Dve Zemlje

Poglavlje 32

Postoji mnogo načina da se ubije vreme, i Luiz i Ruben su pronašli jedan od najstarijih. Meri nije uopšte razmišljala o Rubenu na taj način, ali je sada kada je obratila pažnju shvatila da je prilično zgodan. Njoj se inače nije dopadalo kada muškarci briju glavu, ali je Rubenu to dobro stajalo, jer je imao pravilne crte lica, očaravajući osmeh i oči u kojima se očitavala inteligencija, a uz to je bio vitak i mišićav.

Naravno, imao je i onaj svoj divni naglasak, a ni to nije bilo sve. Ispostavilo se da tečno govori francuski, tako da su on i Luiz mogli da razgovaraju na njenom maternjem jeziku. Osim toga — sudeći bar po njegovoj kući — očigledno je dobro zarađivao, što i nije bilo iznenađujuće s obzirom da je bio lekar.

Prava lovina, kao što bi rekla Merina sestra. Naravno, Meri je bila dovoljno iskusna da pretpostavi da je vrlo verovatno da će se kada karantin bude ukinut njihova veza završiti. Ipak, Meri je zbog toga bilo neprijatno, ali ne zato što je bila previše čedna; naprotiv, volela je da o sebi misli da uprkos svom strogom katoličkom vaspitanju to nije. Razlog što se osećala nelagodno je bio što se plašila da bi Ponter mogao da dobije neke pogrešne ideje o seksualnosti na ovoj Zemlji i da bi mogao da pomisli da se sada od njega očekuje da bude sa Meri. A pažnja nekog muškarca bila je poslednje što je želela u tom trenutku.

Ipak, veza Luiz i Rubena je značila da su ona i Ponter provodili dosta vremena zajedno. Ruben i Luiz su uglavnom bili dole u podrumu i gledali na video-rekorderu filmove iz Rubenove ogromne kolekcije, a Meri i Ponter su obično bili u prizemlju. Osim toga, s obzirom da su Ruben i Luiz sada spavali zajedno, uzeli su bračni krevet od Pontera. Meri nije znala šta mu je Ruben tačno rekao da bi došlo do ove zamene, ali Ponter je sada spavao na kauču u Rubenovoj radnoj sobi na spratu, a dnevna soba je ostala samo za Meri.

Ponekad bi nedeljom Meri išla na misu. Prošle nedelje nije išla — iako je mogla, budući da su tek uveče nadležni iz Ministarstva zdravlja naredili da moraju da ostanu u karantinu. Sada joj je bilo žao što to nije učinila. Srećom, neke televizijske stanice su prenosile nedeljnu misu. Kanal Vižn je svakog dana direktno prenosio misu iz jedne katoličke crve u Torontu. Ruben je imao televizor i u radnoj sobi, osim onog u podrumu kojeg su gledali on i Luiz. Meri je otišla u radnu sobu da bi gledala prenos službe. Sveštenik je bio obučen u raskošnu zelenu odoru. Bio je sedokos, ali su mu obrve bile crne, i podsećao je Meri na Džina Hekmena.

„.. .u ime oca, i Sina, i svetoga duha ...“ rekao je sveštenik, prečasni Devris, sudeći po natpisu na ekranu.

Meri, koja je sedela na kauču na kojem će te noći spavati Ponter, prekrstila se.

„Gospode, smiluj se nama grešnima...“, rekao je Devris.

„Gospode, smiluj se.... „, rekla je i Meri, pridruživši se pastvi u crkvi.

„On je došao da pozove grešnike“, rekao je Devris, „Hriste, smiluj se.“

„Hriste, smiluj se“, ponovila je Meri zajedno sa ostalima.

„On se moli za nas, sedeći s desne strane Oca svoga. Gospode, smiluj se...“

„Gospode, smiluj se ...“

„Neka se svemogući Gospod Bog smiluje nama“, rekao je Devris, „i oprosti nam grehe naše i podari nam život večni.“

„Amen“, rekla je pastva.

Jedna crnkinja s kratkom kosom obučena u ljubičastu odoru čitala je iz Knjige proroka Jeremije. Iza nje, na divnom vitražu bili su prikazani Isus i dvanaest Apostola i Bogorodica koja ih posmatra. Meri nije bila sigurna zašto je danas osećala potrebu da sluša misu. Uostalom, nije ona bila ta kojoj je bio potreban oprost grehova.

Sada se čula muzika s orgulja, a jedan mladić je pevao: „Spasi me, Gospode, svojom ljubavlju...“

Meri nije ništa zgrešila; ona je bila žrtva.

Evharistija se nastavila, dok je sveštenik čitao iz Jevanđelja po Luki: „... neka dva sina moja sede kraj Tebe, jedan s desne, a drugi s leve stane, u kraljevstvu Tvome...“

Naravno, Meri je znala priču koju je sveštenik čitao o ženi koja je preklinjala Hrista na putu za Jerusalim; znala je kontekst. Ali reči su joj sada odzvanjale u glavi: dva sina, jedan s tvoje desne strane, a drugi s leve...

Da li je to moglo tako da se dogodi? Da li su dve vrste ljudi mogle da žive mirno jedna pored druge? Kain je bio zemljoradnik; on je gajio žito. A Avelj je bio stočar koji je odgajao ovce za klanje. Ali Kain je ubio Avelja...

Sveštenik je sipao vino. „Blagoslovi, Gospode, ovo vino ...“

„Molite se, braćo i sestre ...“

„Bože, molimo Ti se kroz Tvoga sina Isusa Hrista, što dođe u Tvoje ime ...“

„Bože Gospode, udaljismo se od Tebe, ali nas Tvoj sin vrati..“

„Pijte sada svi: ovo je krv moja Novoga zaveta, koja se za vas i za mnoge proliva zarad oproštaja grehova...“

„Primite i jedite, ovo je telo moje koje se za vas lomi...“

Meri je poželela da je sada u crkvi i da može da primi pričešće. Kada je misa bila završena, prekrstila se i ustala.

U tom trenutku je ugledala Pontera Bodita kako stoji nepomično na vratima, i posmatra je otvorenih usta.