i jedva da je bio u stanju da govori. Ona nije imala snage da ga Izleči. „Veličanstvo, ona tvoja Zaštitnica prava je smrt na bojištu. Strele joj lete kao zraci svetlosti. Zakleo bih se...“ Arganda odmahnu glavom. On možda nikada više neće držati mač u rukama, sve i da bude Izlečen.

Trebalo je da ode s drugim ranjenicima... nekud. Zapravo - oni nemaju kud da odu; usmerivači su previše iscrpljeni da bi otvarali kapije.

Njeni ljudi lagano pucaju. Aijeli se bore u skupinama, Beli plaštovi su skoro opkoljeni, a Vučja garda nije u ništa boljem stanju. Teška konjica Zmajeve legije i dalje jaše, ali Bašerova izdaja duboko ih je uzdrmala.

Povremeno se čulo kako neki zmaj ispaljuje hitac. Aludra ih je popela na vrh najvišeg brda, ali nestalo im je streljiva, a usmerivači nemaju snage da otvore kapije do Baerlona i dopreme nova zmajska jaja. Aludra je ispaljivala parčad oklopa dok je imala čime. Sada ima prah za tek poneki hitac.

Troloci će se uskoro probiti kroz njene bojne redove i raspršiti njenu vojsku kao čopor izgladnelih lavova. Elejna je s vrha brda posmatrala šta se dešava, a stražu oko nje držalo je deset njenih gardistkinja. Ostale su otišle u bitku. Istočno od njenog položaja, Troloci su se probili kroz Aijele, odmah pored brda na kojem su zmajevi.

Zveri su pojurile uzbrdo, ubijajući ono malo ogijerskih branilaca na toj strani, pobednički ričući dok su zmajske posade vadile sablje iz kanija i turobno se pripremale za odbranu.

Elejna još nije bila spremna da se oprosti od tih zmajeva. Prikupi snagu kroz krug; žene oko nje zaječaše. Prikupila je tek trunčicu Moći, daleko manje nego što se nadala, pa je usmerila Vatru na Troloke koji su predvodili napad.

Njena Vatra načini luk kroz vazduh prema Nakotu Senke. Osećala se kao da pokušava da zaustavi oluju pljuvanjem u vetar. A onda ta jedna ognjena kugla pogodi cilj.

Tle se rasprsnu ispod nje tako da se čitava padina zatrese i na desetine Troloka polete u vazduh.

Elejna se zgranuto lecnu, tako da kobila zaigra ispod nje. Arganda opsova.

Neko dojaha pored nje na velikom crnom konju, kao da izroni iz dima. Čovek je bio srednje građe i tamne kovrdže padale su mu do ramena. Logan je delovao mršavije nego što ona pamti, a obrazi su mu upali, iako je i dalje zgodan u licu.

„Logane?“, zatečeno mu se obrati.

Aša’man odsečno mahnu. Grmljavina se oglasi širom bojišta. Elejna se okrenu i ugleda preko stotinu ljudi u crnim kaputima kako Strojevim korakom prolaze kroz veliku kapiju otvorenu na vrhu njenog brda.

„Povuci Ogijere“, reče joj Logan. Glas mu je zvučao hrapavo i izmučeno. Oči su mu delovale tamnije nego što su bile. „Mi ćemo braniti ovaj položaj.“

Elejna trepnu, pa klimnu Argandi da prenese to naređenje. Logan ne bi trebalo da meni naređuje, rasejano je pomislila, ali je za sada prešla preko toga.

Logan okrenu konja i potera ga ka padini, gledajući njenu vojsku. Elejna obamrlo potera svoju kobilu za njim. Troloci su padali kao snoplje dok su Aša'mani prizivali čudne napade - kapije koje kao su nekako bile vezane za tle. Jurišali su ubijajući Nakot Senke pred sobom.

Logan zagunđa. „U gadnom ste stanju.“

Ona natera um da joj proradi. Aša'mani su stigli. Je li vas Rand poslao?“

„Poslali smo sami sebe“, odgovori joj Logan. „Sudeći po beleškama koje smo našli u Taimovoj radnoj sobi, Senka je dugo pripremala ovu klopku. Tek mi je sada pošlo za rukom da rastumačim te njegove beleške". Pogleda je. „Došli smo najpre kod tebe. Crna kula se bori uz andorskog Lava.“

„Moramo nekako izvući moju vojsku“, odgovori Elejna terajući sebe da razmišlja, iako su joj misli bile trome i zamagljene od iscrpljenosti. Njenoj vojsci potrebna je kraljica. „Majčino mleko u peharu! Ovo će nas skupo koštati." Verovatno će u povlačenju izgubiti pola svoje vojske - ali bolje pola nego celu. „Počeću da povlačim ljudstvo u odredima. Možeš li da otvoriš dovoljno kapija da bismo se povukli nekud gde je bezbedno?“

„To neće biti teško“, rasejano odgovori Logan, gledajući niz padinu. Njegovo kameno lice zadivilo bi svakog Zaštitnika. „Ali to će biti pravi pokolj. Nema prostora za dobro povlačenje, a tvoji bojni redovi biće sve slabiji kako se budu povlačili. Poslednji redovi biće pregaženi i satrti.“

„Ne vidim da imam drugog izbora“, iznureno prasnu Elejna. Svetlosti! Pomoć je došla, a ona je osiona. Prestani s tim. Pribra se i malo se ispravi u sedlu. „Hoću da kažem - iako sam ti silno zahvalna na pomoći, vaš dolazak ne može da preokrene tok bitke koja je ovoliko odmakla. Stotinu Aša'mana ne može da zaustavi sto hiljada Troloka. Kada bismo mogli da dovedemo u red naš borbeni poredak i da izdejstvujemo makar kraći predah za moje ljude... ali ne. To je nemoguće. Moramo da se povučemo - sem ako ne umeš da izvedeš čudo, lorde Logane “

On se nasmeši, možda zbog toga što ga je nazvala lordom. „Androle!" viknu.

Jedan sredovečni Aša'man dotrča do njega, a pridruži mu se dežmekasta Aes Sedai.

Pevara?, pomislila je Elejna, previše iznurena da bi pokušala da shvati smisao svega toga. Zar jedna Crvena?

„Milostivi?" upita ga taj Androl.

„Potrebno mi je da usporim onu troločku vojsku dovoljno dugo da se naši vojnici okupe i opet rasporede na položaje“, kaza Logan. „Androle, koliko će nas koštati da izvedemo čudo?“

„Pa, milostivi“, odgovori Androl češkajući se po bradi. „Sve zavisi. Koliko onih žena tamo može da usmerava?“

Bilo je to nešto legendarno.

Elejna je slušala o velikim delima koje su izvodili veliki krugovi muškaraca i žena. Sve žene u Beloj kuli učene su o tim podvizima iz prošlosti i slušale su priče o nekim drugim, boljim danima. Danima kada jedna polovina Moći nije bila nešto čega se treba plašiti, već kada su dve polovine jedne celine sarađivale i stvarale neverovatna čudesa.

Nije sigurna da su se ti dani legendi zaista vratili. Aes Sedai iz tih vremena svakako nisu bile tako zabrinute i toliko očajne. Ali ono što su sada učinili Elejnu je ispunilo strahopoštovanjem.

Pridružila se krugu, tako da je u njemu bilo ukupno četrnaest žena i dvanaest muškaraca. Jedva da je mogla da doprinese nešto malo onom snagom koja joj je ostala, ali njena trunčica dopunila je sve veću lavinu. Važnije od toga bila je činjenica da u krugu mora da bude jedna žena više nego što je u njemu muškaraca - pa sada kada se ona pridružila, to može da učini i Logan i da svoju znatnu snagu pridoda toj bujici.

Na čelu kruga bio je Androl, što je bio čudan izbor. Sada kada je i ona u krugu, oseća meru njegove snage. Izuzetno je slab - slabiji od mnogih žena koje nisu primljene u Kulu i nisu dobile šal zbog toga što nemaju dovoljno urođenog dara.

Elejna i ostali premestili su se na suprotnu stranu bojišta. Ostatak Aša’mana zadržavao je troločku hordu dok se Androl pripremao. Sta god bude radio, to će morati da bude brzo. Elejni je i dalje bilo teško da poveruje da se išta može uraditi. Čak i s toliko moći - čak i s trinaest muškaraca i četrnaest žena koji rade zajedno.

„Svetlosti“, prošapta Androl, koji je stajao između njene kobile i Loganovog konja. „Da li se ovako ljudi kao vi osećaju? Kako izdržavate ovoliko Jedne moći? Kako je sprečavate da vas ne sagori i spali?“

Pevara ga dodirnu po ramenu - i to očigledno nežno. Elejna je bila toliko iznurena da gotovo da nije znala ni kako se zove, ali je svejedno bila zabezeknuta zbog toga. Nije očekivala da će jedna Crvena osećati naklonost prema muškarcu koji može da usmerava.

„Povuci vojnike“, tiho kaza Androl.

Elejna zabrinuto izdade naređenje. Taj čovek pored nje nikada nije osetio takvu moć. To ume da udari u glavu; viđala je da se to dešava. Svetlost dala da on zna šta radi.

Vojnici su prolazili pored njih, a s njima i ostali. Nekoliko umornih Ogijera klimnulo joj je glavom u prolazu. Bili su pogureni, a ruke su im bile pune rana. Troloci su nadirali napred, ali Aša'mani koji nisu bili u krugu remetili su njihov napad tkanjima Jedne moći.

To nije bilo dovoljno. Mada se Aša’mani odlično bore, Troloka je jednostavno previše. Aša'mani ne mogu da zaustave tu plimu. Sta Logan uopšte misli da oni mogu?

Androl se široko nasmeši pa pruži ruke ispred sebe kao da se oslanja na nekakav zid. Sklopio je oči. „Pre tri hiljade godina, gospodar Zmaj stvorio je Zmajevu planinu da bi sakrio svoju sramotu. Njegov bes i dalje je vreo. Danas... danas ga donosim pred tebe, veličanstvo.“

Zrak svetlosti rascepi vazduh - bio je najmanje stotinu stopa visok. Njena kobila ustuknu, a Elejna se namršti. Čemu taj svetlosni stub? Kakva je korist od... Zrak poče da se okreće u vazduhu oko svoje ose. Elejna tek tada prepozna začetak kapije. Ogromne kapije, dovoljno velike da proguta čitave zgrade. Mogla bi kroz to čudo premestiti celo krilo kaemlinske palate!

Vazduh se zamreška ispred njih, kao što uvek biva kada se kapija gleda s leđa. Nije mogla da vidi kuda ta kapija vodi. Da li s druge strane čeka neka vojska?

Videla je izraze balavih Troloka dok su gledali u taj otvor. Čist užas. Dadoše se u beg, a Elejna odjednom oseti skoro neizdrživu vrelinu.

Nešto brižnu iz kapije, kao istisnuto nekakvom neverovatnom silom. Bila Je to bujica lave, stotinu stopa u prečniku, usijana do krajnjih granica. Bujica se rasipala kako je lava padala na bojište, nadirući kao reka. Aša'mani koji nisu učestvovali u krugu služili su se tkanjima Vazduha da spreče lavu da zapljusne krug usmerivača i da je teraju u pravom smeru.

Ognjena reka zapljusnula je prve troločke redove, za tren oka gutajući na stotine njih. Lava jeste bila izložena pritisku s druge strane; jedino je tako mogla da objasni silinu koja je šikljala iz ogromne kapije, spaljujući Troloke i sagorevajući čitave odrede njihove vojske.

Androl je dugo držao kapiju dok se Senkina vojska povlačila. Aša'mani su sa strana naletima vetra terali Nakot Senke u sve širu plamenu reku. Kada je Androl završio, stvorio je prepreku usijanoj smrti između Elejnine vojske i glavnine Troloka, koji su bili saterani uz severni zid Kairhijena.

Androl duboko udahnu, pa zatvori kapiju, a onda se okrenu i otvori još dve jednu za drugom - jednu prema jugoistoku, a drugu prema jugozapadu.

Druga i treća bujica lave pokuljaše iz kapija - ovoga puta manje u obimu, pošto je Androl očigledno bio umoran. Te bujice potekoše istočno i zapadno od Kairhijena, spaljujući uveli korov i dižući oblake dima u vazduh. Nekim troločkim odredima pošlo je za rukom da se povuku, ali mnogo Troloka samo je izginulo pritisnuto između gradskih bedema s jedne i lave s drugih strana. Proći će neko vreme pre nego što Seni prikupe preživele i nastave s napadom na Elejnine snage.

Androl pusti da se kapije zatvore. On klonu, ali Pevara ga uhvati.

„Jedno čudo, milostivi“, tiho kaza Androl kao da se napinje da to izgovori. „Izvedeno kao što si tražio. To bi trebalo da ih zaustavi na nekoliko sati. Je li to dovoljno dugo?“

„Jeste“, odgovori Elejna. „Moći ćemo da se prikupimo, da dopremimo potrepštine za zmajeve i da dovedemo iz Majena koliko god Aes Sedai možemo da Izleče naše ljudstvo i da im speru iznurenost. Onda možemo da utvrdimo ko je dovoljno snažan da nastavi i da preuredimo naše bojne redove kako bi bili delotvorniji u borbama.“

„Zar nameravaš da se i dalje boriš?“, iznenađeno upita Androl.

„Da“, odgovori Elejna. „Jedva mogu da stojim, ali da. Ne možemo priuštiti da ostavimo ovu troločku hordu. Logane, ti i tvoji ljudi dali ste nam prednost. Iskoristićemo i nju i sve ostalo što imamo - i uništićemo ih.“