Dve Zemlje

Poglavlje 45

Iznenada među Gliksinima je zavladalo uzbuđenje. U početku, Adikor nije mogao da zaključi šta se dešava, ali je onda shvatio da neko dolazi u prostoriju valjkastog oblika i da se spušta niz one duge merdevine koje su već videli. Široka leđa te osobe bila su okrenuta ka sočivu kamere na robotu; verovatno se radi o vođi Gliksina, koji je došao da proceni ovu neobičnu situaciju, pomislio je Adikor. Ako je efekat bio isti na drugoj strani, onda se njima, sasvim sigurno, činilo da robot visi zakačen na kabl koji dolazi niotkuda.

Gliksini koji su se videli u prvom planu davali su znak rukom pridošlici da se približi. I on je to činio, trčeći prilično brzo. Robot se njihao na kraju kabla, dok ga je Dern vukao sve više i više, ali onda je Adikor krajičkom oka ugledao na monitoru lice osobe koja je upravo stigla.

„Da! Neverovatno! Divno!“

Adikoru je srce zalupalo kao ludo. To je bio Ponter! Bio je obučen u neobičnu odeću Gliksina i nosio je na glavi jedan od onih plastičnih predmeta u obliku kornjačinog oklopa, ali nije bilo nikakve sumnje. Ponter Bodit je bio živ i zdrav!

„Derne!“ — povikao je Adikor. „Stani! Spusti robota dole!“

Džasmel je glasno uzdahnula i zatapšala rukama od oduševljenja. Adikor je brisao suze iz očiju.

Ponter je pojurio ka robotu. Nagnuo je malo glavu na stranu i Adikoru je bio potreban jedan trenutak da shvati šta to Ponter čini: posmatrao je oznaku proizvođača na robotu, potvrđujući samom sebi da je to zaista robot koji potiče iz njegovog sveta. Ponter je onda podigao pogled u pravcu sočiva kamere, široko se osmehnuvši.

„Zdravo“, rekao je Ponter. Bila je to prva reč u zbrci koja je vladala koju je Adikor razumeo. „Zdravo, prijatelju! Mislio sam da sam te zauvek izgubio! Ko gleda ovo, pitam se? Adikor, nesumnjivo. Užasno si mi nedostajao.“

Zastao je, a onda su mu dvojica Gliksina nešto rekla: jedan od onih sa svetlom kožom i čovek tamne kože koji je prvi uhvatio robota.

Ponter se okrenuo prema kameri. „Nisam siguran šta bih sada trebalo da uradim. Vidim kabl kako dolazi niotkuda, ali da li je bezbedno da se popnem uz njega? Mogu li... “ — glas mu je za trenutak zadrhtao — „mogu li da se vratim kući?“

Adikor je skrenuo pogled sa ekrana i pogledao u Derna koji se vratio u kontrolnu odaju. Dern je slegao ramenima. „Čini se da je robot prošao na drugu stranu potpuno neoštećeno.“

„Ti ne znaš koliko dugo ćeš moći da držiš kapiju otvorenom“, rekla je Džasmel, „ili da li ćeš biti u stanju da je ponovo otvoriš ako se zatvori. On treba da prođe odmah.“

Adikor je klimnuo glavom. „Ali kako da mu to saopštimo?“

Džasmel je odlučno rekla: „Znam kako.“ Požurila je niz stepenice i zakoračila u kompjutersku komoru, a onda došla do mesta gde je kabl nestajao u otvoru na podu. Džasmel je stavila ruku na kabl, a onda ju je spuštala duž kabla sve dok vrhovi njenih prstiju, a onda i celi prsti, pa zatim i šaka i na kraju donji deo ruke nisu nestali. Kada je cela ruka do ramena prošla, ona je gurnula i glavu na drugu stranu i jednostavno viknula — Adikor i Dern su mogli da je čuju, ali samo kroz zvučnik na monitoru; nikakav zvuk nije dopirao iz kompjuterske odaje — „Tata! Dođi kući!“

„Džasmel, dušo!“ — povikao je Ponter, podigavši pogled. „Ja — “

„Dođi odmah!“ — odgovorila je Džasmel. „Ne možemo da znamo koliko dugo možemo da držimo ovo otvorenim. Samo idi za kablom; upotrebi te merdevine tu da bi se popeo do njega. Pod kompjuterske odaje je na pola dužine ruke iznad moje glave; ne bi trebalo da imaš problema da stigneš.“

Džasmel je zatim vratila glavu na svoju stranu i počela da trči po kompjuterskoj komori.

Na monitoru su mogli da vide da su se svi uzmuvali; bilo je jasno da niko nije bio spreman za ovo. Dva čoveka su otišla da donesu merdevine koje je Džasmel tražila. Jedan od muškaraca je čvrsto zagrlio Pontera, a Ponter mu je oduševljeno uzvratio zagrljaj — izgleda da se Gliksini nisu prema njenu loše odnosili, pomislio je Adikor.

A onda se jedna žena žute kose pojavila pored Pontera; ona nije bila tu do tog trenutka i izgledala je prilično umorno. Stajala je na vrhovima prstiju i usnama pritiskala Ponterov obraz; on joj se široko nasmešio.

Robot je po Dernovom naređenju okrenuo kameru i Adikor je video da je problem mnogo veći nego što je Džasmel mislila. Da, kabl je prolazio kroz otvor, ali otvor se nije nalazio blizu nekog od zidova pećine. Nalazio se usred prostorije, u vazduhu, nekoliko dužina tela iznad zemlje, i barem toliko od najbližeg zida. Nije bilo ničega na šta bi mogli da naslone merdevine.

„Da li može da se popne uz taj kabl?“ — pitao je Adikor.

Dern je slegao ramenima. „On je, sigurno, mnogo teži od robota. Možda bih mogao da ga povučem... ali...“

„Ali ako kabl pukne, Ponter će pasti i verovatno slomiti kičmu.“

„Da li možemo da mu bacimo jači kabl?“ — pitala je Džasmel.

„Kada bismo imali jači kabl“, rekao je Dern, klimajući glavom. „Ali nemam pojma gde ovde da pronađem jači kabl. Morao bih da odem do svoje radionice na površini zemlje, ali za to bi mi trebalo previše vremena.“

Međutim, iako su Gliksini bili slabunjavi, bili su snalažljivi. Njih četvorica su pridržavala merdevine svom svojom snagom. Nisu bile naslonjene ni na šta, ali vikali su nešto Ponteru, verovatno ga podstičući da pokuša da se popne.

Ponter je pritrčao merdevinama i spremao se da stane na prvu prečku, iako nisu bile baš previše čvrste. Iznenada, žena sa žutom kosom potrčala je ka njemu i dodirnula mu ruku. On se okrenuo i podigao obrve iznenađeno. Gurnula mu je nešto u drugu ruku i ponovo pritisnula svoje lice uz Ponterove grudi. On se ponovo nasmešio, a onda počeo da se penje uz merdevine koje su Gliksini držali.

Merdevine su se sve više i više ljuljale kako se Ponter penjao i Adikorovo srce je sve brže tuklo, jer mu se činilo da će pasti, ali još Gliksina je pritrčalo u pomoć, i merdevine su učvršćene i Ponter je pružio ruku pokušavajući da zgrabi kabl na mestu na kojem se nalazio otvor. Merdevine su se zaljuljale, levo-desno, i Ponter je posegnuo za kablom, promašio ga, onda ponovo posegnuo i —

Kontrolna kutija koju je držao Dern bila je povučena. Ponter je uhvatio kabl.

Adikor, Džasmel i Dern požurili su do otvora: Džasmel i Dern su zauzeli mesta tačno iznad njega, a Adikor, tražeći da li postoji nešto što bi mogao da učini da bi im pomogao, kretao se iza njih i —

Adikor je uzdahnuo.

Video je Ponterovu glavu kako se pojavljuje niotkuda i iz tog ugla Adikor je mogao da vidi njegov vrat koji je delovao kao da je odsečen nekim ogromnim sečivom. Dern i Džasmel su pomagali Ponteru da se izvuče, a Adikor je posmatrao, zapanjen, dok se sve više i više njegovog voljenog Pontera pomaljalo kroz otvor koji se sada oblikovao prema njegovom telu, a ivica se pomerala duž njegovog tela. Pojavila su se i ramena, pa grudni koš sa srcem i plućima, a onda i stomak, i noge i —

Ponter je bio tu! Ceo je bio tu!

Adikor je jurnuo ka Ponteru i čvrsto ga zagrlio. I Džasmel je zagrlila svoga oca. Svo troje su se smejali i plakali. Konačno se odvojivši od njega Adikor je rekao: „Dobro došao natrag! Dobro došao natrag!“

„Hvala ti“, rekao je Ponter, široko se osmehivši.

Dern se malo udaljio od njih, da im ne smeta. Adikor ga je ugledao. „Oprosti nam“, rekao je. „Ovo je Ponter Bodit — a ovo je Dern Kord, inženjer koji nam je pomogao.“

„Prijatan dan“, rekao je Ponter Dernu. Ponter je krenuo ka njemu i —

„Ne!“ — povikao je Dern.

Ali, bilo je prekasno. Ponter je za sobom povukao zategnuti kabl i on je pukao i onaj deo koji se nalazio u svetu Gliksina je propao kroz otvor i kapija je nestala uz bljesak plavičaste svetlosti.

Dva sveta su bila ponovo razdvojena.