Za Harijet,
svetlost života gospodina Džordana,
i za Emili,
svetlost mog života.
I Senka pade na zemlju i svet bi pokidan kamen po kamen. Okeani utekoše i planine behu progutane, a narodi se raštrkaše po svih osam strana zemnoga šara. Mesec beše kao krv, a sunce kao pepeo. Mora proključaše, a živi zavideše mrtvima. Sve bi razmrskano i sve izgubljeno, sem sećanja - a jedno sećanje beše iznad svih ostalih, na njega koji je doveo Senku i doveo do Slamanja sveta. I njega prozvaše Zmaj.