Dve Zemlje

Poglavlje 37

„Prijatan dan, Daklar“, rekla je Džasmel, ulazeći u kuću. Iako su Džasmel Ket i Daklar Bolbej živele u istoj kući, nisu mnogo razgovarale otkako je završen dooslarm basadlarm.

„Prijatan dan“, rekla je Bolbej, bez topline u glasu. „Ako — “ Nozdrve su joj se raširile. „Ti nisi sama.“

I Adikor je ušao u kuću. „Prijatan dan“, rekao je.

Bolbej je pogledala u Džasmel. „Nastavljaš sa svojom izdajom, dete?“

„To nije izdaja“, rekla je Džasmel. „To je briga, za tebe i mog oca.“

„Šta želiš od mene?“ — pitala je Bolbej, gledajući u Adikora.

„Istinu“, rekao je Adikor. „Samo istinu.“

„Istinu o čemu?“

„O tebi. O tome zašto me progoniš.“

„Nisam ja ta koja je pod istragom“, rekla je Bolbej.

„Nisi“, složio se Adikor. „Još ne. Ali to može da se promeni.“

„O čemu ti to govoriš?“

„Spremam se da ti uručim svoju tužbu“, rekao je Adikor.

„Na kojoj osnovi?“

„Na osnovi da se nezakonito mešaš u moj život.“

„To je smešno.“

„Da li je?“ Adikor je slegao ramenima. „Neka o tome odluči sudija.“

„Ovo je, očigledan, samo pokušaj da usporiš proceduru koja će dovesti do tvoje sterilizacije“, rekla je Bolbej. „Svakome je to jasno.“

„Ako je to tako — ako je to toliko očigledno — onda će sudija da odbaci moju tužbu ... ali to neće učiniti pre nego što ja budem imao priliku da ti postavim neka pitanja.“

„Da mi postaviš neka pitanja? O čemu?“

„O tvom motivu. O tome zašto mi ovo činiš.“

Bolbej je pogledala u Džasmel. „Ovo je bila tvoja ideja, zar ne?“

„Takođe je bila moja ideja“, počela je Džasmel, „da prvo dođemo ovamo, pre nego što Adikor podnese tužbu. Ovo je porodična stvar: ti si, Daklar, bila ženski partner moje majke, a Adikor je muški partner mog oca. Vi ste preživeli mnogo toga, Daklar ... — svi mi — onda kada smo izgubili moju majku.“

„Ovo nema nikakve veze sa Klast!“ — oštro je rekla Bolbej. „Nikakve.“ Pogledala je u Adikora. „Radi se o njemu.“

„Zašto?“ — pitao je Adikor. „Zašto se radi o meni?“

Bolbej je ponovo odmahnula glavom. „Mi nemamo o čemu da razgovaramo.“

„Da, imamo“, rekao je Adikor. „I ti ćeš mi ili odgovoriti na moja pitanja, ili ćeš to učiniti pred sudijom. U svakom slučaju ćeš mi odgovoriti na njih.“

„Blefiraš“, rekla je Bolbej.

Adikor je podigao levu ruku, okrenuvši zglob ka njoj. „Da li je tvoje ime Daklar Bolbej i da li ti živiš u Centru Saldaka?“

„Neću da primim dokumenta od tebe.“

„Samo odlažeš ono što je neizbežno“, rekao je Adikor. „Dovešću sudskog pozivara koji može da prenese podatke u tvoj implant čak i ako ti izvučeš kontrolno dugme da bi to sprečila.“ Zastao je. „Dakle, ponoviću: da li si ti Daklar Bolbej i da li živiš u Centru Saldaka?“

„Ti ćeš to stvarno da uradiš?“ — pitala je Bolbej. „Ti zaista hoćeš da me odvučeš pred sudiju?“

„Kao što si ti mene odvukla“, rekao je Adikor.

„Molim te“, rekla je Džasmel. „Samo mu reci. Bolje je tako, bolje za tebe.“

Adikor je prekrstio ruke na grudima. „Pa?“

„Nemam šta da kažem“, ponovila je Bolbej.

Džasmel je glasno uzdahnula. „Pitaj je“, rekla je tiho, „šta je s njenim muškim partnerom.“

„Ti ne znaš ništa o tome!“ — oštro je rekla Bolbej.

„Da li ne znam?“ — pitala je Džasmel. „Kako si ti saznala da je Adikor udario mog oca?“

Bolbej nije ništa rekla.

„Očigledno je da ti je Klast ispričala“, rekla je Džasmel.

„Klast je bila moj ženski partner“, rekla je prkosno Bolbej. „Ona nije imala tajni preda mnom.“

„Bila je i moja majka“, rekla je Džasmel. „Nije ih imala ni preda mnom.“

„Ali ... ona ... ja ...“ — promucala je Bolbej.

„Pričaj mi o tvom muškom partneru“, rekao je Adikor. „Mislim da ga ja nikada nisam upoznao, zar ne?“

Bolbej je polako odmahnula glavom. „Ne. On je davno otišao; rastali smo se pre mnogo vremena.“

„I to je razlog zašto nemaš dece?“ — pitao je Adikor, nežno.

„Ti si tako pametan“, odgovorila je Bolbej. „Misliš da je sve toliko jednostavno. Nisam mogla da zadržim partnera i zato nisam nikada rodila dete. Da li to msliš?“

„Ja ništa ne mislim“, rekao je Adikor.

„Bila bih dobra majka“, rekla je Bolbej, govoreći koliko Adikoru, toliko i za sebe. „Pitaj Džasmel. Pitaj Megameg. Otkako je Klast umrla brinula sam se divno o njima. Zar nije tako, Džasmel? Zar nije tako?“

Džasmel je klimnula glavom.

„Ali ti si iz Generacije 145, kao Ponter, Klast i ja. Ti još uvek možeš da rodiš dete. Datumi Kada dvoje postaje jedno će ponovo biti pomereni sledeće godine, mogla bi...“ Adikor je podigao obrve. „To bi ti bila poslednja prilika, zar ne? Imaćeš 520 meseci — 40 godina — sledeće godine, kao i ja. Mogla bi tada da začneš dete iz Generacije 149, ali sasvim sigurno ne bi za 10 godina, kada bude rađana Generacija 150.“

U njenom glasu se osećao prezir kada je rekla: „Da li ti je bio potreban tvoj slavni kvantni kompjuter da bi to izračunao?“

„A Ponter“, počeo je Adikor, polako klimajući glavom, „Ponter nije imao ženskog partnera. Ti i on ste voleli istu ženu, a ti si već bila tabant njegovim kćerima, pa si mislila...“

„Ti i moj otac?“ — rekla je Džasmel. Nije zvučala da je šokirana pri ovoj pomisli, samo iznenađena.

„A zašto da ne?“ — pitala je Bolbej, prkosno. „Poznavala sam ga gotovo isto toliko dugo kolliko i ti, Adikore, i uvek smo se dobro slagali.“

„A sada je on nestao“, rekao je Adikor. „To sam prvo pomislio, znaš: da si bila očajna zbog njegovog nestanka i da si se zato okomila na mene. Ali, Daklar, moraš da shvatiš da grešiš. Ja sam voleo Pontera, a sasvim sigurno se ne bih mešao u njegov izbor novog ženskog partnera, tako da — “

„Ponter nema nikakve veze s tim...“, rekla je Bolbej, zatresavši glavom. „Nikakve.“

„Onda, zašto me toliko mrziš?“

„Ne mrzim te zbog onoga što se dogodilo Ponteru“, rekla je.

„Ali me mrziš.“

Bolbej je ćutala. Džasmel je gledala u pod.

„Zašto?“ — pitao je Adikor „Nikada ti nisam učinio išta nažao.“

„Ali si udario Pontera“, oštro je uzvratila Daklar.

„To je bilo jako davno. On mi je oprostio.“

„I tako si ostao ceo“, rekla je. „Mogao si da imaš dete. Izvukao si se.“

„Izvukao sam se s čim?“

„Izvukao si se za zločin! Za pokušaj ubistva Pontera!“

„Ja nisam pokušao da ga ubijem.“

„Bio si nasilnik, čudovište. Trebalo je da budeš sterilisan. A moj Pelbon...“

„Ko je Pelbon?“ — pitao je Adikor.

Bolbej je ćutala.

„Njen muški partner“, rekla je Džasmel, tiho.

„Šta se dogodilo Pelbonu?“ — pitao je Adikor.

„Ti ne znaš kako to izgleda“, rekla je Bolbej, odvrativši pogled. „Nemaš pojma. Probudiš se jednog jutra i ugledaš dva čuvara zakona kako odvode tvog muškog partnera i –“

„I šta?“ — rekao je Adikor.

„I onda ga kastriraju“, rekla je Bolbej.

„Zašto?“ — pitao je Adikor. „Šta je uradio?“

„On nije ništa uradio“, rekla je Bolbej. „On nije ništa uradio.“

„Onda zašto...“, počeo je Adikor, a onda je shvatio. „Oh, neko od njegovih rođaka...“

Bolbej je klimnula glavom, ali je izbegavala Adikorov pogled. „Njegov brat je napao nekoga tako da je bilo naređeno da bude sterilisan kao i — “

„Kao i svi oni koji imaju 50 procenata istog genetskog materijala“, završio je Adikor rečenicu.

„Moj Pelbon nije ništa uradio“, rekla je Bolbej. „On nije ništa nažao učinio nikome, a bio je kažnjen. Ja sam bila kažnjena. A ti! Ti si gotovo ubio čoveka i izvukao si se! Trebalo je da tebe kastriraju, a ne mog sirotog Pelbona!“

„Daklar“, rekao je Adikor. „Žao mi je, žao mi je...“

„Odlazi“, rekla je odlučno Bolbej. „Ostavi me na miru.“

„Ja — “

„Odlazi!“