Bodež snova

31 Ulica punog meseca

Moraju da se drže zajedno“, odlučno reče Elejna. „A kad smo već kod toga, ni vas dve ne bi trebalo da izlazite same. Bilo gde da ste u Kaemlinu, neka vas uvek bude po tri ili četiri. To je jedini način da budete bezbedne.“ Samo su dve podne svetiljke bile upaljene i šest plamičaka ispunjavalo je primaću sobu slabašnim svetlom i mirisom ljiljana – toliko je ulje za svetiljke užeglo da se sada stalno meša s mirisom – ali pucketava vatra u ognjištu počela je da zagreva prostoriju u ovo veoma sveže doba dana.

„Dešava se da žena hoće da bude malo sama“, mirno odgovori Sumeko, kao da još jedna Srodnica nije upravo poginula zbog želje za samoćom. To jest, glas joj je bio spokojan, ali punačke šake gladile su joj tamnoplavu suknju.

„Sumeko, ako ti ne usadiš strah u njih – ja ću“, reče joj Alisa, strogog lica, koje je obično bilo blago. Imajući malčice prosedu kosu u poređenju s blistavom crnom kosom koja se prosipala preko Sumekinih zdepastih ramena, izgledalo je kao da je ona starija od njih dve, ali ona je zapravo dve stotine godina mlađa. Alisa je bila neustrašiva kada je Ebou Dar pao i kada su bile prisiljene da beže od Seanšana, ali sada je i ona vrtela šakama po svojoj smeđoj suknji.

Vreme za spavanje koje je Esandina nećaka Melfana odredila odavno je prošlo, ali bez obzira na to što je sve vreme umorna, Elejna više ne može da se vrati na spavanje kada se jednom probudi, a toplo kozje mleko joj ne pomaže. Toplo kozje mleko još je goreg ukusa nego hladno. Ima da natera krvavog Randa al’Tora da pije toplo kozje mleko dok ne počne na uši da mu izlazi! Odmah nakon što otkrije šta ga je to toliko strašno povredilo da je osetila malecak ubod bola dok je sve ostalo u onom čvoriću koji u njenoj podsvesti predstavlja njega ostalo kao kamen. Nakon toga sve je opet bilo kao kamen, što znači da je sada dobro, ali nešto ga je duboko povredilo kada je ona uopšte nešto osetila. I zašto tako često Putuje? Jedan dan je daleko na jugoistoku, sledećeg dana je još dalje na severozapadu, a trećeg dana negde drugde. Da li to on beži od onoga ko ga je povredio? Ali ona trenutno ima svoje brige.

Pošto nije mogla da spava i pošto joj nešto nije davalo mira, sama se obukla u prvo što joj je palo šaka – tamnosivu jahaću haljinu – pa je krenula da se prošeta kako bi uživala u spokoju palate u sitne jutarnje sate, kada čak i sluge spavaju a treperavi plamen podnih svetiljaka jedino što se mrda u hodnicima – sem nje. Sem nje i njenih telohraniteljki, ali naučila je da ne obraća pažnju na njihovo prisustvo. Zaista je uživala u samoći, sve dok je dve žene nisu srele i upoznale je s tužnim vestima na koje bi inače čekala do zore. Povela ih je u svoju manju primaću sobu kako bi o tome razgovarale pod zaštitom od prisluškivanja.

Sumeko se promeškolji u naslonjači i ošinu Alisu pogledom. „Riejna ti je dozvoljavala da isprobavaš dokle možeš da ideš, ali kao Najstarija, očekujem...“

„Ti nisi Najstarija, Sumeko“, hladno joj odvrati sitnija žena. „Ti ovde imaš uticaj, ali po Pravilu, Kružok pletilja sastoji se od trinaest najstarijih među nama u Ebou Daru. Više nismo u Ebou Daru, tako da više nema Kružoka pletilja.“

Sumekino okruglo lice bilo je kao granit. „Bar priznaješ da imam uticaj.“

„I očekujem od tebe da ga koristiš kako bi sprečila da još nas bude ubijeno. Sumeko, nagoveštaji nisu dovoljni, ma koliko snažno ti to nagoveštavala, kako kažeš da radiš. To nije dovoljno.“

„Raspravljanje nas nikuda neće odvesti“, primeti Elejna. „Znam da ste na ivici. I ja sam.“ Svetlosti, tri su žene ubijene pomoću Jedne moći za poslednjih deset dana, a vrlo verovatno da je pre toga ubijeno još sedam. To je dovoljno da i nakovanj bude na ivici živaca. „Ali međusobno režanje sada je najgore što možemo da uradimo. Sumeko, moraš da budeš stroga. Ne zanima me koliko žele samoću – više nijedna ne može da bude sama ni na trenutak. Alisa, posluži se svojim moćima ubeđivanja.“ Ubeđivanje baš i nije odgovarajuća reč. Alisa ne ubeđuje. Ona jednostavno očekuje da ljudi rade onako kako im ona kaže, što se bezmalo uvek i dešava. „Ubedi ostale da je Sumeko u pravu. Vas dve zajedno morate da...“

Vrata se otvoriše i Deni uđe, pa zatvori za sobom i pokloni se, s jednom rukom na balčaku mača, a drugom na svojoj dugoj palici. U crveno obojeni oklopni prsnici i kalpaci, opervaženi belom, stigli su tek juče, i zdepasta žena nije prestajala da se smeši otkad ih je stavila na sebe, ali sada je iza vizira delovala smrtno ozbiljno. „Izvinite što prekidam, milostiva, ali jedna Aes Sedai zahteva da razgovara s tobom. I to Crvena, ako je suditi po njenom šalu. Kazala sam joj da verovatno spavaš, ali bila je spremna da uđe i da te lično probudi.“

Crvena. S vremena na vreme bilo je izveštaja o Crvenima u gradu, mada ne tako često kao nekada – većina Aes Sedai u gradu nije nosila šalove, krijući tako iz kog su ađaha – ali šta jedna Crvena hoće od nje? Začelo sada već sve znaju da je na Egveninoj strani, a protiv Elaide. Sem ako neka nije rešila da je konačno pozove na odgovornost zbog pogodbe s Morskim narodom.

„Reci joj...“

Vrata se opet otvoriše, udariše Deni u leđa i gurnuše je s puta. Žena koja je ušla, sa šalom po kojem su bile izvezene loze prebačenim preko ruku tako da se jasno vide crvene rese, bila je visoka, vitka i bakarne puti. Bila bi lepa samo da joj pune usne nisu toliko stisnute da izgledaju tanko. Jahaća haljina bila joj je tako tamna da je skoro crna, ali na slabašnoj svetlosti podnih svetiljaka videle su se naznake crvenog, dok su na razdeljenim suknjama bile svetlije crvene pruge. Duhara Basahin ne taji iz kojeg je ađaha. Nekada bi se Sumeko i Alisa za tren oka našle na nogama i padale bi u naklon pred Aes Sedai, ali sada su ostale da sede, odmeravajući je. Obično spokojna Deni, barem prividno, sada se mrštila i uhvatila se za palicu.

„Vidim da su priče da sakupljaš divljakuše zapravo istinite“, reče joj Duhara. „To je baš velika šteta. Vas dve – napolje. Hoću nasamo da razgovaram sa Elejnom. Ako ste pametne, noćas ćete otići odavde i zaputiti se u potpuno odvojenim pravcima. A i drugima ćete reći da urade to isto. Bela kula gleda popreko na okupljanja divljakuša. A kada Kula na nešto gleda popreko, i prestoli se tresu.“ Ni Sumeko ni Alisa ne trepnuše, a kamoli da se mrdnuše. Alisa čak izvi jednu obrvu.

„One mogu da ostanu“, ledeno odvrati Elejna. Pošto je Moć bila u njoj, osećanja joj nisu bila u metežu. Smirila su se u ledeni gnev. „One su ovde dobrodošle. Ti s druge strane... Elaida je pokušala da me otme, Duhara. Otme! Ti možeš da odeš.“

„Slaba ti je to dobrodošlica, Elejna, a ja još došla u palatu čim sam stigla u Kaemlin. I to nakon putovanja koje bi bilo jednako mučno opisati kao što je bilo izdržati ga. Andor je oduvek bio u dobrim odnosima s Kulom. Kula namerava da ti odnosi i ostanu dobri. Jesi li baš sigurna kako želiš da ove divljakuše čuju sve što imam da ti kažem? U redu. Ako si baš uporna u tome.“ Skladno prišavši jednom izrezbarenom kredencu, namršti se na srebrni poslužavnik na kojem je bilo kozje mleko, pa nasu sebi pehar tamnog vina pre nego što sede naspram Elejne. Deni krenu kao da hoće da je izbaci napolje, ali Elejna odmahnu glavom. Domanska sestra nije obraćala pažnju na Srodnice, kao da su prestale da postoje. „Žena koja ti je dala opojna sredstva kažnjena je, Elejna. Bičevana je ispred sopstvene radnje dok je celo selo to gledalo.“ Duhara otpi vino, čekajući na Elejnin odgovor.

Elejna joj ništa ne reče. Vrlo dobro zna da je Ronda Makura kažnjena zbog svog neuspeha, a ne zbog toga što joj je dala onaj pogani čaj. Međutim, kada bi to rekla Duhari, ova bi se zapitala otkud ona to zna, što bi je možda dovelo do nečega što bi najbolje bilo da ostane skriveno.

Tišina se rastegnu, pa naposletku druga žena nastavi. „Mora da si svesna kako Bela kula veoma želi da ti stupiš na Lavlji presto. Da bi se to ostvarilo, Elaida me je poslala da ti budem savetnica.“

Elejna prasnu u smeh – to je bilo jače od nje. Elaida joj je poslala savetnicu? To je besmisleno! „Duhara, imam Aes Sedai da me savetuju kada su mi saveti potrebni. Ti mora da znaš da se ja protivim Elaidi. Od te žene ne bih prihvatila ni par čarapa.“

„Dete, tvoje takozvane savetnice zapravo su pobunjenice“, prekorno odvrati Duhara, izgovorivši reč „pobunjenice" s velikom merom gađenja. Ona mahnu srebrnim peharom. „Šta misliš, zašto ti se toliko kuća protivi i zašto je toliko kuća po strani? Začelo znaju da te Kula ne podržava. Ako bih ti ja bila savetnica, to bi se promenilo. Možda bih mogla da ti za manje od nedelju dana stavim krunu na glavu. U najgorem slučaju, to ne bi trebalo da traje duže od mesec ili dva.“

Elejna je pogleda pravo u oči. Žarko je želela da stisne pesnice, ali bez obzira na to, nepomično je držala ruke u krilu. „Sve i da jeste tako, odbila bih te. Svakoga dana očekujem da čujem kako je Elaida svrgnuta. Bela kula će ponovo biti jedinstvena, i tada niko neće moći da tvrdi kako nemam njenu podršku.“

Duhara se na tren zagleda u vino, a lice joj beše slika i prilika spokojstva jedne Aes Sedai. „Neće ti baš sve ići kao po loju“, reče kao da Elejna nije ni progovorila. „Ovo je deo za koji sam mislila da nećeš želeti da ga divljakuše čuju. I ona stražarka. Zar misli da ću te napasti? Nije bitno. Kada ti kruna bude čvrsto na glavi, moraćeš da imenuješ namesnika, jer ćeš morati da se vratiš u Kulu, da završiš svoju obuku i da vremenom budeš iskušana za šal. Ne moraš se bojati da ćeš biti išibana zato što si pobegulja. Elaida prihvata da ti je Sijuan Sanče naredila da odeš iz Kule. To što si se pretvarala da si Aes Sedai nešto je sasvim drugo. Zbog toga ćeš platiti suzama.“ Sumeko i Alisa se promeškoljiše, a Duhara kao da ih opet primeti. „Ah, niste znale da je Elejna zapravo samo Prihvaćena?“

Elejna ustade i pogleda Duharu s visine. Obično je onaj ko sedi u prednosti u odnosu na onoga ko stoji, ali ona Duharu pogleda strogo i obrati joj se još strožim glasom. Došlo joj je da je ošamari! „Egvena al’Ver uzdigla me je do Aes Sedai istog dana kada je ona uzdignuta na mesto Amirlin. Odabrala sam Zeleni ađah i primljena sam u njega. Nemoj da si ikada više rekla kako nisam Aes Sedai, Duhara. Plamen me spalio ako ću to da trpim.“

Duhara stisnu usne toliko da su počele da liče na nekakav procep. „Razmisli – i shvatićeš u kakvim se okolnostima zapravo nalaziš“, naposletku reče. „Dobro razmisli, Elejna. I slepica vidi koliko sam ti potrebna i koliko ti je potreban blagoslov Bele kule. Popričaćemo kasnije. Naredi nekome da me odvede u moje odaje. Više sam nego spremna za spavanje.“

„Moraćeš da nađeš sobu u nekoj gostionici, Duhara. Nema kreveta u palati u kojem već ne spavaju po troje ili četvoro.“ Sve i da je deset kreveta bilo slobodno, nijedan ne bi ponudila Duhari. Okrenu joj leđa, pa priđe ognjištu i stade da greje ruke. Pozlaćeni sat s klatnom na isklesanom ognjištu odzvoni tri puta. Možda je još toliko časova ostalo do zore. „Deni, neka neko otprati Duharu do kapije.“

„Nećeš me se tako lako otresti, dete. Niko ne može tako lako izbeći Belu kulu. Razmisli – pa ćeš videti da sam ti ja jedina nada.“ Svila zašuška o svilu dok je izlazila iz sobe, a vrata se oštro zatvoriše za njom. Veoma je moguće da Duhara počne da pravi nevolje pokušavajući da postigne da izgleda kako joj je potrebna, ali – jedna po jedna nevolja.

„Je li vas pokolebala?“, upita Elejna okrećući se od vatre.

„Nimalo“, odgovori Sumeko. „Vandena i druge dve prihvataju te kao Aes Sedai, tako da mora da to i jesi.“ U glasu joj se čulo kako je potpuno ubeđena, ali ona ipak ima razloga da želi da u to veruje. Ako je Elejna lažljivica, nema ništa od njenih snova o povratku u Kulu i stupanju u Žuti ađah.

„Ali ta Duhara je ubeđena da govori istinu.“ Alisa raširi ruke. „Ne kažem da sumnjam u tebe. Ne kažem. Ali ta žena je ubeđena.“

Elejna uzdahnu. Okolnosti su... složene. Kao da je rekla da je voda mokra. „Ja jesam Aes Sedai, ali Duhara u to ne veruje. Ne može u to da veruje, jer bi to bilo isto kao da priznaje da je Egvena al’Ver zaista Amirlin Tron, a Duhara to neće učiniti sve dok Elaida ne bude svrgnuta.“ Bar se nadala da će Duhara tada poverovati – ili makar prihvatiti to. Kula mora da se zaceli. „Sumeko, naredićeš Srodnicama da se kreću u skupinama? Uvek?“ Zdepasta žena promrmlja da hoće. Za razliku od Riejne, Sumeko niti ima dara za vodstvo, niti to voli. Baš šteta što se nijedna starija Srodnica nije pojavila da preuzme to breme od nje. „Alisa, hoćeš li ti da se postaraš da se one pokoravaju?“ Alisa brzo i odlučno pristade. Ona bi bila savršena za tu ulogu, samo da Srodnice ne određuju mesto na lestvici po uticaju na osnovu godina. „Onda smo uradile šta smo mogle. Krajnje je vreme da odete na spavanje.“

„Krajnje je vreme i za tebe“, odgovori Alisa ustajući. „Mogla bih poslati nekoga da pozove Melfanu.“

„Ne, nema potrebe da i ona gubi san“, žurno odgovori Elejna. I odlučno. Melfana je niska i stamena, vesela žena uvek spremna za smeh i razlikuje se od svoje tetke po još mnogo drugih stvari. Ali bila ona vesela ili ne, ta babica je pravi tiranin kojem nimalo neće biti drago ako sazna da je Elejna budna. „Spavaću kada budem mogla.“

Kad njih dve izađoše, ona pusti saidar i uze jednu knjigu s hrpice na drugom kredencu – još jednu istoriju Andora – ali nije mogla da se usredsredi. Bez Moći, osećala se džangrizavo. Plamen je spalio, toliko je umorna da je oči peku. Ali zna da će i ako legne samo piljiti u tavanicu dok sunce ne izađe. U svakom slučaju, svega nekoliko minuta je zurila u stranicu pre nego što se Deni opet pojavila.

„Moja gospo, gazda Nori je ovde, sa onim Harkom. Kaže da je čuo kako si ustala, pa se pita da li bi mogla da odvojiš nekoliko minuta za njega.“

On je čuo da je ustala? Ako je odredio nekoga da je drži na oku... A onda važnost toga rasprši njenu džangrizavost. Hark. Nije dovodio Harka još od one njegove prve posete, pre deset dana. Ne, sada već ima jedanaest. Uzbuđenje je nadvladalo razdražljivost. Rekavši Deni da ih pusti unutra, ona pođe za njom čak do predvorja, gde je većina crveno-belih podnih pločica bila pokrivena šarenim tepihom. I tu su bile upaljene samo dve podne svetiljke, odajući slabašno treperavo svetlo i miris ruža.

Gazda Nori je, onako krakat i sa pramičcima kose koji mu štrče iza ušiju, više nego ikada ličio na neku dugonogu pticu bele ćube, ali ovo je bilo prvi put da deluje bezmalo uzbuđeno. Čak je trljao ruke. Noćas nije nosio svoju torbicu za spise; čak i na slabom svetlu videle su se mrlje od mastila na njegovoj grimiznoj tunici. Od jedne mrlje ćuba na repu belog lava je počrnela. Ukočeno se pokloni, a neupadljivi Hark ga je nezgrapno oponašao, pa je onda još i prineo ruku čelu, za svaki slučaj. Bio je odeven u nešto tamnije smeđu odeću nego prošli put, ali je imao isti opasač i kopču. „Izvinjavam se zbog dolaska u nezgodno vreme, milostiva“, suvim glasom zausti Nori.

„Kako si znao da sam budna?“, ona ljutito htede da od njega čuje, opet uskomešanih osećanja.

Nori trepnu, iznenađen njenim pitanjem. „Jedna kuvarica je pomenula da je neko zatražio toplo kozje mleko za tebe, moja gospo, kada sam ja otišao do kuhinje da ga uzmem za sebe. Toplo kozje mleko me veoma smiruje kada ne mogu da spavam. Ali pomenula je i vino, tako da sam pretpostavio kako imaš posetioce i da je moguće da si još budna.“

Elejna frknu. I dalje bi htela da na nekoga prasne. Morala se iz petnih žila potruditi da joj se to ne čuje u glasu. „Gazda Hark, pretpostavljam da imaš da prijaviš nekakav uspeh?“

„Sledio sam ga baš kao što si mi rekla, milostiva, i on je tri noći zaredom odlazio u istu kuću, računajući i ovu noč. Kuća je u Ulici punog meseca u Novom gradu, baš jeste. To je jedino mesto kuda odlazi, izuzev krčmi i gostionica. Malo pije, to je istina. A mnogo se kocka.“ Čovek se pokoleba, usplahireno kršeći prste. „Milostiva, mogu li sada da idem? ’Oćeš li da skineš šta god si turila na mene?“

„Prema poreskom spisku“, reče Nori, „kuća je u vlasništvu gospe Šiejn Avarin, milostiva. Izgleda da je ona poslednja od te kuće.“

„Šta još možeš da mi kažeš o tom mestu, gazda Hark? Ko tu još živi, pored te gospe Šiejn?“

Hark nelagodno protrlja nos. „Pa, ne znam da li žive tu, moja gospo, ali noćas su dve Aes Sedai tamo. Video sam kako jedna pušta Melara napolje dok druga unilazi, a ona što je unilazila, kazala je: Falion, baš šteta što smo samo nas dve ovde, kako nas gospa Šiejn tera da radimo. Samo, ono gospa kazala je kao da to ne misli zaista; jeste, tako je bilo. Čudno. Nosila je uličnu mačku, žgoljavu ka’ što je i ona.“ Odjednom se živčano pokloni. „Izvinjavam se, milostiva. Nisam ’teo da vređam, kad sam tako pričo o Aes Sedai, ali čitav minut mi je bio potreban da s’vatim kako je ona Aes Sedai – jeste, očiju mi. Iz hodnika je dopiralo jako svetlo, to jeste, ali ona je bila tako mršava i neugledna, sa širokim nosom, da niko ne bi na prvi pogled reko da je Aes Sedai.“ Elejna ga uhvati za ruku. Pusti da joj se glas ispuni uzbuđenjem. „Kakvi su im bili naglasci?“

„Naglasci, milostiva? Pa, ona s mačkom, reko bi’ da je odavde, iz Kaemlina. Druga... Pa, reknula je samo one dve rečenice, al’ čini mi se da je Kandorka. Ovu druguje nazvala Marilin, ako je to od neke pomoći, milostiva.“

Smejući se, Elejna kratko zaplesa. Sada zna ko je poslao Melara na nju – i još je gore nego što se bojala. Marilin Gemalfin i Falion Boda, dve Crne sestre koje su pobegle iz Kule nakon što su počinile ubistvo. To ubistvo je učinjeno kako bi se olakšala krađa, ali zbog ubistva će završiti umirene i obezglavljene. Ona, Egvena i Ninaeva poslate su iz Kule upravo da bi njih našle, kao i ostale s njima. Crni ađah je postavio Melara pored nje, najverovatnije kao uhodu, ali ipak je to jeziva pomisao. Još je gore nego što se pribojavala, ali to što je sada našla te dve nekako joj je kao da je načinila pun krug.

Hark je razjapljenih usta zgranuto zurio u nju. Tek je tren kasnije to shvatila. Gazda Nori je potpuno bio posvećen zagledanju umrljanog lavljeg repa na svojoj tunici. Ona prestade da igra i sklopi ruke. Glupi muškarci! „Gde je sada Melar?“

„Verujem da je u svojim odajama“, odgovori Nori.

„Moja gospo, oćeš li sada da ga skineš?“, upita Hark. „I mogu da idem? Uradio sam šta si tražila?“

„Najpre moraš da nas odvedeš do te kuće“, reče mu ona i hitro prođe pored njega do dvokrilnih vrata. „Onda ćemo da porazgovaramo.“ Promolivši glavu u hodnik, ugleda Deni i još sedam gardistkinja poredanih levo i desno od vrata. „Deni, pošalji nekoga po gospu Birgitu što je pre moguće, kao i nekog drugog da probudi Aes Sedai i da ih zamoli da dođu, u pratnji svojih Zaštitnika i spremne za jahanje. Onda idi i probudi koliko god misliš da je gardistkinja potrebno za Melarovo hapšenje. Ne morate da budete nežne prema njemu. Optužbe su da je ubica i Prijatelj Mraka.“ Zdepasta žena široko se nasmeši i poče da izdaje naređenja dok se Elejna vraćala u svoje odaje.

Hark je kršio prste i bojažljivo se premeštao s noge na nogu. „Milostiva, kako si to mislila da ćemo da porazgovaramo? Obećala si da ćeš da skineš ovo čudo s mene ako budem pratio onog čoveka – jesi, očiju mi. I ja sam ga pratio, tako da moraš da održiš reč.“

„Nikada ti nisam rekla da ću skinuti Nalazača, gazda Harče. Kazala sam da ćeš biti izgnan u Baerlon umesto da budeš obešen – ali zar ti ne bi radije ostao u Kaemlinu?“

Čovek razrogači oči, pokušavajući da izgleda iskreno. Nije mu pošlo za rukom. Čak se i nasmešio. „O, ne, milostiva. Sanjao sam o svežem seoskom vazduhu u Baerlonu, očiju mi. Kladim se da tamo čovek ne mora da se briga kako će u paprikašu da nađe trulo meso. Ovde moraš dobro da njušiš pre nego što bilo šta pojedeš. Radujem se tome, kad ti kažem.“

Elejna ga pogleda strogo, kao što je njena majka uvek činila kada donosi presudu. „Pobegao bi iz Baerlona dva minuta pošto gardisti koji te tamo odvedu odu. A onda bi završio na vešalima zbog kršenja izgnanstva. Mnogo je bolje da ostaneš u Kaemlinu i počneš da se baviš novim poslom. Gazda Nori, da li bi ti neko obdaren kao Hark bio od koristi?“

„Bio bi, milostiva“, odgovori Nori i ne zastajući da razmisli. Smešak zadovoljstva slete mu na tanke usne i Elejna shvati šta je učinila. Dala mu je alatku pomoću koje će moći da kroči na tle koje pripada gazdarici Harfor. Ali tu sada više ništa ne može da se uradi.

„Gazda Harče, ovaj posao neće biti onako lukrativan kao tvoj nekadašnji zanat, ali nećeš biti obešen zbog njega.“

„Šta neće da bidne, milostiva?" upita Hark, češući se po glavi.

„Neće ti se onoliko isplatiti. Šta kažeš? Baerlon, gde ćeš sasvim sigurno da presečeš nečiju kesu ili rezu na vratima, pa zbog toga da završiš na vešalima, ili Kaemlin – gde ćeš imati svakodnevni posao i nećeš morati da se bojiš glavoseče. Ako opet ne počneš da kradeš.“

Hark se zatetura, brišući usta nadlanicom. „Očiju mi, moram nešto da popijem“, promuklo promrmlja. Vrlo verovatno misli da bi joj Nalazač omogućio da zna da je presekao nečiju kesu. Ako je tako, nema namere da mu objašnjava suprotno.

Gazda Nori se namršti na njega, ali kada zinu, Elejna kaza: „Ima vina u maloj primaćoj sobi. Daj mu jedan pehar, pa mi se pridruži u velikoj.“

Velika primaća soba bila je mračna kada je ušla u nju, ali usmerila je kako bi zapalila podne svetiljke koje su bile postavljene uza zidove obložene tamnim drvetom, kao i potpalu uredno složenu u ognjištima postavljenim na naspramnim zidovima. Onda sede u jednu od niskih naslonjača oko izrezbarenog drvenog stola i pusti saidar. Otkad je pokušala da čitav dan drži Moć, više je ne drži u sebi duže nego što je potrebno. Raspoloženje joj se menjalo od radosnog uzbuđenja do sumorne zabrinutosti, pa nazad. S jedne strane, više ne mora da trpi Melara, a s druge – ubrzo će joj dve Crne sestre pasti šaka. Njihovim ispitivanjem možda dođe i do ostalih, ili možda bar otkrije njihove namere. A ako već ne bude tako, ta Šiejn sasvim sigurno ima svoje tajne. Svako za koga „rade“ dve sestre Prijateljice Mraka mora da ima neke tajne koje se isplati otkriti. S druge strane, šta li će Duhara učiniti kako bi pokušala da joj se nametne kao savetnica? Duhara će nekako pokušati da gura nos u njena posla, samo što ona ne vidi kako. Plamen je spalio, ali nije joj potrebno još poteškoća između nje i prestola. Uz malo sreće, noćas ne samo da će uhvatiti dve Crne sestre, već će možda razotkriti i treću – desetostruku ubicu. Tako se klackala, od Falion i Marilin do Duhare, čak i nakon što su joj se gazda Nori i Hark pridružili.

Hark, sa srebrnim peharom u ruci, pokuša da sedne za sto, ali gazda Nori ga potapša po ramenu i glavom mu pokaza jedan ugao. Dureći se, Hark ode gde mu je pokazano. Mora da je počeo da pije čim je napunio taj pehar, jer ga je sada jednim dugim gutljajem iskapio, a onda samo stajao prevrćući ga u rukama i zureći u njega. Odjednom se prenu i ulizički joj se isceri – ali lecnu se od izraza na njenom licu, kakav god da je bio. Brzim koracima prišavši dugom stolu prislonjenom uz jedan zid, on prenaglašeno pažljivo spusti pehar na sto, pa se brzo vrati u svoj ugao.

Birgita prva stiže, a kroz vezu se oseti iznureno nezadovoljstvo. „Jahanje?“, upita, te poče iznositi primedbe kada joj Elejna objasni o čemu je reč. Pa, nešto od toga bile su primedbe; ostalo su bile samo uvrede.

„Birgita, o kakvoj to sumanutoj i brljivoj budalaštini pričaš?“, upita Vandena ulazeći u prostoriju. Na sebi je imala preširoku jahaću haljinu. Nekada je pripadala njenoj sestri, ali stajala bi joj savršeno dok je Adeleas bila živa; međutim, sedokosa žena je u međuvremenu smršala. Njen Džaem, vižljast i ispijen, samo jednom pogleda Harka, pa stade tako da može da ga drži na oku. Hark pokuša da se nasmeje, ali osmeh mu iščile kada Džaemov izraz lica ostade gvozden. Zaštitnikova proseda kosa počela je da se proređuje, ali nije bilo ničeg mekog u vezi s njim.

„Ona namerava da noćas pokuša da zarobi dve Crne sestre“, odgovori Birgita, streljajući Elejnu pogledom.

„Dve Crne sestre?“, uzviknu Sarejta prolazeći kroz vrata. Prikupi svoj tamni plašt oko sebe kao da se naježila od tih reči. „Koje?“ Njen Zaštitnik Ned – visok i plečat mladić žute kose – pogleda Harka, pa dodirnu balčak svog mača. I on stade tako da može da ga drži na oku. Hark se promeškolji s noge na nogu. Možda već razmišlja da pokuša bekstvo.

„Falion Boda i Marilin Gemalfin“, odgovori Elejna. Sarejta stisnu usne.

„Šta je s Falion i Marilin?“, upita Kejrejn ulazeći u sobu. Njeni Zaštitnici bili su potpuno različiti – jedan visoki i krakati Tairenac, kao sečivo vitak Saldejac i plečati Kairhijenjanin. Zgledaše se, pa se onda Tavan – Kairhijenjanin – nasloni na zid i stade da gleda Harka, dok Siril i Venr stadoše u dovratku. Hark iskrivi usta kao da ga nešto boli.

Nije joj preostajalo ništa drugo nego da sve objasni od početka – što je Elejna na kraju i uradila, ali sa sve većim nestrpljenjem, koje nikakve veze nije imalo s njenim promenama raspoloženja. Što duže to traje, to su veći izgledi da Falion i Marilin odu dok ona stigne do kuće u Ulici punog meseca. Želi da ih se dočepa. Namerava da ih se dočepa! Trebalo je da natera Birgitu da sačeka dok se svi ne sakupe.

„Mislim da je to dobar plan“, reče Vandena kada Elejna završi. „Da, poslužiće sasvim lepo.“ Ostali nisu bili takvog mišljenja.

„To nije plan, već krvavo ludilo!“, oštro reče Birgita. Prekrsti ruke ispod grudi, pa se namršti na Elejnu. Veza je bila u takvom metežu osećanja da je Elejna jedva mogla da ih razazna. „Vas četiri da same uđete u tu kuću. Same! To nije plan. To je plameno ludilo! Zaštitnici bi trebalo da čuvaju leđa Aes Sedai. Pustite nas da pođemo s vama.“ Ostali Zaštitnici zdušno se složiše, ali bar više nije pokušavala da sve to potpuno zaustavi.

„Ima nas četiri“, odvrati joj Elejna. „Čuvaćemo leđa same sebi. A sestre ne traže od svojih Zaštitnika da se suočavaju s drugim sestrama.“ Birgita pomodre u licu. „Ako mi budeš bila potrebna, vikaću toliko glasno da ćeš moći čak u palati da me čuješ. Zaštitnici ostaju napolju!" dodade kada Birgita zausti. Veza se ispuni gnevom osujećenosti, ali Birgita zaćuta.

„Možda se ovom čoveku i može verovati“, kaza Sarejta, gledajući Harka tako da beše očigledno kako u njega nema nimalo poverenja, „ali sve i da ih je dobro čuo, ne mora da znači da su u toj kući samo dve sestre. Ili da tamo uopšte ima sestara. Ako su otišle, nema nikakve opasnosti – ali ako su im se druge pridružile, ispašće da smo same sebi namakle omče i skočile s panja.“

Kejrejn prekrsti debele ruke i klimnu. „Opasnost je prevelika. Samo si nam rekla da su ukrale čitav niz ter’angreala kada su pobegle iz Kule, pri čemu su neki od njih čak veoma opasni. Nikada me niko nije nazvao kukavicom, ali baš i ne bih pokušavala da se prikradem nekome ko možda ima štap koji može da stvori kobnu vatru.“

„Teško da je mogao pogrešno protumačiti tako jednostavne reči kao što su samo nas dve“, odlučno odvrati Elejna. „A pričale su kao da ne očekuju nikoga drugog.“ Plamen je spalio, uzevši u obzir to kakav je njen položaj u odnosu na njih, trebalo bi da skaču da je poslušaju umesto što se bune. „U svakom slučaju, ovo nije za raspravu.“ Baš šteta što su se obe pobunile. Da se pobunila samo jedna, to bi možda bio nagoveštaj. Sem ako nisu obe iz Crnog ađaha. Sva se zaledila od pomisli na tu mogućnost, ali njen plan je i to uzimao u obzir. „Falion i Marilin neće znati da dolazimo dok ne bude prekasno. Ako su otišle, uhapsićemo tu Šiejn – ali polazimo.“

Družina koja je izjahala iz Kraljičine konjušnice iza Elejne i Harka bila je veća nego što je ona očekivala. Birgita je uporno tražila da povede pedeset gardistkinja, mada je time jedino postigla da se one ne naspavaju. Bile su u dvojnoj povorci, a na sebi su imale u crveno obojene kalpake i oklopne prsnike, koji su u mraku delovali kao da su crni. Ta povorka je kao zmija vijugala oko palate iza Aes Sedai i Zaštitnika. Stigavši ispred palate, krenuše rubom Kraljičinog trga, velike ovalne površine sada prepune grubih skloništa u kojima su bili smešteni usnuli gardisti i plemićki oružnici. Ljudi su smešteni svuda gde ima slobodnog mesta, ali nigde blizu palate nije bilo dovoljno podruma, tavana i praznih soba, a u parkovima su bili krugovi u koje su Srodnice vodile ljude kako bi ih prebacile tamo gde su potrebni. Uvek se bore kao pešadija, na bedemima, tako da su svi njihovi konji smešteni u obližnje parkove i u veće vrtove palate. Nekoliko stražara pomerilo se dok su oni prolazili pored; pratili su ih pogledom, ali pošto je Elejni kapuljača bila namaknuta preko glave, jedino su mogli da budu sigurni kako veliki odred gardistkinja po mraku prati neku družinu. Nebo na istoku još se črnelo, ali do praskozorja nema začelo više od dva sata. Svetlost dala da u zoru Falion i Marilin budu u pritvoru. Kao i još jedna. Barem još jedna.

Krivudave ulice vodile su preko brda i okolo, pored uzanih kula s krovovima pokrivenim crepom, koje po suncu blistaju u stotinama boja, a po mesečini se slabašno belasaju; vodile su pored nemih prodavnica i gostionica u kojima nije gorelo svetlo, pored jednostavnih kamenih kuća s krovovima pokrivenim šindrom i malih dvorova dostojnih Tar Valona. U noćnoj tišini zveket potkovica po kaldrmi i slabašna škripa kožnih sedala bili su preglasni. Izuzev ponekog psa koji bi se samo još dublje uvukao u senovitu uličicu kada bi ih video, nije bilo ni žive duše. Ulice su u to doba opasne, ali nema tog pljačkaša dovoljno ludog da izađe pred toliko veliku družinu. Pola sata po izlasku iz palate, Elejna je proterala Vatrenjaka kroz Mondelsku kapiju, širok i dvadeset stopa visok luk u velikom belom zidu oko Unutrašnjeg grada. Tu bi nekada stajali gardisti na dužnosti, da održavaju red i mir, ali Kraljičina garda sada je previše razvučena.

Skoro čim su zašli u Novi grad, Hark skrenu ka istoku – u splet ulica koje su se na sve strane račvale preko gradskih brda. Jahao je nespretno, na jednoj doratastoj kobili koju su mu našli. Secikese retko kada imaju vremena za jahanje. Neke ulice bile su veoma uzane, a u jednoj od tih je on naposletku zauzdao kobilu, okružen kamenim dvospratnicama i trospratnicama, pa čak i četvorospratnicama. Birgita diže ruku da zaustavi povorku. Iznenadna tišina bila je zaglušujuća.

„Tu je odmah iza onog tamo ćoška, milostiva, jeste – na drugoj strani ulice“, skoro prošapta Hark, „ali ako samo odjašemo, možda nas čuju ili vide. Izvinjavam se, milostiva, ali ako su te Aes Sedai to što si reknula da jesu, neću da me vide.“ Nespretno sjaha, pa je pogleda kršeći ruke, a ispod senki koje mu je mesečina bacala po licu videla se bojazan.

Sjahavši, Elejna povede Vatrenjaka do ugla i proviri ka jednoj uzanoj trospratnici. Sve kuće iz druge ulice bile su mračne izuzev jedne – povelike četvorospratnice s konjušnicom u zatvorenom dvorištu pored nje. To nije bila kitnjasto ukrašena zgrada, ali jeste bila dovoljno velika za nekog bogatog trgovca ili bankara. Doduše, malo je verovatno da su bankari i trgovci budni u to doba.

„Eno“, promuklo prošapta Hark i pokaza. Stajao je toliko iza nje da je morao da se nagne napred kako bi uspeo. Zaista se boji da ga ne vide. „To je ona sa svetlom na spratu.“

„Najbolje je da vidimo je li neko tamo još budan“, reče Vandena, vireći pored Elejne. „Džaeme? Nemoj da ulaziš u kuću.“

Elejna je očekivala da će se vitki stari Zaštitnik šunjati preko ulice, ali on se samo bolje ogrnu svojim plaštom, kako bi se koliko-toliko zaštitio od jutarnje hladnoće, i lagano krenu niz ulicu. Kao da ga je napustila čak i ona opasna skladnost zaštitničkih pokreta. Vandena kao da oseti njeno iznenađenje.

„Šunjanje privlači pažnju i izaziva sumnjičavost“, reče joj. „Džaem je samo čovek koji šeta, a ako je već prerano da bi se izlazilo na ulice, on se ne šunja, tako da će svako ko ga bude video pomisliti da je izašao napolje zbog nekog svakodnevnog razloga.“ Prišavši dvorišnoj kapiji, Džaem je otvori i uđe kao da ima svako pravo da to čini. Minuti su sporo prolazili pre nego što je izašao odatle, pažljivo zatvorivši kapiju za sobom, pa se lagano vratio niz ulicu. Čim zađe za ugao, opet poče da korača kao leopard.

„Svi prozori su zamračeni, sem onog jednog" tiho reče Vandeni. „Na kuhinjskim vratima nije namaknuta reza, kao ni na zadnjim vratima. Ona izlaze na jednu uličicu. Neoprezno, za Prijatelje Mraka. Ili su inače toliko opasni da ne moraju da se brinu zbog provalnika. Jedan grmalj spava u ambaru, na senjaku. Dovoljno je krupan da uplaši svakog provalnika, ali toliko je pijan da se nije ni probudio dok sam ga vezivao.“ Vandena ga upitno pogleda. „Mislio sam da je najbolje da igram na sigurno. Pijanice znaju da se probude kada to najmanje očekuješ. Ne bi valjda htela da te vidi kako ulaziš, pa da počne da diže dreku.“ Ona klimnu glavom u znak odobravanja.

„Vreme je da se spremimo“, reče Elejna. Udaljivši se od ugla i pruživši uzde Birgiti, ona pokuša da prigrli Izvor. Kao da je pokušavala da prstima zagrabi dim. Ispuniše je gnev i osujećenost, ono što se mora potisnuti ako hoćeš da usmeravaš. Pokuša ponovo – i ponovo pretrpe neuspeh. Falion i Marilin će umaći. Tako im je blizu... Mora da su u onoj osvetljenoj sobi. Sigurna je u to. I pobeći će. Tuga priguši gnev – i saidar odjednom poteče u nju. Jedva priguši uzdah olakšanja. „Sarejta, ja ću stapati tokove. Vandena, ti stapaj za Kejrejn.“

„Ne razumem zašto moramo da se povežemo“, progunđa tairenska Smeđa, ali svejedno se postavi na rub toga da prigrli Moć. „Pošto su njih dve, a nas četiri – brojčano smo jače; ali kada smo povezane, onda ćemo biti dve naspram dve.“ Je li to znak? Možda bi više volela da su tri naspram tri? „Dve dovoljno snažne da ih nadvladaju čak i da već drže Moć, Sarejta.“ Elejna posegnu kroz nju kao da je ona angreal i sjaj saidara okruži drugu ženu, nakon čega se veza upotpuni. Zapravo, obe su bile okružene sjajem, ali ona je mogla da ga vidi samo oko Sarejte, sve dok nije izatkala Duh oko nje. A onda sjaj nestade. Isto tkanje postavi na sebe i pripremi četiri štita i nekoliko drugih tkanja, sva izvrnuta. Osećala se skoro opijeno uzbuđenjem, ali nije nameravala da dopusti da je iznenade. Osujećenost je i dalje tukla kroz vezu kao bilo, ali što se ostalog tiče, Birgita je bila kao zapeta strela. Elejna je dodirnu po ruci. „Bićemo dobro.“ Birgita frknu i zabaci debelu pletenicu preko ramena. „Birgita, drži gazda Harka na oku. Baš bi bila šteta ako bi morao da bude obešen zato što je popustio pred iskušenjem da pobegne.“ Hark ciknu.

Elejna se zgleda s Vandenom, a ova reče: „Možemo i da krenemo.“

Njih četiri pođoše uz Ulicu punog meseca, lagano, kao da se šetaju, pa onda tiho uđoše u senkama zastrto dvorište ispred konjušnice. Elejna lagano otvori kuhinjska vrata, ali šarke su bile dobro podmazane tako da nimalo nisu škripale. Kuhinja nemalterisanih zidova bila je osvetljena samo sićušnom vatrom u širokom ognjištu od kamena, gde je visio lonac iz kojeg se dizala para, ali opet je bilo dovoljno svetlosti da pređu preko prostorije a da ne nalete na sto ili stolice. Neko uzdahnu, a ona prinese prst usnama u znak upozorenja. Vandena se namršti na Kejrejn, koja posramljeno spusti pogled i raširi ruke.

Kratak hodnik vodio je do stepeništa u prednjem delu kuće. Prikupivši suknje, Elejna pođe uz stepenice, tihim koracima nožica u papučicama. Pazila je da drži Sarejtu na oku. Vandena isto to radi s Kejrejn. Njih dve ništa ne mogu da urade s Moći, ali to ne znači da ne mogu baš ništa da rade. Na drugom spratu stepeništa začu žamor. Svetlost se prosipala na stepenište kroz otvorena vrata.

„... briga šta ti misliš“, govorila je neka žena u toj sobi. „Razmišljanje prepusti meni, a ti radi šta ti se kaže.“

Elejna priđe vratima. Bila je to primaća soba, s pozlaćenim podnim svetiljkama i skupim tepisima na podu, kao i visokim ognjištem od plavog mermera, ali ona nije videla ništa sem tri žene u njoj. Jedna je sedela – neka žena oštrih crta lica. To mora da je Šiejn. Druge dve stajale su leđima prema vratima, pognutih glava kao da su pokajnice. Ona žena oštrih crta razrogači oči kada je vide u dovratku, ali Elejna joj ne pruži priliku ni da zine. Dve Crne sestre vrisnuše kada štitovi padoše na njih, a tokovi Vazduha im pribiše ruke uz bokove i stegnuše im suknje oko nogu. Drugi tokovi Vazduha pribiše Šiejn u njenu pozlaćenu naslonjaču.

Elejna uvuče Sarejtu u sobu, pa se pomeri tako da im svima vidi lica. Sarejta pokuša da ustukne. Možda je samo pokušavala da joj prepusti istaknuto mesto, ali Elejna je opet uhvati za rukav, zadržavajući je tako da joj i ona bude u vidnom polju. Vandena i Kejrejn im se pridružiše. Marilinino uzano lice bilo je slika i prilika spokoja jedne Aes Sedai, ali Falion se nemo iskezila.

„Šta bi ovo trebalo da znači?“, htede da čuje Šiejn. „Znam ko si ti. Ti si Elejna Trakand, kći naslednica, ali to ti ne da je nikakvo pravo da upadaš u moj dom i da me napadaš.“

„Falion Boda“, mirno odvrati Elejna, „Marilin Gemalfin, Šiejn Avarin – hapsim vas kao Prijateljice Mraka.“ Pa, glas joj je bio miran, ali u sebi je skakala od sreće. A Birgita je mislila da će to biti opasno!

„To je besmisleno“, ledenim glasom odbrusi Šiejn. „Ja hodam u Svetlosti!“

„Ne ako hodaš sa ove dve“, odgovori joj Elejna. „Pouzdano znam da su se dokazale kao Crni ađah u Tar Valonu, Tiru i Tančiku. Ne čuješ da to poriču, zar ne? To je zato što znaju da ja...“

Odjednom varnice zaigraše po njoj od glave do pete. Bespomoćno se trzala dok su joj se mišići grčili, a saidar bežao od nje. Videla je kako se Vandena, Kejrejn i Sarejta trzaju dok varnice trepere i preko njih. To je trajalo svega jedan tren, ali kada su varnice nestale, Elejna se osećala kao da je proterana kroz cediljku. Morala je da se uhvati za Sarejtu kako ne bi pala, a i ova se nje čvrsto držala. Vandena i Kejrejn držale su jedna drugu, njišući se u mestu, oslanjajući se jedna drugoj bradom na rame. Falion i Marilin bile su očigledno iznenađene, ali za tren oka obgrli ih svetlost Moći. Elejna oseti kako štit pada na nju i vide štitove na ostale tri. Nije bilo nikakve potrebe da ih nečim vezuju. Sve tri bi pale da nije bilo podrške. Viknula bi da može – kad bi mislila da Birgita i ostale mogu da učine nešto sem da izginu.

U sobu uđoše četiri žene koje Elejna smesta prepozna. Asna Zeramen i Temajla Kindrod. Česmal Emri i Eldrit Džondar. Četiri Crne sestre. Dođe joj da zaplače. Sarejta tiho zaječa.

„Zašto ste toliko čekale?" zatraži da čuje Asna od Falion i Marilin. Saldejkine tamne zakošene oči bile su besne. „Upotrebila sam ovo da ne bi osetile kako prigrljujemo saidar, ali zašto ste vas dve samo stajale?“ Mahnu malim savijenim crnim štapom, možda palac širokim, koji je izgledao nekako neobično potmulo. Izgleda da je opčinjena tim predmetom. „Poklon od Mogedijen. Oružje iz Doba legendi. Pomoću ovoga mogu da ubijem čoveka na stotinu koraka, ili samo da ga omamim ako želim da ga kasnije ispitam.“

„Ako mogu da vidim čoveka, mogu i da ga ubijem“, prezrivo reče Česmal. Visoka i zgodna, bila je slika i prilika ledene bahatosti.

Asna frknu. „Ali moja meta može da bude okružena sa stotinu sestara i nijedna od njih neće znati šta ju je ubilo.“

„Pretpostavljam da može biti od koristi“, nevoljno priznade Česmal. „Zašto ste samo stajale?“

„Stavile su nas pod štitove“, ogorčeno odgovori Falion.

Eldrit ostade bez daha i prinese dežmakastu šaku okruglom obrazu. „To je nemoguće. Jedino ako...“ Tamne oči joj sevnuše. „Otkrile su kako da sakriju sjaj, da sakriju svoja tkanja. E to bi baš bilo od koristi.“

„Zahvalna sam vam na blagovremenom spasavanju“, kaza Šiejn ustajući, „ali imate li neki razlog zbog kojeg ste noćas došle? Je li vas Moridin poslao?“

Asna usmeri tok Vazduha koji uz glasan prasak ošinu Šiejn po obrazu, tako da se ova zatetura. „Pazi šta pričaš i možda ćemo te pustiti da pođeš s nama. Ako te ne ostavimo mrtvu za sobom.“ Šiejni obraz pocrvene, ali ne diže ruke. Lice joj beše bezizražajno.

„Elejna je jedina koja nam je potrebna“, reče Temajla. Bila je lepa na nekakav lisičji način, po izgledu skoro kao krhko detence, premda joj je lice delovalo bezvremeno, ali plave oči nezdravo su joj blistale. Vrhom jezika pređe preko usana. „Uživala bih u tome da se igram sa ostalima, ali biće nam nepotreban teret.“

„Ako ćeš da ih ubiješ“, reče joj Marilin kao da priča o ceni hleba, „poštedi Kejrejn. Ona je jedna od nas.“

„Poklon od Adeleas“, promrmlja Vandena i Kejrejn se oči veoma razrogačiše. Ona zinu, ali ništa ne izreče. Dve žene klonuše i padoše na tepih. Vandena pokuša da ustane, ali Kejrejn ostade da leži slepo zureći u tavanicu, dok joj je drška Vandeninog noža štrčala ispod grudne kosti.

Sjaj okruži Česmal i ona dodirnu Vandenu zamršenim tkanjem Vatre, Zemlje i Vode. Sedokosa žena skljoka se kao da joj se kosti istopiše. Isto tkanje dodirnu Sarejtu, koja padajući povuče Elejnu preko sebe. Oči joj se već zastakliše.

„Sada će doći njihovi Zaštitnici“, primeti Česmal. „Još malo ubijanja.“

Beži, Birgita, pomisli Elejna, priželjkujući da kroz vezu mogu da se pronose i reči. Beži!