Raskršće sumraka

30 Šta sve Štap zakletvi može

Udaljini se Bela kula savršeno ocrtavala naspram sunca na obzorju, ali studen od prethodne noći kao da biva sve veća, a tmurni oblaci koji grabe nebom kao da prete mećavom. Zima se povlači, grčevito se držeći, premda je proleće već trebalo da otpočne. Jutarnji zvuci prodreše u Egvenin šator iako je bio odvojen od svega oko njega. Logor kao da je brujao. Težaci donose vodu iz zdenaca, kao i još drveta za ogrev i uglja u kolicima. Služavke sestrama nose doručak, polaznice iz drugog sedenja isto žure na jelo, a one iz prvog i trećeg na časove. Veličanstven je to dan, mada niko od njih toga nije svestan. Danas će se verovatno okončati žestoki pregovori koji se vode u Dareinu, za jednim stolom pod paviljonom u podnožju mosta što vodi u Tar Valon. Žestoki sa obe strane. Elaidini vojnici nastavili su da nekažnjeno napadaju na drugoj strani reke. U svakom slučaju, danas će biti poslednji sastanak na neko vreme.

Zagledana u svoj doručak, Egvena uzdahnu i izvadi sićušnu crnu trunku iz vrele kaše, pa obrisa prste o lanenu maramicu i ne gledajući kako bi se uverila da to jeste bio žižak. Ako nije sigurna, manje će brinuti o onome što je ostalo u zdeli. Stavila je kašiku u usta i pokušala da se usredsredi na slatke komadiće suve kajsije koje je Čeza umešala u kašu. Je li joj to nešto upravo kvrcnulo pod zubima?

„Sve to ide u trbuh, kako je moja majka govorila, pa ne obraćaj pažnju“, promrmlja Čeza sebi u bradu. Tako ona savetuje Egvenu, ne prelazeći crtu koja razdvaja gospodaricu od služavke. To jest, tako radi kada Halima nije prisutna, a ona je tog jutra rano otišla. Čeza je sela na jednu škrinju sa odećom, za slučaj da Egveni nešto zatreba, ali pogled bi joj povremeno odlutao na hrpu koja danas treba da se odnese praljama. Nije joj smetalo da pred Egvenom krpi ili zašiva, ali što se nje tiče, razvrstavanje rublja bilo bi već preterano.

Trudeći se da se ne namršti, Egvena se taman spremila da kaže ženi da ide po svoj doručak - Čeza je takođe smatrala prestupom da jede pre nego što Egvena završi - ali pre nego što je stigla da otvori usta, Nisao uđe u šator okružena sjajem saidara. Dok je šatorsko krilo padalo preko ulaza, Egvena je krajičkom oka primetila Sarina, njenog ćelavog i crnobradog zdepastog Zaštitnika, kako čeka napolju. Kapuljača te male sestre bila je spuštena, pažljivo nameštena na ramenima tako da se vidi žuta postava, ali držala se za svoj plašt kao da je promrzla do kosti. Ništa ne reče, već samo oštro pogleda Čezu. Ova sačeka da joj Egvena klimne, pa uze svoj plašt i požuri napolje. Ona možda ne može da vidi blistanje Moći, ali zna kada Egvena hoće da ostane sama.

„Kajren Steng je mrtva“, kaza Nisao bez uvoda. Lice joj je bilo staloženo, glas pribran i hladan. Dovoljno niska da se naspram nje Egvena oseća visokom, stajala je kao da se upinje da poraste za još koji palac. Nisao to obično ne radi. „Sedam sestara već je ispitalo odjeke pre nego što sam ja stigla. Nema sumnje da je ubijena saidinom. Vrat joj je slomljen. Smrskan. Kao da joj je glava okrenuta za pun krug. Bar je bilo brzo." Nisao udahnu duboko i drhtavo, a onda shvati šta je učinila, pa se ispravi još više. „Njen Zaštitnik je spreman da ubija. Neko mu je dao nekakav biljni napitak da ga uspava, ali teško će biti izaći s njime na kraj kada se probudi." Čak se nije ni podrugnula na pomen bilja, što Žute obično s prezirom čine, a to je samo bio pokazatelj njene uzrujanosti, koliko god joj lice bilo spokojno.

Egvena spusti kašiku na sićušni sto i zavali se. Stolica joj odjednom više nije bila udobna. Sada je sledeća najbolja posle Leane Bod Kauton. Polaznica. Pokušala je da ne razmišlja o tome šta je Bod sem toga. Uz nekoliko dana dodatnog vežbanja, Bod bi mogla to obaviti skoro jednako dobro kao Kajren. Skoro. Ali to nije pomenula. Nisao zna neke tajne, ali ne sve. „Anaija, a sada i Kajren. Obe iz Plavog ađaha. Znaš li da li su njih dve još nekako povezane?"

Nisao odmahnu glavom. „Koliko se sećam, Anaija je već bila Aes Sedai pedesetak ili šezdesetak godina kada je Kajren došla u Kulu. Možda su imale zajedničke poznanike. Jednostavno ne znam, majko." Sada je zvučala umorno i malčice se pogurila. Njena potajna istraga Anaijine smrti nikuda je nije odvela, a svakako je svesna da će joj Egvena dodati i Kajren.

„Saznaj“, naredi Egvena. „Oprezno." Drugo ubistvo izazvaće dovoljno meteža i bez ovog dolivanja ulja na vatru. Na tren samo pogleda drugu ženu. Nisao će se možda izgovarati, ili tvrditi da je od samog početka sumnjala, ali sve do tada bila je uzor samouverenosti i potpunog samopouzdanja jedne pripadnice Žutog ađaha. Ali ne i sada. „Da li mnogo sestara sve vreme drži saidar?"

„Primetila sam nekoliko, majko“, ukočeno odgovori Nisao. Brada joj se malčice prkosno isturi. Ali trenutak kasnije, sjaj oko nje utrnu. Čvršće je obavila plašt oko sebe, kao da joj je odjednom hladno. „Čisto sumnjam da bi Kajren imala nešto od toga. Njena smrt bila je previše iznenadna. Ali zbog toga se nekako osećaš... bezbednije."

Nakon što je ta sitna žena otišla, Egvena je ostala da sedi i kašikom meša kašu. Izgleda da više nije bilo crnih tačkica, ali doručak joj je preseo. Naposletku ustade i namesti sedmobojnu ešarpu oko vrata, a onda se ogrnu plaštom. Baš danas neće sedeti u polumraku. Baš danas mora da se drži svojih navika bez ikakvih odstupanja.

Napolju su niz smrznute, izrovarene ulice tabora truckale taljige visokih točkova ispunjene velikom buradi s vodom, hrpama cepanica i vrećama uglja, a vozari i težaci koji su se vozili iza njih bili su umotani u plaštove. Kao i obično, porodice polaznica žurile su drvenim pločnicima, obično uspevajući da padnu u naklon pred Aes Sedai u prolazu a da pri tom ne uspore. Nepoštovanje prema nekoj sestri može da donese šibanje, ali isto važi i za netačnost, a učiteljice su obično daleko manje trpeljive nego Aes Sedai u prolazu, koje makar mogu da u obzir uzmu razlog zbog kojeg polaznice žure kao olakšavajuću okolnost.

U belo odevene žene i dalje su skakale s puta čim vide prugastu ešarpu koja pada iz Egvenine kapuljače, ali ona je odbila da dozvoli da joj se raspoloženje još više pokvari, i to zbog polaznica koje su na ulici padale u naklone, klizajući se i posrćući na zemlji stegnutoj od studeni i ponekad skoro padajući na nos pre nego što njihove rođake stignu da ih uhvate. „Rođaka" je izraz koji su polaznice prihvatile za pripadnice iste porodice, a to ih je nekako tešnje povezivalo, kao da su zaista u srodstvu, i to bliskom. Raspoloženje joj je kvarilo ono nekoliko Aes Sedai koje je primetila kako hodaju pločnicima kroz talase klanjanja. Između njenog šatora i Amirlinine radne sobe naletela je na možda desetak njih, ali tri od svake četiri bile su obmotane ne samo plaštovima već i blistanjem Moći. Najčešće su se šetale po dve, praćene Zaštitnicima, ako ih imaju. A delovale su i podozrivo, bilo da su obavijene saidarom ili ne. Kapuljače su im se neprestano okretale dok su pogledima odmeravale sve na vidiku.

To ju je podsetilo na vreme kada je Emondovo Polje zahvatila pegava groznica, pa su svi držali maramice natopljene rakijom ispod nosa - Doral Baran, tadašnja Mudrost, kazala je da će to pomoći protiv groznice - pa su svi držali maramice i gledali jedno drugo, kome će sledečem da izbiju pege, pa da se prevrne i crkne. Jedanaestoro ljudi je umrlo pre nego što je groznica prošla, ali minulo je mesec dana otkad se poslednje čeljade razbolelo da bi ljudi postali voljni da sklone te maramice. Dugo nakon toga dovodila je miris rakije u vezu sa strahom. Skoro da ga i sada oseća. Dve sestre su ubijene među njima, i to ih je ubio muškarac koji može da usmerava, i pri tome očigledno dolazi i odlazi kako mu se prohte. Strah se širio među Aes Sedai brže od svake groznice.

Šator koji je koristila kao radnu sobu već je bio zagrejan kada je stigla, a iz gorionika se širio miris ruža. Bile su upaljene podne svetiljke i ona jedna stona. Njene navike bile su dobro poznate. Okačivši plašt o vešalicu u uglu, sela je za pisaći sto, i ne razmišljajući hvatajući klimavi nogar koji je stalno pokušavao da se sklopi. Treba samo da sledi svoje navike. Sutra će moći da obznani šta se mora učiniti.

Zaprepastila se kada je videla ko je njen prvi posetilac toga jutra: lako moguće poslednja žena na svetu od koje je očekivala da uđe u njen šator. Teodrin je bila jedna vitka Smeđa, rumenih obraza, Domanka bakarne puti i tvrdoglavo stisnutih usana, koje su nekada izgledale kao da su uvek spremne na smeh. Skladnim koracima prešla je preko istanjenih tepiha i prišla stolu dovoljno blizu da ga očeše resama šala. Dok je padala u veoma svečan naklon, Egvena joj je pružila levu ruku kako bi ta žena mogla da poljubi njen prsten Velike zmije. Na svečan čin mora se odgovoriti svečanim činom.

„Majko, Romanda bi htela da zna može li se danas sastati s tobom?“, kaza vitka Smeđa. Tiho, ali tvrdoglavost se osećala i u njenom glasu.

„Reci joj - kad god hoće, kćeri“, oprezno odgovori Egvena. Teodrin opet pade u naklon pred njom ne menjajući izraz lica.

Taman kada se Smeđa okrenu da ode, jedna Prihvaćena prođe pored nje u šator, skidajući s glave belu kapuljaču sa sedmobojnim porubom. Emara je bila mršava i sitna kao Nisao. Izgledalo je kao da bi je malo jači vetar mogao oduvati, ali bila je veoma stroga s polaznicama koje su joj poverene, stroža od mnogih sestara. Mada, bila je stroga i prema sebi, a polaznički život i treba da bude težak. Emara prevrnu sivim očima zbog resa na Teodrininom šalu, a usne joj se izviše u prezriv smešak pre nego što je raširila snežnobele suknje sa sedmobojnim porubima i pala u naklon pred Egvenom. Teodrin pocrvene.

Egvena tresnu šakom o sto tako snažno da kamena mastionica i zdela s peskom odskočiše. „Dete, jesi li zaboravila da budeš učtiva prema jednoj Aes Sedai?“, oštro upita.

Emara preblede - napokon, Amirlin bije nezgodan glas - i žurno pade u još dublji naklon pred Teodrin, koja na njega odgovori ukočenim klimanjem glave pre nego što izađe iz šatora, samo dosta brže nego što je ušla.

Sa ilijanskim naglaskom još izraženijim zbog toga što se uplašila, Emara promuca Lelejninu molbu da se sastane sa Amirlin. Romanda i Lelejna su nekada bile daleko manje svečane i dolazile su nenajavljeno kad god su htele, ali mnogo toga se promenilo otkad je Elaidi objavljen rat. Ne sve, ali dovoljno toga. Egvena uputi Lelejni isti odgovor kao Romandi, mada oštrijim glasom, a Emara se skoro saplete i preturi dok je padala u naklon i skoro istrča iz šatora. Još jedan klin koji utvrđuje legendu o Egveni al’Ver, Amirlin Tron naspram koje je Sirijla Begend bila meka kao paperje.

Čim Prihvaćena ode, Egvena diže ruku i namršti se na ono što je bilo skriveno šakom: presavijena hartija koju je Teodrin spustila na sto dok joj je ljubila prsten. Namrštila se još više kada ju je raširila. Rukopis na malom listu bio je uredan ali istovremeno prefinjen, mada je na jednom rubu bila mrlja od mastila. Teodrin je veoma uredna. Možda pokušava da se prilagodi opštem viđenju Smeđih.

Glupača se čak potpisala!

„Majko, šta je to?“

Egvena se iznenađeno trže i jedva stiže da uhvati onaj klimavi nogar pre nego što pade sa stolice na tepihe. Sada se namršti na Sijuan, koja je stajala na korak od ulaza, sa šalom s plavim resama preko ruku i kožnom torbicom pribijenom uz grudi. Plavooka žena neznatno izvi obrve na Egvenino iznenađenje.

„Evo“, razdraženo odgovori Egvena i tutnu joj hartiju. Ovo nije vreme da skače i da se trza! „Znaš li za Kajren?“ Naravno, mora biti da zna, ali Egvena svejedno kaza: „Jesi li izvršila neophodne izmene?“ Neophodne izmene. Svetlosti, zvuči bahato kao Romanda. Izgleda da jeste na rubu živaca. Tek joj je na kraju sinulo da prigrli saidar i izatka štit protiv prisluškivanja; ali kada je štit postavila, shvatila je da taj dan možda i nije najbolje vreme da neko pomisli kako ima o nečemu da nasamo razgovara sa Sijuan.

Sijuan nije bila na rubu živaca. Pregrmela je oluje, a neki bi možda rekli da joj je pošlo za rukom i da se oporavi od davljenja. To što se danas dešava njoj je tek malo vetrovito. „Nema potrebe dok ne budemo sa sigurnošću znale šta je s brodovima, majko“, smireno odgovori, pa spusti torbice na sto i uredno ih postavi tačno na sredinu između mastionice i zdele s peskom. „Što Bod manje vremena ima da o tome razmišlja, to će se manje plašiti." Spokojna kao pećinsko jezero. Sijuan se ne uzbuđuje čak ni zbog dve ubijene sestre. Niti zbog toga što jednu od njih mora zameniti polaznicom od svega nekoliko meseci.

Ali kada pročita šta piše na hartiji, namršti se. „Najpre se Faolajn sakrila“, zasikta na hartiju, „a sada je Teodrin ovo donela tebi a ne meni. Ta mala glupača ima manje pameti od ribarske ptice! Čovek bi pomislio da hoće da neko otkrije kako ona po tvom naređenju drži Romandu na oku.“ Držati na oku - učtiv način da se kaže kako je neko uhoda. Obe su se u tome izveštile. To je sastavni deo života Aes Sedai. Ali danas joj to ide na živce.

„Možda ne želi da bude otkrivena. Možda joj je dojadilo da joj Romanda naređuje šta da radi, šta da priča i šta da misli. Sijuan, ovde mi je bila Prihvaćena koja se rugala Teodrininom šalu.“ Druga žena odmahnu kao da to nije ništa. „Romanda pokušava da svima priča šta da rade. I šta da misle. Što se ostalog tiče, stvari će se promeniti kada Teodrin i Faolajn budu mogle da se zakunu na Štapu zakletvi. Pretpostavljam da niko neće tražiti da sada budu iskušane za šal. A do tada moraju da istrpe sve što se postavi pred njih."

„Sijuan, ne može tako." Egveni pođe za rukom da ne povisi glas, ali morala je da se potrudi. U najmanju ruku je pretpostavljala s kakvim će se poteškoćama te dve suočiti kada im je kazala da priđu Romandi i Lelejni. Bilo joj je potrebno da zna šta Predstavnice spletkare, što joj i dalje treba, ali ima dužnost prema njima. One su joj se prve zavetovale na odanost - i to svojevoljno. Sem toga... „Mnogo toga što se zamera Teodrin i Faolajn može se reći i za mene. Ako Prihvaćena može sebi da dozvoli da prema njima pokaže nepoštovanje..." Pa, ona toga ne mora da se boji. Ali sestre su nešto drugo. Naročito Predstavnice. „Sijuan, ako Aes Sedai nemaju vere u mene, nemam nikakve nade da ujedinim Kulu."

Sijuan snažno frknu. „Majko, sada već i Lelejna i Romanda znaju da si ti prava Amirlin Tron, želele one to da priznaju ili ne. Te dve ne bi pristale ni uz Deanu Ariman. Mislim da tebe počinju da gledaju kao novu Edarnu Noregovnu."

„Možda i jeste tako“, odgovori Egvena suvo. Deanu su smatrali spasiteljkom Bele kule, nakon Bonvinine propasti sa Arturom Hokvingom. Za Edarnu se smatralo da je bila najveštija žena koja je ikada držala štap i ešarpu kada je reč o politici. Obe su bile veoma snažne Amirlin. „Ali kao što si me podsetila, moram da pazim da ne završim kao Šejin Čunla.“ Šejin je počela kao snažna Amirlin, držeći u šaci i Kulu i Dvoranu, ali završila je kao marioneta koja je radila tačno šta joj se kaže.

Sijuan klimnu glavom u znak odobravanja i saglasja. Zaista je Egvenu učila istoriji Kule i često je kao primer navodila Amirlin koje su činile kobne greške. Uključujući i sebe. „Ali ovo je nešto drugo“, promrmlja, lupkajući onim listom hartije po prstima. „Kada se dočepam Teodrin, poželeće da je polaznica. I Faolajn! Ako misle da sada mogu da džabalebare, kunem se da ću ih rasporiti kao ribu na pristaništu!"

„Koga ćeš rasporiti?“, upita Šerijam ulazeći kroz štit i donoseći sa sobom talas hladnog vazduha.

Egvenu stolica opet umalo zbaci na tepihe. Moraće da nabavi stolicu koja ne pokušava da se sklopi svaki put kada se onaj ko sedi na njoj pomeri. Bila je spremna da se kladi da se Edarna nikada nije trzala kao da joj je svrbibršljan gurnut niz kičmu.

„Nikog ko se tebe tiče“, mirno odgovori Sijuan, pa prinese hartiju plamenu stone svetiljke. List brzo sagore, sve do njenih prstiju, a onda ga smrvi obema šakama i otrese pepeo. Samo Egvena, Sijuan i Leana znaju istinu o Faolajn i Teodrin. I te dve sestre, naravno. Mada ima mnogo toga što nijedna od njih ne zna.

Šerijam mirno prihvati Sijuanin odgovor. Ta žena plamene kose izgleda da se potpuno oporavila od svog sloma u Dvorani. Ako ništa drugo, bar je prividno povratila dostojanstvo. Gledajući kako Sijuan pali tu hartiju, njene kose zelene oči možda su se malčice skupile, a jeste dodirnula uzanu plavu ešarpu koja joj je visila s ramena, kao da hoće da samu sebe podseti da je tu. Ona ne mora da prihvata naređenja od Sijuan - Egveni se na kraju činilo previše strogim da svoju Čuvarku stavlja u taj položaj - ali Šerijam vrlo dobro zna da ni Sijuan ne mora da sluša njena naređenja, što mora da joj je smetalo pošto je Sijuan tako daleko ispod nje kada je o Moći reč. Mora da joj smeta i to što zna da postoje tajne u koje ona nije upućena. Ali Šerijam će morati da to preživi.

I ona je donela list hartije, koji je stavila na sto pred Egvenu. „Srela sam Tajanu dolazeći ovamo, majko, i kazala joj da ću ti dati ovo."

Beše to dnevni izveštaj o pobeguljama, mada otkad su polaznice raspoređene u porodice, te izveštaje više nije dobijala svakog dana, pa ni svake sedmice. Rođake pružaju podršku jedna drugoj dok prolaze kroz razočarenja i suze i uspevaju da jedna drugu odgovore od najvećih grešaka, kao što je bežanje. Na stranici je bilo samo jedno ime. Nikola Trihil.

Egvena uzdahnu i spusti hartiju. Mislila je da će Nikola ostati zbog svoje pohlepe za znanjem, ma koliko osećala sve veću sputanost. A opet, ne može reći da joj je žao što joj vidi leđa. Nikola je bezobzirno spletkarila i bila spremna na učene ili šta god što bi joj pomoglo da ostvari svoje ciljeve. Vrlo verovatno da je imala pomoć. Arejna se ne bi ustručavala da ukrade konje kako bi njih dve pobegle.

Odjednom primeti datum pored imena. Zapravo, dva datuma, označena znacima pitanja. Meseci se retko kada imenuju, a kamoli dani da se broje, izuzev u zvaničnim spisima i sporazumima. Potpisano, pečatirano i posvedočeno u gradu Ilijanu dvanaestog dana savena, ove godine... I u slučaju ovakvih izveštaja i kada se ime neke žene unosi u knjigu polaznica. Za običnu upotrebu dovoljno je da se kaže koliko ima dana do nekog praznika ili koliko je prošlo od njega. Tako napisani, datumi su joj delovali pomalo čudno. Morala je da prebroji služeći se prstima da bi se uverila u to što vidi.

„Šerijam, Nikola je pobegla pre tri ili četiri dana, a Tajana tek sada podnosi izveštaj o tome? Čak nije ni sigurna da li je prošlo tri ili četiri dana?“

„Majko, Nikoline rođake su je pokrivale." Šerijam žalosno odmahnu glavom. Mada, bilo je čudno to što se osmehnula kao da joj je sve to pomalo smešno. Ili čak zadivljujuće. „Ali izgleda ne iz ljubavi; izgleda da im je bilo drago što je to dete otišlo, pa su se bojale da će je neko vratiti. Bila je baš nepodnošljiva zbog svog Talenta u Proricanju. Bojim se da je Tajana veoma ljuta na njih. Danas nijedna neće lepo sedeti na svojim časovima, što će, plašim se, potrajati nekoliko dana. Tajana kaže kako namerava da svaku od njih svakoga dana mesto doručkom nahrani kaišem sve dok Nikola ne bude pronađena. Ali mislim da će možda popustiti u tome. Pošto je toliko vremena prošlo otkad je Nikola pobegla a da to nije otkriveno, možda će proći izvesno vreme pre nego što je pronađu."

Egvena se malčice lecnu. Pamtila je svoje posete radnoj sobi nadzornice polaznica, u kojoj je tada sedela upravo ova žena pred njom. Šerijam je imala jaku ruku. Svakodnevno šibanje biće gadno. Ali skrivanje bekstva daleko je ozbiljnije od iskradanja ili neslane šale. Gurnula je izveštaj u stranu.

„Tajana će se za to postarati kako misli da je najbolje“, reče. „Šerijam, ima li nekih promena u tome kako sestre pričaju o mom snu?" Istog tog jutra nakon što ga je odsanjala, ispričala je svoj san o seanšanskom napadu, a žene kojima je to ispričala samo su zurile u nju, verovatno zbog Anaijine skorašnje smrti. To je sve zaprepastilo.

Mesto da joj odgovori, Šerijam se nakašlja i zagladi suknje s plavim prugama. „Majko, možda toga nisi svesna, ali jedna od Nikolinih rođaka je Larina Ajelin. Iz Emondovog Polja“, dodade kao da Egvena to ne zna. „Niko neće misliti da povlađuješ miljenici ako oprostiš čitavoj porodici. Popustila ona ili ne, Tajana namerava da u međuvremenu prema njima bude veoma stroga. Patiće.“

Zavalivši se, ali pažljivo zbog klimavog nogara, Egvena se namršti na nju. Larina je skoro njenih godina, i bila joj je bliska prijateljica dok su rasle. Sate i sate provodile su zajedno ogovarajući i vežbajući uplitanje kose za trenutak kada im Ženski krug bude rekao da su dovoljno stare da upletu pletenice. Ali uprkos tome, Larina je bila jedna od retkih devojaka iz Emondovog Polja koja je izgleda prihvatila da je Egvena možda zaista Amirlin Tron, mada je to pokazivala uglavnom držeći se na odstojanju. Zar Šerijam misli da će se Egvena igrati miljenica? Čak je i Sijuan delovala zatečeno. „Šerijam, ti bi trebalo da najbolje znaš kako je kažnjavanje polaznica u nadležnosti nadzornice polaznica. To jest, ako se neka devojka ne zlostavlja, a ti to nisi ni nagovestila. Sem toga, ako Larina misli da danas može da se izvuče kada je reč o pomaganju pobegulji - pomaganju pobegulji, Šerijam - šta li će sutra misliti da može nekažnjeno uraditi? Ako bude istrajna, ona može stići do šala. Ne želim da je povedem putem koji će se završiti tako što će ona biti oterana zbog lošeg ponašanja. Sad - šta pričaju o mom snu?"

Šerijam trepnu tim kosim zelenim očima, pa pogleda Sijuan. Svetlosti, ta žena misli da je Egvena stroga zato što je Sijuan prisutna? Zato što bi Sijuan mogla da raširi priču o tome? Trebalo bi da zna da nije tako; ona je bila nadzornica polaznica. „Majko, stav među sestrama“, naposletku odgovori Šerijam, „jeste da su Seanšani hiljadu milja daleko, da ne umeju da Putuju i da ćemo, u slučaju da pođu na Tar Valon, za to saznati pre nego što nam priđu na dvesta liga."

Sijuan progunđa sebi u bradu nešto što je zvučalo ogavno, ali ne kao i da je iznenađena. I Egveni dođe da opsuje. Zabrinutost zbog Anaijinog ubistva nikakve veze nema sa sestrinskom ravnodušnošću. One ne veruju da je Egvena Snevač. Anaija je u to bila sigurna, ali Anaija je mrtva. Sijuan i Leana joj veruju, ali ni jedna ni druga sada nisu dovoljno uticajne da bi ih ostale slušale ikako drugačije nego s nestrpljivom učtivošću, ako i tako. A sasvim je jasno da joj Šerijam ne veruje. Pridržavala se svog zaveta na odanost kako je Egvena samo poželeti mogla, ali ne možeš nikome narediti da poveruje u nešto. U tom slučaju, samo ti ponavljaju ono što želiš da čuješ, i ništa se ne menja.

Kada Šerijam ode, Egvena se zateče kako se pita zašto li je uopšte i dolazila. Zar je moguće da je to učinila samo da bi joj ukazala na to da će Larina biti kažnjena? Svakako ne. Ali sem što je odgovarala na Egvenina pitanja, “ ništa drugo nije rekla.

Ubrzo potom stiže Mirela, a odmah za njom Morvrin. Egvena je osetila i kako obe puštaju Izvor pre ulaska u šator, a Zaštitnike su ostavile napolju. j Čak i kad ih je na tren videla dok su se šatorska krila na ulazu sklanjala i spuštala, ti ljudi su delovali oprezno, čak i za Zaštitnike.

Mireli krupne tamne oči blesnuše kada ugleda Sijuan, a nozdrve joj se j raširiše. Morvrinino okruglo lice ostade bezizrazno kao uglačani kamen, ali obema rukama obrisa tamnosmeđe suknje kao da nešto skida s njih. Možda je to bilo nesvesno. Za razliku od Šerijam, njih dve moraju da slušaju Sijuanine naredbe, a to se ni jednoj ni drugoj ni najmanje ne dopada. Egvena nije htela da im gura ren u nos, ali u Sijuan ima poverenja, a u njih dve - ne u potpunosti, bez obzira na zakletve. Ne onoliko koliko ima u Sijuan. Sem toga, ima trenutaka kada joj je nezgodno, pa čak i nemoguće da sestrama koje su joj zaklete na vernost kaže šta želi da se uradi. Sijuan može da prenosi poruke, a Egvena tako može biti sigurna da će je slušati.

Odmah je pitala šta se priča o njenom snu, ali njihove priče bile su iste kao ono što joj je Šerijam ispričala, što nije bilo iznenađujuće. Seanšani su daleko. Ako se to promeni, imaće više nego blagovremeno upozorenje. Ista priča već dobranih nedelju i po dana. Da stvari budu još gore...

„Možda bi sve to bilo drugačije da je Anaija živa“, reče Morvrin, održavajući ravnotežu na jednoj klimavoj stoličici ispred pisaćeg stola. Izvodila je to lako i skladno iako je toliko gojazna. „Anaija je bila čuvena po poznavanju onostranih stvari. Uvek sam mislila da je trebalo da se odluči za Smeđi. Ako je ona kazala da si Snevač...“ Ona smesta ućuta kada je Egvena oštro pogleda. Mirela se odjednom zabavi grejanjem ruku na gorioniku.

Nijedna od njih zapravo joj nije verovala. Izuzev Sijuan i Leane niko u čitavom logoru nije verovao da je Egvena snevala istinski san. Varilin je preuzela pregovore u Dareinu, vešto gurnuvši Beonin na niži položaj, i neprestano je nudila izgovore zašto ne može baš u tom trenutku preneti upozorenje. Možda za nekoliko dana, kada se pregovori budu bolje odvijali. Kao da su ti pregovori išta drugo nego sestre koje mlate praznu slamu a da pri tom izbegavaju da kažu makar i reč zbog koje bi druga strana uvređeno napustila pregovarački sto. Niko sem Sijuan i Leane. Bar je mislila da joj veruju.

Mirela se okrenu od gorionika kao da skuplja hrabrost da gurne šaku u žar. „Majko, razmišljala sam o onom danu kada je Šadar Logot uništen..." Odjednom ućuta i ponovo se okrenu prema gorioniku kada jedna žena izduženog lica, u tamnoplavoj odeći, uđe u šator noseći tronožac sav u šarenim spiralama.

Megan je bila prelepa, krupnih očiju i punih usana, ali nekako je izgledala izduženo. Nije bila toliko visoka, ali čak su joj i šake delovale dugačko. Hladno klimnu glavom Morvrin, a na Mirelu naglašeno ne obrati pažnju. „Majko, danas sam donela svoju stoličicu“, kaza i pade u naklon koliko je to bilo izvodljivo s tronošcem u jednoj ruci. „Ako smem da primetim, tvoje su prilično klimave."

Nije bilo iznenađujuće što je Anaijina smrt značila da će Plavi ađah imenovati neku drugu u Egvenin „savet“, ali nadala se najboljem kada je saznala ko će to biti. Kada je Sijuan bila Amirlin, Megan joj je bila jedna od saveznica.

„Majko, imaš li nešto protiv da pošaljem Sijuan po čaj?“, upita Megan sedajući na svoj tronožac. „Zaista bi trebalo da ti ovde bude neka polaznica ili Prihvaćena da trčkara kada zatreba, ali i Sijuan će završiti posao."

„Polaznice imaju časove, kćeri“, odvrati Egvena, „a čak i sa ovim rasporedom u porodice, Prihvaćene skoro da nemaju vremena za učenje." Sem toga, svaki put kada bi htela da s nekim popriča nasamo, morala bi da otera polaznicu ili Prihvaćenu da stoji na hladnoći. To je teško za svaku koja još nije naučila kako da zanemaruje vrućinu ili hladnoću, ali i kako da bude barjak pobijen ispred njenog šatora koji svima stavlja do znanja da se unutra odvija nešto što bi vredelo prisluškivati. „Sijuan, molim te, donesi nam malo čaja. Sigurna sam da bi nam svima prijao."

Taman kada Sijuan pođe prema izlazu, Megan diže jednu dugoprstu šaku. „Imam u svom šatoru zdelu metvičinog meda“, zapovednički reče. „Donesi to. I pazi, nemoj da si ga nimalo ukrala. Sećam se da si volela slatkiše. Hajde, požuri." Megan je bila saveznica. Sada je jedna od mnogih sestara koje krive Sijuan zbog podele Bele kule.

„Kako kažeš, Megan“, krotko odgovori Sijuan, pa čak i malčice povi nogu u kolenu pre nego što izjuri napolje. I jeste požurila. Megan je visoko koliko Mirela ili Morvrin, a od nje je ne štite nikakve naredbe niti zaveti na odanost. Ta žena izduženog lica zadovoljno je malčice klimnula glavom. Sijuan je morala da preklinje kako bi je ponovo primile u Plavi ađah, a kruži glas da je upravo Megan najviše zahtevala to preklinjanje.

Morvrin se izvini i izađe za Sijuan, možda nameravajući da je zbog nečega stigne, ali Mirela sede na jedan tronožac i upusti se u nadmetanje s Megan: kojoj će od njih dve bolje poći za rukom da se pravi da ona druga ne postoji. Egvena nije razumela to neprijateljstvo između te dve žene. Ponekad se ljudi jednostavno ne vole. U svakom slučaju, razgovor je zamro. Egvena je iskoristila tu priliku da prelista spise u Sijuaninim pljosnatim kožnim torbicama, ali nije mogla da se usredsredi na glasine iz Ilijana i nagoveštaje iz Kairhijena. Izgleda da nije bilo ničega što bi objasnilo Teodrinine tvrdnje da postoji priča zbog koje su se Žute Predstavnice uzvrpoljile. Da Sijuan zna nešto o tome, kazala bi.

Megan i Mirela gledale su je kao da je listanje hartija najzanimljivija radnja na svetu. Oterala bi ih obe, ali želela je da čuje šta je Mirela htela da kaže u vezi s danom kada je Šadar Logot iščupan iz zemlje. Ne može da pošalje jednu, a da druga ostane. Muka joj je od obe!

Kada se Sijuan vratila s drvenim poslužavnikom na kojem su bili srebrni čajnik i porcelanske šoljice - i Mirelina bela zdela s medom - za njom je u šator ušao vojnik u punom oklopu, mladi Šijenarac s glavom potpuno obrijanom izuzev perčina. Bio je mlad, ali i nije bio mlad. Na Raganovom preplanulom obrazu mreškao se beli ožiljak od strele, a lice mu je bilo strogo kako samo može biti lice čoveka koji svakog časa živi sa smrću. Dok je Sijuan razmeštala šoljice, on se poklonio, u jednoj ruci držeći na boku kalpak s krestom u obliku polumeseca, a drugu beše položio na balčak mača. Ništa u njegovom izrazu nije govorilo da ju je ikada ranije video.

„Majko, počastvovan sam što služim“, svečano kaza. „Lord Brin me šalje. Naredio je da ti prenesem kako izgleda da su pljačkaši sinoć prešli na ovu stranu reke. Sa Aes Sedai. Lord Brin udvostručuje izvidnice. Savetuje da se sestre ne udaljavaju od logora. Kako bi se izbegli nezgodni susreti."

„Majko, mogu li da idem?“, odjednom upita Sijuan, malčice posramljenim glasom kao žena koja hitno mora u nužnik.

„Da, da“, odgovori Egvena što je nestrpljivije mogla, i jedva sačeka da ova izjuri iz šatora pre nego što nastavi. „Reci lordu Brinu da Aes Sedai idu kuda hoće i kada hoće." Zatvori usta pre nego što stiže da ga nazove „Ragane“, ali zbog toga je delovala samo još strože. Bar se tako nadala.

„Reći ću mu, majko“, odgovori on, pa se pokloni. „Služim srcem i dušom." Megan se slabašno nasmeši kada on ode. Potcenjivala je vojnike - Zaštitnici su dobra i neophodna stvar, dok po njenom mišljenju vojnici prave nered koji drugi treba da počiste - ali bila je naklonjena svemu što nagoveštava razdor između Egvene i Gareta Brina. Ili je možda bolje bilo reći da je Lelejna tome naklonjena. Što se toga tiče, Megan je u potpunosti Lelejnina žena. Mirela je samo izgledala zbunjeno. Znala je da se Egvena dobro slaže s lordom Garetom.

Egvena ustade i nasu sebi šolju čaja. I uze malo Meganinog meda. Ruke su joj bile potpuno mirne. Čamci su na svojim mestima. Za nekoliko sati, Leana će povesti Bod i odjahati podalje od logora pre nego što objasni šta će uraditi. Larina mora da bude kažnjena kao što je zaslužila, a Bod mora da uradi ono stoje neophodno. Egvena je bila mlađa od Bod kada suje poslali da lovi Crne sestre. Šijenarci u ratu protiv Senke služe u Pustari, srcem i dušom. Aes Sedai i one koje će postati Aes Sedai služe Kuli. To je jače oružje protiv Senke od ikakvog mača - i ništa manje oštro za nehajnu ruku.

Kada stiže Romanda, a Teodrin joj podiže šatorsko krilo da uđe, sedokosa Žuta spusti se u izuzetno tačan naklon, ni delić dublji ni delić plići nego što pristojnost nalaže kada se Predstavnica klanja pred Amirlin. Ali sada nisu u Dvorani. Ako je Amirlin tamo samo prva među jednakima, u svojoj radnoj sobi malo je jednakija, čak i za Romandu. Ali nije ponudila da poljubi Egvenin prsten. Ima granica. Pogledala je Mirelu i Megan kao da se nosi mišlju da ih zamoli da odu. Ili možda da im naredi. Bilo je to nezgodno. Predstavnice očekuju poslušnost, ali nijedna nije bila iz njenog ađaha, a to je ipak Amirlinina radna soba.

Na kraju nije uradila ni jedno ni drugo, već je samo pustila da joj Teodrin prihvati plašt, izvezen žutim cvećem po rubovima, i naspe šolju čaja. Od Teodrin nije morala da traži ni jedno ni drugo, već je ova sama sve to uradila, pa se povukla u ugao, cimajući svoj šal i nadureno stiskajući usne, dok je Romanda sedala na slobodan tronožac. Premda su mu nogari bili nejednaki, Romandi je polazilo za rukom da izgleda kao da sedi u Dvorani Kule, ili možda na prestolu, dok je nameštala šal sa žutim resama koji je nosila ispod plašta.

„Pregovori idu loše“, kaza onim svojim visokim melodičnim glasom. I dalje je zvučala kao da čita proglas. „Varilin grize usne od osujećenosti. Mahla takođe ne zna šta da radi, pa čak i Saroija. Kada Saroija zaškrguće zubima, to znači da bi većina sestara digla dreku." Izuzev Dženije, sve Predstavnice koje su bile na položaju pre nego što se Kula podelila ugurale su se u pregovore. Naposletku, pričaju sa ženama koje su poznavale iz Dvorane. Beonin samo što nije svedena na potrčka.

Romanda prinese čaj usnama, a onda bez reči pruži u stranu tacnu sa šoljicom. Teodrin dojuri iz ugla da prihvati šoljicu, prinese je do poslužavnika, pa dodade med u čaj, donese šoljicu Predstavnici i vrati se u ugao. Romanda opet srknu čaj i klimnu u znak odobravanja. Teodrin pocrvene.

„Pregovori će ići kako teku“, oprezno odgovori Egvena. Romanda se suprotstavljala svakom pregovaranju. I znala je šta će se noćas dogoditi. Činilo joj se nepotrebnom uvredom da to krije od Dvorane.

Stroga punđa na Romandinom potiljku zaklati se kada ona klimnu glavom. „Jedno su nam već pokazale. Elaida neće dopustiti Predstavnicama koje govore u njeno ime da popuste ni za prst. Ukopala se u Kulu kao pacov u zid. Jedini način da je isteramo jeste da pošaljemo lasice za njom." Mirela nešto izusti, zbog čega je Megan na tren iznenađeno pogleda. Romanda je netremice gledala Egvenu.

„Elaida će biti uklonjena ovako ili onako“, mirno reče Egvena, pa spusti šoljicu na tacnu. Ruke joj se nisu tresle. Šta li su te žene saznale? Kako?

Romanda se malčice namršti u čaj kao da ipak nije dovoljno sladak. Ili možda zbog razočaranja što Egvena nije kazala nešto više. Ta žena se promeškolji na svom tronošcu kao mačevalac koji diže sečivo za novi napad. „Majko, ono što si ispričala o Srodnicama - da ih ima preko hiljadu a ne nekoliko desetina; da su neke pet ili šest stotina godina stare." Odmahnu glavom na tu nemogućnost. „Kako je sve to izmaklo Kuli?" Uputila je izazov, a nije postavila pitanje.

„Tek smo skoro saznale koliko divljakuša ima među Morskim narodom“, nežno odgovori Egvena. „A još nismo sigurne koliko ih zaista ima." Romanda se ovoga puta poprilično namršti. Upravo su Žute potvrdile da samo u Ilijanu ima na stotine divljakuša iz Morskog naroda. Prvi udarac za Egvenu.

Ali jedan udarac nije bio dovoljan da dokrajči Romandu, pa ni da je ozbiljno rani. „Kada završimo sa ovim poslom ovde, moraćemo ih pohvatati“, kaza smrtno ozbiljno. „Ostaviti nekoliko desetina u Ebou Daru i Tar Valonu, čisto da bi nam bilo lakše da pratimo pobegulje, jeste jedno - ali ne možemo dopustiti da hiljadu divljakuša ostane... uređeno." U tu reč šalila je još više prezira - u zamisao da divljakuše mogu biti uređene - nego u sve ostale. Mirela i Megan su pomno gledale i slušale. Megan se čak toliko unela da se nagnula napred. Nijedna ni druga nisu znale ništa više od priča koje je Egvena raširila, za koje sve pretpostavljaju da potiču od Sijuaninih „očiju i ušiju“.

„Dobrano preko hiljadu“, ispravi je Egvena, „a među njima nema nijedne divljakuše. Sve su žene oterane iz Kule, izuzev nekoliko pobegulja koje nisu uhvaćene." Nije dizala glas, ali sve je iznosila odlučno i gledala Romandu pravo u oči. „U svakom slučaju, kako misliš da ih pohvatamo? Raširene su po svim zemljama i bave se svakakvim zanimanjima. Ebou Dar je bio jedino mesto gde su se okupljale ili susretale a da to nije bilo slučajno, a sve su pobegle odande kada su došli Seanšani. Od Troločkih ratova Srodnice su se starale da Kula zna samo ono što one žele. Dve hiljade godina kriju se Kuli ispred nosa. Njihov broj je porastao, a broj Aes Sedai se smanjio. Kako misliš da ih sada nađemo, među svim onim divljakušama koje je Kula oduvek zanemarivala zato što su „prestare" da bi postale polaznice? Romanda, Srodnice nam nimalo ne smetaju. Koriste Moć skoro jednako često kao Aes Sedai ali stare kao svi ostali, premda sporije. Ako hoće da ostanu skrivene, nikada nećemo moći da ih pronađemo." I to je još nekoliko udaraca koje je Egvena zadala a da nijedan nije primila. Romandino čelo malčice se orosilo znojem, što je za jednu Aes Sedai siguran znak očaja. Mirela je sedela gotovo nepomično, ali Megan je izgledala kao da će pasti sa svog tronošca na nos, koliko god ta stoličica bila čvrsta.

Romanda obliznu usne. „Ako usmeravaju, poprimiće naš izgled. Ako stare, nemoguće je da tako često usmeravaju, ako to uopšte i čine. A ni ovako ni onako ne mogu da žive pet ili šest stotina godina!" Izgleda da je rešila da igra otvoreno.

„Između Aes Sedai i Srodnica samo je jedna suštinska razlika“, Egvena tiho odvrati. Te reči su i dalje zvučale preglasno. Čak je i Romanda delovala kao da joj je zastao dah. „Otišle su iz Bele kule pre nego što su stigle da se zavetuju na Štapu zakletvi." Eto; to je konačno na otvorenom.

Romanda se tržnu kao da je primila smrtni udarac. „Ti još nisi položila Zakletve“, promuklo joj kaza. „Zar nameravaš da ih se odrekneš? Da zatražiš od sestara da ih se odreknu?" Mirela zgranuto uzdahnu... ili to beše Megan. A možda behu obe.

„Ne!“, odbrusi Egvena. „Mi smo zbog Tri zakletve Aes Sedai i zavetovaću se na Štapu zakletvi čim bude naš!" Duboko uzdahnu da bi se smirila, ali i sama se nagnu prema drugoj ženi, pokušavajući da je uvuče, da je uključi u priču. Da je ubedi. Bezmalo joj pruži ruku. „Romanda, sestre se i ovako povlače da svojih poslednjih nekoliko godina provedu u miru i tišini. Zar ne bi bilo bolje da im to nisu poslednje godine? Ako bi se sestre povlačile među Srodnice, onda bi ih vezale za Kulu. Onda ne bi bilo potrebe za zaludnim progonom." Kad je već otišla toliko daleko, može učiniti i poslednji korak. „Štap zakletvi ne samo da vezuje, već i razrešava."

Megan pade na kolena s tronošca i brzo ustade, uvređeno trljajući suknje kao da ju je neko gurnuo. Mirelino maslinasto lice malčice je prebledelo.

Romanda sporo spusti tacnu na rub pisaćeg stola i ustade, umotavajući se šalom. Bezizrazno je stajala i gledala Egvenu dok ju je Teodrin ogrtala plaštom sa žutim vezom na ramenima, prikopčavala zlatnu pribadaču i nameštala nabore pažljivo kao nekakva služavka. Romanda tek tada progovori, kamenim glasom. „Kada sam bila devojčica, sanjala sam o tome da postanem Aes Sedai. Živela sam kao Aes Sedai i umreću kao Aes Sedai. To ne sme biti dozvoljeno!" Okrenu se da ode, ali usput preturi tronožac na kojem je sedela, očigledno i ne primećujući. Teodrin požuri za njom. Za divno čudo, zabrinutog lica.

„Majko?" Mirela duboko udahnu, prstima čupkajući tamnozelene suknje. „Majko, da li ti zaista predlažeš..." Ućuta, jer očigledno nije mogla to da izgovori. Megan je sedela na svom tronošcu kao da primorava sebe da se više ne naginje.

„Izložila sam činjenice“, mirno odgovori Egvena. „Odluka će biti na Dvorani. Reci mi, kćeri: bi li radije umrla, a da možeš da živiš i nastaviš da služiš Kuli?"

Zelena i Plava sestra se zgledaše, a onda shvatiše šta su učinile i munjevito se okrenuše, nastavljajući da se pretvaraju da ona druga ne postoji. Ni jedna ni druga nisu joj odgovorile, ali Egvena kao da je videla kako im se misli komešaju iza očiju. Nakon nekoliko trenutaka, ustala je i podigla tronožac. Čak ih ni to nije prenulo, sem što su se usputno izvinile zbog toga što je ona to morala da uradi. A onda su utonule u nemo promišljanje.

Pokušala je da se vrati izveštajima u Sijuaninim torbicama - zastoj kod Kamena Tira se razvlači, a niko nema predstave kako će se to završiti - ali nedugo po Romandinom odlasku stigla je Lelejna.

Za razliku od Romande, vitka Plava Predstavnica bila je sama i sama je sebi sipala čaj. Sela je na slobodan tronožac, pa zabacila krznom postavljen plašt preko oba ramena i pustila ga da visi sa srebrne kopče ukrašene krupnim safirima. I ona nosi šal; Predstavnice obično to uvek čine. Lelejna je neposrednija od Romande, ili to možda na površini tako izgleda. Oči su joj oštro blistale.

„Kajrenina smrt još je više otežala sklapanje bilo kakvog sporazuma s Crnom kulom“, promrmlja udišući isparenja iz šoljice. „A i moramo videti šta ćemo s jadnim Livom. Možda Mirela može da ga preuzme. Dvojica od njene trojice najpre su pripadala nekoj drugoj. Nijedna druga nikada nije spasla dva Zaštitnika čije su Aes Sedai umrle."

Egvena nije bila jedina koja je čula da je to posebno naglašeno. Mirela svakako preblede. Ona ima dve tajne koje krije, a jedna od njih je da ima četiri Zaštitnika. To što je Moiraina predala vezu s Lanom Mandragoranom njoj već se stotinama godina ne radi. U današnje vreme se na to gleda kao na vezivanje čoveka protiv njegove volje. To je još nešto što se ne radi već stotinama godina. „Trojica su mi dosta“, zadihano reče. „Majko, ako ćeš me izviniti?"

Megan se tiho zasmeja kada Mirela brzim korakom izađe iz šatora. Ali ne tako brzim da nije prigrlila saidar pre nego što su zastori pali.

„Naravno“, reče Lelejna zgledavši se s drugom Plavom kao da joj je nešto smešno, „priča se da se ona udaje za svoje Zaštitnike. Sve njih. Možda jadni Liv nije za muža."

„On jeste širok kao konj“, primeti Megan. Mada joj je Mirelin beg bio smešan, u glasu joj se nije čula zlonamernost. Jednostavno je isticala činjenično stanje. Liv jeste veoma krupan čovek. „Mislim da znam jednu mladu Plavu koja bi ga možda prihvatila. Nju muškarci ne zanimaju na taj način."

Lelejna klimnu glavom kao da hoće da kaže da je ta mlada Plava našla svog Zaštitnika. „Zelene umeju da budu veoma čudne. Uzmimo kao primer Elejnu Trakand. Zapravo, nikada nisam mislila da će se Elejna odlučiti za Zelene. Mislila sam da će biti Plava. Ta devojka ima osećaj za politiku i vesto pliva po strujama, mada ume da zagazi u dublje virove nego što je bezbedno. Slažeš li se, majko?" Nasmeši se i srknu čaj.

Ovo nije bilo ni najmanje nalik na Romandino tanano ispipavanje. Ovo su siloviti udarci pri čemu sečivo izranja niotkuda. Da li Lelejna zna za Mirelu i Lana? Je li poslala nekoga u Kaemlin, a ako jeste, koliko li je toga saznala? Egvena se zapita da li se i Romanda osećala uhvaćenom u raskoraku i zatečenom.

„Misliš li da Kajrenino ubistvo može sprečiti sporazum?" upita. „Otkud znamo da se to nije Logan vratio kako bi se osvetio?" Zašto li je za ime Svetlosti to rekla? Moraće da zauzda jezik i pazi šta priča. „Ili verovatnije neka jadna budala sa obližnjeg imanja ili iz nekog od gradova s mostovima." Lelejna se još šire nasmeši, ali podrugljivo. Svetlosti, ta joj žena već mesecima nije pokazala toliko nepoštovanja.

„Majko, da Logan želi osvetu, pretpostavljam da bi bio u Beloj kuli i pokušavao da ubija Crvene." Premda se smešila, glas joj je bio ravan i bezizrazan. Uznemirujuća suprotnost. Možda joj je to i namera. „Možda je za žaljenje što to ne čini. Mogao bi ukloniti i Elaidu. Ali ona ne zaslužuje da ode tako lako. Ne, Kajrenina smrt neće zaustaviti sklapanje sporazuma ništa više nego Anaijina, ali zbog te dve smrti sestre će se još više brinuti o propisima i bezbednosti. Možda su nam ti ljudi potrebni, ali moramo biti sigurne da je vlast u našim rukama. Potpuna vlast."

Egvena klimnu. Malčice. Bila je saglasna, ali... „Možda će biti teško naterati ih da to prihvate“, primeti. Teško. Danas joj baš ide od ruke da ublažava izjave.

„Zaštitnička veza se može malčice izmeniti“, kaza Megan. „I ovako možeš naterati muškarca da radi ono što želiš uz malčice podešavanja, ali potreba za podešavanjem može se veoma lako ukloniti."

„To mi previše zvuči kao Prinuda“, odbrusi Egvena. Naučila je to tkanje od Mogedijen, ali samo da bi iznašla kako mu se suprotstavi. To je čista pogan, krađa tuđe volje, čitavog tuđeg bića. Neko ko je Prinuđen čini sve što mu narediš. Sve. Pa još veruje da je to njegov izbor. Osetila se ukaljanom i od pomisli na to.

Ali Megan je pogleda u oči netremice skoro kao Lelejna, a glas joj je bio spokojan baš kao njeno lice. Ona nije razmišljala o pogani. „Prinuda je primenjena na sestrama u Kairhijenu. To je sada sasvim sigurno. Ali ja sam pričala o vezi, što je nešto sasvim drugačije."

„Misliš da možeš nagovoriti Aša’mane da prihvate vezu?" Egvena nije mogla a da tu rečenicu ne oboji nevericom. „Sem toga, ko će obavljati to vezivanje? Čak i da sve sestre koje nemaju Zaštitnika uzmu po jednog Aša’mana, a da svaka Zelena uzme dvojicu ili trojicu, nema dovoljno sestara. A i to je ako mogu da se nađu one kojima neće smetati da budu vezane za muškarca koji će poludeti.“

Megan na svaku stavku klimnu kao da je prihvata, pa namesti suknje kao da je zapravo ne sluša. „Ako veza može da se promeni na jedan način“, reče kada Egvena završi, „trebalo bi da može da se promeni i na druge načine. Možda postoji način da se ukloni deljenje, a možda i nešto svesnosti. Onda je moguće da ludilo neće predstavljati opasnost. Biće to drugačija veza, nimalo nalik zaštitničkoj. Sigurna sam da će se sve saglasiti da to neće biti isto kao kad se ima Zaštitnik. Tada bi svaka sestra mogla da veže koliko je god Aša’mana neophodno."

Egvena odjednom shvati šta se zapravo dešava. Lelejna je sedela i zurila u čaj, ali zapravo je kroz trepavice proučavala Egvenu. I koristila je Megan kao glasnogovornicu. Prigušivši bes, Egvena nije morala ni da se trudi da joj glas postane hladan. Već je kao led.

„Lelejna, to zvuči tačno kao Prinuda. To jeste Prinuda - i nikakvo okretanje reči naglavačke neće učiniti da to bude nešto drugo. Ja ću istaći to svakoj drugoj koja to bude predložila - i narediću da svaka koja učini nešto više od predloga bude išibana. Prinuda je zabranjena i ostaće zabranjena."

„Kako kažeš“, odgovori Lelejna, što je moglo da znači bilo šta. Ali reči koje potom uslediše behu oštrije. „Bela kula povremeno greši. Nemoguće je živeti ili kretati se bez grešaka. Ali živimo i teramo dalje. A ako ponekad moramo da prikrijemo svoje greške, ispravljamo ih kad god je to moguće. Čak i kada je bolno." Vrativši šoljicu na poslužavnik, izađe iz šatora, a Megan za njom. Megan prigrli Izvor pre nego što izađe iz šatora. Lelejna - ne.

Egvena se prvi put usredsredi na to da ravnomerno diše. Počela je da izvodi „reku omeđenu obalama“. Lelejna nije otvoreno kazala da je bila greška što je Egvena al’Ver postavljena za Amirlin i da će ta greška možda morati da se ispravi - ali prišla je veoma blizu tome.

Čeza u podne donese Egveni ručak na drugom drvenom poslužavniku - topao hrskav hleb sa samo jednom ili dve sumnjive crne trunčice i sočivo s komadićima tvrdog krompira, drvenaste šargarepe i nečega što je možda bilo kozje meso. Egvena je pojela samo jednu kašiku. Nije je Lelejna zabrinjavala. Lelejna joj je i ranije pretila, mada ne otkad joj je jasno stavila do znanja da ona jeste Amirlin, a ne lutka. Mesto da jede, zagledala se u Tajanin izveštaj na rubu stola. Nikola možda ne bi stigla do šala ma koliko obećavala, ali Kula ima velikog iskustva u prihvatanju tvrdoglavih žena punih mana i njihovom pretvaranju u samouverene Aes Sedai. Larinu čeka svetla budućnost, ali mora naučiti da se pokorava pravilima pre nego što počne da uči koja se od tih pravila mogu prekršiti i kada. Bela kula je dobra učiteljica i jednog i drugog, ali ono prvo je uvek najpreče. Bodina budućnost će biti blistava. Njena moguća snaga skoro je ravna Egveninoj. Ali bila neka žena Aes Sedai, Prihvaćena ili polaznica, Kula od nje traži da radi ono što je Kuli neophodno. Bila neka žena Aes Sedai, Prihvaćena, polaznica ili - Amirlin.

Čeza je bila glasno razočarana kada se vratila i zatekla hranu skoro nedirnutu, naročito pošto je i doručak zatekla skoro nedirnut. Egvena se nosila mišlju da se požali na mučninu, ali odbacila ju je. Nakon što joj je Čezin čaj suzbio glavobolje - makar na nekoliko dana, nakon čega su se vratile gore nego ikada i to svake noći - ispostavilo se da punačka ženica ima pravu zbirku svakakvih biljnih lekova za svakakve tegobe, koje je kupovala od svakog slatkorečivog putujućeg trgovca, a svaki lek bio je ogavnijeg ukusa od prethodnog. A kada Egvena nije htela da pije njene grozne mešavine, izgledala je tako utučeno da je Egvena zaticala sebe kako ih guta samo da Čeza ne bi brinula. Ponekad, iznenađujuće, ti napici su radili, ali u njima nije bilo ničega što bi Egvena želela da u životu stavi u usta. Kazala je Čezi da odnese poslužavnik, obećavši joj da će kasnije jesti. Nema sumnje da će joj Čeza doneti večeru dovoljno obilnu da se nadene guska.

Došlo joj je da se nasmeši na tu pomisao - Čeza će stajati nad njom, kršeći ruke sve dok ne pojede sve do poslednjeg zalogaja - ali pogled joj opet pade na Tajanin izveštaj. Nikola, Larina i Bod. Bela kula je stroga. Ako Kula nije u ratu saglasnošću Dvorane, Amirlin neće... Ali Kula jeste u ratu.

Ni sama nije znala koliko je dugo sedela i piljila u taj list hartije ispisan jednim imenom, ali rešila se kada se Sijuan vratila. Stroga učiteljica koja nema miljenice.

„Jesu li Leana i Bod otišle?“, upita.

„Bar pre dva sata, majko. Leana je morala da izruči Bod, a onda da odjaše nizvodno."

Egvena klimnu. „Molim te, reci da se Daišar osedla..." Ne. Neki ljudi sada već znaju da prepoznaju Amirlininog konja. Previše njih. Nema više vremena za rasprave i objašnjavanja. Nema vremena da dokazuje svoju vlast. „Reci da se osedla Bela i sačekaj me na uglu dve ulice severno odavde." I Belu znaju skoro svi. Sijuaninog konja svi znaju.

„Majko, šta nameravaš da uradiš?" zabrinuto Sijuan upita.

„Nameravam da odem na jahanje. I Sijuan - nikome da nisi rekla." Pogledala ju je pravo u oči. Sijuan je bila Amirlin i mogla je i kamenu da obori pogled. Sada je Egvena Amirlin. „Nikome, Sijuan. Sada idi. Idi. I požuri." Čela i dalje namrštenog, Sijuan požuri.

Čim je ostala sama, Egvena skide ešarpu sa vrata, pažljivo je presavi i tutnu u torbicu za pojasom. Plašt joj je bio debeo i od dobre vune, ali sasvim jednostavan. Bez te ešarpe oko vrata može biti bilo ko.

Pločnici ispred njene radne sobe bili su prazni, naravno, ali kada je prešla smrznutu ulicu, morala je da se probija kroz uobičajenu belu reku polaznica prošaranu Prihvaćenima i ponekom Aes Sedai. Polaznice su povijale kolena pred njom, ne zastajkujući, a Prihvaćene padale u naklone dok je prolazila, čim vide da joj se suknje ispod plašta ne bele, dok su Aes Sedai skladnim koracima klizile pored nje lica sakrivenih kapuljačama. Ako je neka primetila da je ne sledi Zaštitnik, pa, veliki broj sestara nema Zaštitnika. A nisu ni sve okružene blistavim oblakom saidara. Samo većina.

Dve ulice od njene radne sobe, stala je na rub drvenog pločnika leđima okrenuta reci užurbanih žena. Pokušala je da se ne brine. Sunce je bilo na pola puta ka zapadu, zlatna kugla probodena skršenim vrhom Zmajeve planine. Senka te planine već se pružila preko logora, prekrivši šatore večernjim sumrakom.

Sijuan se naposletku pojavi, jašući Belu. Čupava sitna kobila pružala je sigurne korake po skliskoj ulici, ali Sijuan se držala za uzde i sedlo kao da se boji da će pasti. Možda se i jeste pribojavala. Sijuan je jedna od najgorih jahačica koje je Egvena u životu videla. Kada je sjahala sva u oluji sukanja i progunđanih psovki, izgledala je kao da je jedva spasla živu glavu. Bela zarza prepoznavši Egvenu. Namestivši rastršenu kapuljaču, i Sijuan zinu, ali Egvena je prekide digavši ruku pre nego što ova stiže da progovori. Videla je reč „majko“ kako nastaje na Sijuaninim usnama - i verovatno bi bila dovoljno glasna da se čuje na pedeset koraka daljine.

„Nikome ni reč“, tiho joj naredi Egvena. „Isto važi i za poruke i nagoveštaje.“ To bi trebalo da sve pokrije. „Pravi Čezi društvo dok se ne vratim. Neću da se brine.“

Sijuan nevoljno klimnu glavom. Delovala je bezmalo kao da se duri. Egvena je pretpostavljala da joj je bilo pametno to što je dodala u vezi s porukama i nagoveštajima. Ostavivši nekadašnju Amirlin Tron da se duri kao devojčica, jednim skladnim pokretom baci se u sedlo.

Isprva je zbog zaleđenih i izrovanih ulica morala stamenu kobilu terati korakom - ali i zato što bi se svi začudili da vide Sijuan kako brže jaše na Beli. Pokušala je da jaše kao Sijuan, nesigurno se njišući, držeći se za visoku jabuku sedla čas jednom a čas sa obe ruke. I ona se osećala kao da će pasti svakog časa. Bela okrenu glavu da je pogleda. Zna ko joj je na leđima i zna da Egvena bolje jaše. Egvena nastavi da oponaša Sijuan, pokušavajući da ne razmišlja o tome gde je sunce sada na nebu. Tako je jahala izlazeći iz logora, pored redova kola, sve dok je prva stabla nisu sakrila od šatora i vozila.

Onda se povila preko jabuke da pritisne lice uz Belinu grivu. „Nosila si me sve od Dve Reke“, prošapta. „Možeš li sada da budeš tako brza?“ Ispravi se i mamuznu je.

Bela nije mogla da galopira kao Daišar, ali njene stamene noge kopale su kroz sneg. Nekada je vukla kola, tako da nije bila ni trkački ni ratni konj, ali davala je sve od sebe, pružajući vrat hrabro kao Daišar. Bela je jurila, a sunce je sve niže klizilo po nebu kao da ga je neko podmazao. Egvena se povila u sedlu i terala kobilu. Znala je da ne može dobiti trku sa suncem. Ali biće vremena uprkos tome. Lupkala je petama u ritmu s Belinim kopitima, a Bela je galopirala.

Sumrak ih stiže, pa tama, pre nego što Egvena ugleda kako se mesec belasa na vodama reke Erinin. Još ima vremena. Bilo je to skoro isto ono mesto gde je sedela u Daišarovom sedlu u Garetovom društvu, gledajući brodove kako po vodi klize prema Tar Valonu. Zauzda Belu i oslušnu.

Tišina. A onda prigušena psovka. Tiho stenjanje muškaraca koji po snegu vuku veliki teret i pokušavaju da budu tihi. Poterala je Belu kroz drveće prema tim zvucima. Senke se uskomešaše i ona začu tih šapat čelika koji klizi iz kanija.

A onda neki čovek, nedaleko od nje promrmlja: „Znam ja tog ponija. To je jedna sestra. Ona što kažu da je bila Amirlin. Ne liči mi. Nije ništa starija od one za koju kažu da je sade Amirlin."

„Bela nije poni“, odbrusi Egvena. „Vodite me do Bod Kauton."

Desetak ljudi stvori se iz noćnih senki među drvećem i okruži nju i Belu. Izgleda da svi misle kako je ona Sijuan, ali to je u redu. Za njih je Aes Sedai - Aes Sedai. Odveli su je do mesta gde je Bod sedela na konju ne mnogo višem od Bele, umotana u tamni plašt. I haljina joj je bila tamna. Noćas bi belo bilo upadljivo.

I Bod prepozna Belu, pa pruži ruku da počeše kobilu po uvu kada je Egvena zauzda pored nje.

„Ostaćeš na obali“, tiho joj kaza Egvena. „Možeš da se vratiš sa mnom kada završim."

Bod tržnu ruku kao da se opekla. „Zašto?“, upita, ali ne zahtevajući da čuje odgovor. Bar je toliko naučila. „Mogu ja to. Leana Sedai mi je objasnila i ja to mogu."

„Znam da možeš. Ali ne dobro kao ja. Ne još." To je previše zvučalo kao prekor koji ona nije zaslužila. „Bod, ja sam Amirlin Tron. Neke odluke samo ja mogu da donesem. A nešto ne bi trebalo da tražim od polaznice kada ja mogu to da uradim bolje.“ Možda to nije mnogo blaže, ali ne može da joj objasni za Larinu i Nikolu, ili koju cenu Bela kula zahteva da sve njene kćeri plate. Ono prvo Amirlin ne može da objasni jednoj polaznici, a jedna polaznica nije spremna da sazna to drugo.

Čak i u mraku se po ukočenosti Bodinih ramena videlo da ne razume, ali takođe je naučila da se ne raspravlja sa Aes Sedai. Baš kao što je naučila da Egvena jeste Aes Sedai. Ostalo će naučiti vremenom. Kula ima sve vreme ovoga sveta da je poduči.

Egvena sjaha i pruži Beline uzde jednom vojniku, pa zadiže suknje i zagaca kroz sneg prema zvucima koji su govorili da se nešto teško vuče i tegli. Bio je to veliki čamac na vesla, koji su vukli i gurali po snegu kao sanke. Velike sanke koje moraju da se okreću i zakreću između stabala, mada s manje psovki kada su ljudi koji guraju i vuku shvatili da ih ona sledi. Većina muškaraca pazi šta priča pred Aes Sedai, a bez obzira na to što zbog mraka i njene kapuljače ne mogu da joj vide lice, koja bi druga bila tu pored reke? A sve i da znaju da ona nije žena koja je isprva trebalo da pođe s njima, ko sme da propituje Aes Sedai?

Gurnuše čamac u vodu, pazeći da ne dođe do bučnog pljeska, pa se šestorica na brzinu ukrcaše da stave vesla u krpama obmotana ležišta. Bili su bosi kako bi izbegli škripu čizama po daskama. Tim vodama plove manji čamci, ali noćas se moraju izboriti sa strujama. Jedan od ljudi na obali pruži joj ruku da joj pomogne da se ukrca, a ona sede na klupu pri pramcu, pa se umota u plašt. Čamac skliznu dalje od obale, potpuno tih izuzev slabašnog zvuka vesala koja seku vodu.

Egvena pogleda južno, prema Tar Valonu. Beli zidovi belasali su se na svetlosti bremenitog meseca, a od svetlosti koja se prosipala kroz prozore grad je prigušeno blistao, skoro kao da je čitavo ostrvo prigrlilo saidar. Bela kula isticala se čak i u mraku, sa svetlošću u prozorima, blistajući pod mesecom. Nešto prelete preko meseca, a njoj dah stade. Na tren pomisli da je to bio Draghkar, što je zlo znamenje baš te noći. Na kraju je zaključila da je reč samo o šišmišu. Mora da je proleće blizu kada su šišmiši počeli da izlaze. Još bolje se umotavši u plašt, zagleda se prema gradu sve bližem. I bližem.

Kad se visoke zidine Severne luke pojaviše pred čamcem, veslači zaveslaše u suprotnom smeru tako da pramac samo što ne udari u zid pored ulaza u luku. Egvena skoro pruži ruku da se zaštiti od bledog kamena pre nego što čamac udari u zid. Taj udarac bi vojnici na straži začelo čuli. Ali vesla samo malo zatalasaše vodu i čamac stade taman tako da ona može da dodirne ogromni gvozdeni lanac koji se pružao preko luke, ogromnih karika pomalo sjaktavih od masti kojom su premazane.

Ali nije bilo potrebe da ih dodiruje. Niti da čeka. Prigrlivši saidar, jedva da je stigla da oseti životnost kako je ispunjava pre nego što je postavila tkanja. Zemlja, Vatra i Vazduh okružiše lanac; Zemlja i Vatra ga dodirnuše. Crno gvožđe blesnu u belinu čitavom širinom ulaza u luku.

Na tren shvati da neko nedaleko od nje prihvata Izvor, iznad - na zidu; a onda nešto udari čamac, udari nju i ona oseti kako je hladna voda guta, puni joj nos i usta. Tama.

Egvena oseti nešto tvrdo pod sobom. Čula je žene kako pričaju. Uzbuđeni glasovi.

„Znaš li ko je ovo?“

„Vidi, vidi. Noćas nam je ulov bolji nego što smo se nadale."

Nešto joj pribiše uz usne i neka topla tečnost skliznu joj u usta, ukusa blago nalik na metvicu. Grčevito proguta tu tekućinu, odjednom shvativši koliko joj je hladno i da se sva trese. Oči joj se otvoriše i usredsrediše na lice žene koja joj drži glavu i pehar. Svetiljke koje su držali vojnici što su se gurali oko nje davale su taman dovoljno svetlosti da jasno razazna lice. Bezvremeno lice. Nalazi se u Severnoj luci.

„Tako je, devojko“, ohrabrivala ju je Aes Sedai. „Popij sve to. Za sada - jaka mera.“

Egvena pokuša da odgurne pehar, da prigrli saidar, ali osećala je kako klizi u tamu. Čekale su je. Neko ju je izdao. Ali ko?