Zimski vetrovi i snegovi usporili su trgovinu preko zemalja gde nisu prestajali pre proleća, i na svaka tri goluba koje bi poslali trgovci, dva su padala zbog sokolova ili vremena, ali tamo gde reke nije prekrivao led, brodovi su i dalje plovili, a glasine su letele brže od munja. Hiljadu glasina, svaka kao hiljadu semenki koje su puštale klice i izrastale iz snega kao iz plodnog zemljišta.
U Tar Valonu, govorile su neke glasine, velike vojske su se sudarile, i ulicama je tekla krv, a pobunjene Aes Sedai nabile su glavu Elaide a’Roihan na kolac. Ne, Elaida ih je pritisla, a preživele pobunjenice su puzale pred Elaidinim nogama. Nije bilo pobune; nije bilo podele Bele kule. Crna kula je slomljena pomoću zamisli i moći Aes Sedai, a Aša’mani su lovili Ašamane među raznim narodima. Bela kula je srušila Sunčevu palatu, i sam Ponovorođeni Zmaj je sada bio vezan za Amirlin Tron, njena lutka na koncu i njeno oruđe. Neke priče su govorile da su Aes Sedai vezane za njega, vezane za Aša’mane, ali je malo ko poverovao u njih, a i tih nekoliko su ismevali.
Vojske Artura Hokvinga vratile su se da zatraže njegovo davno nestalo carstvo, i Seanšani su čistili sve pred sobom, čak izgnavši poraženog Ponovorođenog Zmaja iz Altare. Seanšani su došli da mu služe. Ne; on je bacio Seanšane u more, sasvim im uništivši vojsku. Odveli su Ponovorođenog
Zmaja da kleči pred njihovom caricom. Ponovorođeni Zmaj je bio mrtav, i bilo je onoliko slavljenja koliko žaljenja, onoliko suza koliko i radosnih povika.
Priče su se širile među narodima poput paučine naslagane na paučinu, a muškarci i žene su planirali budućnost, verujući da znaju istinu. Planirali su, a Šara je upijala njihove namere, tkajući prema prorečenoj budućnosti.