Bodež snova

23 Poziv na zasedanje

Pošto su Mahla i Salita tog jutra izašle, Romanda je imala za sebe čitav smeđi šator pun zakrpa, što je bila Svetlošću data prilika da čita, premda su dve rasparene mesingane svetiljke na stočiću odavale slabašan, ali svejedno oštar miris užeglog ulja. U današnje vreme, mora da se živi s takvim stvarima. Neko bi možda smatrao Plamen, sečivo i srce nedostojnim nekoga njenih postignuća i položaja – kada je bila devojka u Far Madingu, bilo joj je zabranjeno da čita takve knjige – ali bila je to prijatna promena u odnosu na suvoparne istorije i užasavajuće izveštaje o kvarenju hrane. Videla je goveđu polutku kako mesecima ostaje sveža kao što je bila na dan kada je krava zaklana, ali sada Čuvanja pucaju jedno po jedno. Neke su počele da gunđaju kako mora da postoji neka mana u toj Egveninoj tvorevini, ali to je obično baljezganje. Ako tkanje jednom proradi, onda će stalno raditi kako treba, pod uslovom da je ispravno izatkano i da nešto ne omete tkanje – a Egvenina nova tkanja uvek rade kako ona tvrdi. To mora da joj prizna. I ma koliko pokušavale, a pokušavale su iz sve snage, nijedna od njih nije mogla da primeti nikakvo mešanje. Bilo je to kao da saidar sam po sebi puca. To je nezamislivo. I neizbežno. A najgore je to što niko ne može da se doseti šta bi moglo da se uradi! Ona svakako ne može. Kratak predah s pričama o ljubavi i pustolovinama daleko joj više prija od promišljanja o krajnjoj jalovosti i propasti onoga što je po samoj svojoj prirodi večito.

Polaznica koja je ispravljala šator imala je dovoljno pameti da ne iznosi primedbe o tome što ona čita, kao i da ne pogleda dvaput tu knjigu s drvenim koricama. Bodvin Kauton sasvim je lepa, ali bez obzira na to i pametna devojka, mada oko očiju pomalo liči na svog brata, a u glavi poprilično više nego što je spremna da prizna. Nesumnjivo je već debelo zagazila na put ka Zelenom, ili možda Plavom. Ta devojka želi da proživi pustolovine, a ne da samo čita o njima, kao da joj život Aes Sedai neće doneti više pustolovina nego što bi želela, a da ih ne traži. Romanda nije osećala nikakvo žaljenje zbog smera kojim se devojka zaputila. Žute će imati velikog izbora među prikladnijim polaznicama. Naravno, ne dolazi u obzir da prihvate nijednu od starijih žena, ali i to svejedno ostavlja ogroman izbor. Ona pokuša da se usredsredi na stranicu. Baš uživa u priči o Birgiti i Gajdalu Kejnu.

Šator nije bio nešto posebno veliki, te je stoga bio veoma skučen. U njemu su bila tri tvrda platnena ležaja, jedva nešto malo udobnija zahvaljujući tankim dušecima natrpanim ućebanom vunom, tri stolice s naslonima od razapete kože, koje su očigledno napravila tri različita majstora, kao i klimavi umivaonik s naprslim ogledalom i okrnjenim plavim bokalom u belom lavoru. Sem toga, naspram stola, s parčencetom drveta podmetnutim pod nogare da se ne bi klimali, nalazili su se u mesing okovani kovčezi za odeću, posteljinu i lične potrepštine. Budući Predstavnica, mogla je da čitav taj prostor ima za sebe, ali dopada joj se to što može pomno držati na oku Mahlu i Salitu. To što su sve tri Predstavnice Žutih nije razlog da im previše veruje. Mahla bi trebalo da joj je saveznica u Dvorani, ali prečesto ume da ide svojim putem, dok Salita retko kada radi išta drugo. Svejedno, to dovodi i do drugih nezgodacija sem gužve. Bodvin ima mnogo posla, koji se uglavnom svodi na sklanjanje haljina i papuča koje je Salita razbacala preko otrcanih ćilima nakon što je odlučila da joj ne odgovaraju. Ta žena je dovoljno lakomislena i tašta da bude Zelena. Svakog jutra preturi svu svoju odeću! Verovatno je mislila da će Romanda narediti svojoj služavci da to dovodi u red – kao da uvek misli da je Elmara u njenoj službi koliko i Romanda – ali Elmara je Romandu služila godinama pre nego što se povukla iz službe, a to što joj je nešto kasnije nakon toga pomogla da pobegne iz Far Madinga nakon jednog malog nesporazuma ne treba ni pominjati. Nema nikakve mogućnosti da zatraži od Elmare da se stara o još jednoj sestri pored nje.

Namrštila se na knjigu, ali nijednu reč nije videla. Zašto je, za ime Svetlosti, Mahla bila uporna u tome da se baš Salita izabere dok su bile u Salidaru? Zapravo, Mahla je mahala s nekoliko imena, pri čemu su sva bila potpuno besmislena, ali rešila se za Salitu kada je zaključila da dežmekasta Tairenka ima najbolje izglede da bude uzdignuta na stolicu. Romanda je podržala Dagdaru, koja je bila daleko prikladnija, a ne treba pominjati to da je mislila kako će nju bez preteranih poteškoća privoleti na svoje mišljenje, ali u tom trenutku je i ona pokušavala da dođe do stolice, a Mahla je već držala položaj. To ima izvesnu težinu, bez obzira na to što je Romanda prethodno držala stolicu daleko duže nego bilo ko, koliko se pamti. Pa, s time je završeno – i to je to. Šta se ne može izlečiti, mora se otrpeti.

Nisao pognute glave uđe u šator, a svetlost saidara oko nje ugasi se istog časa. Za taj kratki tren pre nego što šatorsko krilo pade iza nje, napolju se video Sarin – njen ćelavi panj od Zaštitnika – sa šakom na balčaku i kako okreće glavu, očigledno na straži.

„Možemo li da porazgovaramo nasamo?“, upita sićušna sestra. Dovoljno niska da Sarin naspram nje izgleda visoko, uvek je podsećala Romandu na nekog krupnookog vrapca. Ali nije bilo ničeg sitnog u vezi s njenim moćima zapažanja ili pameću. Bila je prirodan izbor za savet koji su ađasi obrazovali kako bi pokušali da Egvenu drže na oku i svakako nije bila njena krivica što je rečeni savet malo ili nije nimalo sputavao tu ženu.

„Naravno, Nisao.“ Romanda nehajno sklopi knjigu i odiže se da bi je tutnula pod žuti jastuk s resama na svojoj stolici. Nikako ne bi valjalo da se pronese glas kako ona čita takve stvari. „Bodvin, mora da je već vreme za tvoj naredni čas. Ne želiš da zakasniš.“

„O ne, Aes Sedai! Šarina bi se veoma naljutila.“ Raširivši bele suknje da padne u dubok naklon, polaznica izjuri iz šatora.

Romanda stisnu usne. Šarina bi se zaista naljutila. Ta žena je znamenje svega pogrešnog u tome što je tih osamnaest primljeno među polaznice. Njena moguća snaga više je nego neverovatna, ali to nije bitno. Šarina Meloj stvara pometnju. Ali kako da je se otarasi? I nje i svih ostalih žena prestarih da im se imena uopšte upišu u knjigu polaznica. Načini da se neka žena izbaci kada joj se ime nađe u knjizi strogo su ograničeni. Nažalost, tokom godina je otkriveno da je čitav niz žena lagao o svojoj starosnoj dobi kako bi bile primljene u Kulu. U većini slučajeva, razlika je svega nekoliko godina, ali to što im je bilo dopušteno da ostanu postavilo je presedane. A Egvena al’Ver postavila je još jedan – i to još gori. Mora postojati neki način da se to prevaziđe.

„Mogu li se postarati da nas niko ne čuje?“, upita Nisao.

„Ako želiš. Jesi li saznala nešto o pregovorima?“ Iako je Egvena zarobljena, pregovori su se nastavili u paviljonu u podnožju mosta u Dareinu. Bolje reći, privid pregovora. Ti su pregovori lakrdija, predstava svojeglavosti i tvrdoglavosti, ali ipak je bilo neophodno pomno držati pregovaračice na oku. Varilin je veći deo tog posla prigrabila za sebe, pozivajući se na prava Sivog ađaha, ali Mahla je iznalazila načine da se umeša u to kad god je mogla, kao i Saroja, Takima i Fejzela. Još gore od činjenice da nijedna od njih kao da nije imala poverenja u ostale da sprovode pregovore – ili bilo šta drugo, kad je već kod toga – bilo je to što sve skoro kao da su pregovarale za Elaidu. Pa, možda nije baš toliko loše. Odlučno su protiv ženinog besmislenog zahteva da se Plavi ađah raspusti i zalagale su se, premda nedovoljno žestoko, da se Elaida odrekne položaja, ali da im ona – i Lelejna, morala je da prizna – nije povremeno zatezala uzdu, lako je moguće da bi pristale na neke od Elaidinih drugih mrskih uslova. Svetlosti, kao da su povremeno zaboravljale na čitavu svrhu marša na Tar Valon! „Naspi nam čaj“, nastavi i pokaza na obojeni drveni poslužavnik povrh dva naslagana kovčega, i na njemu srebrni ibrik i nekoliko ulubljenih kositrenih šoljica, „i ispričaj mi šta si čula.“

Sjaj na tren okruži Nisao dok je postavljala zaštitu oko šatora i vezivala tkanje. „Ne znam ništa o pregovorima“, kaza sipajući čaj u dve šolje. „Htela sam da te zamolim da razgovaraš s Lelejnom.“

Romanda uze pruženu šoljicu i iskoristi to što je lagano srknula čaj da razmisli. Bar se čaj još nije pokvario. Lelejna? Šta to u vezi s Lelejnom zahteva zaštitu? Ipak, bilo bi korisno bilo šta što bi joj dalo prednost u odnosu na nju. Lelejna u poslednje vreme izgleda preterano samozadovoljno da bi se ona osećala lagodno. Promeškolji se na jastuku. „U vezi sa čim? Zašto ti ne razgovaraš s njom? Još nismo pale na onako niske grane kao što je izgleda Bela kula pod Elaidom.“

„Ja sam razgovarala s njom. Ili bolje reći, ona je razgovarala sa mnom – i to prilično silovito.“ Nisao sede, pa spusti svoju šolju na sto dok je preterano pomno nameštala svoje suknje sa žutim prugama. Malčice se mrštila. Izgledalo je kao da i ona oteže ne bi li dobila na vremenu. „Lelejna je zahtevala da prestanem da se raspitujem o Anaiji i Kajren“, naposletku reče. „Prema njoj, ta ubistva se tiču samo Plavog ađaha.“

Romanda frknu, pa se opet promeškolji. Drvene korice knjige bile su kao tvrd grumen pod njom, a njihovi uglovi podbadali su je u bedro. „To je čista glupost. Ali zašto si postavljala pitanja? Ne sećam se da si bila radoznala u vezi s takvim stvarima.“

Druga žena prinese šoljicu usnama, ali ako je otpila čaja, to je bio najmanji mogući gutljaj. Spuštajući šoljicu, činilo se kao da je skoro porasla – toliko se ispravila. Vrabac postade jastreb. „Zato što mi je majka tako naredila.“

Romanda uz nadljudski napor spreči da joj se obrve ne izviju od zaprepašćenja. Tako dakle. U početku je prihvatila Egvenu iz istog razloga zašto su je, po njenoj pretpostavci, prihvatile i sve ostale Predstavnice. Lelejna je to svakako učinila iz istog razloga, čim je shvatila da neće moći da se dokopa ešarpe i štapa. Podatna devojka bila bi marioneta u rukama Dvorane, a Romanda je u potpunosti nameravala da ona povlači konce. Kasnije, činilo se očiglednim da je Sijuan pravi lutkar koji se igra marionetom – i da nema nikakvog načina da je zaustave, sem da se pobune protiv druge Amirlin, što bi začelo rasturilo pobunu protiv Elaide. Nadala se da je Lelejna škrgutala zubima zbog toga makar upola koliko ona. Sada je Egvena u Elaidinim šakama, ali na nekoliko sastanaka bila je hladna i pribrana, rešena koji će tok događaja slediti, kao i šta će sestre van zidova Tar Valona da rade. Romanda je zatekla sebe kako nevoljno oseća poštovanje. Veoma nevoljno, ali to nije mogla da porekne. To mora da je bila lično Egvena. Dvorana je gvozdenom pesnicom držala ter’angreale za Snevanje i premda niko nije mogao da pronađe onaj koji je Leana pozajmila pre one kobne noći, ona i Sijuan su bile na krv i na nož jedna s drugom. Sijuan je nesumnjivo krišom ulazila u Tel’aran’riod da bi rekla Egveni šta da kaže. Je li moguće da je Nisao došla do istog zaključka o Egveni a da je nije videla u Nevidljivom svetu? Onaj savet se baš držao uz nju.

„To ti je dovoljan razlog, Nisao?“ Teško da može izvući knjigu a da ona to ne primeti. Ponovo se promeškoljila, ali nikako nije mogla da se lepo namesti na tom čudu. Ako se ovako nastavi, zaradiće modricu.

Nisao okrenu svoju kositrenu šolju na stolu, ali ne skrete pogled. „To je moj glavni razlog. U početku sam mislila da će ona završiti kao tvoje mezimče. Ili Lelejnino. Kasnije, kada je postalo očigledno da je umakla i jednoj i drugoj, mislila sam da je začelo Sijuan drži za povodac – ali ubrzo sam saznala da grešim. Sigurna sam da joj je Sijuan bila učiteljica i savetnica, a možda čak i prijateljica – ali viđala sam Egvenu da je stroga s njom. Niko ne drži Egvenu al’Ver za povodac. Ona je pametna, pronicljiva, brzo uči i spretna je. Lako je moguće da će postati jedna od velikih Amirlin.“ Ptici nalik, sestra se iznenada kratko zasmeja. „Shvataš li ti da će ona biti Amirlin koja će najduže vladati u istoriji? Niko nikada neće poživeti dovoljno dugo da je nadmaši, ako ona ne reši da sama stupi s položaja.“ Smešak pređe u ozbiljnost, a možda i zabrinutost. Ali ne zbog toga što se igrala sa kršenjem običaja. Nisao je dobro vladala svojim licem, ali pogled joj je bio napet. „To jest, ako nam pođe za rukom da svrgnemo Elaidu.“

Uznemirilo ju je to što je čula odjek sopstvenih misli, uz izvesni dodatak. Velika Amirlin? Vidi ti to! Biće potrebno mnogo godina da se vidi hoće li se to ostvariti. Ali bez obzira na to hoće li Egveni poći za rukom da ostvari taj veliki i neverovatni podvig, otkriće da će Dvorana biti daleko nepopustljivima kada njena ratna ovlašćenja isteknu. Romanda Kasin će to svakako biti.

Poštovanje je jedno, a biti čankoliz sasvim drugo. Pretvarajući se da je ustala kako bi ispravila svoje tamnožute suknje, izvukla je knjigu ispod jastuka dok je sedala i pokušala da je neopaženo spusti na zemlju. Knjiga pade na tepih uz tresak, a Nisao trznu obrvama. Romanda se napravi da to ne vidi, pa stopalom gurnu knjigu pod sto.

„Hoćemo.“ To kaza znatno samouverenije nego što se osećala. Zabrinjavali su je oni čudni pregovori i to što je Egvena i dalje zatočena, bez obzira na to što devojka tvrdi kako može iznutra podriti Elaidu. Mada, ako su njeni izveštaji o stanju u Kuli tačni, drugi su već odradili pola posla umesto nje. Ali Romanda veruje zato što mora da veruje. Nema namere da živi odsečena od svog ađaha i da prihvata pokajanje sve dok Elaida ne reši da je ona dostojna da opet bude puna Aes Sedai, nema namere da prihvati Elaidu a’Roihan kao Amirlin. Bolje Lelejna nego to, a jedan od razloga koje je imala da se zalaže za to da se Egvena uzdigne bilo je i to što tako ešarpa i štap ne bi pali Lelejni u šake. Nema sumnje da je Lelejna isto tako razmišljala u vezi s njom. „A ja ću Lelejni nedvosmisleno staviti do znanja da možeš da postavljaš kakva god pitanja hoćeš. Moramo da rešimo ta ubistva, a ubistvo jedne sestre tiče se svih sestara. Šta si za sada saznala?“ Možda to nije pristojno pitanje, ali položaj Predstavnice donosi izvesne povlastice. Bar je ona oduvek tako mislila.

Nisao ničim nije pokazala da je ljuta zbog toga što je ispituje, niti je oklevala pre nego što je odgovorila. „Veoma malo, bojim se“, sa žaljenjem kaza, mršteći se na svoju šolju. „Činilo se kao da mora da postoji nekakva povezanost između Anaije i Kajren, neki razlog zbog kojeg su njih dve izabrane, ali sve što sam do sada saznala jeste da su godinama bile bliske prijateljice. Plave su njih i još jednu Plavu sestru, Kabrijanu Mekandes, zvale „Trojka“, zato što su bile toliko bliske. Ali sve tri su takođe bile mučaljive. Niko se ne seća da ih je ikada čuo kako pričaju o svojim poslovima, sem jedna s drugom. U svakom slučaju, prijateljstvo mi se čini slabom pobudom za ubistvo. Nadam se da ću moći da iznađem neki razlog zašto bi iko hteo da ih ubije, a naročito čovek koji može da usmerava, ali priznajem da mi je to slaba nada.“

Romanda se namršti. Kabrijana Mekandes. Na druge ađahe ona nikada nije obraćala preteranu pažnju – samo Žuti ima makar neku zaista korisnu svrhu; kako bi ma koja od njihovih strasti mogla da se uporedi s Lečenjem? Međutim, na to ime mali gong zazvoni negde daleko u njenoj glavi. Zašto? Setiće se toga ili se neće setiti. Začelo nije reč o nečemu važnom. „Nisao, slaba nada može biti velika vajda. To je stara izreka u Far Madingu – i istinita je. Nastavi sa svojom istragom. U Egveninom odsustvu, ono što budeš saznala možeš da prijavljuješ meni.“

Nisao trepnu i na tren stisnu zube, ali bez obzira na to je li joj prijatno ili neprijatno da Romandi podnosi izveštaje, ima malo izbora sem da se pokori. Teško da može tvrditi kako se Romanda meša u njena posla. Ubistvo se ne može smatrati ličnim poslom ma koje sestre. Sem toga, Mahla je možda uspela da izdejstvuje da njena besmislena izabranica postane treća Žuta Predstavnica, ali Romandi je s lakoćom pošlo za rukom da za sebe osigura položaj prvog tkača. Naposletku, i bila je glava Žutog pre nego što se povukla, tako da čak ni Mahla nije bila voljna da joj se suprotstavi. Taj položaj sa sobom nosi daleko manje moći nego što bi ona volela, ali bar može uglavnom da računa na pokornost. Ako ništa drugo, bar od Žutih sestara, ako ne i od Predstavnica.

Čim Nisao razveza svoju zaštitu od prisluškivanja i pusti je da se rasprši, u šator ulete Teodrin. Šal joj beše raširen preko ramena i prebačen preko ruku kako bi se lepo videla nova resa, što tek uzdignute sestre često rade. Vretenasta Domanka odabrala je Smeđi, nakon što joj je Egvena podarila taj šal, ali Smeđi nije znao šta da radi s njom uprkos tome što su je na kraju ipak prihvatile. Izgleda da su se namerile da je u najvećoj meri zanemaruju, što je u potpunosti pogrešno, pa ju je na kraju prihvatila Romanda. Teodrin je pokušavala da se ponaša kao da je zaista Aes Sedai, ali uprkos tome je ona ipak jedna bistra i razumna devojka. Ona raširi smeđe vunene suknje i pade u naklon. Beše plitak, ali svejedno – naklon. Dobro je svesna da nema prava da nosi šal sve dok ne bude iskušana. I dok ne prođe. Bilo bi okrutno da joj se to nije jasno stavilo do znanja.

„Lelejna je sazvala zasedanje Dvorane“, zadihano kaza. „Nisam mogla da saznam zašto. Dotrčala sam da ti kažem, ali nisam želela da smetam dok je zaštita bila podignuta.“

„I dobro si postupila“, pohvali je Romanda. „Nisao, izvini, ali moram da vidim šta to Lelejna smera.“ Uzevši svoj šal sa žutim resama s jednog od kovčega u kojima je bila njena odeća, namesti ga preko ruku i u jednom naprslom ogledalu proveri kakva joj je kosa pre nego što istera napolje druge dve i pozdravi se s njima. Nije da je mislila kako bi Nisao potražila šta je ono lupilo da ju je ostavila nasamo u šatoru, ali najbolje je ne iskušavati sudbinu. Elmara će vratiti knjigu gde joj je mesto, u kovčeg s Romandinim ličnim stvarima, gde je još nekoliko sličnih tomova. Taj kovčeg ima veoma čvrstu bravu sa samo dva ključa – jedan u njenoj torbici za pojasom, a drugi u Elmarinoj.

Jutro je bilo sveže, ali proleće je naglo stiglo. Tmurni oblaci što su se gomilali iza krezubog vrha Zmajeve planine doneće kišu mesto snega, ali nadala se da se ta kiša neće sručiti na logor. Mnogi šatori propuštaju, a ulice koje vode kroz logor već su kaljuga. Konjske taljige koje raznose potrepštine rasipaju blato s visokih točkova dok ti točkovi kopaju nove brazde u zemlji. Uglavnom su ih terale žene i svega nekoliko sedokosih muškaraca. Muškarcima je sada pristup logoru Aes Sedai strogo ograničen. Svejedno, skoro sve sestre koje je videla kako klize niz neravne drvene pločnike bile su obgrljene svetlošču saidara, a za njima su išli Zaštitnici – ako su ih imale.

Romanda je odbijala da prigrli Izvor kad god izađe napolje – neko mora da bude primer ispravnog ponašanja kada su sve sestre u logoru na kraju živaca – ali svejedno je bila veoma svesna toga da nema Moć. A svesna je da nema ni Zaštitnika. Lepo je i krasno to što je većini muškaraca zabranjen pristup logoru, ali nije baš verovatno da će ubica poštovati tu zabranu.

Ispred nje je iz poprečne ulice izjahao Garet Brin – zdepast čovek mahom sede kose, oklopnog prsnika prikopčanog preko žućkastog kaputa, dok mu je kalpak bio okačen o luk zadenut u navlaku pored sedla. Sijuan je bila s njim i ljuljala se na jednoj punačkoj čupavoj kobili, izgledom toliko lepa devojka da je bilo bezmalo moguće zaboraviti da je kao Amirlin bila prekaljena i britka na jeziku. Zaboraviti da je i dalje vešta u spletkarenju. Plave su uvek takve. Kobila je gacala kroz blato nogu pred nogu, ali Sijuan skoro pade pre nego što Brin pruži ruku da je zadrži. Na rubu Plavih odaja – logor je bio postavljen tako da bude grubo približan ađaškim odajama u Kuli – on sjaha da joj pomogne da siđe s konja, a onda se vrati u sedlo svog dorata i ostavi je da tu stoji držeći kobiline uzde i zureći za njim. Zašto li to radi? Čisti mu čizme, pere mu rublje. Taj odnos je odvratan. Plave bi tome trebalo da stanu u kraj, a običaj neka se nosi u Jamu usuda. Ma koliko bio jak, običaj ne bi trebalo da se zloupotrebljava tako da sve Aes Sedai budu izvrgnute ruglu.

Okrenu leđa Sijuan, pa krenu prema paviljonu koji je služio kao privremena Dvorana Kule. Ma koliko bilo prijatno sastajati se u pravoj Dvorani, i to Elaidi ispred nosa, malo sestara može da se uspava kad god hoće, stoga toj svrsi i dalje mora da služi paviljon. Skladnim koracima klizila je niz pločnik, bez žurbe. Nema namere da je neko vidi kako žuri na Lelejnin poziv. Šta ta žena sada hoće?

Začu se jeka gonga, pomoću Moći pojačana tako da se jasno čuje po celom logoru – još jedan od Šarininih predloga – i pločnici se odjednom ispuniše gomilom polaznica koje žure na svoj sledeći čas ili zaduženje, prikupljene u svoje porodice. Te porodice od njih šest ili sedam uvek zajedno prisustvuju nastavi, zajedno obavljaju zaduženja – zapravo, sve rade zajedno. To jeste delotvoran način da se izađe na kraj s toliko polaznica – za samo prethodne dve nedelje u logor je došlo još skoro pedeset novih polaznica, tako da je ukupan zbir opet bezmalo hiljadu, uprkos pobeguljama, a skoro četvrtina njih behu dovoljno mlade da budu prave polaznice, što je više nego što je stolećima bilo u Kuli – ali svejedno bi joj bilo draže da to nije Šarinino maslo. Ta žena tu zamisao čak nije ni predložila nadzornici polaznica. Sama je sve to osmislila i sprovela u delo, pa onda to predstavila Tajani kao svršen čin! Polaznice, neke prosede ili naboranih lica, tako da je – iako su bile u belim haljinama – bilo teško razmišljati o njima kao o deci, gurale su se uz rub pločnika kako bi propustile sestre da prođu, dok su sve vreme padale u naklone, ali nijedna nije kročila na blatnjavu ulicu kako bi oslobodila više prostora. Opet Šarina. Šarina je pustila glas kako ne želi da devojke nepotrebno prljaju svoje lepe bele vunene haljine. Romandi je došlo da zbog toga zaškrguće. Polaznice koje su se njoj klanjale žurno se uspraviše i skoro pobegoše.

A onda i ugleda Šarinu kako priča s Tajanom, koja. je bila okružena sjajem saidara. Jedino je Šarina pričala, a Tajana je tu i tamo samo klimala glavom. U Šarininom držanju nije bilo ničeg uvredljivog, ali iako je bila u polazničkom belom, zbog naboranog lica i sede kose povezane u čvrstu punđu na potiljku izgledala je upravo kao ono što je i bila – baba. A Tajana je, nažalost, delovala veoma mladoliko. Nešto u vezi s crtama njenog lica i krupnim smeđim očima nadvladavalo je bezvremeni izgled Aes Sedai. Bez obzira na to što nije uvredljiva, što se Romande tiče – sve to previše izgleda kao da neka žena podučava svoju unuku. Kada im je prišla, Šarina pade u učtiv naklon – veoma učtiv naklon, Romanda morade da prizna – i odjuri u drugom smeru da se pridruži svojoj porodici, koja ju je čekala. Je li to na njenom licu manje bora nego što je ranije bilo? Pa, niko ne zna šta sve može da se desi kada žena u njenim godinama počne da radi s Moći. Polaznica u šezdeset sedmoj!

„Da li ti ona zadaje poteškoće?“, upita, a Tajana poskoči kao da joj ledenica skliznu niz leđa. Ta žena nema dostojanstvo i ozbiljnost koji su neophodni za jednu nadzornicu polaznica. A povremeno se činilo i da je savladana brojem svojih štićenica. Sem toga, previše je popustljiva i prihvata izgovore kada nikakvih izgovora ne bi smelo da bude.

Ali brzo se povrati i stade uz Romandu, premda nepotrebno zagladi tamnosive suknje. „Poteškoće? Naravno da ne. Šarina se najbolje ponaša od svih polaznica u knjizi. Istini za volju, većina njih se dobro ponaša. Najveći broj onih koje bivaju poslate u moju radnu sobu otpada na majke uznemirene zbog toga što im ćerke uče brže od njih ili imaju veću moguću snagu, ili tetke koje se zbog istih tih stvari žale na nećake. Kao da veruju da se to nekako može promeniti. Umeju da budu iznenađujuće nepokolebljive u vezi s tim, sve dok im ne objasnim šta biva kada su nepokolebljive s ma kojom sestrom. Mada, bojim se da je priličan broj njih više puta poslat kod mene. Šačica kao da je i dalje iznenađena zbog toga što mogu biti išibane.“

„Ma nemoj mi reći“, rasejano odgovori Romanda. Krajičkom oka primeti bledokosu Delanu kako žuri u istom smeru, šala sa sivim resama prebačenim preko ruku i u društvu svoje takozvane pisarke. Delana je nosila skoro preozbiljnu tamnosivu haljinu, ali ona drolja, Saranov, nosila je haljinu od zelene svile s plavim prugama i izrezom tolikim da joj je pola nedara ispalo; a i haljina je bila previše zategnuta preko kukova tako da je upadljivo njihala njima. U poslednje vreme, te dve kao da su odustale od priče da je Halima samo Delanina sluškinja. I zaista, ta žena je nešto govorila žustro mašući rukama, dok je Delana samo klimala glavom najkrotkije moguće. Krotko! Uvek je greška odabrati ženu koja ne nosi šal da ti bude prijateljica za šaputanje na jastuku. Naročito ako si dovoljno velika budala da joj prepustiš vodstvo.

„Šarina nije samo veoma pristojna“, nastavi Tajana, ne primećujući šta se dešava, „već je i veoma vešta s Ninaevinim novim načinom Lečenja. Isto važi za čitav niz starijih polaznica. Većina njih bile su ovakve ili onakve seoske Mudre žene, mada ne uviđam kako bi to moglo da ima ikakvog uticaja. Jedna je čak bila plemkinja u Murandiji.“

Romanda se spotaknu o sopstvenu petu i zatetura dva koraka, mlatarajući rukama kako bi povratila ravnotežu, pre nego što se povrati i prikupi šal oko sebe. Tajana je uhvati za ruku da joj pomogne, mrmljajući nešto o neravnim daskama, ali ona se otrže. Šarina ima dara za to novo Lečenje? I čitav niz starijih žena? I ona je naučila taj novi način, ali mada se od starog razlikuje dovoljno da izgleda da se ograničenje drugog naučenog tkanja ne primenjuje, nije bila nadarena za to. Ni izbliza kao za stari način.

„A zašto je polaznicama dozvoljeno da to vežbaju, Tajana?“

Tajana pocrvene. I trebalo je. Takva tkanja previše su složena za polaznice, a to što umeju da budu opasna ako se pogrešno primene ne treba ni pominjati. Pogrešno izatkano, Lečenje može da ubije mesto da isceli. I to ne samo bolesnika, već i ženu koja usmerava. „Romanda, teško da mogu da ih sprečim da vide kako se Leči" kaza ona u svoju odbranu, dižući ruke kao da hoće da namesti šal koji nije ni nosila. „Uvek ima slomljenih kostiju, ili se nađe neka budala kojoj je pošlo za rukom da se gadno iseče, a da ne spominjem sve bolesti s kojima smo u poslednje vreme morale da se nosimo. Većini starijih žena dovoljno je da samo jednom vide tkanje, pa da ga savršeno nauče.“ Odjednom, tek na najkraći mogući tren, obrazi joj opet pocrveneše. Povrativši vlast nad licem, pribra se i prestade da govori kao da se brani. „U svakom slučaju, Romanda, ne bi trebalo da te podsećam na to da su polaznice i Prihvaćene moje. Kao nadzornica polaznica, ja odlučujem šta mogu da uče i kada. Neke od tih žena mogu danas da budu iskušane za Prihvaćanje, nakon svega nekoliko meseci. Bar kada je o Moći reč. Ako sam rešila da ih ne pustim da besposleno vrte prstima, imam pravo da tako odlučim.“

„Možda bi trebalo da otrčiš da vidiš ima li Šarina još neka uputstva za tebe“, ledeno joj odbrusi Romanda.

Obraza crvenih kao bulke, Tajana se u mestu okrenu i bez reči ode odsečno koračajući. Nije to bila baš zabranjena grubost, ali jeste bilo blizu toga. Čak i s leđa bila je slika i prilika uvređenosti, leđa ukočenih kao gvozdeni štap, a koraka žustrih. Pa, Romanda je bila spremna da prizna kako se i ona približila nepristojnosti. Ali s razlogom.

Pokušavajući da zaboravi na nadzornicu polaznica, ona opet krenu ka paviljonu, ali morade da se obuzda da ne hoda žustro kao Tajana. Šarina. I nekoliko drugih starijih žena. Da li bi trebalo da razmisli o svom stavu? Ne. Naravno da ne. Nije ni trebalo da bude dozvoljeno da se njihova imena unesu u knjigu polaznica. Ali njihova imena su uneta, a izgleda da su savladale to predivno novo Lečenje. O, zamršeno je to klupko. Ne želi da razmišlja o tome. Ne sada.

Paviljon se nalazio u samom središtu logora – na mnogo mesta zakrpljena komadina debelog platna, okružena pločnicima trostruko širim od ostalih. Zadižući suknje dobrano iznad blata, ona požuri da pređe kaljugu. Žustrina koraka nije joj smetala ako će se brže iskobeljati iz blata. Svejedno, Elmara će morati da se pomuči kako bi joj očistila cipele. A i podsuknje, pomislila je kada je spustila suknje, tako da su joj gležnjevi opet bili pokriveni, kako i pristaje.

Glas o zasedanju Dvorane uvek je privlačio sestre koje su se nadale da će čuti neke vesti o pregovorima, ili o Egveni – tako da se pedesetak, ako ne i više sestara, sa svojim Zaštitnicima već okupilo oko paviljona, ili je stajalo baš u njemu, iza mesta gde će njihove Predstavnice sedeti. Čak je i tu većina njih blistala od Moći. Kao da su u opasnosti čak i okružene drugim Aes Sedai. Obuze je snažan nagon da se prošeta paviljonom i da im svima izvuče uši. Naravno, to je nemoguće. Sve i da se običaj može gurnuti u stranu, što ona nikako ne želi da učini, mesto u Dvorani ne daje vlast da se tako nešto uradi.

Šerijam, sa upadljivom čuvarskom uzanom plavom ešarpom na ramenima, isticala se u gomili, doduše delimično stoga što oko nje beše slobodan prostor. Druge sestre izbegavale su da je pogledaju, a kamoli da joj priđu. Zbog plamenokose žene mnoge su se sestre osećale neprijatno, zato što je tako dolazila svaki put kada se sazove zasedanje Dvorane. Zakon je sasvim jasan. Svaka sestra može da prisustvuje zasedanju Dvorane, ako nije zatvorena, ali Amirlin ne može da uđe u Dvoranu Kule a da je pre toga ne najavi Čuvarka, a Čuvarki nije dopušteno da uđe bez Amirlin. Kao i obično, Šerijamine zelene oči bile su napete i meškoljila se nedostojno svog položaja, kao polaznica koja zna da joj sleduje još jedna poseta nadzornici. Bar nije prigrlila Izvor i njenog Zaštitnika nema nigde na vidiku.

Pre nego što zađe pod paviljon, Romanda se osvrnu i uzdahnu. Velika večina crnih oblaka iza Zmajeve planine – nestala je. Nisu se raspršili, več jednostavno potpuno nestali. To će verovatno izazvati još jedan talas bezumnih strahova među konjušarima i težacima, kao i među sluškinjama. Za divno čudo, polaznice kao da su sve te čudne pojave prihvatale usputno. Možda je to stoga što su pokušavale da se ugledaju na sestre, ali pretpostavljala je da je to opet Šarinino maslo. Šta da se radi s tom ženom?

Unutra je povrh više slojeva ćilima i tepiha osamnaest sanduka, pokrivenih tkaninom u bojama šest ađaha zastupljenih u logoru, obrazovalo postolje za uglačane klupe, dva zakošena reda što se šire prema sanduku prekrivenom tkaninom s prugama u svih sedam boja. Egvena je vrlo pametno istrajala u nameri da tu bude zastupljena i crvena, uprkos znatnom protivljenju. Koliko je Elaida izgleda bila rešena da otuđi sve ađahe jedan od drugog, toliko je izgleda Egvena bila rešena da ih sve zadrži na okupu – uključujući i Crveni. Preko drvene klupe povrh postolja bila je prebačena Amirlinina sedmobojna ešarpa. Nijedna nije prihvatila odgovornost za to, ali nijedna je nije ni sklonila. Romanda nije baš bila sigurna da li bi to trebalo da bude podsetnik na Egvenu al’Ver, Amirlin Tron, odjek njenog prisustva, ili podsetnik na to da je odsutna i da je zarobljenica. Gledište na to verovatno zavisi od svake sestre ponaosob.

Ona nije bila jedina Predstavnica koja se sporo odazvala na Lelejnin poziv. Naravno, Delana je bila tu i sedela je pogureno na svojoj klupi, trljajući nos, dok su joj vodnjikave plave oči bile bojažljive. Romanda ju je nekada smatrala razumnom. Nedostojnom stolice, ali razumnom. Bar nije dopustila Halimi da s njom uđe u Dvoranu i nastavi sa zvocanjem. Mada, bolje je reći da je Halima rešila da to ne radi. Niko ko je makar jednom čuo tu ženu kako viče na Delanu nimalo nije sumnjao u to ko tu kosi, a ko vodu nosi. Lelejna je već sedela na svojoj klupi, odmah ispod Amirlinine – vitka žena oštrog pogleda, u svilenoj haljini s plavim prugama, škrtarila je na osmesima. Upravo zbog toga je bilo dvostruko čudnije to što je povremeno ispod oka bacala poglede na sedmobojnu ešarpu i malčice se smešila. Romanda se nelagodno osećala zbog tog osmeha, a ona se zbog malo čega može tako osećati. Morija, u plavoj vunenoj haljini izvezenoj srebrom, koračala je napred-nazad ispred postolja prekrivenih plavom tkaninom. Da li se to mršti zbog toga što zna zašto je Lelejna sazvala zasedanje, pa to ne odobrava – ili zato što ne zna, pa je zbog toga zabrinuta?

„Videla sam Mirelu kako je ušla s Livom“, kaza Malinda, prebacujući svoj šal sa zelenom resom preko ramena u trenutku kada Romanda uđe u paviljon, „i mislim da nikada nisam videla neku sestru da izgleda tako iscrpljeno.“ Premda joj se u glasu čulo saosećanje, oči su joj svetlucale a na njenim punim usnama poigravao je smešak. „Kako ti je uopšte pošlo za rukom da je nagovoriš da ga veže? Bila sam prisutna kada joj je neko to predložio i kunem se da je prebledela. Taj čovek bi bezmalo mogao da prođe kao Ogijer.“

„Snažno sam izrazila svoj stav o dužnosti.“ Fejzela, zdepasta i četvrtastog lica, u svemu je nastupala snažno; zapravo, bila je pravi malj od žene. Bila je poruga sve i jedne priče o zavodljivim Domankama. „Istakla sam da Liv, otkad je Kajren umrla, postaje sve opasniji i opasniji – kako po sebe, tako i po druge – i rekla sam joj da se više ne može dopustiti da se tako nastavi. Naterala sam je da uvidi kako je ona – budući jedina sestra kojoj je ikada pošlo za rukom da pod takvim okolnostima spase dva druga Zaštitnika – jedini izbor da pokuša da to ponovo učini. Priznajem da sam morala malo da je pritisnem, ali na kraju je shvatila da sam u pravu.“

„Kako ti je, za ime Svetlosti, uspelo da pritisneš Mirelu?“ Malinda se nagnu bliže njoj, željna da to čuje.

Romanda prođe pored njih. Kako iko može da pritisne Mirelu? Ne. Bez ogovaranja.

Dženija je u ime Smeđih sedela na svojoj klupi i čkiljeći razmišljala. To jest, bar je čkiljila, ali ta žena uvek izgleda kao da o nečemu razmišlja, čak i kada razgovara s tobom. Možda joj oči nisu kako treba. Ostale klupe bile su i dalje prazne. Romanda je žarko želela da je odugovlačila s dolaskom. Daleko bi više volela da stigne poslednja nego što je stigla među prvima.

Nakon kratkog kolebanja, priđe Lelejni. „Da li bi mi dala neku naznaku zašto si sazvala zasedanje Dvorane?“

Lelejna joj se nasmeši s visine, ali neprijatno. „Moraćeš da sačekaš dok se prikupi dovoljno Predstavnica da nastavimo. Ne volim da se ponavljam. Ali reći ću ti ovoliko – biće dramatično.“ Pogled joj odluta ka prugastoj ešarpi, a Romanda se naježi.

Međutim, nije dozvolila da se to vidi na njoj, već je samo sela na svoju klupu naspram Lelejne. Nije mogla a da i ona u neprilici ne pogleda ešarpu. Je li ovo neki pokušaj svrgavanja Egvene? Izgleda malo verovatno da ta žena može reći bilo šta što bi je ubedilo da ustane i tako obezbedi većinsku saglasnost, a ni mnoge druge Predstavnice, budući da bi ih to vratilo na borbu za vlast između nje i Lelejne, i oslabilo njihov položaj u odnosu na Elaidu. Ali Lelejnino samopouzdanje na nju je delovalo uznemirujuće. Uspokojila je lice i stala da čeka. Ništa drugo nije joj preostalo.

Kvemsa skoro utrča u paviljon, s kajanjem na oštronosom licu zato što nije prva stigla, pa se pridruži Delani. Salita se pojavi hladnog pogleda i u zelenoj haljini sa žutim prugama i žutim vezom po nedrima, a onda iznenada dođe do navale. Lirela skladno i dostojanstveno uđe u paviljon, kao da klizi, odevena u haljinu od plavog brokata, i zauze svoje mesto među Plavima, a onda uđoše i Saroja i Aledrina, nešto šapćući pribijene jedna uz drugu, tako da je četvrtasta Domanka izgledala skoro vitko pored zdepaste Tarabonke. Kada njih dve sedoše na svoja mesta na belim klupama, Samalina, lisičjeg lica, pridruži se Fejzeli i Malindi, a sićušna Eskaralda ujurila je unutra. Ujurila! A ta žena je iz Far Madinga. Trebalo bi da zna kako da se ponaša.

„Čini mi se da je Varilin u Dareinu“, reče Romanda čim se Eskaralda pope i sede pored Dženije, „ali čak i da neke od ostalih stignu kasnije, prisutno je više od jedanaest. Lelejna, je li ti to dovoljno da počnemo, ili želiš da čekaš?“

„Dovoljno mi je da počnemo.“

„Želiš li zvanično zasedanje?“

Lelejna se opet nasmeši. Jutros nimalo ne škrtari s tim osmesima. Ali od njih joj lice nije bilo ništa toplije. „To neće biti neophodno, Romanda.“ Ona malčice namesti suknju. „Ali tražim da se ono što bude ovde rečeno za sada zapečati za Dvoranu.“ Žamor se pronese sve većom gomilom sestara koje su stajale iza klupa i ispred paviljona. Čak su i neke Predstavnice pokazale iznenađenje. Ako zasedanje nije zvanično, zašto je potrebno toliko ograničiti znanje o onome o čemu će se razgovarati?

Romanda klimnu kao da je to najrazumniji zahtev na svetu. „Neka odu sve koje ne drže stolicu. Aledrina, da li bi nam obezbedila tajnost?“

Iako tamnožute svilenkaste kose i krupnih mastiljavih smeđih očiju, tarabonska Bela nije bila lepa, ali jeste pametna – što je daleko važnije. Dok je ustajala, činilo se kao da se koleba da li da izgovori zvanične reči, pa se naposletku zadovolji time da izatka zaštitu protiv prisluškivanja oko paviljona i da je održava. Kako sestre i Zaštitnici počeše da prolaze kroz tu zaštitu, žamor je zamirao, sve dok nije i poslednja otišla i dok ne zavlada tišina. Ali sve su stajale u redovima na pločniku, rame uz rame, i posmatrale šta se dešava, a svi Zaštitnici su se nabili u pozadinu, tako da svi mogu da vide.

Nameštajući šal, Lelejna ustade. „Jedna Zelena sestra dovedena mi je kada je došla da traži Egvenu.“ Zelene Predstavnice se promeškoljiše i zgledaše, nesumnjivo se pitajući zašto ta sestra nije dovedena kod njih. Lelejna se pretvarala da to nije primetila. „Ne Amirlin Tron, već Egvenu al’Ver. Ima predlog koji odgovara nekim od naših potreba, mada nije bila voljna da mi mnogo šta ispriča o tome. Morija, da li bi je uvela tako da svoj predlog može da iznese Dvorani?“ A onda opet sede.

Morija izađe iz paviljona i dalje se mršteći, a gomila napolju rastvori se taman toliko da je propusti. Romanda vide kako sestre pokušavaju da je ispituju, ali ona nije obraćala pažnju na njih, već je prešla preko ulice i izgubila se iz vidnog polja u odajama Plavog ađaha. Romandu je mučilo desetak pitanja koja bi volela da u međuvremenu postavi, ali bez obzira na to što je ovo nezvanično zasedanje, pitanja bi u tom trenutku bila neprilična. Međutim, Predstavnice nisu čekale u tišini. Iz svih ađaha sem Plavog, žene su sišle s postolja kako bi mogle da se okupe i tiho razgovaraju. Izuzev Plavog i Žutog. Salita siđe i priđe Romandinom postolju, ali Romanda neznatno diže ruku čim ova otvori usta.

„Salita, o čemu da pričamo dok ne saznamo kakav je to predlog?“

Okruglasto lice tairenske Predstavnice bilo je nečitko kao kamen, ali nakon jednog trena samo je klimnula i vratila se na svoje sedište. Nije ona glupa – daleko od toga. Samo neprikladna.

Morija se naposletku vrati vodeći jednu visoku ženu u tamnozelenoj haljini, tamne kose zategnute tako da ne pada preko strogog lica boje belokosti i pričvršćene srebrnim češljem, a sve Predstavnice opet se popeše do svojih klupa. Između sestara koje su posmatrale zasedanje, u paviljon uđoše tri čoveka s mačevima na bokovima. To je neobično. Veoma neobično kada su pitanja o kojima je reč Zapečaćena za Dvoranu. Ali Romanda isprva nije obraćala pažnju na njih. Otkad je njen poslednji Zaštitnik umro, pre poprilično godina, Zaštitnici je ne zanimaju. Međutim, jedna od Zelenih oštro uzdahnu, a Aledrina ciknu. Zaista je ciknula! I zurila u Zaštitnike. Oni mora da su to – i ne samo stoga što u korak prate Zelenu. Smrtonosna skladnost zaštitničkih pokreta ne može a da ne upada u oči.

Romanda ih pobliže pogleda – pa skoro i ona uzdahnu. Međusobno su se razlikovali, slični jedan drugome samo kao što je leopard sličan lavu, ali jedan od njih – lepuškast mladić preplanuo od sunca, kose uvezane u pletenice ukrašene zvončićima i sav odeven u crno – imao je dve pribadače zadenute u visok okovratnik svog kaputa. Srebrni mač i zmijoliko stvorenje s grivom, crveno i zlatno. Čula je sasvim dovoljno opisa da zna da gleda Aša’mana. I to Aša’mana koji je izgleda vezan za Aes Sedai. Prikupivši suknje, Malinda skoči s klupe i izjuri u gomilu okupljenih sestara. Začelo nije uplašena. Mada je Romanda bila spremna da prizna kako i ona oseća izvesnu nelagodu, makar samo sebi.

„Ti nisi jedna od nas“, reče Dženija, progovarajući kad ne treba – kao i uvek. Nagnula se i začkiljila ka toj novoj sestri. „Da li bi trebalo da pretpostavim da nisi došla da nam se pridružiš?“

Zelena iskrivi usta od očiglednog gađenja. „Dobro pretpostavljaš“, odvrati ona, s jakim tarabonskim naglaskom. „Zovem se Merisa Hajndel i ja neću stati ni uz jednu sestru koja želi da se nadmeće protiv drugih sestara dok svet visi o koncu. Naš neprijatelj, to je Šenka, a ne žene koje nose šalove kao mi.“ U paviljonu se začu mrmljanje; ponegde besno, a ponegde – pomislila je Romanda – postiđeno.

„Ako ne odobravaš ono što činimo“, nastavi Dženija, kao da ima pravo da govori pre Romande, „zašto nam donosiš ma kakav predlog?“

„Zato što je Ponovorođeni Zmaj, on je to tražio od Kecuejn, a Kecuejn, ona je to tražila od mene“, odgovori Merisa. Ponovorođeni Zmaj? Dvoranu odjednom ispuni primetna napetost, ali ta žena nastavi da priča kao da je nije ni osetila. „Zapravo, to nije moj predlog. Džahare, obrati im se.“

Mladić preplanuo od sunca istupi i, dok je prolazio pored nje, Merisa ga ohrabrujuće potapša po ramenu. Zbog toga je porasla u njenim očima. Veza sa Aša’manom sasvim je dovoljna. Potapšati jednog kao da je lovački pas zahteva hrabrost i samopouzdanje u meri tolikoj da ona nije sigurna da je ima.

Mladić priđe središtu paviljona, zureći u klupu na kojoj je bila Amirlinina ešarpa, a onda se lagano okrenu oko sebe, izazivački prelazeći pogledom preko Predstavnica. Romandi tada sinu da se ni on ne plaši. Jedna Aes Sedai drži njegovu vezu, sam je i okružen sestrama, ali ako oseća i trunku straha, potpuno ga obuzdava. „Gde je Egvena al’Ver?“, odlučno zatraži da čuje. „Naređeno mi je da ponudu izložim njoj.“

„Džahare, ponašaj se“, promrmlja Merisa, a on pocrvene.

„Majka trenutno nije dostupna“, vesto odvrati Romanda. „Možeš da to izneseš nama, a mi ćemo joj preneti čim budemo mogle. Ta ponuda je od Ponovorođenog Zmaja?“ I Kecuejn. Ali saznati šta ta žena traži s Ponovorođenim Zmajem – sasvim je sporedno.

Mesto da odgovori, on zareža i okrenu se da pogleda Merisu. „Muškarac je upravo pokušao da prisluškuje“, reče. „Ili je to možda onaj Izgubljeni koji je ubio Ibena.“

„U pravu je“, rastrojeno reče Aledrina. „To jest, nešto je dodirnulo moju zaštitu, a to nije bio saidar.“

„On usmerava?“, s nevericom reče jedna. Nastade talas meškoljenja Predstavnica na klupama, a svetlost Moći obgrli nekoliko njih.

Delana odjednom ustade. „Moram da izađem na vazduh“, reče i ošinu Džahara pogledom, kao da želi da mu iščupa grkljan.

„Nema potrebe za nelagodom“, kaza Romanda, mada baš i nije bila sigurna u to, ali Delana se obmota šalom i izjuri iz paviljona.

Malinda prođe pored nje ulazeći, kao i Nasela, visoka i vitka Malkijerka, jedna od šačice njih koje su ostale u Kuli. Prilično ih je izginulo u godinama koje su usledile nakon što je Malkijer pao pred Senkom, jer su dopustile sebi da budu uvučene u spletke oko osvete njihove domovine, a od tada su zamene bile retke. Nasela nije bila nešto naročito pametna, ali Zelene i ne moraju da budu pametne, već samo hrabre.

„Malinda, ovo zasedanje je Zapečaćeno za Dvoranu“, oštro reče Romanda.

„Naseli je potrebno svega nekoliko trenutaka“, odgovori Malinda, trljajući ruke. Nije se potrudila ni da pogleda Romandu, već nije skidala pogled s druge Zelene, što je Romandu živciralo. „Ovo je njena prva prilika da isproba novo tkanje. Hajde, Nasela. Probaj.“

Sjaj saidara pojavi se oko vitke Zelene. Neverovatno! Ta žena niti je pitala za dozvolu, niti im je kazala kakvo tkanje namerava da izatka, mada su stroga pravila propisana o tome kakvo je koriščenje Moći dozvoljeno u Dvorani. Usmeravajući svih Pet moći, ona oko Aša’mana izatka nešto slično tkanju za opažanje taloga, u čemu Romanda nije bila mnogo vešta. Naseline plave oči se razrogačiše. „On usmerava“, ote joj se. „Ili bar drži saidin.“

Romanda diže obrve. Čak i Lelejna oštro uzdahnu. Pronalaženje čoveka koji može da usmerava uvek se svodilo na čitanje taloga koji je ostao iza onoga što je učinio, a onda na mukotrpno sužavanje broja osumnjičenih sve dok se ne otkrije pravi krivac. Ili bolje reći, tako je bilo. Ovo je zaista čudesno. Ili bi bilo pre nego što su muškarci koji mogu da usmeravaju počeli da nose crne kapute i da se kočopere. Svejedno, to poništava jednu prednost koju su ti ljudi oduvek imali nad Aes Sedai. Aša’man kao da za to nije mario. Usne mu se izviše u nešto što je ličilo na podrugljiv smešak.

„Možeš li da oceniš šta usmerava?“, upita, ali Nasela razočaravajuće odmahnu glavom.

„Mislila sam da ću moći – ali ne. S druge strane... Ti, Aša’mane. Pruži tok prema jednoj Predstavnici. Pazi, ništa opasno – i nemoj da si je dodirnuo.“ Merisa je prostreli pogledom i podboči se. Možda Nasela nije shvatila da je on jedan od njenih Zaštitnika. Svakako mu je mahnula kao da neće trpeti nikakav izgovor. Džahar je tvrdoglavo pogleda i otvori usta.

„Uradi to, Džahare“, reče mu Merisa. „Nasela, on je moj – ali dopustiću ti da mu naređuješ. Ovaj jedan put.“ Nasela je izgledala zabezeknuto. Očigledno da nije shvatila.

Što se Aša’mana tiče, i dalje je tvrdoglavo sevao pogledom, ali mora da je poslušao jer je Nasela razdragano zatapšala i zasmejala se.

„Saroja“, uzbuđeno kaza. „Pružio si tok prema Saroji. Domanskoj Beloj. Jesam li u pravu?“

Saroji bakarna koža preblede i ona se ogrnu svojim šalom s belim resama pa se žurno odgurnu na klupi što je dublje mogla. Ali i Aledrina se izmače na svojoj klupi.

„Reci joj“, naredi mu Merisa. „Džahar, on ume da bude tvrdoglav, ali ipak je dobar dečak.“

„Domanska Bela“, nevoljno potvrdi Džahar. Saroja se zanjiha kao da će se prevrnuti, a on je prezrivo pogleda. „Bio je to samo Duh – i više ga nema.“ Sarojino lice se smrknu, ali nikako se nije moglo reći da li od besa ili stida.

„Izvanredno otkriće“, kaza Lelejna, „i sigurna sam da će ti Merisa dopustiti da ga dalje isprobavaš, Nasela, ali Dvorana mora da završi svoj posao. Romanda, sigurna sam da si saglasna.“

Romandi jedva pođe za rukom da se zaustavi da je ne ošine pogledom. Lelejna prečesto sebi ponešto daje za pravo. „Ako je tvoja pokazna vežba završena“, reče, „onda možeš da se povučeš, Nasela.“ Malkijerska Zelena bila je nevoljna da ode, možda stoga što je po Merisinom izrazu lica videla da više neće biti nikakvog isprobavanja – stvarno, čovek bi pomislio da bi jedna ni manje ni više nego Zelena bila pažljiva sa svakim čovekom koji je možda Zaštitnik neke druge sestre – ali naravno, nije imala nikakvog izbora. „Mladiću, kakav to predlog Ponovorođeni Zmaj ima za nas?“, upita Romanda kada se Nasela nađe na drugoj strani zaštite.

„Ovo“, odgovori joj on, ponosno je gledajući pravo u oči. „Svaka sestra koja je verna Egveni al’Ver može da veže za sebe Aša’mana, do ukupnog broja od njih četrdeset sedam. Ne možete da tražite Ponovorođenog Zmaja niti bilo koga ko nosi zmaja, ali svaki Borac ili Predani od kojeg to zatražite ne sme da vas odbije.“ Romanda kao da ostade bez daha.

„Jesi li saglasna da ovo odgovara našim potrebama?“, mirno upita Lelejna. Ta žena mora da je od početka znala šta je suština predloga, spaljena da je.

„Jesam“, odgovori Romanda. Sa četrdeset sedam muškaraca koji mogu da usmeravaju začelo će moći da prošire svoje krugove koliko je to god moguće. Možda čak i da obrazuju krug koji će uključiti sve njih. Ako postoje granice, moraće da se odrede.

Fejzela skoči na noge, kao da je na zvaničnom zasedanju. „Ovo se mora razmotriti. Predlažem zvanično zasedanje.“

„Ne vidim potrebu za tim“, odgovori joj Romanda ne ustajući. „Ovo je mnogo bolje od... od onoga što smo se ranije dogovorile.“ Nema potrebe da govori previše pred tim mladićem. Ili pred Merisom. U kakvoj je ona vezi s Ponovorođenim Zmajem? Je li možda ona jedna od sestara koje su mu se zavetovale na odanost?

Saroja je skočila na noge pre nego što je poslednja reč sišla s Romandinih usana. „Ostaje pitanje zaveta, kako bismo bile sigurne da ćemo mi upravljati. Oko toga se još nismo dogovorile.“

„Mislim da će pred zaštitničkom vezom svaki drugi zavet postati izlišan“, zajedljivo primeti Lirela.

Fejzela žurno ustade, pa ona i Saroja progovoriše uglas. „Opačina...“ Zaćutaše i sumnjičavo ošinuše pogledima jedna drugu.

„Saidin je čist“, reče Džahar, mada mu se niko nije obratio. Ako je Merisa već htela da ga dovodi pred Dvoranu, zaista je trebalo da nauči momka kako da se ponaša.

„Čist?“, podrugljivo upita Saroja.

„Ukaljan je preko tri hiljade godina“, oštro se ubaci Fejzela. „Kako može da bude čist?“

„Mir!“, prasnu Romanda, pokušavajući da povrati red. „Mir!“ Pogleda Saroju i Fejzelu tako da se one vratiše na svoja mesta, a onda svu pažnju posveti Merisi. „Mogu li da pretpostavim da si se povezala s njim?“ Zelena samo klimnu glavom. Izgleda da zaista ne voli društvo u kojem se trenutno nalazi i ne želi da kaže ni reč više nego što je neophodno. „Možeš li da kažeš da je saidin očišćen od opačine?“

Žena nimalo nije oklevala. „Mogu. Bilo mi je potrebno vreme da bih se u to uverila. Muška polovina Moći, ona je toliko strana da to ne možete ni da zamislite. To nije neizmerna ali nežna moć saidara, već pomahnitalo more ognja i leda, uskomešano olujom. Ali ubeđena sam. Čist je.“

Romanda ispusti dug uzdah. Čudo koje potire makar neke od užasa koji su se izdešavali. „Nismo na zvaničnom zasedanju, ali pozivam na glasanje. Ko ustaje da prihvati ovu ponudu?“ Skočila je na noge čim je završila, ali ništa brže od Lelejne, a Dženija ih je obe pretekla. Za nekoliko trenutaka, sve su bile na nogama izuzev Saroje i Fejzele. Izvan zaštite, glave su počele da se okreću kako su sestre nesumnjivo krenule da razmatraju o čemu li se glasa. „Manjinska saglasnost je na snazi i ponuda da se veže četrdeset sedam Aša’mana je prihvaćena.“ Soraja klonu, a Fejzela teško uzdahnu.

Pozvala je na većinsku saglasnost u ime zajedništva, ali se nije iznenadila kada su njih dve odlučno ostale da sede na svojim klupama. Naposletku, na svakom koraku su se borile protiv približavanja Aša’manima, i suprotno zakonu i običaju trudile se da to osujete čak i nakon što je rešeno. U svakom slučaju, s time je završeno – i to bez potrebe za privremenim savezništvom. Naravno, vezivanje će trajati čitav život, ali to je bolje od svakog savezništva. To nagoveštava previše ravnopravnosti.

„Čudan broj, četrdeset sedam“, zamisli se Dženija. „Merisa, mogu li da ispitam tvog Zaštitnika? Hvala ti. Džahare, kako je Ponovorođeni Zmaj došao do tog broja?“ Veoma dobro pitanje, po Romandinom mišljenju. Nije ga se setila od zatečenosti zbog postizanja onoga što im je bilo potrebno, ali bez potrebe za ravnopravnom saradnjom.

Džahar se ispravi kao da je to pitanje očekivao i da se bojao odgovora. Ali lice mu ostade hladno i odlučno. „Aša’mani su već vezali pedeset jednu sestru, a četvorica nas smo vezani za Aes Sedai. Razlika je četrdeset sedam. Bilo nas je petorica, ali jedan je poginuo braneći svoju Aes Sedai. Upamtite njegovo ime. Iben Hopvil. Upamtite ga!“

Zgranuta tišina zavlada među klupama. Romandi se utroba zaledi. Pedeset jedna sestra? Koje su vezali Aša’mani? To je grozota!

„Džahare, ponašaj se!“, prasnu Merisa. „Nemoj da ti ponovo kažem!“

Zaprepašćujuće, ali on joj se suprotstavi. „Merisa, moraju da znaju. One moraju da znaju!“ Opet se okrenuvši, prelete pogledom preko klupa. Oči kao da su mu bile grozničave. Ničega se on nije plašio. Bio je besan – i još je. „Iben je bio povezan sa svojom Dejđin i Beldejn, a Dejđin je upravljala vezom, tako da kada su se našli suočeni s jednim od Izgubljenih, mogao je samo da vikne: ’Ona usmerava saidin’, i da je napadne mačem. I uprkos svemu što mu je učinila, onako upropašćen, nije se predavao i držao se života, držao se saidina, dovoljno dugo da je Dejđin odagna. I zato zapamtite njegovo ime! Iben Hopvil. Borio se za svoju Aes Sedai dugo nakon što je trebalo da bude mrtav!“

Kada umuknu, nijedna nije progovarala sve dok Eskaralda naposletku ne reče, veoma tiho: „Upamtićemo ga, Džahare. Ali kako je došlo do toga da pedeset jedna sestra bude... vezana za Aša’mane?“ Nagnu se ka njemu kao da će njegov odgovor biti tih.

Mladić slegnu ramenima, i dalje besan. Njemu nije bilo bitno to što su Aša’mani vezali za sebe Aes Sedai. „Elaida ih je poslala da nas unište. Ponovorođeni Zmaj je izdao trajno naređenje da se nijedna Aes Sedai ne sme povrediti ako ne pokuša da povredi nas, pa je stoga Taim rešio da ih zarobi i veže pre nego što im se ukaže prilika.“

Tako dakle, to su bile sestre koje podržavaju Elaidu. Da li zato ima neke razlike? Nekako ipak ima, makar malo. Ali to što Aša’mani drže sestre vraća sve na pitanje ravnopravnosti, što je nepodnošljivo.

„Merisa, ja imam jedno drugo pitanje za njega“, javi se Morija i sačeka da Zelena klimne. „Već dvaput si spomenuo da žena usmeravala je saidin. Zašto? Nemoguće to je.“ Paviljonom se pronese žamor saglasja.

„Možda je bilo nemoguće“, ledeno odvrati mladić, „ali to je radila. Dejđin nam je ispričala šta je Iben kazao, a ona ama baš ništa nije mogla da oseti čak ni dok je ta žena usmeravala. To mora da je bio saidin.“

Odjednom se ono zvonce opet oglasi u Romandinoj glavi i ona shvati gde je čula ime Kabrijana Mekandes. „Moramo smesta narediti da se uhapse Delana i Halima“, reče.

Naravno, morala je da objasni. Čak ni Amirlin Tron ne može bez objašnjenja narediti hapšenje jedne Predstavnice. Ubistva saidinom dve sestre koje su bile bliske Kabrijanine prijateljice – prijateljice žene za koju Halima tvrdi da joj je takođe prijateljica. Izgubljena koja usmerava mušku polovinu Moći. Nisu bile ubeđene, naročito ne Lelejna, sve dok se temeljna pretraga logora nije završila tako što nisu našli ni traga ni glasa ni od jedne ni od druge žene. Viđene su kako hodaju prema jednom od mesta određenih za Putovanje, i to tako da Delana i njena služavka nose velike zavežljaje i trčkaraju za Halimom – ali ipak su nestale.