Dve Zemlje

Poglavlje 28

Sudija Sard je na svom izboranom licu koje je odisalo mudrošću imala izraz koji je govorio: „bolje da ovo bude dobro“. „U redu, dete“, rekla je Džasmel koja je i dalje stajala pored Adikora u dvorani Saveta. „Koje drugo objašnjenje sem nasilne smrti postoji za nestanak tvog oca?“

Džasmel je ćutala neko vreme. „Rado ću ti reći, Sudijo ali...“

Sudija Sard je postajala sve nestrpljivija. „Da?“

„Pa, naučnik Huld bi to mogao da mnogo bolje objasni nego što ja mogu.“

„Naučnik Huld!“ — povikala je Sard. „Ti predlažeš da optuženi govori u svoju korist?“ Sard je odmahnula glavom, zapanjena.

„Ne“, rekla je Džasmel brzo, očigledno shvatajući da se Sard sprema da joj zabrani da učini nešto toliko neverovatno. „Ne, ne, ništa slično tome. On će samo da objasni neke tehničke detalje u vezi sa kvantnom fizikom i — “

„Kvantna fizika?“ — povikala je Sard. „Kakve bi samo veze kvantna fizika mogla da ima sa ovim slučajem?“

„To bi, u stvari, moglo da predstavlja ključ za rešenje“, rekla je Džasmel. „A naučnik Huld može da iznese te informacije mnogo bolje ...“ — videla je da se Sard mršti — „i razumljivije nego što bih to ja mogla da učinim.“

„Zar nema nikog drugog ko bi mogao da nam pruži te informacije?“ — pitala je Sard.

„Ne, sudijo“, odgovorila je Džasmel. „Postoji jedna grupa žena u Evsoju koja se bavi sličnim istraživanjem, ali — “

„U Evsoju!“ — uzviknula je Sard, kao da Džasmel govori o tamnoj strani Meseca. Ponovo je odmahnula glavom. „Oh, dobro.“ Pogledom je ošinula Adikora. „Budi kratak, naučniče Huld.“

Adikor nije bio siguran da li treba da ustane, ali pošto mu je bilo dosta sedenja, to je i učinio. „Hvala, sudijo“, rekao je. „Cenim to što si mi dozvolila da govorim i na neki drugi način, a ne da samo odgovaram na pitanja.“

„Nemoj da zažalim zbog svoje popustljivosti“, rekla je Sard. „Počni.“

„Da, naravno“, rekao je Adikor. „Ono što smo Ponter Bodit i ja radili imalo je veze sa kvantnim kompjuterima. Sada, ono što kvantni kompjuter čini — bar po jednom tumačenju — je da on dospeva do mnoštva paralelnih svetova u kojima isti takvi kvantni kompjuteri postoje. I svi ti kvantni kompjuteri simultano obrađuju različite delove jednog kompleksnog matematičkog problema. Time što se udružuju njihove mogućnosti, oni mogu da obave taj posao mnogo brže.“

„Sigurna sam da je to fascinantno“, rekla je Sard, „ali kakve to ima veze sa Ponterovom pretpostavljenom smrću?“

„Ovaj, ja... ja verujem, časni sudijo, da kada smo poslednji put obavljali naš eksperiment... da se, možda, otvorio prolaz u jedan od tih paralelnih svetova i da je Ponter prošao kroz njega i — “

Daklar Bolbej se prezrivo nasmešila; i mnogi u publici su to isto učinili. Sard je ponovo odmahnula glavom u neverici. „Ti očekuješ da ja poverujem da je naučnik Bodit nestao u nekom drugom univerzumu?“

Sada kada su svi u publici znali u kom pravcu se kreću razmišljanja sudije Sard, nisu više osećali da moraju da se uzdržavaju. Začuo se smeh koji je dopirao iz različitih delova sale.

Adikor je osetio da mu se puls ubrzava, i da steže ruku u pesnicu — što je bilo poslednje što treba da čini, znao je to. Nije ništa mogao da uradi povodom tahikardije, ali je polako uspeo da natera svoje prste da se isprave.

„Sudijo“, počeo je, sileći se da zvuči smireno, „postojanje paralelnih univerzuma danas podržavaju mnoge teorije u kvantnoj fizici i — “

„Tišina!“ — povikala je Sard, tako da se njen duboki glas razlegao dvoranom. Neki iz publike su uzdahnuli, zapanjeni njenom snagom. „Naučniče Huld, za stotinu meseci koliko sam sudija nikada nisam čula takvo neuverljivo opravdanje. Da li ti misliš da smo svi mi koji nismo išli u tu tvoju Naučnu akademiju neznalice koje možeš da prevariš takvim neverovatnim objašnjenjem?“

„Časni sudijo, ja — “

„Ćuti“, rekla je Sard. „Samo ćuti i sedi.“

Adikor je duboko udahnuo, a onda zadržao dah — onako kako su ga naučili pre 250 meseci kada je bio na lečenju zbog toga što je udario Pontera. Polako je ispustio vazduh, zamišljajući kako i sav bes odlazi zajedno s njim.

„Rekla sam ti da sedneš!“ — odsečno je rekla Sard.

Adikor je to učinio.

„Džasmel Ket!“ — rekla je sudija, okrećući svoj ljutiti pogled ka Ponterovoj kćerci.

„Da, sudijo?“ — rekla je Džasmel, dok joj je glas podrhtavao.

Sudija je i sama duboko udahnula, pokušavajući da se pribere. „Dete“, rekla je nešto mirnije, „dete, ja znam da si ti nedavno izgubila majku koja je umrla od leukemije. Mogu samo da zamislim koliko nefer se to činilo tebi i maloj Megameg.“ Nasmešila se Džasmelinoj sestri, tako da su nove bore prekrile stare na njenom licu. „A sada, čini se da je i tvoj otac mrtav, i ponovo se nije radilo o neizbežnoj smrt kakva nas na kraju sve čeka, već je do nje došlo iznenada i neočekivano i kada joj nije bilo vreme. Mogu da razumem zašto toliko oklevaš da to prihvatiš, zašto pokušavaš da poveruješ u jedno toliko neverovatno objašnjenje...“

„Nije tako, sudijo“, rekla je Džasmel.

„Zar nije? Ti očajnički želiš da nađeš nešto za šta bi mogla da se uhvatiš, želiš da pronađeš nešto da bi mogla da se i dalje nadaš. Zar nije tako?“

„Mislim da nije.“

Sard je klimnula glavom. „Biće ti potrebno vreme da shvatiš šta se dogodilo tvom ocu. To znam.“ Prešla je pogledom po dvorani, a onda ga na kraju zaustavila na Adikoru. „U redu“, rekla je Sard. Ćutala je jedan trenutak, očigledno razmišljajući. „U redu“, rekla je ponovo. „Spremna sam da donesem presudu. Smatram da je u ovom slučaju pokazano da postoji opravdana sumnja da je ubistvo počinjeno i stoga naređujem da ovaj predmet bude iznet pred trojicu sudija, pod pretpostavkom da neko i dalje želi da ostane pri tužbi.“ Pogledala je u Daklar Bolbej. „Da li ti želiš da i dalje nastaviš s tužbom, u ime svoje maloletne štićenice Megameg Bek?“

Bolbej je klimnula glavom. „Želim.“

Adikor je osetio kako mu se srce steže.

„Dobro“, rekla je Sard. Pogledala je u svoj elektronski notes. „Sud će zasedati u ovoj dvorani za pet dana od danas, 148/119/03. Do tada ćeš ti, naučniče Huld, biti pod sudskom prismotrom. Da li razumeš?“

„Da, sudijo. Ali kada bih samo mogao da siđem — “

„Nema nikakvih ali „, rekla je odsečno Sard. „I još nešto, naučniče Huld: ja ću da predsedavam sudom i ja ću da podnesem izveštaj ostaloj dvojici sudija. Priznajem da je bilo donekle uzbudljivo to što je kćerka Pontera Bodita govorila u tvoju korist, ali efekat neće biti isti ako se ponovi. Predlažem ti da pronađeš nekog podesnijeg i da on govori u tvoju korist sledeći put.“