Bodež snova

5 Nešto... čudno

Dobovanje kiše po šatoru, koje je trajalo većim delom noći, malčice se stišalo dok je Faila prilazila Sevaninoj stolici, gusto izrezbarenom i pozlaćenom prestolu, postavljenom u središte sloja čilima jarkih boja koji se prostirao preko šatorskog poda, pogleda pažljivo spuštenog kako je ne bi uvredila. Proleće je nastupilo naglo, ali gorionici nisu bili zapaljeni, tako da je jutarnji vazduh ipak bio pomalo svež. Padajući u dubok naklon, ona pruži poslužavnik s filigranskim radom. Aijelka uze zlatni pehar s vinom i otpi iz njega i ne gledajući ka njoj, ali ona svejedno opet pade u dubok naklon pre nego što se udalji i spusti poslužavnik na mesingom okovani plavi kovčeg u kojem se već nalazio visoki srebrni ibrik s vinom i još tri pehara, nakon čega se vrati na svoje mesto sa ostalih jedanaestoro prisutnih gai'šaina što su stajali između podnih svetiljaka raspoređenih uz šatorski zid od crvene svile. Naposletku, ipak je to prostran šator. Nisu za Sevanu niski aijelski šatorčići.

Često je teško posmatrati je kao Aijelku. Toga jutra je bila u odori od crvenog brokata, privezanoj tako da joj je bila razdrljena skoro do pojasa, što je otkrivalo dobranu polovinu njenih pozamašnih prsa, mada je na sebi imala dovoljno ogrlica, ukrašenih smaragdima, granatima i opalima, kao i niski krupnog biserja, da je bezmalo bila pristojna. Aijeli ne nose prstenje, ali Sevana je na svakom prstu imala bar po jedan prsten sa umetnutim dragim kamenom. Debeli obruč od zlata i granata koji je nosila preko presavijene plave svilene marame uvezane oko do pojasa duge žute kose liči na krunicu, ako već ne na pravu krunu. To nema nikakve veze s Aijelima.

Failu i ostale, šest žena i pet mušakraca, probudili su usred noći kako bi stajali pored Sevaninog kreveta – dva perjana dušeka prebačena jedan preko drugog – u slučaju da se žena probudi i da nešto poželi. Ima li vladara na svetu kojeg i u snu dvori desetina slugu? Jedva se suzdrža da ne zevne. Zbog mnogo čega možda bi zaradila kaznu, ali zbog zevanja bi neumitno bila kažnjena. Gai'šaini bi trebalo da budu krotki i spremni i željni da udovolje, što izgleda znači da bi trebalo da budu pokorni do tačke ponižavanja. Za Bain i Čijad, ma koliko inače opasne, to kao da je bilo lako. Ali ne i za Failu. Za skoro mesec dana otkad su je svukli i uvezali kao kovačku slagalicu zbog toga što je sakrila nož, devet puta je išibana zbog beznačajnih prestupa, koji su u Sevaninim očima bili krajnje ozbiljni. Poslednji otok još se nije do kraja povukao, tako da nije imala nameru da nepažnjom zaradi novi.

Nadala se da Sevana njisli kako je ukroćena zbog toga što je onu noć provela vezana na hladnoći. Samo joj je Rolan sa svojim gorionicima spasio život. Ali nada se da nije zaista ukroćena. Ako se čovek predugo pretvara da je nešto, to se može pretvoriti u istinu. Zarobljenica je manje od dva meseca, ali ne može da se seti pre koliko je tačno dana uhvaćena. Povremeno joj se čini da je već duže od godinu dana u beloj odori. Ponekad se oseća kao da je prirodno što nosi široki opasač i okovratnik od pljosnatih zlatnih karika. To je užasava. Čvrsto se drži nade. Uskoro će pobeći. Mora. Pre nego što je Perin sustigne i pokuša da je izbavi. Zašto još nije sustigao Šaidoe? Sada su već dugo utaboreni kod Maldena. Ne bi je on napustio. Njen vuk dolazi da je izbavi. Mora pobeći pre nego što on pogine pokušavajući da je spase. Pre nego što ona prestane da se pretvara.

„Terava, koliko ćeš još kažnjavati Galinu Sedai?“, odlučno htede da čuje Sevana, mršteći se na Aes Sedai. Terava je prekrštenih nogu sedela ispred nje na plavom jastuku s resama, potpuno pravih leđa i strogog izraza lica. „Sinoć mi je previše zagrejala vodu za kupanje, ali u tolikim je modricama da sam morala narediti da je istuku po tabanima. To nije previše učinkovito kada se mora ostaviti u stanju da hoda.“

Faila je izbegavala da pogleda Galinu otkako ju je Terava uvela u šator, ali pogled joj sam od sebe polete ka njoj kada joj začu ime. Galina je uspravnih leđa klečala na pola puta između dve Aijelke, malo pomerena u stranu, s požutelim modricama na obrazima, a kože mokre i skliske od pljuska kroz koji su je doveli. Stopala i gležnjevi bili su joj blatnjavi. Na sebi je imala samo granatima ukrašene zlatni okovratnik i opasač, tako da se nekako činilo da je još više naga. Od kose i obrva skoro da joj ništa nije ostalo. Svaka dlaka na telu od glave do pete sagorela joj je od Jedne moći. Faila je čula opis toga, kao i kako je Aes Sedai obešena za gležnjeve za prvo prebijanje. Gai'šaini su danima pričali samo o tome. Samo je šačica njih, koji su znali šta znači njeno bezvremeno lice, i dalje verovali da je ona Aes Sedai, a neki od tih gajili iste sumnje koje muče Failu u vezi s jednom Aes Sedai među gai’šainima. Naposletku, lice joj je takvo i ima prsten, pa zašto bi onda jedna Aes Sedai dopustila Teravi da se tako ponaša prema njoj? Faila je sebi često postavljala upravo to pitanje, ne iznalazeći nikakav odgovor. Neprekidno je ponavljala sebi kako Aes Sedai često nešto čine iz samo sebi znanih razloga, ali to nije bilo preterano zadovoljavajuće.

Kakvegod razloge da ima zbog kojih trpi toliko nasilje, Galinine oči sada su razrogačene i prestravljene, uprte u Teravu. Diše tako teško da joj se grudi njišu. Ima razloga za strah. Svako ko prolazi pored Teravinog šatora verovatno će čuti Galinu kako unutra zapomaže za milost. Duže od pola nedelje Faila povremeno ima prilike da vidi Aes Sedai kako ide nekim poslom, bez kose i isto ovako odevena, trčeći koliko je noge nose, lica potpuno prestravljenog – a Terava svakoga dana dodaje nove otoke onima koji se prostiru od Galininih ramena do kraja butina. Kad god neki otok krene da se zaceljuje, Terava ga obnavlja. Faila je čula i Šaidoe kako gunđaju da se prema Galini postupa preostro, ali niko nema namere da se jednoj Mudroj meša u posao.

Terava, visoka skoro koliko većina aijelskih muškaraca, namesti svoj tamni šal, što beše propraćeno zveketom narukvica od zlata i belokosti, pa pogleda Galinu kao što bi neki plavooki orao pogledao miša. Njene ogrlice, takođe od zlata i belokosti, u poređenju sa Sevaninim razmetljivim raskošem delovale su svedeno, njena tamna vunena suknja i bela algoda neugledno, ali od te dve žene Faila se Terave bojala daleko više nego Sevane. Sevana možda može da joj odredi kaznu zbog pogrešnog koraka, ali Terava može da je ubije ili polomi kad god je hir na to navede. To bi neumitno učinila ako bi Faila bila neuspešna u pokušaju bekstva. „Sve dok joj se i najmanja modrica zadržava na licu, i ostatak njenog tela biće izmodričen. Nisam je dirala spreda upravo stoga da bi mogla da bude kažnjena zbog drugih prestupa.“ Galina zadrhta. Neme suze obliše joj obraze.

Faila skrenu pogled. To je bilo bolno gledati. Sve i da joj pođe za rukom da uzme štap iz Teravinog šatora, da li ta Aes Sedai još može da joj pomogne u bekstvu? Odaje sve znake da je potpuno skršena. To je gruba misao, ali jedna zatvorenica iznad svega mora da misli na ono što je izvodljivo. Hoće li je Galina izdati u pokušaju da se izvuče iz tih batinjanja? Pretila je da će je odati ako Faila ne uspe da ukrade štap. Sevani bi žena Perina Ajbare bila zanimljiva, ali Galina je delovala toliko očajno da je bila spremna na sve. Faila se molila da ta žena odnekud nađe snage da izdrži. Naravno, priprema samostalno bekstvo, u slučaju da Galina ne bude mogla da ispuni svoje obećanje da ih povede sa sobom kada ode, ali za sve bi bilo daleko lakše i daleko bezbednije kada bi to mogla da učini. O, Svetlosti, zašto ih Perin još nije sustigao? Ne! Mora da bude usredsređena.

„Tako nije uopšte upečatljiva“, progunđa Sevana, sada se mršteći u svoj pehar. „Čak ni sa onim prstenom ne liči na Aes Sedai.“ Razdraženo odmahnu glavom. Iz nekog razloga koji Faila nije razumela, Sevani je veoma bitno da svi znaju kako je Galina zapravo sestra. Čak je počela i da je oslovljava počasnim imenom. „Otkud ti tako rano, Terava? Još ni jela nisam. Hoćeš li malo vina?“

„Vode“, strogo odvrati Terava. „A što se tiče toga da je rano, sunce je skoro prešlo obzorje. Jela sam pre praskozorja. Počela si da udovoljavaš sebi kao neka mokrozemka, Sevana.“

Lusara, jedna prsata domanska gai'šainka, brzo napuni jedan pehar iz srebrnog ibrika s vodom. Sevani je izgleda bilo smešno to što Mudre uporno piju samo vodu, ali imala je pripremljenu vodu za njih. Sve drugo bilo bi uvreda koju bi čak i ona htela da izbegne. Domanka bakarne puti nekada je bila trgovkinja. Dobrano je zašla u srednje godine, ali ono malo sedih vlasi u njenoj crnoj kosi koja joj je padala do ispod ramena nije bilo dovoljno da je spase. Ona je zapanjujuće lepa, a Sevana sakuplja bogate, moćne i prelepe, jednostavno ih uzimajući ako su nečiji tuđi gai'šaini. Njih ima toliko da se malo ko žali kada mu oduzme jednog. Lusara skladno pade u naklon i pokloni se pružajući poslužavnik Teravi na njenom jastuku, sve veoma pristojno, ali vraćajući se ka svom mestu – nasmeši se Faili. Da stvari budu još gore, bio je to zaverenički smešak.

Faila se suzdrža da ne uzdahne. Poslednji put je išibana zbog toga što je uzdahnula u pogrešnom trenutku. Lusara je jedna od onih koji su joj se zavetovali na odanost u poslednje dve nedelje. Nakon Aravine, Faila je pokušala da pažljivo probira, ali odbijanje nekoga ko zatraži da ti se zavetuje na odanost dovodi do stvaranja mogućeg izdajnika, tako da sada ima previše poklonika, pri čemu u popriličan broj njih nema poverenja. Počela je da misli kako u Lusaru može imati poverenja, ili da je ova bar neće namerno izdati, ali ta žena se prema njihovoj nameri da pobegnu odnosila kao prema dečjoj igri – kao da ih ništa neće koštati ako izgube. Izgleda da se isto tako odnosila prema trgovanju i da je stvorila i izgubila nekoliko bogatstava, ali Faila neće imati priliku za novi početak ako izgube. A neće ni Alijandra ili Majgdin. Ili Lusara. Među Sevaninim gai'šainima, oni koji su zaista pokušali da pobegnu drže se u lancima kada je ne služe ili kada ništa ne rade.

Terava otpi gutljaj vode, pa spusti pehar na cvetni ćilim pored sebe i upre u Sevanu pogled kao od čelika. „Mudre smatraju da je već prošlo krajnje vreme da krenemo na sever i na istok. U tamošnjim planinama možemo da nađemo lako branjive doline i da do njih stignemo za manje od dve nedelje, bez obzira na to što nas gai'šaini usporavaju. Ovo mesto je sa svih strana otvoreno, a naši pohodi za nalaženje hrane moraju da idu sve dalje i dalje.“

Sevanine zelene oči odgovoriše na njen pogled i ne trepnuvši. Faila je čisto sumnjala da bi ona to mogla. Sevanu žacka kada se ostale Mudre sastaju bez nje i ona to često iskaljuje na svojim gai'šainima, ali sada se nasmešila i otpila gutljaj vina pre nego što je odgovorila strpljivim glasom, kao da objašnjava nekome ko nije dovoljno bistar da je razume. „Ovde je zemlja plodna, a imamo i njihovo seme koje možemo dodati našem. Ko zna kakva je zemlja u planinama? Družine koje se vraćaju s pohoda dovode stoku, ovce i koze. Ovde su pašnjaci dobri. Znaš li za pašnjake u tim planinama, Terava? Ovde imamo više vode nego što je bilo koji klan ikada imao. Znaš li gde je voda u tim planinama? A što se odbrane tiče, ko će nas napasti? Ovi mokrozemci beže od naših kopalja.“

„Ne beže svi“, suvo odvrati Terava. „Neki su čak i dobri u plesanju kopljima. A šta ako Rand al’Tor pošalje na nas neki od ostalih klanova? Toga ne bismo ni bili svesni dok se rogovi ne zatvore oko nas.“ Odjednom se i ona nasmeši, ali oči joj ne behu nasmejane. „Neki kažu da nameravaš da budeš zarobljena i da postaneš gai'šain Randa al’Tora kako bi ga navela da te uzme za ženu. Smešna zamisao, zar ne?“

Faila nije mogla a da se ne lecne. Sevanina luda namera da se uda za Al’Tora – mora da je luda ako misli da će to moći – upravo je ono zbog čega je Faila u opasnosti od Galine. Ako Aijelka ne zna da je Perin povezan sa Al’Torom, Galina će joj reći. Reći će joj ako ona ne bude mogla da se dočepa onog prokletog štapa. Sevana tada neće dozvoliti mogućnost da je izgubi. Završiće u okovima, kao da je uhvaćena u pokušaju bekstva.

Sevana svakako nije izgledala kao da joj je smešno. Sevajući očima, nagnu se napred, a odora joj se toliko rastvori da joj se grudi u potpunosti pokazaše. „Ko to kaže? Ko?“ Terava uze pehar i otpi još jedan gutljaj vode. Shvativiši da neće dobiti nikakav odgovor, Sevana se opet zavali u stolicu i namesti odoru. Ali oči su joj i dalje sevale kao uglačani smaragdi i reči joj nisu bile ni najmanje nehajne, već neumoljive kao njen pogled. „Udaću se za Randa al’Tora, Terava. Skoro da sam ga imala u rukama, dok me ti i ostale Mudre niste izneverile. Udaću se za njega, ujediniti klanove i pokoriti čitavo mokrozemlje!“

Terava joj se izrugnu preko ruba pehara. „Sevana, Kuladin je bio Kar’a’karn. Nisam našla Mudre koje su mu dozvolile da ode u Ruidean, ali naći ću ih. Rand al’Tor je stvorenje Aes Sedai. Kazale su mu šta da ispriča u Alkair Dalu, a crn je to dan bio kada je otkrio tajne takve da malo njih ima snage da ih zna. Budi zahvalna na tome što je većina mislila da laže. Ali zaboravila sam – ti nikada nisi bila u Ruideanu. I ti si mislila da su tajne koje je izrekao zapravo laži.“

Gai’šaini počeše da ulaze u šator, belih odora mokrih od kiše, zadižući rubove do kolena dok nisu ušli unutra. Svi su nosili zlatne okovratnike i opasače. Njihove meke bele čizme s vezicama ostavljale su blatnjave tragove po ćilimima. Kasnije, kada se ti tragove osuše, moraće da ih očiste – ali blato na odori neumitno vodi do batinanja. Sevana hoće da njeni gai'šaini budu besprekorni kada su oko nje. Nijedna Aijelka nije obratila ni trunčicu pažnje na pridošlice.

Sevana kao da beše zatečena onim što je Terava kazala. „Šta te je briga ko je dao dozvolu Kuladinu? Ali to nije bitno“, odmahnu kao da tera muvu kada nije čula odgovor. „Kuladin je mrtav. Rand al’Tor nosi belege, ma kako da ih je dobio. Udaću se za njega i iskoristiću ga. Ako su Aes Sedai mogle da ga drže u šaci, a gledala sam kako ga vode kao malo dete, mogu i ja. Uz malo tvoje pomoći. A pomoći ćeš mi. Saglasna si da vredi ujediniti klanove, bez obzira na to kako će se postići? Nekada si bila.“ U tim rečima nekako je bilo više nego naznake pretnje. „Mi Šaidoi ćemo jednim korakom postati najmoćniji klan.“

Spuštajući kapuljače, novi gai'šaini nemo se rasporediše uz šatorski zid, devet muškaraca i tri žene, a jedna od njih beše i Majgdin. Lice žene s kosom boje sunca beše sumorno, i taj izraz joj se nije skidao s lica od onoga dana kada ju je Terava otkrila u šatoru. Šta god da joj je Terava uradila, Majgdin je samo govorila kako želi da je ubije. Mada je ponekad jecala u snu.

Terava je svoje mišljenje o ujedinjavanju klanova zadržala za sebe. „Mnogi smatraju da ne bi trebalo da ostanemo ovde. Mnogi poglavari septi svakoga jutra pritiskaju crveni disk na svoje nar’bahe. Savetujem ti da poslušaš Mudre.“

Nar’baha? To bi trebalo da znači kutija budala, ili nešto tome slično. Ali šta bi to moglo biti? Dain i Čijad još je podučavaju aijelskim običajima kada imaju vremena za to, ali nikada nisu pomenuli tako nešto. Majgdin stade pored Lusare. Vitki plemić iz Kairhijena po imenu Doirmanes stade pored Faile. Bio je mlad i veoma zgodan, ali bojažljivo se grizao za usnu. Ako on sazna za zavet na odanost, moraće ga ubiti. Sasvim je sigurna da bi on za tren oka otrčao kod Sevane.

„Ostačemo ovde“, besno odbrusi Sevana, bacajući pehar na ćilime, tako da se vino rasu iz njega. „Ja govorim umesto poglavara klana – i rekla sam svoje!“ „Rekla si“, spokojno se saglasi Terava. „Benduin, poglavar septe Zelenih soli, dobio je dozvolu da ide u Ruidean. Otišao je pre pet dana s dvadeset svojih algai’d’sisvaija i četiri Mudre da svedoče.“

Tek kada su svi novi gai’šaini stali pored onih koji su već tu, Faila i ostali su podigli svoje kapuljače i počeli da kreću prema izlazu iz šatora, već zadižući odore do kolena. Postala je potpuno ravnodušna prema takvom izlaganju svojih nogu.

„On hoće da me zameni, a ja nisam ni obaveštena o tome?“

„Ne tebe, Sevana – već Kuladina. Kao njegova udovica, ti govoriš umesto poglavara klana dok se novi poglavar ne vrati iz Ruideana, ali ti nisi poglavar klana.“

Faila izađe na hladnu tmurnu jutarnju kišu, a šatorsko krilo saseče šta god da je Sevana na to odgovorila. Šta li se dešava između te dve žene? Ponekad, kao tog jutra, ponašaju se kao suparnice, ali u drugim slučajevima kao da su nevoljne zaverenice koje vezuje nešto neprijatno i jednoj i drugoj. Ili im je možda nelagodno zbog toga što su vezane jedna za drugu. Pa, ne vidi kako bi joj to saznanje pomoglo da pobegne, tako da nije ni bitno. Ali muči je ta zagonetka.

Šest Devica stajalo je ispred šatora, s velovima koji su im visili preko grudi, i kopalja zadenutih kroz remenje navlaka za lukove na leđima. Bain i Čijad preziru Sevanu zbog toga što koristi Device koplja za svoju počasnu stražu, premda ona nikada nije bila Devica, kao i zbog toga što joj je šator uvek čuvan, ali svejedno kod njenog šatora nikada nema manje od šest Devica, bilo noću bilo danju. Te dve takođe preziru Device Šaidoa zbog toga što to dozvoljavaju. To što je neko poglavar klana ili što govori umesto njega ne daje mu moći koliko većina plemića uživa. Ruke onih Devica munjevito su se kretale u žustrom razgovoru. Nekoliko puta je videla znak za Kar’a’karna, ali nije prepoznala dovoljno ostalih znakova da bi razabrala o čemu to pričaju i tiče li se Al’Tora ili Kuladina.

Nije dolazilo u obzir da ostane tu dovoljno dugo da bi to otkrila, ako bi to uopšte mogla. Pošto su ostali već žurili niz blatnjavu ulicu, Device će postati sumnjičave, što bi moglo uzrokovati da je one išibaju, ili još gore, da se posluže njenim vezicama na čizmama. Tih se batina nadobijala od nekih Devica zbog svog drskog pogleda, pa ne bi da to ponovo iskusi. Naročito ne da se skida u javnosti. To što je ona Sevanin gai'šain ne pruža joj nikakvu zaštitu. Svaki Šaido može da kazni ma kog gai'šaina ako misli da se ovaj ponaša neprilično. Čak i dete, ako je to dete određeno da te drži na oku dok završavaš neki posao. A potom, ledena kiša, bez obzira na to što samo rominja, ubrzo će natopiti njenu vunenu odoru. Do njenog šatora deli je tek kratka šetnja, ne više od četvrt milje, ali neće je završiti ako je zaustave.

Zevnu tako da joj vilica zaškripa, pa se okrenu od Crvenog šatora. Žarko želi da se umota u svoju ćebad i odspava nekoliko sati. Tog popodneva biće još poslova koje treba završiti, ali ne zna kakvih. Sve bi bilo mnogo jednostavnije kad bi se Sevana odlučila ko će šta da radi i kada, ali ona kao da je nasumice birala gai'šaine, i to uvek u poslednjem trenutku. Zbog toga su bilo kakve pripreme, a kamoli bekstvo, bile veoma teške.

Sevanin čador bio je okružen svakakvim šatorima – niskim, tamnim aijelskim šatorčićima, visokim šatorima, ograđenim šatorima, šatorima svih vrsta i veličina i svih mogućih boja, razdvojenih lavirintom zemljanih ulica koje su se sada pretvorile u reke blata. Pošto nisu imali dovoljno svojih, Šaidoi su oteli sve šatore do kojih su mogli da dođu. Sada se u taboru oko Maldena gura oko četrnaest septi, stotinu hiljada Šaidoa i isto toliko gai’šaina, a kruže glasine da će za nekoliko dana stići još dve septe – Morai i Bela Litica. Sem sitne dece koja se igraju po blatu s psima, većina ljudi koje je videla u kaljavim belim odorama nose kotarice ili bremenite vreće. Većina žena ne žuri – već trči. Izuzev kovača, Šaidoi retko kada sami rade, a pretpostavlja da to čine samo iz dosade. Pošto ima toliko mnogo gai'šaina, naći posao svima njima pretvorilo se u posao samo po sebi. Sevana više nije jedini Šaido koji sedi u kadi dok joj gai'šain trlja leđa. Nijedna Mudra nije dotle došla, ali neki od ostalih neće da se pomere ni dva koraka da bi nešto uzeli ako mogu da narede gai'šainu da im to donese.

Skoro da je stigla do dela tabora u kojem behu gai'šaini, onom priljubljenom uz maldenske zidine od sivog kamena, kada je ugledala jednu Mudru kako joj prilazi s tamnim šalom prebačenim preko glave da ne bi kisla. Faila nije zastajkivala, ali malčice je povila noge u kolenima. Meira nije bila tako zastrašujuća kao Terava, ali ta namrgođena žena ipak je bila sasvim dovoljno preka, a i niža od Faile. Njene uzane usne uvek bi se još više stisnule kada bi se našla pred ženom višom od sebe. Faila bi pomislila da bi se ta žena malo oraspoložila saznavši da će njena septa, Bela Litica, uskoro stići, ali te vesti izgleda na nju nisu ostavile nikakav vidni utisak.

„Dakle, samo si se vukla“, reče joj Meira približavajući joj se. Oči su joj bile oštre kao brušeni safir na koji su ličile. „Ostavila sam Rijle da sluša ostale jer sam se bojala da te je neka pijana budala uvukla u šator.“ Osvrnu se oko sebe streljajući pogledom, kao da traži neku pijanu budalu koja samo što to nije učinila.

„Niko me nije napao, Mudra“, smesta odgovori Faila. Proteklih nekoliko nedelja nekoliko njih zaista je jeste napalo – neki pijani a neki trezni – ali Rolan se uvek pojavljivao u pravom trenutku. Dva puta je krupni Meradin morao da se bori kako bi je spasao, a jednom je ubio onog drugog. Očekivala je da će to izazvati svakakve nevolje i poviku, ali Mudre su to ocenile kao poštenu borbu, a Rolan joj je kazao da njeno ime nije bilo ni pomenuto. Uprkos tome što su Bain i Čijad uporno ponavljale da je to protivno svim običajima, za ženske gai'šaine silovanje je postalo stalna opasnost. Sigurna je da je Alijandra jednom napadnuta, pre nego što su ona i Majgdin takođe dobile meradinske senke. Rolan je poricao da ih je zamolio da pomognu njenima. Kazao je da im je samo dosadno, pa su tražili nešto da rade. „Veoma mi je žao zbog toga što sam bila spora.“

„Nemoj da se štrecaš. Nisam ja Terava. Neću te istući samo zbog toga što uživam u tome.“ Te reči bile su izgovorene glasom oštrim kao da je drvoseča. Meira možda ne tuče ljude radi zadovoljstva, ali Faila iz iskustva zna da je teške ruke kada drži šibu. „A sada mi ispričaj šta je sve Sevana rekla i uradila. Ova voda koja pada s neba možda jeste čudesna, ali bedan je osećaj šetati se dok pada.“ Pokoriti se toj zapovesti bilo je veoma lako. Sevana se preko noći nije budila, a kada je ustala, pričala je samo o tome koju će odeću i nakit da nosi, a naročito dragulje. Njen kovčeg za nakit bio je predviđen za odeću i dupke je pun dragulja kakve većina kraljica nema. Pre nego što je išta obukla, Sevana je provodila vreme isprobavajući razne ogrlice i prstenje, gledajući se u podnom ogledalu pozlaćenog okvira. Bilo je to veoma neprijatno. Faili.

Taman što je stigla do Teravinog dolaska kod Galine, kada joj se sve pred očima zamreška. Ona se zamreška! Nije to umislila. Meirine plave oči razrogačiše se koliko god su mogle; i ona je to osetila. Opet se sve zamreška, uključujući i nju, samo više nego maločas. Faila se zgranuto uspravi i pusti odoru da joj padne iz ruku. Svet se treći put zamreška, i ovoga puta još snažnije nego pređašnjeg, i kada to prolete kroz nju, ona se oseti kao da će je vetar oduvati ili kao da će se rasplinuti u sumaglici.

Zadihano je čekala četvrti talas, za koji je znala da će uništiti i nju i sve ostalo. Kada do njega nije došlo, uzdahnu od olakšanja tako da joj sav vazduh izlete iz pluća. „Mudra, šta se to desilo? Šta je to bilo?“

Meira se dodirnu po ruci, delujući blago iznenađeno što joj šaka nije prošla kroz meso i kost druge ruke. „Ja... ne znam“, lagano odgovori. Prenu se, pa dodade: „Idi svojim poslom, devojko.“ Prikupi suknje i prođe pored Faile skoro trčeći, raznoseći blato svakim korakom.

Deca su nestala sa ulice, ali Faila ih je čula kako plaču u šatorima. Napušteni psi drhtali su i cvileli, repova među nogama. Ljudi na ulici dodirivali su i sebe i druge, kako Šaido tako i gai'šaini. Faila čvrsto stisnu dlanove jedan uz drugi. Naravno da je čvrsta. Samo se osećala kao da se pretvara u maglu. Naravno. Zadižući odoru kako bi izbegla da pere više nego što je to baš neophodno, zakorača – a onda potrča, ne mareći za to koliko će blata poprskati po sebi ili po drugima. Zna da se od onog mreškanja ne može pobeći, ali svejedno je trčala koliko su je noge nosile.

Šatori gai’šaina obrazovali su širok prsten oko maldenskih visokih granitnih zidina – i bili su jednako raznovrsni kao šatori u spoljnom delu tabora, mada je većina njih bila mala. U njenom šiljatom šatoru dvoje bi moglo udobno da spava; u njemu je smeštena ona i još njih tri: Alijandra, Majgdin i nekadašnja kairhijenska plemkinja po imenu Dajrina, jedna od onih što se ulizuju Sevani prenoseći priče o drugim gai'šainima. Zbog nje su stvari zapetljanije, ali to se nikako ne može popraviti sem da se ta žena ubije, a Faila to nije htela da odobri. Ne ako Dajrina ne postane prava pretnja. Spavale su zgrčene jedna uz drugu kao štenad, jer je to bilo neophodno. U hladnim noćima bilo im je drago zbog toga što dele telesnu toplotu.

Kada je ušla u niski šator, videla je da unutra vlada polumrak. Vlada nestašica sveća i ulja za svetiljke, te se stoga ne traće na gai'šaine. U šatoru je bila samo Alijandra, ležeći potrbuške na svojoj ćebadi, samo s okovratnikom i s vlažnom krpom potopljenom u biljni rastvor preko izmodričene zadnjice. Mudre su bar voljne da svoje lekovito bilje daju i gai'šainima, a ne samo Šaidoima. Alijandra nije učinila ništa loše, ali juče je bila jedna od njih pet koji su najmanje udovoljili Sevani. Za razliku od nekih, dobro se držala dok su je kažnjavali – Doirmanes je počeo da rida i pre nego što su ga presamitili preko sanduka – ali nju biraju za kažnjavanje svakih tri ili četiri dana. Biti kraljica ne uči te kako da služiš kraljici. Mada, Majgdin su za kažnjavanje birali skoro jednako često, a ona je bila služavka, premda ne baš umešna. Faila je samo jednom bila kažnjena.

Pokazatelj toga koliko je Alijandra bila utučena beše to što nije ni mrdnula da se pokrije, već se samo digla na laktove. Ipak, očešljala je svoju dugu kosu. Kada to ne bude uradila, Faila će znati da je ta žena potonula do dna. „Milostiva, da li ti se maločas dogodilo... nešto... čudno?“, upita je drhtavim glasom i veoma bojažljivo.

„Jeste“, odgovori Faila, stojeći pogureno ispod šatorskog krova. „Ne znam šta je to bilo. Ni Meira nije znala. Sumnjam da bilo koja Mudra zna šta je to. Ali nije nam naškodilo.“ Naravno da im nije naškodilo. Naravno da nije. „A to nikako ne menja naše namere.“ Zevnu, pa raskopča široki zlatni opasač i baci ga na svoju ćebad, a onda uhvati gornju odoru i poče da je svlači preko glave.

Alijandra spusti glavu na šake i tiho zajeca. „Nikada nećemo pobeći. Tući će me svakoga dana. Znam. Dobijaću batine svakoga dana do kraja života.“

Faila uzdahnu, pa ostavi gornju odoru na sebi i kleknu da pomazi po kosi svoju vazalku. Mnogo je odgovornosti i gore i dole. „Povremeno isti strahovi muče i mene“, tiho priznade. „Ali odbijam da im prepustim vlast nad sobom. Pobeći ću. Mi ćemo pobeći. Alijandra, moraš da budeš hrabra. Znam da si hrabra. Znam da si se nosila s Masemom a da nisi izgubila petlju. Ako pokušaš, nećeš je ni sada izgubiti.“

Aravina promoli glavu u šator. Bila je to jedna neugledna dežmekasta žena – Faila je bila sigurna da je plemkinja, mada ova to nikada nije tvrdila – a uprkos tome što je tmurno, Faila je videla da se široko smeši. I ona je nosila Sevanin opasač i okovratnik. „Moja gospo, Alvon i njegov sin imaju nešto za tebe.“

„To će morati da sačeka nekoliko trenutaka“, odvrati Faila. Alijandra je prestala da plače, ali samo je nemo i nepomično ležala.

„Milostiva, ovo ćeš hteti da vidiš.“

Faili zastade dah. Zar je moguće? Nije smela da se nada.

„Neću ostati bez petlje“, reče Alijandra dižući glavu kako bi pogledala Aravinu. „Ako je to što Alvon ima ono čemu se ja nadam, izdržaću ako me Sevana stavi na muke.“

Zgrabivši opasač – izlazak napolje bez opasača i okovratnika donosi kaznu jednako strogu kao pokušaj bekstva – Faila izjuri iz šatora. Rominjanje se pretvorilo u tek neznatno promicanje kapi kroz vazduh, ali ona svejedno navuče kapuljaču. Kiša je i dalje bila hladna.

Alvon je bio zdepast, a njegov sin Teril jedan vižljast dečak, viši od njega. Obojica su nosili skoro pa bele odore od šatorskog platna, kaljave od blata. Teril, Alvonov prvenac, imao je svega četrnaest godina, ali Šaido nisu u to poverovali zbog njegove visine, po kojoj je bio ravan većini odraslih muškaraca u Amadiciji. Faila je otpočetka bila spremna da veruje Alvonu. On i njegov sin bili su legende među gai'šainima. Tri puta su pobegli i Šaidoima je svaki put bilo potrebno više vremena da ih uhvate. A uprkos sve gorim kaznama, pripremali su se za četvrti pokušaj da se vrate ostatku svoje porodice. Faila nikada nije videla ni jednog ni drugog da se smeše, ali danas su im lica – i Alvonovo preplanulo i Terilovo mršavo – bila ozarena osmehom.

„Šta imate za mene?“, upita Faila, žurno prikopčavajući opasač. Srce joj je toliko tuklo da je mislila kako će joj iskočiti iz grudi.

„To je moj Teril uradio, moja gospo“, reče Alvon. Budući drvoseča, govorio je s grubim naglaskom od kojeg je zvučao jedva razgovetno. „Vidiš, prolazio je i nije bilo nikoga, ama baš nikoga, pa je brzo uleteo unutra i... Terile, pokaži gospi.“

Teril stidljivo posegnu u široki rukav – u odorama su tu obično sašiveni džepovi – i izvadi gladak beli štap od nečega nalik na belokost, otprilike stopu dugačak i tanak kao njeno zapešće.

Osvrćući se ne bi li videla da li ih neko gleda – sem njih, ulica je bila potpuno prazna, bar za sada – Faila ga brzo prihvati i gurnu ga sebi u rukav, pa ga tutnu u džep. Džep je bio taman dovoljno dubok da štap ne ispadne iz njega, ali sada kada ga se dočepala, nije želela da ga pušta. Na dodir je bio kao staklo i izrazito hladan, hladniji od jutarnjeg vazduha. Možda je to neki angreal ili ter’angreal. To bi objasnilo zašto ga Galina želi, ako već ne zašto ga nije sama uzela. Šake gurnute u rukav, Faila čvrsto stisnu štap. Galina više nije pretnja. Sada je spasenje.

„Alvone, moraš znati da Galina možda neće moći da povede tebe i tvog sina sa sobom kada bude odlazila“, kaza mu. „Obećala je da će povesti samo mene i one koji su zarobljeni sa mnom. Ali ja ti obećavam da ću naći način da oslobodim tebe i sve koji su mi se zavetovali na odanost. A nadam se i sve ostale, ako budem mogla – ali vas pre svega. Pod Svetlošću i u nadu u spasenje i ponovno rođenje, zaklinjem ti se.“ Nije imala predstave kako bi to postigla, sem da zatraži od oca da povede vojsku, ali učiniće to.

Drvoseča kao da krenu da pljune na zemlju, pa je pogleda i pocrvene. A onda proguta. „Moja gospo, ona Galina nikom neće da pomogne. Kaže da je Aes Sedai i tako to, ali ako mene pitaš, ona je samo Teravina igračka, a ona Terava neće da je nikad pusti. Kako god, znam da ćeš se vratiti po nas ako uspemo da te oslobodimo. Nema potrebe da nam se kuneš i tako to. Kazala si da ’oćeš štap ako iko bude mogo da ga se dočepa a da ga pritom ne uhvate – i Teril ga je uzeo za tebe. To je sve.“

„Hoću da budem slobodan“, odjednom reče Teril, „ali ako ikoga oslobodimo, onda smo ih pobedili “ Kao da je samoga sebe iznenadio kada je progovorio, pa je pocrveneo kao bulka. Otac se namršti na njega, ali onda zamišljeno klimnu.

„Veoma valjano rečeno“, nežno kaza Faila dečaku, „ali zavetovala sam se i držim se toga. Ti i tvoj otac...“ Ućuta kada je Aravina, gledajući joj preko ramena, uhvati za ruku. Užasnutost joj je sad smenila smešak na licu.

Faila okrenu glavu i ugleda Rolana kako stoji pored šatora. Dobrih dve šake viši od Perina, nosio je šoufu obmotanu oko vrata s crnim velom koji mu je padao niz široka prsa. Lice mu je bilo sklisko od kiše, a kratka riđa kosa ukovrdžala mu se uz glavu. Koliko je već tu? Nedugo, ili bi ga Aravina ranije primetila. Sićušni šatori ne mogu mnogo toga da zaklone. Alvon i njegov sin pogrbiše se, kao da se nose mišlju da napadnu visokog Meradina. To je veoma loša zamisao. Što bi Perin rekao, ne ide da miševi napadnu mačku. „Alvone, idi svojim poslom“, tiho mu reče. „I ti, Aravina. Hajde, idite.“ Aravina i Alvon bili su dovoljno prisebni da joj se ne poklone pre nego što su se okrenuli, uz jedan poslednji zabrinuti pogled upućen Rolanu, ali Teril je digao ruku napola do glave pre nego što je shvatio šta radi i spustio je. Crveneći, on otrča za ocem.

Rolan izađe iza šatora i stade ispred nje. Za divno čudo, u jednoj ruci je nosio vezicu plavog i žutog divljeg cveća. Ona je sve vreme mislila na štap koji krije u rukavu. Gde da ga sakrije? Čim Terava otkrije da ga nema, verovatno će naglavačke preturiti čitav logor.

„Moraš da paziš šta radiš, Faila Bašer“, reče joj Rolan smešeći se. Alijandra ga je nazvala još malo pa zgodnim, ali Faila je zaključila da je pogrešila. Zbog tih plavih očiju i tog osmeha još malo pa je prelep. „To što smeraš je opasno i ja možda neću biti ovde još dugo da te štitim.“

„Opasno?“ Onda je nešto preseče. „Kako to misliš? Kuda ćeš?“ Srce joj siđe u pete od pomisli na to da će ostati bez njegove zaštite. Malo je mokrozemki izbeglo da ih Šaidoi ne siluju. Bez njega...

„Neki od nas se nose mišlju da se vrate u Trostruku zemlju.“ Osmeh mu iščile. „Ne možemo da sledimo lažnog Kar’a’karna, a pritome još mokrozemca, ali možda će nam biti dopušteno da proživimo živote u svojim uporištima. Razmišljamo o tome. Odavno smo otišli iz svojih domova, a muka nam je od ovih Šaidoa.“

Naći će neki način kako da izdrži kada on ode. Moraće. „A šta je to što ja radim toliko opasno?“ Pokuša da mu to kaže vedrim glasom, ali beše teško. Svetlosti, šta će joj se desiti bez njega?

„Faila Bašer, ovi Šaidoi su slepi čak i kada nisu pijani“, on joj spokojno odgovori. Skide joj kapuljaču s glave, pa joj zadenu jedan divlji cvet u kosu iznad jednog uva. „Mi Mera’dini gledamo svojim očima.“ Još jedan divlji cvet završi joj u kosi s druge strane. „U poslednje vreme sklopila si mnogo novih prijateljstava i nameravaš da pobegneš s tim prijateljima. To je smelo, ali opasno.“

„A hoćeš li reći Mudrima ili Sevani za to?“ Iznenadila je samu sebe kada je to kazala ravnim glasom. U utrobi joj se komešalo.

„Zašto bih to učinio?“, upita on, pa joj stavi još jedan cvet u kosu. „Džoradin misli da će Lejsilu Eldorvin odvesti sa sobom u Trostruku zemlju, iako je ona Drvoubica. Misli da će moći da je ubedi da isplete svadbeni venac i položi mu ga pred noge.“ Lejsila je našla sebi zaštitnika tako što se uvukla među ćebad Mera’dina koji ju je učinio gai’šainom, a Arela je isto to uradila s jednom od Devica koje su je zarobile, ali Faila je sumnjala da će se Džoradinu ostvariti želja. Obe žene su usredsređene na bekstvo kao strele uprte u metu. „A kada sada razmislim o tome, možda te povedem sa sobom ako odemo.“

Faila ga zgranuto pogleda. Kiša je počela da joj natapa kosu. „U Pustaru? Rolane, ja volim svog muža. Kazala sam ti to i to je istina.“

„Znam“, odgovori joj on, nastavljajući da dodaje cveće u njenu kosu. „Ali sada si još u belom, a ono što se desi dok nosiš belo zaboravlja se kada ga skineš. Tvoj muž ne može da ti zamera na tome. Sem toga, ako odemo, oslobodiću te kada se približimo nekom mokrozemskom gradu. Nije ni trebalo da od tebe pravim svog gai'šaina. U tom okovratniku i opasaču ima dovoljno zlata da se bezbedno vratiš svom mužu.“

Usta joj se sama od sebe otvoriše koliko je bila zgranuta. Iznenadi samu sebe kada ga pesnicom udari u široka prsa. Gai'šainima je strogo zabranjeno nasilje, ali taj joj se čovek samo isceri. „Ti...“ Opet ga udari, još jače. Nastavi da ga tuče. „Ti... ne mogu ni da se setim dovoljno gadne reči za tebe. Pustio si me da mislim kako ćeš me ostaviti ovim Šaidoima, a sve vreme si nameravao da mi pomogneš da pobegnem?“

On joj naposletku uhvati pesnicu, potpuno poklopivši svojom šakom njenu. „Ako budemo otišli, Faila Bašer“, zasmeja se. Čovek joj se smeje! „Nije odlučeno. U svakom slučaju, čovek ne može dopustiti da žena misli kako je on previše željan.“

Opet iznenadi sebe, ovoga puta istovremeno se smejući i plačući, i to toliko jako da je morala da se osloni o njega ili da padne. Onaj krvavi aijelski smisao za šalu!

„Prelepa si sa cvećem u kosi, Faila Bašer“, promrmlja on i zadenu još jedan cvet. „Ili bez njega. A zasad si još u belom.“

Svetlosti! Ima štap, koji joj je onako hladan pribijen uz ruku, ali nema načina da ga da Galini sve dok je Terava ne pusti da se opet slobodno šeta, i nema načina da bude sigurna da je ta žena pre toga neće izdati iz čistog očajanja. Rolan joj je nudio bekstvo, ako Meradini reše da odu, ali nastaviće da pokušava da je uvuče među svoju ćebad sve dok je ona u belom. A ako Meradini reše da ne odu, hoće li neki od njih izdati njene namere za bekstvo? Ako se Rolanu može verovati, svi oni znaju za to! Nada i opasnost, nerazmrsivo uvezani u jedno klupko. Kakav čvor.

Ispostavilo se da je bila u pravu u vezi s Teravom. Neposredno pre podneva, svi gai'šaini isterani su na otvoreno i naterani da se skinu do gole kože. Pokrivajući se rukama što je bolje mogla, Faila se zgrčila sa ostalim ženama koje nose Sevanine opasače i okovratnike – naterali su ih da to odmah vrate na sebe – zgrčila se pokušavajući da bude iole pristojna dok su Šaidoi preturali po šatorima gai'šaina i sve iz njih bacali u blato. Faila je samo mislila na svoje skrovište u gradu i molila se. Nada i opasnost, bez ikakvog načina da ih raspetlja jedno od drugoga.