Dve Zemlje

Poglavlje 46

Dern je, očigledno se osećajući kao putnička kabina bez putnika, otišao i vratio se na površinu, ostavivši nasamo porodicu koja se ponovo našla zajedno. Ponter, Adikor i Džasmel su otišli u malu sobu za jelo u kvantno-kompjuterskoj laboratoriji.

„Nisam verovao da ću vas ponovo videti“, rekao je Ponter, blistajući od sreće i gledajući Adikora i Džasmel. „Nijedno od vas dvoje.“

„I mi smo mislili to isto“, rekao je Adikor.

„Da li ste dobro?“ — pitao je Ponter. „Da li su svi dobro?“

„Da, ja sam dobro“, rekao je Adikor.

„A Megameg? Kako je draga mala Megameg?“

„Dobro je“, odgovorila je Džasmel. „Ona nije stvarno shvatila šta se događa.“

„Jedva čekam da je vidim“, rekao je Ponter. „Nije mi važno što je još sedamnaest dana preostalo do vremena Kada dvoje postaje jedno, otići ću sutra u Centar i čvrsto je zagrliti.“

Džasmel se nasmešila. „Ona bi volela da to učiniš, tata.“

„Šta je sa Pabo?“

Adikor se nasmejao. „Njoj užasno nedostaješ. Stalno trči na svaki zvuk nadajući se da to ti dolaziš.“

„Dobra kuca“, rekao je Ponter.

„Kaži, tata“, počela je Džasmel, „šta ti je ona žena dala?“

„Oh“, rekao je Ponter, „nisam ni ja još pogledao. Da vidimo...“

Stavio je ruku u džep neobičnih pantalona i izvukao komad presavijene bele tkanine. Pažljivo ju je odmotao. Unutra se nalazio zlatan lanac i na njemu privezak napravljen od dve jednostavne šipčice nejednake dužine, ukrštene na mestu koje se nalazilo na jednoj trećini dužine od početka duže šipčice.

„To je divno!“ — uzviknula je Džasmel. „Šta je to?“

Ponter je podigao obrve. „To je simbol sistema verovanja kojem neki od njih pripadaju.“

„Ko je bila ta žena?“ — pitao je Adikor.

„Moja prijateljica“, rekao je Ponter tiho. „Njeno ime je — mogu da izgovorim samo prvi slog — Mer.“

Adikor se nasmejao. Reč mer je na njihovom jeziku značila voljena. „Znam da sam ti rekao da treba da pronađeš novog ženskog partnera“, rekao je šaleći se, „ali nisam mislio da ćeš morati da odeš toliko daleko da bi sreo neku koja može da te trpi.“

Ponter se nasmešio, ali izgledalo je kao da to čini sileći se. „Bila je veoma ljubazna“, rekao je.

Adikor je dobro poznavao svog partnera i shvatio je da će, ma šta da ima da mu ispriča, on to učiniti onda kada to bude želeo. A ipak...

„Kada već govorimo o ženama“, počeo je Adikor, „ja sam imao neka posla sa Klastinim ženskim partnerom dok tebe nije bilo.“

„Sa Daklar!“ — rekao je Ponter. „Kako je ona?“

„Zapravo“, počeo je Adikor, pogledavši u Džasmel, „postala je prilično poznata u tvom odsustvu.“

„Zaista?“ — pitao je Ponter. „Zbog čega?“

„Zato što je podnela tužbu za ubistvo.“

„Ubistvo!“ — uzviknuo je Ponter. „Ko je ubijen?“

„Ti“, rekao je Adikor, mrtav ozbiljan.

Ponter je širom otvorio usta.

„Bio si nestao, znaš“, rekao je Adikor, „i Bolbej je mislila — “

„Ona je mislila da si me ti ubio?“ — rekao je Ponter ne verujući.

„Pa“, rekao je Adikor, „ti jesi bio nestao, a rudnik je toliko dubok i okružen stenama da u paviljonu sa Arhivom alibija nisu mogli da prime signale koje emituju naši Pratioci i Bolbej je to predstavila kao savršen zločin.“

„Neverovatno“, rekao je Ponter, odmahujući glavom. „Ko je govorio u tvoju korist?“

„Ja“, rekla je Džasmel.

„Dobra devojčica“, rekao je Ponter, ponovo je zagrlivši. Zatim je rekao: „Adikore, žao mi je što si morao da prođeš kroz sve to.“

„I meni, ali — “ Slegao je ramenima. „Nesumnjivo ćeš uskoro čuti sve o tome. Bolbej je rekla da sam se osećao samo kao dodatak tvojoj genijalnosti.“

„Gluposti“, rekao je Ponter, puštajući Džasmel iz zagrljaja. „Ne bih uspeo da nije bilo tebe.“

Adikor je malo nakrivio glavu. „Velikodušno je što to kažeš, ali..“ Zastao je, a zatim raširio ruke, s dlanovima okrenutim na gore. „Ali ima istine u tome što je rekla.“

Ponter je prebacio ruku oko Adikorovih ramena. „Možda su teorije bile više moje nego tvoje, ali ti si bio taj koji je dizajnirao i sagradio kvantni kompjuter, a taj kompjuter je doveo do otvaranja prolaza u drugi svet. Time je tvoj doprinos nadmašio moj.“

Adikor se nasmešio. „Hvala ti.“

„Pa šta se dogodilo?“ — pitao je Ponter. Nasmejao se. „Glas ti nije ništa viši, tako da pretpostavljam da nije uspela.“

„Zapravo“, rekla je Džasmel, „slučaj treba sutra da bude iznet na sudu.“

Ponter je začuđeno odmahivao glavom. „Pa, očigledno je da ću morati da opovrgnem tu optužbu.“

Adikor se nasmešio. „Bio bih ti zahvalan“, rekao je.

Sledećeg jutra sudiji Sard su se pridružili jedan stari mudri muškarac i jedna još starija i mudrija žena koji su seli sa njene leve i desne strane. Dvorana Saveta sedokosih bila je prepuna posmatrača, a bilo je i desetak Egzibicionista obučenih u odeću srebrne boje. Daklar Bolbej je i dalje nosila narandžastu odeću, jer je narandžasta bila boja tužioca. Začulo se šaputanje među posmatračima kada je Adikor ušao, jer je umesto plave odeće kakvu treba da nosi onaj ko je optužen, imao na sebi košulju sa cvetnim dezenom i svetlozelene pantalone. Krenuo je ka visokoj stolici koju je već dobro upoznao.

„Naučniče Huld“, počela je sudija Sard, „mi imamo našu tradiciju i ja očekujem od tebe da je poštuješ. Mislim da si do sada shvatio koliko malo strpljenja imam za gubljenje vremena, tako da neću danas da te pošaljem kući da se presvučeš, ali očekujem da se sutra pojaviš u odeći plave boje.“

„Naravno, sudijo“, rekao je Adikor. „Oprosti mi.“

Sard je klimnula glavom. „Poslednje ispitivanje Adikora Hulda iz Oboda Saldaka zbog ubistva Pontera Bodita iz istog mesta počinje. Sud čine Farba Dond“ — muškarac je klimnuo glavom — „Kab Džodler i ja, Komel Sard. Tužilac je Daklar Bolbej, u ime Megameg Bek, maloletnog deteta svog ženskog partnera.“ Sard se osvrnula po prepunoj dvorani i namrštila se, iako je delovala zadovoljno; očigledno je znala da je ovo slučaj o kojem će se govoriti bezbroj meseci. „Počećemo sa uvodnom izlaganjem tužioca. Daklar Bolbej, možeš da počneš.“

„Uz dužno poštovanje, sudijo“, rekao je Adikor ustajući. „Pitao sam se da li može da se sudu prvo obrati osoba koja govori u moju korist?“

„Naučniče Huld“, rekao je Dond, oštro, „sudija Sard te je već opomenula zbog nepoštovanja tradicije. Uvek je tužilac taj koji nastupa prvi i — “

„Oh, znam ja to“, rekao je Adikor, „ali, znam i da sudija Sard voli da se sve odvija brzo i smatrao sam da bi ovo moglo da pomogne.“

Bolbej je ustala, verovatno osetivši da je to dobra prilika za nju. Uostalom, ako ona bude nastupila posle branioca, moći će da obori argumente odbrane već tokom svog uvodnog izlaganja. „Kao tužilac, ja nemam ništa protiv da prvo bude izneta odbrana.“

„Hvala ti“, rekao je Adikor, poklonivši se. „Sada, ako — “

„Naučniče Huld!“ — odrezala je Sard. „Nije na optuženom da odlučuje o protokolu. Nastavićemo onako kako običaji nalažu, što znači da će Daklar Bolbej da govori prva i — “

„Samo sam mislio — “, počeo je ponovo Adikor.

„Tišina!“ Sard je bila crvena u licu. „Ti ne bi trebalo uopšte da govoriš.“ Okrenula se prema Džasmel. „Džasmel Ket, samo ti možeš da govoriš u korist naučnika Hulda i molim te da se postaraš da on to shvati.“

Džasmel je ustala. „S poštovanjem, časni sudijo, ja neću govoriti u Adikorovu korist ovog puta. Uostalom, ti si bila ta koja mu je predložila da nađe nekog drugog ko će ga bolje braniti.“

Sard je klimnula glavom. „Drago mi je što vidim da me on ponekad i sluša.“ Pogledom je preletela preko lica posmatrača. „Dobro. Ko će da govori u korist Adikora Hulda?“

Ponter Bodit koji je stajao blizu ulaznih vrata u dvoranu, kročio je napred. „Ja“, rekao je.

Neki od posmatrača su glasno uzdahnuli.

„Dobro“, rekla je Sard, spustivši pogled da bi nešto zapisala. „A ti se zoveš?“

„Bodit“, rekao je Ponter. Sard je naglo podigla glavu.“Ponter Bodit.“

Ponter je prešao pogledom preko svih prisutnih. Džasmel je držala Megameg za ruku, ali je sada pustila svoju mlađu sestru. Megameg je pretrčala preko cele dvorane i stigla do Pontera koji ju je podigao uvis i zagrlio.

„Mir u sudnici!“ — vikala je Sard. „Mir u sudnici!“

Ponter se široko osmehnuo. Donekle se brinuo da će vlasti pokušati da sačuvaju postojanje druge Zemlje kao tajnu. Uostalom, tek u poslednjem trenutku su doktor Montego i doktor Sing sprečili da Pontera odvedu vlasti Gliksina, i da ga možda više niko nikada ne vidi. Ali sada, dok hiljade njih posmatra kod kuće na svojim voajerima ono što Egzibicionisti vide, i sa dvoranom prepunom običnih Pratilaca koji emituju signale u Arhive alibija svojih vlasnika, ceo svet — ovaj svet — uskoro će saznati istinu.

Bolbej je bila na nogama. „Pontere!“

„Tvoja želja da me osvetiš je vredna svake pohvale, draga Daklar“, rekao je, „ali, kao što možeš da vidiš, bilo je preuranjeno.“

„Gde si bio?“ — pitala je Bolbej. Adikor je pomislio da ona deluje besno, a ne kao neko ko oseća olakšanje.

„Gde sam bio?“ — ponovio je Ponter, gledajući u publiku i tražeći one obučene u odeću srebrne boje. „Moram da kažem da sam počastvovan što je nevažno pitanje mogućeg ubistva jednog običnog fizičara privuklo pažnju toliko mnogo Egzibicionista. I, pošto su svi oni ovde, uz još stotine drugih Pratioca koji emituju signal u paviljon Arhive alibija, biće mi drago da objasnim.“

Pogledao je lica prisutnih — široka, ravna lica sa nosevima kakvi i treba da budu, a ne onim uskim nosićima koje su imali Gliksini; dlakava muška lica i malo manje dlakava ženska lica, sa istaknutim lukom iznad obrva i ravnom vilicom; lepa lica, divna lica, lica njegovog naroda, njegovih prijatelja, njegove vrste. „Ali prvo“, rekao je, „moram da kažem da nema lepšeg mesta od doma.“