Piknik pored puta

— Doktore Pilman, za vaše prvo ozbiljno otkriće verovatno se može smatrati takozvani Pilmanov radijant?

— Pa, ne bih rekao. Pilmanov radijant nije prvo, nije ozbiljno, a nije ni pravo otkriće.

Zapravo, nije čak ni moje.

— Mora da se šalite, doktore! Pa Pilmanov radijant je pojam poznat svakom osnovcu!

— To me nimalo ne čudi. Otkrivač Pilmanovog radijanta je upravo jedan osnovac. Nažalost, ne sećam se njegovog imena. Pogledajte Stetsonov «Istorijat Posete» — tamo je sve detaljno izneto.

Radijant je prvi otkrio jedan osnovac, njegove koordinate prvi je objavio jedan student, a na kraju je nazvan po meni.

— Da, sa otkrićima se ponekad dešavaju čudne stvari... Doktore Pilman, a da li biste sad mogli da objasnite našim slušaocima...

— Slušajte, prijatelju. Pilmanov radijant je najprostija stvar. Zamislite da ste zavrteli veliki globus i počeli da pucate u njega iz pištolja. Rupe u njemu pružaće se određenom krivom. I suština onoga što vi zovete mojim prvim ozbiljnim otkrićem sastoji se u prostoj činjenici: svih šest Zona Posete našle su se na površini naše planete tako, kao da je neko šest puta opalio u Zemlju iz pištolja koji se nalazio negde na liniji Zemlja-Deneb. Deneb je alfa sazvežđa Labuda a tačka na nebeskom svodu iz koje je, da tako kažemo, pucano, zove se Pilmanov radijant.

— Hvala vam, doktore. Dragi Harmontovci, najzad nam je neko kratko i jasno rekao šta je to Pilmanov radijant! Uzgred, prekjuče je bilo ravno trinaest godina od dana Posete. Doktore Pilman, možete li reći svojim zemljacima nekoliko reči tim povodom?

— A šta biste tačno hteli da čujete? Samo imajte na umu da ja u to vreme više nisam živeo u Harmontu.

— Utoliko zanimljivije bilo bi čuti šta ste pomislili kada je vaš rodni grad postao objekat najezde vanzemaljske supercivilizacije.

— Pa prvo sam pomislio da je to novinarska patka. Teško je bilo zamisliti da se u našem malom starom Harmontu može desiti nešto takvo. Na Njufaundlendu, u pustinji Gobi — to još nekako, ali Harmont!

— Na kraju ste morali da poverujete.

— Na kraju da.

— I onda?

— Palo mi je na pamet da Harmont i ostalih pet Zona Posete — tačnije, tada su bile poznate samo četiri — da se sve one nalaze na veoma blagoj krivoj. Izračunao sam koordinate radijanta i poslao ih u «Nejčer».

— I nije vas nimalo zabrinula sudbina rodnog grada?

— Vidite, ja sam u to vreme već poverovao u Posetu, ali nikako nisam mogao da verujem paničnim novinskim izveštajima o zgradama u plamenu, o čudovištima koja izbirljivo proždiru decu i starce i o krvavim bitkama neranjivih vanzemaljaca i krajnje ranjivih tenkova naše, zato, neustrašive armije.

— Pa, bili ste u pravu. Neki novinari su zaista preterali... Ali vratimo se nauci. Otkriće Pilmanovog radijanta bilo je vaš prvi, ali svakako ne i poslednji doprinos ukupnom znanju o Poseti.

— I prvi i poslednji.

— Ali vi ste, bez sumnje, sve to vreme pažljivo pratili međunarodna istraživanja u Zonama Posete...

— Da... Povremeno prelistam «Izveštaje».

— Mislite na «Izveštaje Međunarodnog instituta za vanzemaljske civilizacije»?

— Da.

— I šta predstavlja, po vašem mišljenju, najvažnije otkriće u ovih trinaest godina?

— Sam fakt Posete.

— Izvinite?

— Sam fakt Posete je najvažnije otkriće ne samo u proteklih trinaest godina, nego i za sve vreme postojanja čovečanstva. Nije toliko važno ko su bili ti došljaci. Nije važno odakle su došli, zašto su došli, zašto su tako kratko ostali i kuda su zatim otišli. Važno je to, da sada tačno znamo da nismo sami u Svemiru. I mislim da Institut za vanzemaljske civilizacije nikad neće ni imati neko važnije otkriće od ovog.

— To je vrlo zanimljivo, doktore Pilman, ali ja sam, u stvari, mislio na otkrića tehničke prirode. Otkrića, koja bi mogla da iskoristi naša zemaljska nauka i tehnika. Naime, niz istaknutih naučnika smatra da predmeti nađeni u Zonama Posete mogu da promene čitav tok naše istorije.

— Pa, ja nisam među pristalicama tog mišljenja. A što se tiče konkretnih pronalazaka — nisam kompetentan.

— Ali vi ste već dve godine konsultant komisije OUN za probleme Posete...

— Da, ali ja nemam nikakve veze sa proučavanjem vanzemaljskih civilizacija. Ja i moje kolege u KOPROPO zastupamo međunarodnu naučnu javnost kad je reč o kontroli sprovođenja odluke OUN o internacionalizaciji Zona Posete. Grubo rečeno, mi pazimo da čudima, pronađenim u Zonama, raspolaže samo Međunarodni institut.

— A da li je još neko zainteresovan za njih?

— Da.

— Verovatno mislite na stalkere?

— Ne znam o kome govorite.

— Tako se kod nas u Harmontu zovu oni ludo hrabri momci koji se, uz ogroman rizik, ubacuju u Zonu i donose odande sve što pronađu. To je prava nova profesija.

— Razume. Ne, to je van naše kompetencije.

— Jasno; time se bavi policija. Ali bilo bi zanimljivo čuti, šta upravo spada u vašu kompetenciju, doktore Pilman.

— Materijal iz Zona Posete stalno dospeva u ruke neodgovornih lica i organizacija. Mi se bavimo posledicama toga.

— Može li malo konkretnije, doktore?

— Zašto ne bismo mogli malo da razgovaramo o umetnosti? Slušaoce bi sigurno interesovalo da čuju moje mišljenje o jedinstvenoj Gvadi Miler.

— O, svakako. Ali hteo bih da prvo završimo sa naukom. Zar vas kao naučnika ne privlači da se i sami pozabavite tim vanzemaljskim čudima?

— Kako bih vam rekao... Pa, da.

— Znači, možemo se nadati da će Harmontovci jednog dana videti svog slavnog zemljaka na ulicama rodnog grada?

— Nije isključeno.