Bodež snova

30 Izvan kapije

Faila je pokušala da po nagibu pod kojim sunčevi zraci prodiru kroz pukotine u razrušenoj zgradi iznad nje proceni koje je vreme; izgleda da još nije bilo podne. Raščišćena je samo jedna mala površina na samom vrhu podrumskog stepeništa. Bilo koja od njih mogla bi se tuda provući, samo kada bi smele da se uzveru preko naherene hrpe čađave drvne građe, ali ta gomila je i dalje izgledala kao da će se svakog časa urušiti. Nabacane grede i dalje su povremeno opasno škripale. Jedina dobra stvar bila je to što još nije počela kiša. Međutim, pitanje je koliko će to još potrajati. Već neko vreme čuje grmljavinu – i to poprilično grmljavine, koja se lagano približava. Tutunjava gromova bila je skoro neprekidna. Toliko žestoka oluja možda je dovoljno snažna da do kraja sruši zgradu u kojoj su. Svetlosti, što je žedna.

Rolan se iznenada pojavi u otvoru i leže na kameno odmorište. Nije nosio remen s navlakom za luk. Pažljivo je dopuzao na hrpu greda, dasaka i kamenja. Čađava gomila zastenja pod njegovom težinom. Kinuin, jedan zelenooki čovek za dobru šaku – ako ne i više – niži od njega, kleknu da ga uhvati za gležnjeve. Izgleda da su gore trojica Bezrodnih, ali i ta trojica su previše.

Glave i ramena isturenih preko gomile, Rolan spusti jednu ruku. „Nema više vremena, Faila Bašer. Uhvati mi ruku.“

„Najpre Majgdin“, promuklo odgovori Faila, odmahujući iznurenoj ženi s kosom boje sunca da prestane da se buni. Svetlosti, usta su joj puna grube prašine i čađi, a toliko suva da ne može to ni da ispljune. „Nakon nje će Arela i Lejsila. Ja ću poslednja.“ Alijandra klimnu glavom u znak odobravanja, ali Arela i Lejsila pokušaše da se pobune. „Čutite i radite kako vam kažem“, odlučno im reče ona. Gromovi su tutnjali i tutnjali. Oluja praćena tolikom grmljavinom provaliće se u potop, a ne u običnu kišu.

Rolan se zasmeja. Kako taj čovek može da se smeje u ovakvom trenutku? Prestao je tek kada su se nagorele grede ispod njega pomerile od tolikog smejanja. „Ženo, i dalje si u belom. Zato ćuti i radi kako ti ja kažem.“ To je izgovorio s malčice poruge u glasu, ali nije se rugao kada je dodao: „Niko neće biti izvučen odavde pre tebe.“ Te su reči bile kao liveno gvožđe.

„Milostiva“, tiho i promuklo joj kaza Alijandra, „čini mi se da on to ozbiljno misli. Poslaću ostale po redu koji si odredila.“

„Prekini više da se duriš i pruži mi ruku“, zapovedi joj Rolan.

Ona se ne duri! Taj čovek ume da bude izluđujuće tvrdoglav kao njen Perin. Samo, kod Perina je to zanimljivo, a ne izluđujuće. Pruživši desnu ruku koliko je god mogla, pusti da je Rolan uhvati za šaku. Diže je s lakoćom, tako da joj je lice bilo odmah ispred njegovog.

„Uhvati me za kaput.“ U njegovom glasu nije se čuo ni tračak napora, iako ju je držao jednom rukom i to pod nezgodnim uglom. „Moraćeš da se popneš preko mene.“

Ona zamahnu levom rukom i zgrabi punu šaku grube vunene tkanine. Po tome kako je rame boli znala je da je nagnječeno kao što se bojala. Kada joj on pusti drugu šaku, ona oštro uzdahnu od bola i brzo ga i tom rukom zgrabi za kaput. Obema rukama je hvatajući za pojas, on je podiže još više, tako da je na kraju ležala preko njegovih širokih leđa. Gromovi su neprestano grmeli i grmeli. Mora da će ubrzo kiša. To će otežati izvlačenje ostalih.

„Faila Bašer, dopada mi se kada ležiš preko mene, ali možda bi mogla da se penješ malo brže kako bih izvukao i ostale.“ On je uštinu za zadnjicu, a ona nije mogla a da se ne nasmeje. Taj čovek jednostavno ne prestaje da pokušava!

Veranje preko njega išlo je sporije nego što se nadala. Činilo joj se da joj rame nije slomljeno, ali boli je. A i jednom joj se učinilo da je nogom udarila Rolana u glavu. Nju će da štipa, je li?

Napokon se našla napolju i prošla pored Kinuina, na sopstvenim nogama i opet ispod otvorenog neba. Zagrcnu se kada prvi put ugleda zgradu spolja, a onda se grozno zakašlja kada joj trunčice čađi upadoše u grlo. Nagorele grede bile su opasno zakošene i samo što se nisu sručile na podrum. Treći Bezrodni, Džoradin, plavooki čovek s riđe-zlatnom kosom i licem koje nije bilo daleko od toga da bude lepo, gledao je Kinuina i Rolana, ali na svakih nekoliko trenutaka bacao je pogled i na zgradu, kao da očekuje da će pasti. Bio je zdepast za jednog Aijela, nešto malo niži od Perina, ali upola širi. Na ulici mora da je bilo najmanje stotinu njenih ljudi, koji su je gledali zabrinuto i uznemireno, a nekima su bele odore bile čađave i garave jer su ih uprljali pokušavajući da je iskopaju. Stotinu! Ali nije imala srca da ih prekori. Naročito ne kad joj je Aravina tutnula u ruke punu mešinu vode. Prvim gutljajem isprala je prašinu i čađ, mada je očajnički želela da ga svejedno proguta – ali nakon toga je digla mešinu i skoro sasula vodu niz grlo. Nagnječeno rame zabolelo ju je na to – ali ona ga je zanemarila i pila i pila.

Odjednom ugleda munje kako udaraju nešto van grada, ka zapadu, pa. spusti mešinu i zagleda se u tom smeru. Neposredno izvan grada. Iz vedrog neba. A ponekad i nisu udarale. Mnoge od tih račvastih srebrnastih munja uz gromoglasnu tutnjavu prštale su daleko iznad zemlje. Ognjene kugle letele su preko neba i ponekad se takođe raspadale u vazduhu, što je bilo propraćeno bukom nalik na grmljavinu. Neko se bori pomoću Moći! Ali ko? Je li to Perin našao dovoljno Aes Sedai ili Aša’mana da napadne tabor? Ali nešto je tu veoma čudno. On dobro zna koliko Mudrih u logoru može da usmerava, tako da ni munja ni vatrenih kugli nije bilo ni izbliza dovoljno. Možda ipak nije reč o Perinu. Među Mudrima postoje podele. Ne samo na one koje podržavaju Sevanu ili joj se suprotstavljaju, već i između septi sa starim savezništvima ili neprijateljstvima. Možda se borbe vode između nekih od njih. To joj deluje krajnje neverovatno, ali opet verovatnije nego da je Perin našao dovoljno Aes Sedai da napadne, a da se Mudre ne brane svim silama.

„Kada su munje počele da sevaju, Rolan je kazao da je došlo do bitke“, odgovori Aravina na Failino pitanje. „To je sve. Niko nije hteo da ide da sazna nešto više sve dok ti nisi na bezbednom.“

Faila stisnu zube, sva besna od osećaja osujećenosti. Čak i da ne mora da se nosi s Rolanom, šta god da se dešava van zidina otežaće joj bekstvo. Kad bi samo znala o čemu se radi, možda bi nekako mogla da smisli kako to da izbegne. Ili da iskoristi. „Aravina, niko nikud neće ići. Možda to bude opasno.“ A možda i nenamerno u povratku dovedu Šaidoe do nje. Svetlosti, šta se to dešava?

Majgdin se zatetura pored Kinuina, trljajući se po boku. „Uštinuo me je!“ Glas joj beše promukao, ali u njemu se svejedno jasno čula uvređenost. Faila oseti ujed... Ne ljubomore. Svakako ne toga. Taj krvavi čovek može da štipa koju god ženu hoće. On nije Perin.

Mršteći se, pruži mešinu s vodom ženi kose boje sunca, a Majgdin žurno ispra usta pre nego što stade da se žedno napije. Trenutno joj kosa više nije bila nalik na sunce, pošto su joj se kovrdže ulepile od znoja i uprljale od prašine, baš kao znojem obliveno lice. Trenutno nije čak ni lepa.

Arela izađe iz ruševine, trljajući se po zadnjici i izgledajući sumorno kao smrt, ali svejedno željno prihvati mešinu s vodom koju joj je Aldin pružio. Visoki mladi Amadičanin, čovek mišićavih ramena koji pre liči na vojnika nego na računovođu, što je bio, nije skidao pogled s nje dok je pila. Arela nije tako volela muškarce, ali Aldin je odbijao da prihvati kako je ne može ubediti da se uda za njega. Lejsila se pojavi – trljajući se po zadnjici – a Džoradin joj pruži drugu mešinu s vodom, prelazeći prstom niz njen prljavi obraz. Ona mu se nasmeši pre nego što poče da pije. Već priprema povratak u njegovu ćebad, ako se Rolan pokaže tvrdoglavim. Bar Faila misli da ona to radi.

Naposletku i Alijandra ljutitim koracima prođe pored Kinuina, a ako se nije trljala, njen izraz ledene srdžbe jasno je govorio šta se desilo. Kinuin se povuče iz otvora i ustade, a Rolan poče da se vraća preko opasne gomile nagorelog drveta.

„Milostiva“, uznemireno joj se obrati Aravina, a Faila se okrenu i ugleda tu ženu punačkog lica kako kleči na kaldrmi i diže Majgdininu glavu na svoje krilo. Majgdin zatrepta, ali kapci su joj bili smo napola otvoreni. Usne joj se slabašno pomeriše, ali s njih se začu samo mrmljanje.

„Šta se desilo?“, upita Faila, žureći da klekne pored njih.

„Ne znam, milostiva. Pila je kao da se namerila da isprazni mešinu, kad se odjednom zateturala – a onda se samo srušila.“ Aravinine šake tresle su se kao lišće na vetru.

„Mora da je veoma umorna“, reče Faila, gladeči kosu svojoj služavci i pokušavajući da ne misli o tome kako će je izvesti iz logora ako ne bude mogla da hoda. To ima da se uradi, pa makar morale da je nose. Svetlosti, i njoj se malčice vrti u glavi. „Aravina, ona nas je spasla.“ Amadičanka ozbiljno klimnu glavom.

„Faila Bašer, sakriću te do noćas na nekom bezbednom mestu“, kaza Rolan, prikopčavajući poslednje kopče svog remena na kojem mu je bila navlaka za luk. Smeđa šoufa već mu je bila obmotana oko glave. „A onda ću te odvesti u šumu.“ Prihvatajući od Džoradina tri kratka koplja, zadenu ih kroz remen tako da su mu dugi vrhovi kopalja, blešteći na suncu, štrcali iznad glave.

Faila se od olakšanja skoro skljoka pored Majgdin. Neće biti nikakve potrebe da bilo šta krije od Perina. Ali sada ne može da priušti sebi nikakvu slabost. „Naše potrepštine“, poče – i kao da je zvuk njenog glasa bio poslednja slamka, čitava zgrada zacvili i zaječa, pa se sruši uz tresak koji na tren zagluši grmljavinu.

„Postaraću se da dobiješ sve što ti bude potrebno“, odgovori joj Rolan, nameštajući crni veo preko lica. Džoradin mu pruži još jedno koplje i mali štit, koji on zakači pored noža za pojasom pre nego što je uhvati za desnu ruku i diže na noge. „Moramo brzo da krenemo. Ne znam s kime plešemo kopljima, ali Mera’dini će danas plesati.“

„Aldine, da li bi ti poneo Majgdin?“, bilo je sve što joj je pošlo za rukom da kaže pre nego što je Rolan krenuo vodeći je za sobom.

Osvrnu se i vide Aldina kako diže u naručje mlitavu Majgdin. Džoradin je držao Lejsilu za ruku jednako čvrsto kao Rolan nju. Tri Bezrodna predvodili su povorku u belo odevenih muškaraca i žena. I jednog dečaka. Teril je izgledao ozbiljno kao smrt. Pipajući po rukavu – što ni najmanje nije bilo lako pošto ju je Rolan svojom velikom šakom ščepao za ruku – obuhvati prstima hrapavu dršku svog bodeža. Šta god da se to dešava ispred zidina, možda će joj to sečivo zatrebati pre mraka.

Perin je trčao ulicom koja je vijugala kroz šatore. Nikoga nije bilo na vidiku, mada je kroz grmljavinu ognjenih kugli i munja čuo i druge zvuke koji prate bitku. Zveket čelika o čelik. Krike ljudi koji ubijaju ili umiru. Vrištanje. Krv mu je tekla niz levu stranu lica od posekotine na glavi, a osećao je i kako mu klizi niz desni bok, gde ga je koplje okrznulo, i niz levu butinu, gde je zadobio dublju ranu od koplja. Nije sva krv na njemu bila njegova. Jedno lice se pojavi na ulazu niskog tamnog šatora i smesta se povuče unutra. Dečje lice – i to prestravljeno. A nije ni bilo prvo koje je video. Šaidoi su pod tolikim pritiskom da je mnogo dece ostavljeno. Ali time će se baviti kasnije. Preko šatora je video da je kapija tek nešto malo više od stotinu koraka daleko. Iza te kapije je tvrđava i Faila.

Dva Šaidoa iskočiše iza jednog zemljanosmeđeg visokog šatora, upirući kopljima. Ali ne u njega. Gledali su nešto s leve strane. Ne usporavajući, on se baci na njih. Obojica su bili krupniji od njega, ali silina njegovog skoka oborila ih je na zemlju, a on se u padu već borio. Čekićem udari jednog čoveka u dno brade, a drugog dvaput duboko ubode nožem. Čekić se diže i smrska prvom čoveku lice, rasipajući krv na sve strane, pa se opet diže i pade dok je Perin drugom rukom ubadao. Čovek smrskanog lica samo se jednom trže kada Perin ustade. Onaj drugi je nepomično ležao i slepo zurio u nebo.

Krajičkom levog oka primeti nekakav pokret i baci se udesno. Mač raseče vazduh tamo gde je maločas njegov vrat bio. Aramov mač. I nekadašnji Krpar zadobio je rane. Pola lica bilo mu je obliveno krvlju, kao nekakva čudna maska, a u kaputu s crvenim prugama bili su prorezi mokri od krvi. Oči su mu izgledale bezmalo staklasto, kao oči nekog leša, ali i dalje kao da je plesao s tim sečivom u rukama. U mirisu mu se osećala smrt – smrt koju traži.

„Jesi li poludeo?" procedi Perin. Čelik zveknu o čelik kada on glavom svog čekića odbi udarac mačem. „Šta to radiš?“ Odbi još jedan udarac, pa pokuša da dohvati Arama i jedva stiže da se na vreme izmakne, tako da je zaradio samo posekotinu preko rebara.

„Prorok mi je to objasnio.“ Aram je zvučao omamljeno, ali mač mu je sevao kao munja, a Perinu je jedva polazilo za rukom da čekićem ili nožem odbija udarce. Samo se nadao da se neće saplesti o neki konopac ili leđima naleteti na šator. „Tvoje oči. Ti si zapravo Nakot Senke. Ti si doveo Troloke u Dve Reke. Sve mi je objasnio. Te oči. Trebalo je to da shvatim kada sam te prvi put ugledao. Ti i Elijas s tim vašim Senkinim očima. Moram da spasem gospu Failu od tebe.“

Perin se pribra. Ne može da maše sa deset funti čelika jednako brzo kao Aram tim mačem koji teži trećinu toga. Nekako mora da mu se približi, da uđe unutar dohvata tog sečiva koje se ne vidi koliko se brzo kreće. To neće uspeti a da ne bude ranjen – i to najverovatnije teško – ali ako još malo bude čekao, taj će ga čovek ubiti. Peta mu se zakači za nešto i on se zatetura unatraške i umalo pade.

Aram polete, zadajući udarac mačem. Odjednom se ukoči, razrogači oči, a sečivo mu ispade iz ruku. Pade napred, na lice, s dve strele koje su mu štrcale iz leđa. Trideset koraka iza njega, dva zabrađena Šaidoa već su stavila strele na lukove i zategla tetive. Perin skoči u stranu, iza kupastog zelenog šatora, pa se brzo diže na noge. U uglu šatora videlo se kako je još uzdrhtala strela probila platno. Čučnuvši, prođe pored zelenog šatora, pa pored jednog izbledelog plavog i na kraju onog niskog zemljanosmeđeg – u jednoj ruci držeći čekić, a u drugoj nož. Nije to bilo prvi put da danas igra tu igru. Oprezno proviri iza ruba smeđeg šatora. Od ona dva Šaidoa nije bilo ni traga ni glasa. Možda i oni njega vrebaju, kao što on vreba njih, a možda su i otišli da love nekog drugog. Tog dana je već igrao tu igru – i to u obe uloge. Video je kako Aram leži tamo gde je pao. Tamno perje na strelama koje su mu štrcale iz leđa šuštalo je na povetarcu. Elijas je bio u pravu. Nije trebalo da dozvoli da Aram uzme taj mač. Trebalo je da ga pošalje s taljigama, ili da ga natera da se vrati Krparima. Toliko toga je trebalo da uradi. Sada je prekasno.

Kapija ga doziva. Osvrnu se. Sada mu je tako blizu. I dalje pognut, opet potrča tim vijugavim ulicama, pazeći na ona dva Šaidoa ili druge koji možda vrebaju u nekom prikrajku. Sada zvuci bitke dopiru odnekud ispred njega, sa severa i juga, ali to ne znači da nema zaostalih ratnika.

Zašavši za jedan ugao, svega nekoliko koraka od širom otvorene kapije, vide da je ulica puna ljudi. Većina je bila odevena u prljave bele odore, ali trojica su bili zabrađeni algai’d’sisvaji, pri čemu je jedan bio toliki grmalj da je naspram njega Lemgvin delovao sitno. Taj je ščepao Failu za ruku. Izgledala je kao da ju je neko valjao po prašini.

Perin urliknu i pojuri napred, dižući čekić, a ogromni čovek baci Failu od sebe i potrča na njega, dižući koplje i skidajući mali štit s pojasa.

„Perine!“, vrisnu Faila.

Krupni Šaido se pokoleba samo na tren, a Perin to iskoristi. Čekićem ga udari sa strane u glavu tako snažno da mu se noge odvojiše od zemlje pre nego što pade. Ali drugi je bio odmah za njim, spreman da ga ubode. Taj čovek odjednom zastenja, zelenih očiju iznad crnog vela razrogačenih od iznenađenja, pa pade na kolena osvrnuvši se da pogleda Failu, koja je stajala blizu njega. Lagano pade na lice, tako da se otkri hrapava čelična drška noža koja mu je štrčala iz leđa. Perin pogledom smesta potraži trećeg i vide da i on leži licem prema zemlji, dok mu dve drvene drške štrče iz leđa. Lejsila se jecajući naslanjala na Arelu. Nema sumnje da joj ubistvo nije palo onako lako kako je zamišljala.

I Alijandra je bila ispred gomile, a odmah za njom Majgdin, koju je nosio visok mladić u belom – ali Perin je video samo Failu. Puštajući nož i čekić da padnu na zemlju, zakorači preko mrtvog čoveka i zagrli je. Nos mu se ispuni njenim mirisom. Glava mu se ispuni njenim mirisom. Snažno se osećala na nagorelo drvo, ali i dalje je osećao njen miris.

„Tako sam dugo sanjao o ovom trenutku“, prošapta.

„I ja“, odgovori mu ona, pribijena uz nedra, čvrsto ga grleći. Miris joj je bio pun radosti, ali sva je drhtala.

„Jesu li te povredili?“, nežno je upita.

„Ne. Oni... Ne, Perine, nisu me povredili.“ Međutim, neki drugi mirisi bili su pomešani s njenom radošću, nerazmrsivo isprepleteni s njom. Tup jad tuge i masna griža savesti. Sram, kao bockanje hiljadu kao vlat kose tankih iglica. Pa, taj čovek je mrtav, a žena ima pravo na svoje tajne ako hoće da ih čuva.

„Jedino je bitno to što si živa i što smo opet zajedno“, kaza joj. „Jedino je to bitno na ovome svetu.“

„Jedino to“, saglasi se ona i zagrli ga još jače. Toliko jako da je čak zastenjala od napora. Ali već sledećeg trena odgurnu se od njega i pregleda mu rane, rastvarajući procepe u kaputu kako bi ih bolje videla. „Izgleda da nisu preozbiljne“, britko reče, mada su sva ona osećanja i dalje bila izmešana s njenom srećom. Razmaknu mu kosu i povuče ga sve dok nije povio glavu kako bi mu mogla pregledati rasekotinu u vlasištu. „Naravno, biće ti potrebno Lečenje. Koliko si Aes Sedai doveo? Kako si... Ne, to sada nije bitno. Ima ih dovoljno da poraze Šaidoe – i to je najvažnije.“

„Ovu gomilu Šaidoa“, odgovori on, pa se ispravi da je pogleda. Svetlosti, bez obzira na prljavštinu, prelepa je. „Stići će još šest ili sedam hiljada kopalja za...“ – pogleda ka suncu; činilo mu se kao da je trebalo da se više uspelo preko neba nego što jeste – „možda manje od dva sata. Moramo da završimo ovde i krenemo pre toga, ako ikako možemo. Šta je s Majgdin?“ U naručju onog mladića bila je mlitava kao perjani jastuk. Očni kapci treperili su joj a da se ni u jednom trenu nisu do kraja otvorili.

„Izmorila se spasavajući nam živote“, odgovori Faila, prestavši da se bavi njegovim povredama i okrećući se ostalim ljudima u belom. „Aravina, svi vi, počnite da okupljate gai'šaine. Ne samo one koji su se meni zavetovali. Sve u belom. Nećemo ostaviti nikoga do koga možemo da stignemo. Perine, u kojem smeru je najbezbednije?“

„Sever“, odgovori joj on. „Na severu je bezbedno.“

„Povedite ih na sever“, nastavi Faila. „Nađite taljige, kola, tovarne konje i natovarite ih svime što mislite da će nam biti potrebno. Brže!“ Ljudi se pokrenuše. Potrčaše. „Ne, Aldine, ti ostani ovde. Majgdin i dalje mora da se nosi. Alijandra, i ti ostani ovde. Arela, i ti. Lejsili će neko vreme biti potrebno rame za plakanje.“

Perin se isceri. Da se njegova žena nađe usred kuće u plamenu, mirno bi krenula da gasi požar. I ugasila bi ga. Sagnu se, pa krenu da čisti nož na kaputu onog zelenookog čoveka pre nego što ga vrati u kanije. I čekić je morao da dobro obriše. Pokušavao je da ne razmišlja o tome šta to razmazuje po čovekovom kaputu. Krv mu više nije ključala. Nije ostalo nikakvo uzbuđenje, već samo iznurenost. Rane počeše da ga bole. „Hoćeš li poslati nekoga u tvrđavu da kaže Banu i Seonid da sada mogu da izađu?“, upita pre nego što proturi držalje čekića kroz petlju na pojasu.

Faila ga zgranuto pogleda. „Oni su u tvrđavi?. Kako? Zašto?“

„Alis ti nije rekla?“ Sve dok Faila nije bila oteta, uvek se sporo ljutio. A sada, osećao je kako srdžba ključa u njemu. Ključa kao rastopljeno usijano železo. „Kazala je da će vas povesti sa sobom kada bude odlazila, ali obećala je da će ti reći da odeš u tvrđavu kada vidiš maglu na grebenima i čuješ vukove kako zavijaju po danu. Kunem se da je to otvoreno rekla. Plamen me spalio, čovek ne može da veruje Aes Sedai ni za lek.“

Faila baci pogled ka zapadnom grebenu, koji je još bio prekriven gustom maglom, pa se namršti. „Ne Alis, Perine. Galina. Ako i to nije slagala. Mora da je to ona bila. I mora da je iz Crnog ađaha. O, kako samo želim da joj znam pravo ime.“ Ona pomeri levu ruku i lecnu se. Jeste povređena. Perin shvati kako želi da opet ubije onog krupnog Šaidoa. Ali Faila nije dozvolila da je povreda uspori. „Terile, dolazi ovamo. Vidim te kako viriš iza kapije.“

Jedan žgoljavi mladić stidljivo izađe iza ugla gradske kapije. „Otac mi je kazao da ostanem i pazim na tebe, milostiva“, naglasak mu je bio tako grub da ga je Perin jedva razumeo.

„Bilo kako bilo“, strogo mu reče Faila, „sada ćeš da otrčiš do tvrđave što brže možeš i da onima koje tamo zatekneš kažeš kako je lord Perin rekao da dođu. Hajde, trči.“ Dečak prinese ruku čelu u znak da ju je razumeo i odjuri.

Za nekih četvrt časa, ili tako nešto, vratio se – i dalje trčeći – a za njim su stigli Seonid, Ban i ostali. Ban se pokloni Faili i slatkorečivo promrmlja kako mu je drago što je opet vidi, a onda naredi Dvorečanima da se postave u zaštitni prsten oko kapije, spremnih lukova i halebardi zabijenih u zemlju. To je naredio svojim uobičajenim glasom. On je još jedan od onih koji pokušavaju da postanu uglađeni. Selanda i ostali Failini čankolizi nabiše se oko nje, trtljajući od uzbuđenja i govoreći joj koliko su bili zabrinuti kada se nije pojavila nakon što su vukovi počeli da zavijaju.

„Idem po Masuri“, izjavi Kirklin kao da izaziva nekoga da mu se usprotivi. Ali nije čekao na to, već je jednostavno isukao mač i potrčao duž zida ka severu.

Talanvor kriknu kada vide da onaj visok mladić nosi Majgdin, tako da su morali da ga ubeđuju kako je ona samo iscrpljena. Svejedno je prihvati od onog čoveka i prigrli uza se, šapćući joj.

„Gde je Čijad?“, htede da čuje Gaul. Saznavši da nije ni bila s njima, stavi veo preko lica. „Device su me prevarile“, zlokobno reče, „ali naći ću je pre njih.“

Perin ga uhvati za ruku. „Tamo ima mnogo ljudi koji mogu da pomisle da si Šaido.“

„Moram da je nađem pre njih, Perine Ajbara.“ Bilo je nešto u Aijelovom glasu, nešto u njegovom mirisu, što je Perin mogao da nazove samo slomljenim srcem. Razume on tugu koja dolazi od pomisli da si zauvek izgubio ženu koju voliš. On pusti Gaulu rukav, a čovek projuri kroz red lukonoša, držeći u rukama koplje i mali štit.

„Idem ja s njim.“ Elijas se isceri. „Možda ću moći da ga sačuvam od nevolje.“ Izvlačeći iz korica dugi nož po kojem su ga vukovi prozvali Dugi Zub, potrča za visokim Aijelom. Ako njih dvojica ne mogu bezbedno proći kroz onaj logor, onda to ne može niko.

„Ako si završio s naklapanjem, možda bi sada stao mirno da te Izlečim“, reče Seonid Perinu. „Izgledaš kao da ti je potrebno. Farn i Teril stajali su joj za petama, držeći se za balčake i kružeći pogledima oko sebe. Njihov stav kao da je govorio da je lepo i krasno što je oko njih prsten Dvorečana, ali Seonidina bezbednost njihova je briga. Podsećali su na leoparde koji uz nogu prate domaću mačku. Samo što ona nije domaća mačka.

„Postaraj se najpre za Failu“, odgovori joj on. „Ruka joj je povređena.“ Faila je razgovarala sa Alijandrom, a obe su bile tako besne da bi im repovi bili nakostrešeni, samo da ih imaju. Nesumnjivo besne na Alis, ili Galinu – ili kako se već zvaše.

„Ne vidim da ona krvari kao zaklana svinja.“ Seonid ga obema rukama uhvati za glavu i ona predobro poznata jeza udari ga, kao da je odjednom upao u baru koja samo što se nije zaledila. Oštro uzdahnu i trže se, mlatarajući rukama, ali kada ga je pustila, rane mu behu zacelile, premda krv na licu, kaputu i čakširama nije nestala. Takođe se osećao kao da bi mogao sam pojesti čitavog jelena.

„Šta si ono rekla?“, sićušna Zelena okrenu se od njega prema Faili. „Jesi li to spomenula Galinu Kazban?“

„Ne znam joj prezime“, odgovori Faila. „Aes Sedai okruglastog lica, punih usana, crne kose i krupnih očiju. Lepa na neki sebi svojstven način, ali neprijatna žena. Poznaješ je? Mislim da je sigurno iz Crnog ađaha.“

Seonid se ukoči, pa obema šakama čvrsto zgrabi svoje suknje. „To liči na Galinu. Crvena i veoma neprijatna. Ali zašto bi iznela takvu optužbu? Tako nešto se ne stavlja olako na teret nekoj sestri, čak ni neprijatnoj kao Galina.“

Kada Faila poče da objašnjava, počevši od prvog susreta s Galinom, Perin oseti kako sve više besni. Ta žena ju je ucenjivala, pretila joj, lagala je, pa onda pokušala da je umori. Pesnice je toliko jako stisnuo da su mu se ruke tresle. „Slomiću joj ja šiju kada mi padne šaka“, procedi kada Faila završi.

„Nemaš to pravo“, oštro mu odvrati Seonid. „Galina mora biti izvedena pred sud od tri sestre, a za ovu optužbu – to moraju biti Predstavnice. Možda će čitava Dvorana Kule zbog toga morati da zaseda. Ako bude proglašena krivom, biće umirena i pogubljena – ali u ovom slučaju pravda je u rukama Aes Sedai.“

„Ako?“, upita on s nevericom. „Čula si šta je Faila ispričala. Zar možeš da sumnjaš?“ Mora da je delovao preteče, jer Farn i Teril stadoše pored Seonid, s rukama na balčacima, oštro ga gledajući pravo u lice.

„Ona je u pravu, Perine“, nežno mu reče Faila. „Kada su Džek Koplin i Len Kongar bili optuženi da su ukrali kravu, znao si da su lopovi, ali naterao si gazda Tena da to dokaže pre nego što si dopustio seoskom Savetu da naredi da budu išibani. Isto je tako važno da se Galini sudi.“

„Seoski Savet ih ne bi išibao bez suđenja šta god da sam ja rekao“, progunđa on. Faila se zasmeja. Zasmejala se. Svetlosti, kako prija da to ponovo čuje. „O, u redu. Galina pripada Aes Sedai. Ali ako se one ne pobrinu za nju, pobrinuću se ja ako je budem video. Ne volim kada te ljudi povrede.“

Seonid frknu, a u mirisu joj se osećalo neodobravanje. „Moja gospo, ruka ti je povređena?“

„Molim te, pobrini se najpre za Arelu“, reče joj Faila. Aes Sedai razdraženo prevrnu očima i obema rukama uhvati Failu za glavu. Ona zadrhta i ispusti vazduh iz pluća, kao da samo teže uzdahnu. Dakle, nije reč o teškoj povredi – koja je sada u svakom slučaju zalečena. Zahvalila je Seonid dok ju je vodila do Arele.

Perin iznenada shvati da više ne čuje grmljavinu. Zapravo, već je neko vreme nije čuo. To mora da je dobro. „Moram da vidim šta se dešava. Bane, dobro pazi na Failu.“

Faila se pobuni zbog toga što on odlazi sam, tako da dok je on naposletku pristao da povede deset Dvorečana sa sobom, iza severnog ugla gradskog bedema pojavi se jedan konjanik u lakiranom oklopu. Po tri tanke plave perjanice videlo se da je to Tajli. Kada je bliže dojahala, on je shvatio da joj je preko sedla njenog visokog dorata bila prebačena naga žena. I to vezana za gležnjeve i kolena, zapešća i laktove. Duga zlatna kosa skoro joj se vukla po zemlji, a u njoj behu umršene ogrlice nakićene draguljima i niske bisera. Jedna niska od zlata i krupnog zelenog dragog kamenja skliznu joj iz kose i pade na zemlju kada Tajli zauzda konja. Rukama u oklopnim rukavicama ona skide svoj neobični kalpak s glave i spusti ga ženi na zadnjicu.

„Izvanredno su oružje ti vaši lukovi“, otegnuto reče, odmeravajući Dvorečane. „Volela bih da mi imamo nešto tome slično. Kirklin mi je kazao gde da te nađem, moj lorde. Počeli su da se predaju. Masemini ljudi nisu popuštali do tačke samoubistva – mislim da su većinom mrtvi ili da umiru – a damane su onaj greben pretvorile u smrtonosnu zamku u koju bi samo luđak ušao. Najbolje je od svega to što su sul’dam već stavile a’dame na preko dve stotine žena. Onaj tvoj „hladni čaj" bio je toliko dobar da većina njih ne može ni da stoji bez pomoći. Moraću da pošaljem po to’rakene kako bi sve bile prebačene odavde vazduhom.“

Seonid se zagrcnu. Lice joj beše bezizražajno, ali u mirisu joj se osećala kao bodež oštra srdžba. Zurila je u Tajli kao da hoće da je proburazi pogledom. Tajli na nju nije obraćala nimalo pažnje, sem što je neznatno odmahnula glavom.

„Nakon što moji ljudi i ja odemo“, reče joj Perin. Sporazum je sklopio s njom. Nije želeo da se igra iskušavajući ga s nekim drugim. „Kakvi su nam gubici, izuzev Maseminih ljudi?“

„Laki“, odgovori Tajli. „Između tvojih strelaca i damana, zapravo im nije ni pošlo za rukom da nam priđu. Nikada nisam videla da je ratni plan tako glatko sproveden u delo. Iznenadila bih se da sve skupa imamo stotinu mrtvih.“

Perin se žacnu. Pod tim okolnostima to valjda jesu laki gubici, ali neki od njih su sigurno Dvorečani. Bez obzira na to da li ih poznaje ili ne, on je odgovoran za njih. „Znaš li gde je Masema?“

„Sa ostatkom svoje vojske. Moram priznati da nije kukavica. On i njegovih dve stotine ljudi – pa, sada ih je stotinak – prosekli su put kroz Šaidoe sve do grebena.“

Perin stisnu zube. Taj čovek je sada opet okružen onom svojom ruljom. Biće njegova reč protiv Masemine zašto je Aram pokušao da ga ubije. Mada, u svakom slučaju, nimalo nije verovatno da će ga njegovi sledbenici predati da mu se sudi. „Moramo da krenemo pre nego što ostali stignu. Ako Šaidoi pomisle da će uskoro biti izbavljeni, možda reše da zaborave na predaju. Ko ti je zarobljenica?“

„Sevana“, ledenim glasom reče Faila. Odavala je miris mržnje bezmalo jednako snažan kao kada je pričala o Galini.

Zlatokosa žena diže glavu i zatrese je da skloni kosu s lica, usput ostavši bez još nekoliko ogrlica. Njene oči, koje su pogledom streljale Failu, bile su kao zeleni oganj iznad parčeta tkanine vezanog oko njenih usta. Bazdila je na bes. „Sevana od Džumaji Šaidoa.“ Tajlin glas bio je pun zadovoljstva. „To mi je ponosno kazala. A mogu ti reći i da nije kukavica. Dočekala nas je u svilenoj odori i draguljima, ali pošlo joj je za rukom da probode kopljem dvojicu mojih Altaraca pre nego što sam joj ga oduzela.“ Sevana zareža, iako su joj usta bila zapušena, i poče da se bacaka kao da će se baciti s konja. Bar dok je Tajli ne opauči po zadnjici. Nakon toga, zadovoljila se time da sve oko sebe strelja pogledom. Obline su joj lepe, mada on to ne bi trebalo da primećuje kada mu je žena tu, pored njega. Samo što mu je Elijas kazao kako će ona očekivati da on takve stvari primeti, pa je stoga naterao sebe da je otvoreno odmerava.

„Polažem pravo na sadržaj njenog šatora“, obznani Faila, oštro ga gledajući. Možda nije trebalo da bude toliko otvoren. „Tamo ima ogroman kovčeg pun dragulja – i ja ih želim. Ne gledaj me kao da sam luda, Perine. Moramo da nahranimo stotinu hiljada ljudi, da ih obučemo i da im pomognemo da se vrate svojim kućama. Najmanje stotinu hiljada.“

„Želim da pođem s tobom, milostiva, ako mi dozvoliš“, javi se mladić koji je do maločas nosio Majgdin. „Ako nas prihvatiš, neću biti jedini.“

„Pretpostavljam da je to tvoja gospa supruga, moj lorde“, reče Tajli, odmeravajući Failu.

„Jeste. Faila, dopusti da ti predstavim general-barjaktarku Tajli Kirgan, u službi carice Seanšana.“ Možda je i on postao malo uglađen. „General-barjaktarko, moja supruga – gospa Faila ni Bašer t’Ajbara.“ Tajli se pokloni u sedlu, a Faila pade u plitak naklon, neznatno klimnuvši glavom. Bez obzira na prljavo lice, bila je kao kraljica. Što ga podseti na Slomljenu krunu. O toj sitnici moraće kasnije da porazgovaraju. Nema sumnje da će to biti poduža rasprava. Mislio je da mu ovoga puta verovatno neće biti teško da digne glas kako je ona očigledno želela. „A ovo je Alijandra Marita Kigarin, kraljica Geldana, blagoslovena Svetlošću, braniteljka Garenovog zida – i moja vazalka. Geldan je pod mojom zaštitom.“ To je bilo glupo reći, ali svejedno je moralo da se kaže.

„Naš sporazum ne bavi se time, moj lorde“, oprezno mu kaza Tajli. „Ne odlučujem ja kuda Svepobednička vojska ide.“

„To je čisto da znaš, general-barjaktarko. I reci onima koji su iznad tebe da ne mogu da dobiju Geldan.“ Alijandra mu se nasmeši tako široko i tako zahvalno da njemu dođe da prasne u smeh. Svetlosti, i Faila mu se smešila.

I to ponosno. On se počeša po nosu. „Zaista bi trebalo da krenemo pre nego što ti drugi Šaidoi stignu. Ne želim da se nađem ispred njih, a da su iza mene svi oni zarobljenici koji se nose mišlju da se ponovo late kopalja.“

Tajli se zasmeja. „Imam malo više iskustva s tim ljudima od tebe, moj lorde. Kada se jednom predaju, tri dana se neće boriti ili pokušavati da pobegnu. Sem toga, naredila sam svojim Altarcima da čisto za svaki slučaj naprave lomače od njihovih kopalja i lukova. Imamo vremena da razmestimo snage. Moj lorde, nadam se da nikada neću morati da se s tobom suočim na bojnom polju“, reče pa skide čeličnu oklopnu rukavicu sa desne šake. „Bila bi mi čast ako bi me oslovljavao s Tajli.“ Pognu se preko Sevane i pruži mu ruku.

Perin je na tren samo zurio u nju. Čudan je to svet. Prišao joj je misleći da se dogovara s Mračnim – i Svetlost zna da su neke stvari koje Seanšani rade više nego ogavne, ali ta žena je nepokolebljiva i verna svojoj reči.

„Ja sam Perin, Tajli“, reče i prihvati joj ruku. Veoma čudan svet.

Skidajući potkošulju, Galina je baci povrh svilene odore i sagnu se da uzme jahaću haljinu koju je izvukla iz bisaga. Haljina je skrojena za nešto krupniju ženu, ali odgovaraće joj dok ne proda jedan od granata.

„Lina, ne mrdaj odatle“, začu se Teravin glas i Galina odjednom nije mogla da se uspravi pa ni da šuma gori oko nje. Ali mogla je da vrišti. „Ćuti.“ Zagrcnu se kada joj vrisak zamre u grlu. I dalje je mogla da nemo plače, tako da suze počeše da padaju po lišćem zastrtom šumskom tlu. Nečija ruka grubo je ošamari. „Nekako si se dokopala štapa“, kaza Terava. „U suprotnom, ne bi bila ovde. Daj mi ga, Lina.“

Suprotstavljanje nije ni dolazilo u obzir. Galina izvadi štap iz bisaga i pruži ga oštrookoj ženi, dok su joj se suze slivale niz obraze.

„Lina, prestani da cmizdriš. I stavi svoju ogrlicu i okovratnik. Moraću da te kaznim zbog toga što si ih skinula.“

Galina se lecnu. Čak ni Teravina zapovest nije mogla da joj zaustavi suze, a znala je da će i zbog toga biti kažnjena. Izvadi zlatnu ogrlicu i okovratnik iz bisaga, pa ih stavi na sebe. Stajala je tu odevena samo u blede vunene čarape i meke bele čizme, a granatima orošeni okovratnik i opasač kao da su bili toliko teški da su je obarali na zemlju. Pogled joj se zalepi za beli štap u Teravinim rukama.

„Tvoj konj će poslužiti kao tovarna životinja, Lina. A što se tebe tiče, zabranjeno ti je da ikada više jašeš.“

Mora da postoji neki način da se opet dokopa tog štapa. Mora da postoji! Terava poče da ga prevrće po rukama, izrugujući joj se.

„Terava, prestani da se igraš sa svojim mezimčetom. Šta ćemo da radimo?“ Belinda, jedna vitka Mudra, kose skoro potpuno izbelele od sunca, priđe Teravi i preko je pogleda bledoplavim očima. Beše sva koščata, tako da joj je lice bilo veoma prikladno za streljanje pogledima.

Galina tek tada shvati da Terava nije sama. Nekoliko stotina muškaraca, žena i dece nalazilo se među drvećem iza njih, a neki muškarci su preko ramena nosili prebačene žene, iz nekog razloga. Pokrila se rukama, crveneći kao bulka. Oni dugi dani koje je provela na silu naga nisu je učinili otpornom na stid zbog toga što je kao od majke rođena ispred muškaraca. Ali onda je primetila još nešto čudno. Samo šačica muškaraca bili su algai’d’sisvaji, koji su na leđima nosili navlake za lukove a tobolce o bokovima, ali svi muškarci i sve žene izuzev Mudrih imali su bar po jedno koplje. I njima su lica bila zabrađena, maramama ili samo običnim parčadima tkanine. Šta bi to moglo da znači?“

„Vratićemo se u Trostruku zemlju“, odgovori Terava. „Poslaćemo glasnike da nađu sve septe koje mogu i da im kažu da ostave svoje mokrozemske gai'šaine, da ostave sve što moraju i da se krišom vrate u Trostruku zemlju. Ponovo ćemo sazdati naš klan. Šaidoi će se povratiti od propasti u koju nas je Sevana povela.“

„To će potrajati pokolenjima!“, pobuni se Modara. Vitka i veoma lepa, ali viša čak i od Terave, visoka kao većina muškaraca Aijela, nepokolebljivo se suprotstavila Teravi. Galina nije mogla da razume kako joj to polazi za rukom. Ona se lecnu čim je ta žena pogleda.

„Onda ćemo na to utrošiti pokolenja“, odlučno odvrati Terava. „Koliko god vremena bude potrebno. I nikada više nećemo napuštati Trostruku zemlju.“ Pogleda Galinu. Ova se lecnu. „Nikada više nećeš ovo dodirnuti“, kaza, na tren dižući štap. „I nikada više nećeš pokušati da pobegneš od mene. Njoj su leđa jaka. Natovarite je, pa da krenemo. Možda će pokušati da nas progone.“

Toliko natovarena mešinama s vodom, šerpama i loncima da se skoro osećala pristojno pokrivenom, Galina se teturala kroz šumu Teravinim stopama. Nije ni pomišljala na štap ili na bekstvo. Nešto se u njoj slomilo. Ona je Galina Kazban, Najviša Crvenog ađaha, koja je u Visokom savetu Crnog ađaha i biće Teravina igračka do kraja života. Ona je Teravina mala Lina. Do kraja života. To zna duboko u sebi. Suze su joj nemo klizile niz lice.