Putanja bodeža

10 Promene

Kada je Perin napustio šator mudrih, najozbiljnije je razmišljao da skine kaput i proveri je li mu koža još uvek na telu i u jednom komadu. Možda nije ispao privezana koza, ali je bio jelen koga juri šest vučica, a nije bio najsigurniji kuda su ga brze noge odvele. Jedno je bilo sigurno nijedna od Mudrih nije promenila mišljenje, a njihovo obećanje da neće ništa preduzimati bilo je, u najboljem slučaju, neodređeno. Što se ticalo Aes Sedai, nije bilo nikakvih obećanja. Čak ni maglovitih.

Potražio je pogledom neku od sestara i ugledao Masuri. Jedno usko uže bilo je vezano između dva drveta, a preko njega prebačen crveno-zeleni ćilim s resama. Vitka Smeđa udarala je po njemu drvenim praherom, podižući oblake prašine i trunja koje je lebdelo na suncu sredine jutra. Njen Zaštitnik, stasit čovek tamne kose i visokih zalizaka, sedeo je u blizini na jednom oborenom deblu, i smrknuto je posmatrao. Rovejr Kirklin obično je uvek bio osmehnut, ali danas nije bilo ni nagoveštaja od toga. Masuri primeti Perina, pa mu, gotovo ne zastajući u prašenju tepiha, dobaci tako zloban pogled da je on uzdahnuo. A ona je bila ta koja je delila njegovo mišljenje. Onoliko koliko se to moglo očekivati, u svakom slučaju. Crvenorepi jastreb prolebde im iznad glava, koristeći topli vazduh koji se uzdizao s tla da pređe s brda na brdo bez zamahivanja raširenim krilima. Bilo bi divno vinuti se vazduh i odleteti od svega. Pred njim je stajalo gvožđe, nije bilo vremena za sanjarenja o srebru.

Klimnuvši ka Sulin i Devicama koje kao da su pustile korenje pod onim kožolistom, Perin se okrenuo da pođe, pa se zaustavio. Dva su se čoveka pela uz brdo, jedan Aijel u sivom, smeđem i zelenom kadinsoru, s lukom u navlaci na leđima, punim tobolcem o pojasu a kopljima i okruglim kožnim štitom u rukama. Gaul je bio prijatelj, kao i jedini muškarac među Aijelima koji nije bio odeven u belo. Njegov pratilac, za glavu niži sa šeširom širokog oboda i u običnom, dosadno zelenom kaputu i čakširama, nije bio Aijel. I on je nosio pun tobolac o pojasu, kao i nož, i duži i teži od Aijelovog, samo što je u ruci držao luk, mnogo kraći od dugih lukova Dvorečana, mada duži od onoga koji su koristili Aijeli. I pored njegove odeće, nije delovao kao zemljoradnik, niti kao stanovnik nekog grada. Možda zbog prosede kose koja mu je bila vezana na zatiljku, odakle je visila sve do struka, ili brade koja mu se rasula niz grudi, a možda je to jednostavno bilo zbog toga kako se kretao kao i njegov pratilac, provlačeći se oko žbunja na obronku, tako da sasvim sigurno nijedna grančica neće krcnuti, niti bilo koji korov pući pod njegovim stopalima. Perin ga nije bio video, kako mu se činilo, užasno dugo.

Stigavši do vrha brda, Elijas Mačera odmeri Perina, dok su mu zlatne oči slabašno sijale u senci širokog oboda. Njegove su oči postale mnogo godina pre Perinovih; Elijas je Perina predstavio vukovima. U to doba bio je odeven u životinjske kože. „Baš je dobro videti te ponovo, dečače“, tiho je progovorio. Lice mu se presijavalo od znoja, ali to nije bilo više negoli kod Gaula. „Konačno si se otarasio one sekire? Mislio sam kako nikada nećeš prestati da je nosiš.“

„Još uvek je imam“, tiho odvrati Perin. Nekada davno, bivši Zaštitnikmu je rekao da zadrži sekiru sve dok ne bude prestao da mrzi da je upotrebljava. Svetlosti, ali on ju je i dalje mrzeo! A u međuvremenu je stekao i nove razloge za to. „Šta ćeš ti u ovom delu sveta, Elijase? Gde te je Gaul pronašao?“

„On je pronašao mene“, reče Gaul. „Nisam ni znao da je iza mene sve dok se nije nakašljao.“ Govorio je dovoljno glasno da bi i Device mogle da ga čuju, a njihova iznenadna nepomičnost gotovo da se mogla opipati.

Perin je očekivao bar nekoliko oštrih primedbi aijelski humor gotovo da je mogao da izazove krvoliptanje, a Device nikada nisu propuštale mogućnost da se dočepaju zelenookog čoveka međutim, umesto toga, neke od žena dohvatiše koplja i počeše njima ujednačeno da udaraju u štitove. Gaul je zadovoljno klimnuo glavom.

Elijas nešto nejasno progunđa, malo više navlačeći šešir, ali je ipak zadovoljno mirisao. S ove strane Zmajevog zida nije bilo mnogo toga što bi Aijeli odobravali. „Volim da budem u pokretu“, rekao je Perinu, „pa se tako dogodilo da se nađem u Geldanu kada su mi neki zajednički prijatelji dojavili kako si i ti sa ovom putujučom svečanošću.“ Nije imenovao zajedničke prijatelje; nije bilo mudro otvoreno govoriti o razgovaranju s vukovima. „Rekli su mi mnogo novosti. Kažu da su namirisali dolazak promena. Ne znaju kakvih. Možda ti znaš. Čujem da si trčao s Ponovorođenim Zmajem."

„Ne znam“, polako odgovori Perin. Promena? Njemu nije palo na pamet da upita vukove išta više nego gde su velike grupe ljudi, da bi mogao da ih zaobiđe. Čak i ovde, u Geldanu, ponekad je osećao da ga poneki krive za smrt vukova koji su pobijeni na Dumajskim kladencima. Kakva vrsta promene? „Rand sasvim sigurno menja stvari, ali ja ne bih mogao da ti kažem na šta tačno misle. Svetlosti, ceo svet se okreće naglavačke, i to i bez njega.“

„Sve se menja“, odsečno reče Gaul. „Dok se ne probudimo, san leluja na vetru.“ Za trenutak je proučavao Perina i Elijasa, upoređujući im oči; Perin je bio siguran u to. Međutim, nije ih ni pomenuo; Aijeli su, izgleda, zlatne oči smatrali samo još jednom čudnom stvari među mokrozemcima. „Ostaviću vas da hodate sami. Prijatelji koji su dugo bili razdvojeni treba da se ispričaju nasamo. Sulin, jesu li Čijad i Bain u blizini? Video sam juče kako love, pa rekoh, bolje da im pokažem kako se nateže luk pre nego što neka od njih ustreli samu sebe.“

„Iznenadila sam se kad sam videla da si danas uspeo da dođeš“, odgovori mu žena bele kose. „Otišle su da postave zamke za zečeve.“ Smeh se raširio među Devicama, a prsti su im se brzo pomerali u govoru ruku.

Uzdahnuvši, Gaul napadno zakoluta očima. „U tom slučaju, izgleda da ću morati da odem da ih oslobodim iz njih.“ Na to se nasmejao gotovo isti broj Devica, uključujući i samu Sulin. „Neka bi danas pronašao hlada“, rekao je Perinu, što je bio uobičajeni pozdrav među prijateljima, ali sa Elijasom se rukovao mnogo zvaničnije rekavši: „Moja je čast i tvoja čast, Elijase Mačera.“

„Čudan svat“, promrmlja Elijas, posmatrajući kako Gaul u skokovima silazi niz brdo. „Kada sam se nakašljao, okrenuo se spreman da me ubije, mislim, a onda je, umesto toga, počeo da se smeje. Smeta li ti da odemo negde drugde? Ne poznajem sestru koja pokušava da ubije onaj ćilim, ali ne volim da rizikujem sa Aes Sedai.“ Oči mu se skupiše. „Gaul reče da su tri ovde s tobom. Ne očekuješ susrete s još nekom, je li?“

„Nadam se da ih neće biti“, odgovori Perin. Između udaraca po tepihu, Masuri je bacala poglede ka njima; vrlo uskoro će saznati za Elijasove oči i pokušaće da pročeprka šta li ga još vezuje za Perina. „Hajdemo, i onako je vreme da se vratim u sopstveni logor. Jesi li zabrinut da ne sretneš neku Aes Sedai koja te poznaje?“ Elijasovi zaštitnički dani okončani su kada je otkriveno kako može da razgovara s vukovima. Neke od sestara smatrale su da je to obeležje Mračnog, pa je morao da pobije neke druge Zaštitnike da bi pobegao.

Stariji čovek sačekao je da se odmaknu desetak koraka od šatora pre nego što je odgovorio, a čak i tada je govorio tiho, kao da je sumnjao da je iza njih ostao neko ko ima jednako dobar sluh kao njih dvojica. „Bilo bi dovoljno loše da se nađe jedna koja mi zna ime. Zaštitnici ne beže baš često, dečače. Većina Aes Sedai oslobodiće čoveka koji zaista želi da ode većina će to učiniti a i inače, reši li da te lovi, ona uvek može da ti uđe u trag, bez obzira koliko daleko da bežiš. Međutim, svaka druga sestra koja pronađe odmetnika, provešće svoje slobodno vreme trudeći se da ga natera da požali što se uopšte rodio.“ On se slabašno strese. Nije mirisao na strah, nego na očekivanje bola. „A onda bi ga predala njegovoj sopstvenoj Aes Sedai, kako bi se taj nauk okončao. Nema muškarca koji bi posle toga uspeo da ostane potpuno isti.“ Na ivici padine on pogleda unazad. Masuri je stvarno delovala kao da pokušava da ubije taj ćilim, usredsredivši sav svoj bes na pokušaj da udarcima probije rupu u njemu. Međutim, Elijas se ponovo stresao. „Bilo bi još gore da naletim na Rinu. Radije bih se našao usred šumskog požara sa obe polomljene noge.“

„Rina je tvoja Aes Sedai? Ali kako bi mogao da naletiš na nju? Veza ti dopušta da znaš gde se nalazi.“ To je čačnulo nešto u Perinovom sećanju, no šta god da je to bilo, istopilo se kada je Elijas odgovorio.

„Veći broj njih može da izuvija vezu, da tako kažem. Možda mogu i sve. Ne znaš ništa više osim da je još uvek živa, a to znam i inače, jer nisam poludeo.“ Elijas vide njegov upitan izraz lica pa se kevtavo nasmeja. „Svetlosti, čoveče, pa sestre su isto od krvi i mesa. Uglavnom. Razmisli o tome. Da li bi želeo da ti neko bude u glavi dok si u naručju neke dobrodušne služavke? Izvini; zaboravio sam da si se oženio. Nisam hteo da te uvredim. Međutim, iznenadio sam se kada sam čuo da si se oženio Saladejkom."

„Iznenadio si se?“ Perin nikada nije razmišljao o toj odlici zaštitničke veze. Svetlosti! U stvari, nikada nije ni razmišljao tako o Aes Sedai. To je delovalo verovatno koliko i... koliko i čovek koji razgovara s vukovima. „Zašto si se iznenadio?“ Spuštali su se kroz šumarak na padini, bez žurbe i praveći malo buke. Perin je uvek bio dobar lovac, naviknut na šumu, a Elijas jedva da je pomerao suvo lišće preko kojeg je prelazio, glatko lebdeći kroz rastinje, a da pri tom nije pomerao ni grančicu. Iako je luk sada bio prebacio preko leđa, još uvek je bio pripravan. Elijas je bio veoma oprezan, naročito blizu ljudi.

„Zašto? Zato što si ti od onih tihih, pa sam mislio da ćeš se oženiti nekom mirnom ženicom. Pa, do sada si sigurno otkrio da Saladejke nisu mirne. Osim pred nepoznatim i strancima. Jednog trenutka mogu da rasplamsaju i samo sunce, sledećeg je sve to oduvano i zaboravljeno. Pored njih Arafeljanke deluju tromo, a Domanke užasno dosadno.“ Elijas se iznenada iskezi. „Jednom sam živeo godinu dana sa Saladejkom, i Merja je pet dana nedeljno urlala da su mi uši otpadale, a ponekad mi je bacala i sudove u glavu. Međutim, svaki put kad sam pomislio da je napustim, ona bi htela da se pomiri tako da se činilo kako nikako ne uspevam da stignem do vrata. Na kraju je ona ostavila mene. Rekla mi je kako sam previše blag za njen ukus.“ Njegov hrapavi smeh odjekivao je kao sećanje, a uz to je poluzamišljeno trljao bled, od starosti smanjen ožiljak na svojoj vilici. Delovao je kao da je bio napravljen nožem.

„Faila nije takva.“ To je zvučalo kao da je neko oženjen Ninaevom! Ninaevom koja ima zubobolju! „Mislim, naljuti se i ona ponekad, tu i tamo“, priznao je oklevajući, „ali ne viče i ničim me ne gađa.“ Pa, nije vikala suviše često, a umesto da se naglo usija pa ohladi, njen je bes ostajao vreo i tako se vukao sve dok se ne bi ohladio.

Elijas ga odmeri postrance. „Ako sam ikada namirisao čoveka koji pokušava da izbegne ledenu tuču... Sve vreme si joj se obraćao nežnim rečima, je li tako? Blag kao mlečna voda i nikada nisi uši povukao unazad? Nikada nisi podigao glas na nju?“

„Naravno da nisam!“, bunio se Perin. „Volim je! Zbog čega bih vikao na nju?“

Elijas promrmlja nešto ispod glasa, mada je Perin, naravno, mogao da čuje svaku njegovu reč. „Spaljen da sam, ako čovek hoće da sedne na crvenu guju, to je njegova lična stvar. Nije moja briga ako čovek hoće da greje ruke dok mu krov gori. To je njegov život. Hoće li mi zahvaliti? Ne, krvavo sigurno neće!“

„O čemu ti to?“, zahtevao je da zna Perin. Dohvativši Elijasa za ruku, povukao ga je uz drvo zelenike čiji su bodljikavi listovi još uvek bili većinom zeleni. Nije bilo gotovo ničeg drugog u okolini, osim nekih lozica koje su se uvijale. Bili su prešli gotovo pola puta niz brdo. „Faila nije ni crvena guja ni upaljen krov! Sačekaj da je upoznaš pre nego što počneš da pričaš kao da je poznaješ.“

Uzrujan, Elijas je prelazio prstima kroz dugu bradu. „Ja poznajem Saladejke, dečače. Ta godina nije jedino vreme kada sam bio tamo. U životu sam sreo možda ukupno pet Saladejki koje bih mogao da nazovem blagim, ili čak umerenog ponašanja. Ne, ona nije guja; mogu da se kladim da je ona, u stvari, leopard. Ne reži mi tu, spaljen bio! Kladim se u sopstvene čizme da bi se ona nasmejala kada bi me čula da sam to rekao!“

Perin ljutito zausti, a onda zatvori usta. Nije primetio da je duboko, grleno režao. Faila bi se stvarno nasmejala kada bi čula da je zovu leopardom. „Ne možeš da mi pričaš kako ona želi da vičem na nju, Elijase.“

„Da, mogu. U svakom slučaju, najverovatnije da je tako. Možda je ona šesta. Možda. Samo me saslušaj. Kod većine žena, ti podigneš glas a one ili razrogače oči ili se pretvore u led, i sledeće što znaš jeste da se raspravljaš tome što si uopšte i bio ljut i nema veze ko ti je, pre svega, bacio žar niz leđa. Međutim, zauzdaš li svoj jezik pred Saladejkom, za nju to znači da si joj rekao kako nije dovoljno jaka da ti se suprotstavi. Ako je tako uvrediš, onda si stvarno srećković ako ti sutradan za doručak ne posluži tvoj sopstveni želudac. Ona nije neka drolja iz Far Madinga koja očekuje da čovek sedi tamo gde je ona pokazala i da skače kada ona pucne prstima. Ona je leopard i očekuje i od svog muža da bude leopard. Svetlosti! Nemam pojma šta radim! Davati čoveku savete o njegovoj sopstvenoj ženi najbolji je način da ti ovaj prospe utrobu.“

Sad je bio Elijasov red da zareži. Bespotrebno je cimnuo šešir da ga ispravi, pa je namršteno odmerio padinu, kao da se premišlja treba li ponovo da nestane u šumi, a onda ga je kucnuo prstom u grudi. „Pazi, ja sam znao od početka kako si ti nešto više od lutalice, a povezavši ono što ste mi ti i vukovi rekli, kako se, eto, dogodilo da si na putu da se sretneš s tim tipom, Prorokom, pomislio sam kako bi ti možda dobro došao prijatelj koji će ti čuvati leđa. Naravno, vukovi nisu ni pomenuli da ti u stvari predvodiš ona lepa majenska koplja. Kao ni Gaul, sve dok ih nismo videli. Ako želiš da ostanem, učiniću to. Ako ne, ima još dosta od sveta koji nisam video.“

„Uvek bi mi dobro došao još jedan prijatelj, Elijase.“ Je li bilo moguće da Faila zbilja želi da on viče na nju? On je oduvek znao kako mora da bude pažljiv, jer bi inače mogao nekoga da povredi, pa se zato oduvek trudio da se obuzdava. Reči su mogle da povrede isto kao i pesnice, pogrešne reči, reči koje niste ni mislili da izgovorite, ispuštene u napadu besa. To nije moglo biti moguće. Samo to je imalo smisla. Nema žene koja bi to podnela. Ni od svog muža niti od bilo kog drugog čoveka.

Zov zimovke natera Perina da naglo podigne glavu, čuljeći uši. Bio je jedva čujan, čak i za njega, ali trenutak kasnije ponovio se još bliže, a onda ponovo, još bliže. Elijas ga pogleda, uzdignute obrve; on je poznavao taj zov ptičice iz Krajina. Perin ga je naučio od nekih Šijenaraca, među kojima je bio i Masema, pa je tome podučio ljude iz Dve Reke.

„Stižu nam posetioci“, rekao je Elijasu.

Brzo su bili tu, četvoro jahača u trku su stigli još pre nego što su on i Elijas doprli do podnožja tog brda. Predvodila ih je Berelajn, pljuskajući pregazivši potok, dok su je Anura i Galen pratili u stopu, a jedna žena u bledom ogrtaču protiv prašine, s kapuljačom, jahala je pored nje. Proleteli su kroz logor Majenaca a da se nisu ni osvrnuli, ne zatežući uzde sve dok se nisu našli pred crvenim i belim prugastim šatorom. Neki od kairhijenskih slugu požuriše da im uzmu uzde i pomognu im da siđu iz sedla, pa su Berelajn i njena pratnja ušli u šator i pre nego što je prašina, koju su podigli svojim dolaskom, stigla da se slegne.

Sve u svemu, izazvali su priličnu gužvu. Žamor među Dvorečanima Perin je jedino mogao da nazove punim slutnje. Nezibežna družina Failinih mladih budala češkala se po glavi i piljila u šator, međusobno uzbuđeno ćaskajući. Grejdi i Niejld takođe su iza drveća posmatrali šator, a onda su se nagnuli jedan ka drugom da porazgovaraju iako u blizini nije bilo nikoga ko bi ih mogao čuti.

„Čini se da ovi tvoji posetioci nisu sasvim slučajni“, tiho reče Elijas. „Pazi na Galena; on može da izazove nevolje.“

„Poznaješ li ga, Elijase? Voleo bih da ostaneš, ali ako misliš da bi mogao nekoj od sestara reći ko si...“ Perin ogorčeno slegnu ramenima. „Možda mogu da zaustavim Seonid i Masuri“ bar se nadao da bi mogao „ali mislim da će Anura uraditi šta god bude htela.“ A šta li je tek ona stvarno mislila o Masemi?

„O, Bertajn Galen ne poznaje ovakve kao što je Elijas Mačera“, odvrati mu Elijas obešenjački se osmehujući. „Više budala zna seosku ludu nego što ih seoska luda poznaje. Međutim, ja njega znam. On neće raditi protiv tebe, niti će ti delati iza leđa, ali ako imaš posla s njih dvoje Berelajn je ta koja ima mozga. Ona je uspela da zadrži Tir van Majena tako što je okretala Tairence na Ilijance od svoje šesnaeste. Berelajn zna kako da manevriše; Galen zna samo da napada. Dobar je u tome, ali nikada ne vidi drugu mogućnost a ponekad ne zastane ni da porazmisli.“

„To sam primetio kod njih“, promrmlja Perin. Bar je Berelajn dovela glasnika od Alijandre. Ne bi se ovako sjurila da je dovela novu sobaricu. Jedino preostalo pitanje bilo je zbog čega je potreban glasnik za Alijandrin odgovor? „Biće najbolje da proverim kakve mi novosti donose, Elijase. Malo kasnije porazgovaraćemo o onome što leži na jugu. A moći ćeš i da se upoznaš sa Failom" dodao je pre nego što se okrenuo da ode.

„Na jugu leži Jama usuda“, drugi čovek povika za njim. „Ili bar onoliko blizu njega koliko se može očekivati, ispod Pustoši.“ Perinu se učini da ponovo čuje onu slabašnu grmljavinu na zapadu. Pa, to bi mogla biti prijatna promena.

U šatoru je Breana nosila srebrni poslužavnik s činijom ružine vodice i krpicama za pranje lica i ruku, izvodeči ukočen kniks dok ih je nudila. Uz još ukočeniji naklon, Majgdin je nudila poslužavnik na kome su stajale kupe vinskog punča napravljenog od poslednjih sušenih kupina, ako je suditi po mirisu dok je Lini slagala ogrtače pridošlica. Bilo je nečeg čudnog u tome kako su Berelajn i Faila stajale, jedna s jedne, a druga s druge strane ove nove žene, a Anura se nadnosila iza njih. Sve tri usredsređene na nju. Otprilike srednjih godina, sa zelenom mrežicom koja joj je pridržavala tamnu kosu, dugu gotovo do struka, možda bi bila i lepuškasta da nije imala toliko dugačak nos. I da ga nije držala toliko uzdignutog. Iako je bila niža i od Faile i od Berelajn i od svih ostalih, ipak je, nekako, uspevala da posmatram Perina s visine, niz taj nos, hladno ga odmeravajući od kose do čizama. Nije ni trepnula kada mu je ugledala oči, iako su svi ostali to, najčešće, radili.

„Veličanstvo“, Berelajn je objavila zvaničnim glasom čim je Perin ušao, „smem li da predstavim lorda Perina Ajbaru od Dve Reke, u Andoru, ličnog prijatelja i izaslanika Ponovorođenog Zmaja.“ Dugonosa žena pažljivo, hladno klimnu glavom, a Berelajn nastavi, gotovo bez stanke. „Lorde Ajbare, pozdravi je i poželi dobrodošlicu Alijandri Mariti Kigarin, Svetlošću blagoslovenoj kraljici Geldana, braniteljki Garenovog zida, koja te je milostivo udostojila ličnog prijema.“ Galen, koji je stajao blizu šatorskog krila, namesti povez preko oka, pa uz slavodobitan osmeh podiže svoju kupu ka Perinu.

Faila je, zbog nečega, čvrsto pogledala Berelajn. Perin zamalo nije razjapio usta. Alijandra lično? Zapitao se ne bi li trebalo da klekne, a onda se odlučio, posle prevelikog odugovlačenja, da se ipak pokloni. Svetlosti! Nije imao blagog pojma o ponašanju pred jednom kraljicom! Naročito nekom koja se pojavila niotkuda i bez ikakve pratnje ili bilo kakvih vidljivih dragulja. Njena tamnozelena jahaća haljina bila je od obične vune, bez i trunke veza.

„Posle nedavnih novosti“, reče Alijandra, „pomislila sam kako bi trebalo da dođem do tebe, lorde Ajbara.“ Glas joj je bio smiren, lice glatko, oči bez topline. I pronicljive, ili je on bio iz Tarenske Skele. Najbolje će biti da pažljivo stupa dok ne bude siguran kuda vodi ovaj put. „Možda nisi čuo“, nastavila je, „ali pre četiri dana Ilijan je pao pred Ponovorođenim Zmajem, blagosloveno mu ime pod Svetlošću. On je preuzeo Lovorovu krunu, mada se, koliko mi je poznato, ona sada naziva Krunom mačeva.“

Faila, koja je upravo uzimala jednu kupu s Majgdininog poslužavnika, prošaputa ispod glasa: „A pre sedam dana Seanšani su osvojili Ebou Dar.“ Čak ni Majgdin to nije primetila.

Da se Perin nije već bio pribrao, zaista bi ostao razjapljenih usta. Zbog čega mu je Faila to rekla ovako, umesto da sačeka da to saopšti žena od koje je ta novost i poticala? Dovoljno glasno da ga svi čuju, ponovio je njene reči. Glas mu je bio oštar, ali to je bio jedini način da ne počne da podrhtava. Znači, i Ebou Dar? Svetlosti! I to pre sedam dana? Onoga dana kada su Grejdi i ostali ugledali Jednu moć na nebu. Možda je to bila samo slučajnost. Međutim, bi li on više voleo da su to bili Izgubljeni?

Anura se namršti nad svojom kupom, napućivši usne, pre nego što je završio s govorom, a Berelajn mu podari zaprepašćen pogled, koji je brzo nestao. Znale su da nije imao pojma o Ebou Daru kada su pojahale u Betal.

Alijandra samo klimnu glavom, potpuno se savlađujući, kao i Siva. „Čini se da si veoma dobro obavešten“, rekla je prišavši mu bliže. „Sumnjam da su prva govorkanja uspela da stignu i do Džehane, i pored sve rečne trgovine. I sama sam to saznala tek pre nekoliko dana. Nekoliko trgovaca redovno me obaveštava o događajima. Verujem", suvo je dodala, „kako su ubeđeni da bih mogla posredovati za njih kod Proroka gospodara Zmaja, ako bi to bilo neophodno."

Konačno je uspeo da razazna njen miris, što je potpuno promenilo mišljenje koje je imao o njoj; iako ne nagore. Spolja gledano, kraljica je bila sušta hladna uzdržanost, međutim, njen je miris ispunjavala nesigurnost koja se probijala kroz strah. Nije verovao da bi mogao zadržati tako smireno lice kada bi se i sam tako osećao.

„Uvek je najbolje saznati sve što je moguće“, rekao joj je, upola pometeno. Spaljen da sam, pomislio je, moram o ovome obavestiti Randa!

„I mi u Saladeji smatramo da su trgovci korisni za dobijanje obaveštenja", reče Faila, nagoveštavajući da je Perin tako saznao za Ebou Dar. „Čini se da oni znaju šta se događa hiljadama milja dalje, neđeljama pre nego što ikakva govorkanja otpočnu.“

Nije gledala u Perina, no znao je da mu se obraća koliko i Alijandri. Rand već zna, govorila mu je. A ionako nijepostojao nijedan način da mu se tajno dojavi. Je li moguće da Faila zbilja želi da on...? Ne, to je bilo nezamislivo. Zmirkajući, shvatio je da je propustio nešto što je Alijandra upravo rekla. „Izvinjavam se, Alijandra“, učtivo joj je rekao, „upravo sam razmišljao o Randu Ponovorođenom Zmaju.“ Naravno da je to bilo nezamislivo!

Svi su piljili u njega, čak i Lini i Majgdin i Breana. Anura je razrogačila oči, a Galen je stajao razjapljenih usta. Onda mu je sinulo. Upravo je jednu kraljicu nazvao imenom. On podiže kupu s Majgdininog poslužavnika, a ona se tako brzo uspravila da mu je gotovo izbi iz ruke. Odsutno joj pokazavši da se udalji, brisao je vlažnu ruku o svoj kaputić. Mora da se usredsredi na ovo ovde, a ne da pušta um da mu lebdi na devet strana. Šta god Elijas mislio da zna, Faila nikada ne bi... Ne! Usredsredi se!

Alijandra je brzo povratila držanje. U stvari, ona je delovala najmanje iznenađeno od svih, a miris joj se ni za trenutak nije promenio. „Rekla sam kako mi se tajni dolazak tebi činio kao najmudriji potez, lorde Ajbara“, rekla mu je onim hladnim glasom. „Lord Tilejbajn misli kako imam lični prijem u njegovoj bašti, koju sam napustila kroz retko korišćenu kapiju. Kada smo izlazili iz grada, ja sam bila sobarica Anure Sedai.“ Prelazeći prstima preko jedne strane svoje jahaće haljine, kratko se nasmejala. Kod nje je čak i to bilo hladno, toliko suprotno onome što mu je nos govorio. „Nekolicina mojih sopstvenih vojnika me je videla, međutim, nijedan nije uspeo da me prepozna ispod kapuljače.“

„Uzevši u obzir kakva su vremena, to je, verovatno, bilo najmudrije", pažljivo joj reče Perin. „Međutim, moraćeš otvoreno da se izjasniš, pre ili kasnije. Ovako ili onako.“ Uljudno ali otvoreno. To je bio pravi način. Jedna kraljica ne bi želela da gubi vreme na čoveka koji blebeće. A nije želeo da ponovo ispadne seljače i tako osramoti Failu. „Čemu uopšte dolazak? Trebalo je samo poslati pismo ili Berelajn saopštiti odgovor. Hoćeš li priznati Randa ili nećeš? Kako god da odlučiš, nema potrebe da se brineš o bezbednom povratku u Betal.“ To je bilo dobro istaknuto. Čega god da se bojala, to što je ovde bila sasvim sama sigurno je delom bilo uzrok.

Faila ga je posmatrala pretvarajući se da to ne čini, pijuckajući svoj punč i upućujući Alijandri osmehe, ali on je primetio kako baca brze poglede prema njemu. Berelajn se nije nimalo pretvarala, gledajući potpuno otvoreno dok su joj pomalo skupljene oči stalno počivale na njemu. Anura je bila isto tako napeta i jednako zamišljena. Zar su sve one verovale kako će opet odvaliti nešto?

Umesto da mu odgovori na važno pitanje, Alijandra reče: „Prva mi je mnogo pripovedala o tebi, lorde Ajbara, kao i o gospodaru Ponovorođenom Zmaju, blagosloveno mu ime pod Svetlošću“ ovo poslednje zvučalo je kao da je naučeno napamet, kao dodatak koji izgovara bez razmišljanja. „Ne mogu da se sretnem s njim pre nego što odlučim, pa sam zato poželela da vidim tebe, da te odmerim. Moguće je doneti prilično dobar sud o nekome na osnovu izaslanika koje je izabrao da govore u njegovo ime.“ Malo naklonivši glavu ka kupi koju je držala u šakama, posmatrala ga je kroz oborene trepavice. Kod Berelajn to bi bilo očijukanje, međutim, Alijandra je samo pažljivo posmatrala vuka to je bilo sigurno kao i činjenica da stoji pred njom. „A videla sam i tvoje stegove“, tiho je dodala. „Prva ih nije pominjala."

Perin se namrštio pre no što je uspeo da se obuzda. Berelajn joj je mnogo ispripovedala o njemu? Šta je rekla? „Stegovi su tu da bi bili viđeni.“ Zbog ljutnje, u glasu mu se pojavila oštrina koju je jedva uspeo da primiri. Trebalo je sad vikati na Berelajn. „Veruj mi, nemam nikakvu nameru da ponovo uspostavljam Maneteren.“ Tako; taj je glas bio hladan kao i Alijandrin. „Šta si odlučila? Rand može ovamo dovesti deset hiljada vojnika, stotinu hiljada u treptaju oka, ili gotovo jednako brzo.“ A možda će i morati. Seanšani su i u Amadoru i u Ebou Daru? Svetlosti, pa koliko ih to ima?

Alijandra je pažljivo otpila malo punča pre nego što je ponovo progovorila, i opet je izbegla njegovo pitanje. „Kao što sigurno znaš, postoji na hiljade govorkanja, a čak i ona najluđa deluju moguće sada, kada je Zmaj ponovo rođen, kada su se ponovo pojavili stranci koji tvrde da su vojska Artura Hokvinga koja se vratila, i kada je sama Kula slomljena pobunom."

„Time se bave Aes Sedai“, oštro reče Anura. „Ne tiče se nikoga drugog.“ Berelajn je gotovo očajno pogleda, ali delovalo je kao da je ova i ne primećuje.

Alijandra trepnu, pa okrenu sestri leđa. Kraljica ili ne, niko nije želeo da joj se jedna Aes Sedai tako obraća. „Svet je okrenut naglavačke, lorde Ajbara. Zamisli, nedavno sam dobila izveštaje da su Aijeli sravnili neko selo baš ovde, u Geldanu.“ Perin je odjednom shvatio da ovde ima nečeg jačeg od uznemirenosti što je, možda, uvredila Aes Sedai. Alijandra ga je posmatrala čekajući. Ali šta? Utehu?

„Jedini Aijeli u Galdenu su sa mnom“, rekao joj je. „Seanšani su možda stvarni potomci vojske Artura Hokvinga, no Hokving je mrtav već hiljadu godina. Rand ih je već jednom sredio i ponovo će to učiniti.“ Falmea se sećao vrlo jasno, kao i Dumajskih kladenaca, iako je pokušavao da zaboravi. Nije moguće da ih je bilo dovoljno da zauzmu Amador i Ebou Dar, čak i s njihovim damanama. Balver je tvrdio kako imaju i tarbonske vojnike. „A možda će te razveseliti da čuješ kako te pobunjene Aes Sedai podržavaju Randa. Bar će uskoro biti tako.“ Rand je tako rekao, šačica Aes Sedai koje nemaju kuda da se okrenu osim njemu. Perin nije bio toliko siguran. Govorkanja u Galdenu tvrdila su da uz te sestre ide i vojska. Naravno, ista govorkanja su u toj šačici izbrojala više Aes Sedai nego što ih je bilo na celom svetu, ali i pored toga... Svetlosti, voleo bi kad bi ga neko razuverio! „Zašto ne sednemo?“, upitao je. „Odgovoriću ti na sva pitanja, ako ih imaš, ako će ti to pomoći da doneseš odluku, ali nema razloga da nam pri tom bude neudobno.“ Povukavši ka sebi jednu od stolica na sklapanje, u poslednjem se trenutku prisetio da se ne baci u nju, međutim, ona je i pored toga zakrckala pod njim.

Lini i druge dve služavke su se užurbale, nameštajući stolice ukrug pred njegovom, no nijedna od žena nije se pomerila ka njima. Alijandra je stajala posmatrajući ga, a ostali su gledali u nju. Osim Galena, koji je bio zabavljen dosipanjem punča iz srebrnog vrča.

Perinu sinu da Faila nije izustila ni reč otkada je govorila o trgovcima. Bio je zahvalan zbog Berelajnine ćutnje, kao i za to što joj nije palo na pamet da mu trepće okicama pred jednom kraljicom, no u tom trenutku bi mu dobro došlo malo Failine pomoći. Mali savet. Svetlosti, znala je deset puta više od njega šta bi sada trebalo reći ili učiniti.

Pitajući se ne bi li trebalo da stoji sa ostalima, spustio je svoj vinski punč najedan od stočića, pa ju je zamolio da porazgovara sa Alijandrom. „Ako iko može da je natera da vidi pravi smer, to si ti“, rekao je. Faila mu se zahvalno osmehnula, ali je i dalje držala jezik za zubima.

Iznenada, Alijandra bez gledanja spusti svoju kupu sa strane, kao da je očekivala da će poslužavnik biti tu. I bio je, u poslednjem trenutku da dočeka kupu, a Majgdin, koja ga je držala, promrmlja nešto za šta se Perin iskreno ponadao da Faila nije čula, jer je bila smrtonosna za sluge koje bi se služile takvim jezikom. Počeo je da ustaje kada je Alijandra krenula’ka njemu, međutim, na njegovo zaprepašćenje, ona skladno kleknu pred njega, uhvativši ga za šake. Pre nego što je i stigao da shvati šta ona radi, iskrenula ih je tako da su joj ruke stajale nadlanicom uz nadlanicu između njegovih dlanova. Držala se tako čvrsto da su šake sigurno morale da je bole; u stvari, nije bio siguran da bi mogao da se oslobodi a da je pri tom ne povredi.

„Ja, Alijandra Marita Kigarin“, odlučno je započela gledajući u njega, „zaklinjem se pod Svetlošću na vernost i službu lordu Perinu Ajbari od Dve Reke, sada i zauvek, osim ako on svojom voljom ne bude odlučio da me od nje oslobodi. Moje zemlje i presto su njegovi, i prisajedinjujem ih njegovim zemljama. Tako se zaklinjem."

Za trenutak je nastala tišina koju je prekinulo Galenovo soptanje i prigušeni zvuk kada je njegova kupa udarila u tepih.

A onda je Perin čuo Failu, koja je ponovo šaputala toliko tiho da je samo onaj ko bi stajao baš uz nju mogao da razazna reči. „Pod Svetlošću, prihvatam tvoj zavet i ja ću braniti i štiti tebe i tvoje u razaranjima bitaka i zimskim olujama i svemu što vreme može doneti. Zemlju i presto Geldana predajem tebi, svome vernom vazalu. Pod Svetlošću prihvatam...“

To mora da je bio saladejski način prihvatanja. Hvala Svetlosti da je bila suviše zauzeta i usredsređena na njega, pa nije primetila Berelajn koja mu je besno glavom davala znak da uradi isto to. Njih su dve delovale gotovo kao da su ovo i očekivale! Anura je, međutim, stajala širom razjapljenih usta, zaprepašćena koliko i on, nalik nekakvoj ribi koja se iznenada našla bez vode.

„Zašto?“, nežno je upitao, ne obraćajući pažnju na Failino očajničko šištanje ni Berelajnino istovetno nakašljavanje. Spaljen da sam, pomislio )e,ja sam samo jedan krvavi kovač! Niko se ne zaklinje na vernost kovačima. Kraljice se nikome ne zaklinju na vernost! „Rečeno mi je da sam ta’veren; možda bi želela da jedno sat vremena porazmisliš o ovome.“

„Nadam se da jesi ta’veren, gospodaru“, nasmejala se Alijandra, mada nije bila vesela, pa mu je još čvršće stisnula šake, kao da se boji da će ih on povući. „To se nadam svim srcem. Bojim se da ništa drugo ne bi moglo spasti Geldan. Ja sam gotovo bila odlučila da ovo učinim čim mi je Prva saopštila da si ovde, a susret s tobom samo je učvrstio moju odluku. Geldanu je potrebna zaštita koju mu ja ne mogu pružiti, te mi dužnost nalaže da mu je pronađem. Ti mu to možeš pružiti, gospodaru, zajedno s Ponovorođenim Zmajem, blagosloveno mu ime pod Svetlošću. Uistinu, da jeon ovde, zaklela bih se njemu lično, ali ti si njegov čovek. Zaklinjući se tebi, ja se zaklinjem i njemu.“ Duboko udahnuvši, naterala je sebe da izusti. „Molim te.“ Sada je mirisala na očaj, a oči su joj isijavale strah.

I pored toga, oklevao je. Ovo je bilo sve što bi Rand mogao poželeti, i više od toga, ali Perin Ajbara je bio samo kovač. Jeste! Hoće li moći sebe da podseća na to ako bude ovo učinio? Alijandra je molećivo piljila u njega. Počeo je da se pita mogu li ta’vereni da utiču sami na sebe? „Pod Svetlošću, ja, Perin Ajbara, prihvatam tvoj zavet...“ Dok je završio izgovaranje reči koje mu je Faila šaputala, grlo mu se osušilo. Sada je bilo prekasno da stane i razmisli.

Uz uzdah olakšanja, Alijandra mu poljubi ruke. Perinu se činilo da se nikada u životu nije osećao ovoliko postiđeno. Brzo ustavši, povukao ju je da stane na noge. A tada je shvatio kako nema pojma šta bi sledeće trebalo učiniti. Faila, koja je sijala od ponosa, nije mu došapnula nikakva uputstva. Berelajn se takođe osmehivala, a na licu joj se očitovalo koliko joj je laknulo, kao da ju je neko upravo izvukao iz plamena.

Bio je siguran da će Anura progovoriti Aes Sedai su uvek imale mnogo toga da kažu, naročito kada bi im se ukazala mogućnost da preuzmu vođstvo – međutim, Siva sestra je samo pružila svoju kupu Majgdin da je dopuni. Anura ga je posmatrala s neodređenim izrazom lica, a što se toga ticalo, isto je bilo i s Majgdin, koja je nastavila da naginje svoj vrč sve dok se punč nije razlio preko ruke Aes Sedai. Na to je Anura poskočila, posmatrajući kupu koju je držala u šaci kao da je bila i zaboravila da se ova nalazi tu. Faila se namrštila, a Lini se namrštila još jače, dok je Majgdin brzo potražila krpu kojom će osušiti sestrinu ruku, ponovo mrmljajući ispod glasa. Faila će dobiti srčani udar ako ikada bude čula ta mrmljanja.

Perin je znao da je predugo oklevao. Alijandra je napeto liskala usne; očekivala je nešto više, samo šta? „Sada, kada smo s ovim završili, sledeće je da pronađem Proroka“, rekao je i žmirnuo. Ovo je bilo isuviše naglo. On nije imao osećaj kako treba postupati s plemstvom, a još manje s kraljicama. „Pretpostavljam da ćeš želeti da se vratiš u Betal pre nego što iko i otkrije da si nestala.“

„Prema poslednjem što sam čula, Prorok gospodara Zmaja nalazio se u Abili. To je oveći grad u Amadiciji, odavde udaljen oko četrdesetak liga ka jugu.“

Iako to nije želeo, Perin se namrštio, mada je brzo ispravio obrve. Znači, Balver je bio u pravu. To što je bio u pravu za jedno, ne znači da je bio u pravu i za sve ostalo, međutim, možda bi vredelo poslušati ono što taj čovek ima da mu ispriča o Belim plaštovima. I Seanšanima. Koliko je Tarabonaca?

Faila skliznu do njega, spuštajući svoju šaku na njegovu podlakticu i toplo se osmehujući Alijandri. „Ne misliš valjda odmah da je oteraš, srce moje. Pa tek što je stigla. Pusti nas da proćaskamo ovde, podalje od sunca, pre nego što bude morala da se suoči s jahanjem nazad. Znam da ti imaš još mnogo toga bitnog što moraš pozavršavati.“

Uz malo napora uspelo mu je aa ne pilji u nju. Šta to može biti važnije od kraljice Geldana? Sasvim sigurno nije bilo ničega na šta bi mu iko dopustio ruku da spusti. Očito je želela da porazgovara sa Alijandrom bez njega. Uz malo sreće, možda će mu kasnije objasniti i zašto. Uz malo sreće, ispričaće mu sve o tome. Elijas je možda mislio da poznaje Saladejce, međutim, Perin je sam otkrio kako će samo budala pokušati da izvuče tajne od njegove žene. Ili će joj dopusti da sazna za one koje je već otkrio.

Napustiti Alijandru bez sumnje je uključivalo istu količinu obreda kao i susresti se s njom, no uspelo mu je da pristojno klecne i pokloni se, moleći je za oproštenje što mora da se udalji, a ona izvede dubok kniks, mrmljajući kako joj čini preveliku čast, i to je bilo to. Osim što je glavom dao znak Galenu da ga prati. Sumnjao je da bi Faila želela da taj ostane pošto je njega samog otpratila. O čemu li je želela da porazgovaraju nasamo?

Kada su izašli, jednooki čovek je tako jako raspalio Perina po ramenu da bi neko sitniji od tog udarca i pao. „Spaljen da sam, nikad nisam čuo za nešto ovakvo! E sad mogu da pričam kako sam video ta’verena na delu! Šta si hteo od mene?“ I, šta je trebalo reći na to?

Upravo tada začuo je povike iz logora Majenaca, kao i zvuke svađe, dovoljno glasne da su Dvorečani ustali da provire kroz drveće, iako je jedan obronak brda zaklanjao pogled.

„Prvo da proverimo šta se to tamo događa“, odvrati mu Perin. To će mu dati vremena za razmišljanje. Između ostalog i šta da kaže Galenu.

Faila je sačekala nekoliko trenutaka pošto je Perin otišao pre nego što je slugama saopštila da će se ona i ostale postarati same za sebe. Majgdin je bila toliko zabavljena piljenjem u Alijandru da je Lini morala da je povuče za rukav pre nego što se ova pomerila. Time će morati kasnije da se pozabavi. Spuštajući kupu, Faila isprati tri žene do izalaza, kao da se stara da odu, ali tamo je zastala.

Perin i Galen žurili su kroz drveće ka logoru Majenaca. Dobro. Većina Ča Faila čučala je u blizini. Uhvativši Pejrilejnov pogled, ona pokrenu šaku ispred struka, gde to niko iza nje nije mogao da vidi. Brz kružni pokret praćen stisnutom pesnicom. Tairenci i Kairhijenjani smesta se razasuše u grupice od po dvoje ili troje i rasuše se uokolo. Iako daleko grublji od govora ruku Devica, znaci Ča Faila bili su dovoljni. Posle nekoliko trenutaka šator je bio okružen njenim ljudima, raštrkanim naizgled slučajno, koji su nezainteresovano ćaskali ili igrali kolariću-paniću. Međutim, niko neće moći da priđe bliže od dvadeset koraka a da ona ne bude upozorena pre nego što se približi.

Najviše se brinula zbog Perina. Čim se Alijandra lično pojavila, očekivala je nešto značajno mada ne baš ono što se dogodilo ali on je bio zaprepašćen njenom zakletvom. Ako utuvi sebi u glavu da se vrati, da još jednom pokuša da Alijandri bude lakše zbog njezine ođluke... O, on je uvek razmišljao srcem kada je trebalo da koristi glavu. A glavom kada je trebalo da sluša srce! Na tu pomisao oseti ubod krivice.

„Baš si čudne sluge pokupila pored puta“, Berelajn je progovorila pored nje, podrugljivo je sažaljevajući, a Faila se trgla. Nije čula kada joj je ta žena prišla. Lini i ostale išle su ka kolima, Lini je pretila prstom ka Majgdin, a Berelajn je posmatrala čas njih, čas Failu. Glas joj je bio tih, ali podrugivanje se nastavilo. „Izgleda da bar najstarija dobro zna svoje dužnosti, a nije samo čula o njima, međutim, Anura mi reče da je najmlađa divljakuša. Vrlo je slaba, kaže Anura, potpuno beznačajna, no divljakuše uvek izazivaju nevolje. Ostali će širiti priče o njoj, ako budu otkrili, i pre ili kasnije, ona će ti pobeći. Čujem da divljakuše uvek tako urade. Tako ti i treba kad skupljaš poslugu kao pse lutalice.“

„Sasvim mi ođgovaraju", hladno odvrati Faila. Mada, vrlo očito će morati poduže da proćaska s Lini. Divljakuša? Čak iako je slaba, moglo bi se pokazati da je korisna. „Oduvek sam smatrala da ti odlično pristaje biranje posluge.“

Berelajn žmirnu, nesigurna šta bi to trebalo da znači, a Faila vrlo pažljivo nije dopustila da pokaže svoje zadovoljstvo. Okrenuvši se, ona reče: „Anura, hoćeš li se postarati da ostanemo nasamo pomoću onog tvog zida protiv prisluškivanja?“

Činilo se kako nema baš mnogo mogućnosti da Seonid ili Masuri nađu ikakav način za prisluškivanje pomoću Moći očekivala je eksploziju kada Perin bude otkrio koliko su čvrsto Mudre utegle te dve međutim, možda su same Mudre stekle to znanje. Faila je bila sasvim sigurna da Edara i ostale cede sve što mogu iz Seonid i Masuri.

Sitne pletenice ukrašene perlicama meko začangrljaše kada je klimnula glavom. „Urađeno je, gospo Faila“, rekla je, a Berelajn za trenutak čvrsto stisnu usne. Vrlo zadovoljavajuće. Takva drskost, da se pravi važna u Failinom sopstvenom šatoru! Zasluživala je i više od toga da se neko ubaci između nje i njene sopstvene savetnice, ali i ovo je bilo zadovoljavajuće.

Na dečji način zadovoljavajuće, Faila je morala da prizna, jer sada se trebalo usredsrediti na tekuća pitanja. Gotovo da se ugrizla za usnu koliko je bila uznemirena. Ona nije sumnjala u ljubav svoga muža, međutim, nije mogla da postupi s Berelajn onako kako je ta žena zasluživala, a to ju je teralo, protiv njene sopstvene volje, da se prečesto poigrava s Perinom kao da je pion na tabli. Kao i glavna nagrada, bar koliko je Berelajn verovala. Kada se samo Perin ne bi, s vremena na vreme, ponašao kao da je to tačno. Odlučno je to izbacila iz glave. Ovde je bilo posla za suprugu. Pravog.

Kada je pomenut zid, Alijandra se zamišljeno zagledala u Anuru mora da je shvatila kako to znači ozbiljan razgovor no ona samo reče: „Muž ti je divljenja vredan čovek, gospo Faila. Bez uvrede, ali njegov pritup izgled skriva pronicljiv um. Pošto nam je Amadicija na pragu, mi smo u Geldanu primorani da igramo daes dae’mar, međutim, mislim da me nikada niko nije tako brzo i umešno doveo do odluke kao što je to učinio vaš gospodar. Naznaka pretnje ovde, mrštenje tamo. Zaista divljenja vredan čovek.“

Ovog puta Faila je morala da uloži malo više truda kako bi prikrila osmeh. Ovi južnjaci mnogo su polagali na Igru kuća, a činilo joj se kako se Alijandri ne bi dopalo kada bi saznala da Perin jednostavno govori ono što veruje suviše otvoreno, u pojedinim trenucima a ljudi pokvarenog uma u njegovoj iskrenosti videli su proračunatost. „Proveo je neko vreme u Kairhijenu", rekla je. Neka Alijandra izvuče iz toga šta god želi. „Ovde možemo da razgovaramo otvoreno, zaštićene smo zidom Anure Sedai. Jasno je kako ne želiš da se odmah vraćaš u Betal. Zar tvoja zakletva Perinu i njegova tebi nisu dovoljne da ga vežu za tebe?“ Ovde, na jugu, poneki su imali vrlo čudne ideje o tome šta se sve podrazumeva pod vernošću.

Berelajn bez reči zauze mesto desno od Faile, a trenutak kasnije Anura se isto postavi njoj sleva, tako da se Alijandra našla suočena sa sve tri. Faila se iznenadila što se Aes Sedai, i ne znajuči o čemu se radi, uklopila u njenu zamisao bez sumnje, Anura je imala sopstvene razloge, a Faila bi veoma volela da zna koji su no nije se iznenadila što je Berelajn to učinila. Jedna slučajna rečenica protkana porugom mogla bi sve pokvariti, pogotovo na račun Perinove veštine u Velikoj igri, međutim, bila je sigurna da se neće pojaviti. Nekada je prezirala Berelajn; još uvek je prema njoj gajila duboku i vrelu mržnju, ali je nevoljno poštovanje ipak zamenilo prezir. Ta je žena znala kada je potrebno ostaviti po strani njihovu „igricu“. Da nije bilo Perina, Faila je pomislila kako bi joj se ona verovatno i dopadalal Brzo, da bi ugasila te grešne misli, zamislila je kako Berelajn šiša do glave. Ona je bila gadura i drolja! A tako nečemu Faila ne bi dopustila da joj sada skreće pažnju.

Alijandra je naizmenično odmerila sve žene pred sobom, ali nije pokazivala nikakve znake uznemirenosti. Ponovo podigavši svoju kupu, nezainteresovano je pijuckala punč, uzdišući i smeškajući se, kao da njihove reči nisu toliko važne kao što zvuče. „Naravno da nameravam da se držim svog zaveta, međutim, moraš razumeti da sam imala veće nade. Kada tvoj muž bude otišao, ostaću na istom na čemu sam i bila. U gorem položaju, možda, dok neka vidljiva pomoć ne bude pristigla od gospodara Zmaja, blagosloveno mu ime pod Svetlošću. Prorok može da uništi Betal, ili čak samu Džehanu, kao što je učinio sa Samarom, a ja ne mogu da ga zaustavim. A ako nekako bude saznao za moju zakletvu... On tvrdi kako je došao da nam pokaže kako treba, u Svetlosti, služiti gospodaru Zmaju, no on je taj koji pokazuje način, a čini mi se da neće biti nimalo zadovoljan ako se bude pronašao neko drugi.“

„Dobro je što ćeš se držati svoga zaveta", suvo joj reče Faila. „Ako želiš da od moga muža dobiješ nešto više, onda bi možda mogla i da pružiš nešto više. Možda bi trebalo da mu praviš društvo kada bude krenuo ka jugu, na susret s Prorokom. Naravno, želećeš da uza se imaš sopstvene vojnike, no moj je predlog da ih ne bude više nego što ih sa sobom vodi Prva. Hoćemo li da sednemo?“ Zauzimajući stolicu koju je Perin ostavio, dala je znak Berelajn i Anuri da sednu pore’d nje, svaka s jedne strane, pa je tek onda Alijandri pokazala koju stolicu da zauzme.

Kraljica je polako sela, piljeći u Failu razrogačenim očima. Nije bila uznemirena, samo zaprepašćena. „Zašto bih, tako ti Svetlosti, učinila tako nešto?“, upitala je u dahu. „Gospo Faila, Deca Svetla traže bilo kakav izgovor da prošire poharu na Geldan, a i kralju Ailronu može pasti na pamet da pošalje vojsku na sever. To je nemoguće!“

„Supruga tvoga nadređenog gospodara traži to od tebe, Alijandra“, odlučno joj saopšti Faila.

Činilo se nemoguče da će Alijandra još više razgoračiti oči, međutim, ipak je to uspela. Pogledala je u Anuru i naletela samo na hladnokrvnu Aes Sedai pribranost. „Naravno“, rekla je trenutak potom. Glas joj je zvučao šuplje. Progutavši knedlu, dodala je. „Naravno, učiniću kao što si... tražila... moja gospo.“

Skladnim klimanjem glavom, pokazujući da je zadovoljna, Faila je u stvari prikrila svoje olakšanje. Očekivala je da će Alijandra pokušati da se izmigolji. To što je Alijandra položila zakletvu ne znajući šta to znači to što je imala osećaj da je neophodno saopštiti kako namerava da se drži svog zaveta! samo je potvrdilo Failino ubeđenje da ta žena ne sme biti ostavljena iza. Po svim izveštajima, Alijandra je razrešila teškoće s Masemom popuštajući mu. Polako, to je tačno, bez druge mogućnosti na vidiku i tek kada je morala, međutim, podređenost može da se pretvori u naviku. Kada bi se vratila u Betal, gde nikakvih vidljivih promena nije bilo, koliko bi joj trebalo da se odluči da pokuša upozoriti Masemu? Osetila je težinu svoga zaveta. Sada je Faila mogla malo da joj olakša.

„Drago mi je što ćeš nam praviti društvo", toplo joj je rekla. I zaista je bilo tako. „Moj muž ne zaboravlja one koji mu pružaju usluge. A jedna takva usluga bila bi da pošalješ pisma svome plemstvu i javiš im o čoveku na jugu koji je podigao barjak Maneterena.“ Berelajn, iznenađena, naglo je pogleda iskosa, a Anura je čak i žmirnula.

„Gospo moja“, brzo upade Alijandra, „polovina njih će poslati dojavu Proroku čim budu primili moje pismo. Oni su užasnuti od njega, a samo Svetlost zna šta bi on mogao učiniti.“ To je bio upravo onaj odgovor kome se Faila i nadala.

„E zato ćeš i ti da mu pišeš. Objasnićeš mu da si prikupila nekoliko vojnika kako bi se lično obračunala s tim čovekom. Na kraju krajeva, jedan Prorok gospodara Zmaja suviše je važan da bi svoju pažnju posvećivao takvim sitnicama.“

„Vrlo dobro“, promrmlja Anura. „Niko neće znati ko je ko.“

Berelajn se oduševljeno nasmejala, odobravajući, spaljena bila!

„Moja gospo“, zasopta Alijandra, „rekla sam da je moj gospodar Perin divljenja vredan čovek. Mogu li dodati da mu je žena isto toliko vredna divljenja?"

Faila je pokušala da ne pokaže suviše otvoreno koliko uživa. Sada je samo trebalo da pošalje poruku svojim ljudima u Betalu. Pomalo je žalila zbog toga.

Bilo bi i više nego zamršeno objasniti to Perinu, ali čak ni on ne bi mogao da se suzdrži od besa da joj je pošla za rukom otmica kraljice Geldana.

Činilo se da se većina Krilatih stražara okupila na ivici svoga logora, oko desetorice svojih sadrugova na konjima. Nedostatak kopalja ukazivao je da su konjanici izviđači. Pešaci su se muvali i gurali, pokušavajući da se primaknu. Perinu se učinilo da je ponovo čuo grmljavinu, ne tako daleko, međutim, ona je samo dotakla prag čujnosti.

Dok se pripremao da se progura, Galen zaurla: „Sklanjajte se s puta, šugavi kerovi!“ Glave su se naglo okretale, a ljudi su se uvijali da bi se razmakli u stranu, otvarajući im uzan prolaz kroz gomilu. Perin se pitao šta bi se dogodilo ako bi pokušao da nazove ljude iz Dve Reke šugavim psima. Najverovatnije da bi dobio pesnicom preko nosa. Možda bi vredelo pokušati.

Nurel i ostali zapovednici stajali su uz izviđače. Kao i sedmorica s rukama vezanim iza leđa, dovučenih na užadima oko njihovih vratova, i svi su se do jednog premeštali s noge na nogu, grbili ramena i mrštili se, što od straha što od odbojnosti, ili iz oba razloga. Odeća im je bila kruta od naslaga prljavštine, mada su pojedini delovi nekada bili fini. Bilo je čudno što se oko njih širio jak miris dima. U stvari, neki od vojnika bili su garavi po licu, a činilo se i da jedan ili dvojica imaju i opekotine. Aram je stajao, posmatrao zarobljenike i lagano se mrštio.

Galen zauze položaj, malo raskrečenih nogu, s pesnicama na bokovima, a svojim jedinim okom piljio je jednako napadno, možda čak i bolje od nekih koji su imali oba. „Šta se dogodilo?", zahtevao je da zna. „Moji izviđači bi trebalo da donose obaveštenja, a ne protuve u dronjcima!“

„Dopustiću da ti Ortis podnese izveštaj, gospodaru“, rekao je Nurel. „On je bio s njima. Vodniče Ortis!“

Jedan vojnik srednjih godina smandrljao se iz svog sedla da bi se poklonio, držeći ruku u metalnoj rukavici preko srca. Kalpak muje bio jednostavan, bez sitnih resa ili krila koja su krasila zapovedničke kalpake. Odmah ispod ruba jasno mu se na licu videla opekotina. Na drugom obrazu imao je ožiljak koji mu je jednu stranu usta povlačio na gore. „Moj gospodaru Galene, moj lorde Ajbara“, obratio im se ozbiljnim glasom, „naleteli smo na ove repoždere na oko dve lige ka zapadu, gospodo. Spaljivali su jedno imanje, a njegovi žitelji su još uvekbili u kući. Jedna žena pokušala je da pobegne kroz prozor, a jedan od ovih propalica rascepio joj je lobanju o prozorski okvir. Pošto znamo stavove lorda Ajbare, odmah smo to zaustavili. Prekasno je bilo da ikoga spasemo, ali smo uhvatili ovu sedmoricu. Ostali su pobegli."

„Ljudi se često nadu u prevelikom iskušenju da skliznu nazad pod Senku“, odjednom je progovorio jedan od zarobljenika. „Moraju da se podsete koja je cena toga.“ Visok, mršav čovek, delovao je zapušteno, iako mu je glas bio jasan i očito obrazovan, a kaputić mu je bio prljav kao i kod ostalih; nije se brijao najmanje dva ili tri dana. Činilo se da Prorok ne odobrava gubljenje vremena na sitnice kao što su britve. Ili pranje. Vezanih ruku i sa užetom oko vrata, bez imalo straha je pokazivao zube svojim tamničarima. Prosto je odisao oholim prkosom. „Vaši vojnici ne ostavljaju nikakav utisak na mene“, rekao je. „Prorok gospodara Zmaja, blagosloveno mu bilo ime pod Svetlošću, uništio je mnogo veće vojske nego što je ova vaša družina. Možete nas ubiti, ali mi ćemo biti osvećeni kada Prorok natopi zemlju vašom krvlju. Niko od vas neće dugo poživeti. On će slaviti pobedu, vatrom i krvlju.“ Glas mu je na kraju prosto zvonio, a leđa su mu bila prava kao čelična šipka. Vojnici koji su ga slušali zamrmljaše. Oni su dobro znali da je Masema uništio vojske koje su bile daleko veće od njihove.

„Obesite ih“, reče Perin. Ponovo je čuo onu grmljavinu. Pošto je izdao naređenje, naterao je sebe da posmatra. I pored mrmljanja, nije nedostajalo ruku ornih da to učine. Neki od zarobljenika zajecaše dok su užad, na kojoj su dovedeni, prebacivali preko grana obližnjeg stabla. Nekada punačak čovek kome je koža pod bradom visila u naborima, povika kako se kaje, da će služiti bilo kog gospodara koga mu odrede. Jedan ćelavi čova, koji je delovao čvrsto i prekaljeno kao i Lamgvin, koprcao se i vrištao sve dok mu uže ne preseče zavijanje. Samo se čovek jasnog glasa nije odupirao ni borio, čak ni kada mu se omča zategla oko grla. Do kraja je pokazivao prezir.

„Pa, makar je jedan od njih znao kako treba umreti“, zareža Galen kada je i poslednje telo omlitavelo. Mrštio se ka ljudima koji su visili s drveta kao da se ljuti što se nisu malo više borili.

„Ako su oni ljudi služili Senku“, započe Aram, a onda poče da okleva. „Oprosti mi, lorde Perine, ali hoće li se gospodar Zmaj složiti sa ovim?“

Perin se trže i zapanjeno upilji u njega. „Svetlosti mi, Arame, pa čuo si šta su učinili! Rand bi im lično navukao omče!“ Mislio je da bi Rand to učinio, nadao se da je tako. Rand je bio usredsređen na ujedinjavanje naroda pre Poslednje bitke, pa se nije ni najmanje obazirao na troškove koje je trebalo platiti da bi se to i ostvarilo.

Ljudi naglo podigoše glave kada zagrme dovoljno čujno da su svi to primetili, a onda još bliže, a potom još bliže. Vetar se uskovitla, pa stade, pa se opet razmaha, cimajući Perinov kaputić dok je šibao na sve strane. Munja zapara nebo bez oblačka. U logoru Majenaca uznemireni konji su njištali i udarali kopitima. Grmljavina je odjekivala, a srebrnoplave zmijolike munje šibale su preko neba; onda je, pod usijanim suncem, pala kiša, krupnim, rasutim kapima koje su podizale oblačiće prašine na mestima gde bi se sudarile s tlom. Perin obrisa jednu sa obraza, a potom iznenađeno osmotri svoj vlažni prst.

Oluja je prošla za čas, gromovi i munje otkotrljali su se nekuda ka istoku. Žedna zemlja smesta je upila kapi koje su pale, a sunce je pržilo jako kao i do tada, te su samo odblesci svetlosti na nebu i udaljeno bubnjanje nagoveštavali šta se upravo dogodilo. Vojnici su nesigurno piljili jedan u drugog. Galen je, s očitim naporom, otpustio balčak mača.

„Ovo... ovo ne može biti delo Mračnoga“, stresavši se, izusti Aram. Niko nikada nije video ovakvu oluju u prirodi. „To znači da se vremenske prilike menjaju, je li tako, lorde Perine? Vreme će ponovo biti kako treba?“

Perin je zaustio da kaže da ga tako ne zove, međutim, onda je, uz uzdah, ponovo zatvorio usta. „Ne znam“, rekao je. Šta je ono Gaul bio kazao? „Sve se menja, Arame.“ Samo mu nikada nije bilo palo na pamet kako će i sam morati da se promeni.